1
ФАРҒОНА ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ
ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ PhD.27.06.2017.Fil.05.02
РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
ФАРҒОНА ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ
ЗОКИРОВА СОҲИБА МУХТОРАЛИЕВНА
ТИЛЛАР ТАДҚИҚИДА КОНТРАСТИВ ЛИНГВИСТИКА
ИЛМИЙ ПАРАДИГМАСИНИНГ ЎРНИ
10.00.11 – Тил назарияси. Амалий ва компьютер тилшунослиги
ФИЛОЛОГИЯ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ФАЛСАФА ДОКТОРИ (PhD)
ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ
Фарғона – 2018
2
УЎК: 811.512.133`373.4(043.3)
Фалсафа доктори (PhD)диссертация автореферати мундарижаси
Оглавление автореферата диссертации доктора философии (PhD)
Contents of Dissertation Abstract of the Doctor of Philosophy (PhD)
Зокирова Соҳиба Мухторалиевна
Тиллар тадқиқида контрастив лингвистика
илмий парадигмасининг ўрни .................................................................... 3
Zokirova Sohiba Mukhtoraliyevna
The place of scientific paradigm of contrastive
linguistics in language investigation............................................................... 23
Зокирова Сохиба Мухторалиевна
Место научной парадигмы контрастивной
лингвистики в исследовании языков .…………………………….…….. 41
Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ
List of published works ………….………….……….………….………….. 44
3
ФАРҒОНА ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ
ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ PhD.27.06.2017.Fil.05.02
РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
ФАРҒОНА ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ
ЗОКИРОВА СОҲИБА МУХТОРАЛИЕВНА
ТИЛЛАР ТАДҚИҚИДА КОНТРАСТИВ ЛИНГВИСТИКА
ИЛМИЙ ПАРАДИГМАСИНИНГ ЎРНИ
10.00.11 – Тил назарияси. Амалий ва компьютер тилшунослиги
ФИЛОЛОГИЯ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ФАЛСАФА ДОКТОРИ (PhD)
ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ
Фарғона – 2018
4
Фалсафа доктори (PhD) диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар
Маҳкамаси ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида B2017.2.PhD/Fil222 рақам билан
рўйхатга олинган.
Диссертация Фарғона давлат университети ўзбек тилшунослиги кафедрасида бажарилган.
Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, инглиз, рус (резюме)) Фарғона давлат
университети веб-сайти www.fdu.uz ҳамда «Ziyonet» ахборот-таълим портали www.ziyonet.uz
манзилига жойлаштирилган.
Илмий раҳбар:
Ҳакимов Муҳаммадхон Хўжахонович
филология фанлари доктори
Расмий оппонентлар:
Умархўжаев Мухтор Эшонхўжаевич
филология фанлари доктори, профессор
Бердиалиев Абдували
филология фанлари доктори, профессор
Етакчи ташкилот:
Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университети
Диссертация ҳимояси Фарғона давлат университети ҳузуридаги илмий даражалар берувчи
PhD.27.06.2017.Fil.05.02 рақамли Илмий кенгашнинг «___»____________2018 йил соат____ даги
мажлисида бўлиб ўтади (Манзил: 100151, Фарғона шаҳри, Мураббийлар кўчаси,
19-уй. Тел.: (99873) 244-66-02; факс: (99873) 244-44-01; e-mail: info@fdu.uz).
Диссертация билан Фарғона давлат университетининг Ахборот-ресурс марказида танишиш
мумкин (__ рақами билан рўйхатга олинган). Манзил: 100151, Фарғона шаҳри, Мураббийлар
кўчаси, 19-уй. Тел.: (99873) 244-71-28.
Диссертация автореферати 2018 йил «____» _____________куни тарқатилди.
(2018 йил «____» _____________даги ____ рақамли реестр баённомаси).
Ш.М.Искандарова
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш раиси, филол.ф.д., профессор
С.О.Солижонов
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш котиби, филол.ф.н., доцент
С.М.Мўминов
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш қошидаги илмий семинар
раиси, филол.ф.д., профессор
5
КИРИШ (Фалсафа доктори (PhD)диссертацияси аннотацияси)
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.
Жаҳон
тилшунослигида компаративистика масалалари тил назариясининг асоси
ҳисобланади. Шунинг учун ҳам бугунги кунда қиёсий, тарихий, чоғиштирма,
типологик, ареал парадигмалар негизида контрастив лингвистика
муаммоларини ажратиш устувор бўлмоқда. Контрастив лингвистикага хос
функционал хусусиятларни аниқлаш, ҳар қандай тил структурасида зидлик
шаклларини илмий асослаш муҳим масалалар сирасига киради.
Дунё тилшунослигида контрастив лингвистика соҳасидаги ишлар
дастлаб лингводидактик характерда бўлиб, мазкур тадқиқотлар марказида
халқларнинг нутқий муомала маданияти масалалари турган бўлса, бугунги
кунда соҳанинг назарий масалалари етакчилик қилмоқда. Контрастив
лингвистика масалалари объектини мультилингвистик фанлар сирасига
кирувчи типология, ареал, қиёсий-тарихий тилшунослик фанларидан
фарқлаш эҳтиёжи кучаймоқда. Бу эса тилларнинг контрастив тадқиқида
назарий қонуниятларни белгилаш, соҳанинг илмий парадигмасини
шакллантириш заруратини келтириб чиқаради. Контрастив лингвистика учун
айнан зидланиш, оппозитив каби таҳлил ва усулларнинг қўлланиши фанда
ҳар хил қарашларга барҳам беради. Натижада тиллар тадқиқида контрастив
лингвистика парадигмасини белгилашда янги илмий хулосалар чиқариш
имкони юзага келади.
Ҳозирги пайтда мамлакатда амалга оширилаётган ижтимоий-сиёсий,
маданий ислоҳотлар, Ўзбекистон Республикасининг фаол ташқи сиёсати,
қўшни мамлакатлар билан ҳар тарафлама алоқаларнинг мустаҳкамланиши
ўзбек тилининг бошқа тиллар билан ўзаро алоқалари ва муносабатини кенг
қамровли бўлишига олиб келмоқда. Тилшуносликда тиллар тадқиқига
қаратилган қиёсий-тарихий, чоғиштирма, типологик, ареал, контрастив каби
соҳалар янги ривожланиш босқичига кўтарилди. Хусусан, тиллар тадқиқи
йўналишида контрастив лингвистика соҳасининг юзага келиши мазкур фанда
янги термин ва тушунчалар доираси кенгайиб бораётганлигидан далолат
беради. Мамлакатимизда чет тилларни ўрганиш тизимига алоҳида эътибор
берилаётганлиги мазкур йўналишда фундаментал тадқиқотларни амалга
оширишга туртки бўлмоқда. Бугун фанда «...илмий тадқиқот ва инновацион
фаолиятни ривожлантириш, ушбу жараёнда иқтидорли ёшлар иштирокини,
ижодий ғоя ва ишланмаларни ҳар томонлама қўллаб-қувватлаш»
1
дек долзарб
вазифалар турибди. Фаннинг қатор соҳаларида қўлга киритилган илмий ва
инновацион ютуқлар қиёсий тилшунослик, лингвокультурология, лингвистик
таржимашунослик каби фан соҳаларининг такомиллашувида асосий омил
ҳисобланади, контрастив лингвистикага оид тадқиқотлар эса соҳа
муаммоларини назарий босқичга кўтариш учун хизмат қилади. Мазкур
тадқиқот шу маънода тилларни контраст ҳолатда ўрганиш, тадқиқ этиш
орқали дунё халқларининг фани, миллий тили, тарихи, маданияти, урф-
1
Ўзбекистон
Республикаси
Президенти
Шавкат
Мирзиёевнинг
Олий
Мажлисга
Мурожаатномаси/prezident.uz/uz/lists/view/137).
6
одатлари, анъаналари, ҳаётий қадриятлари ҳақидаги билимларни бойитади,
дўстлик ва ҳамкорлик муносабатларини янада кенгайтиради.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги
«Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар
стратегияси тўғрисида»ги Фармони, 2017 йил 16 февралдаги «Олий ўқув
юртидан кейинги таълимни янада такомиллаштириш тўғрисида»ги ПФ-4958-
сонли Фармони; 2017 йил 20 апрелдаги «Олий таълим тизимини янада
ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ПҚ-2909-сонли қарори,
Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2017 йил 22 майдаги
«Олий ўқув юртидан кейинги таълим тизимини янада такомиллаштириш
тўғрисида»ги 304-cонли қарори ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа
меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга
муайян даражада хизмат қилади.
Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланиши-
нинг устувор йўналишларига боғлиқлиги.
Мазкур тадқиқот республика
фан ва технологиялар ривожланишининг I.«Ахборотлашган жамият ва
демократик давлатни ижтимоий, ҳуқуқий, иқтисодий, маданий, маънавий-
маърифий ривожлантиришда инновацион ғоялар тизимини шакллантириш ва
уларни амалга ошириш йўллари» устувор йўналишига мувофиқ равишда
бажарилган.
Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.
Соҳа масалаларини жаҳон
тилшунослигида ХХ асрнинг 80-90-йилларида ўрганиш бошланган бўлса-да,
ХХI аср бошларига келиб ушбу соҳага қизиқиш янада кучайди.
Жаҳон тилшунослигида контрастив лингвистиканинг шаклланиши
билан боғлиқ ҳолда муайян ишлар амалга оширилган. Жумладан, Р.Ладо,
Ш.Балли, Э.Косериу, К.Джеймс, В.Скаличка, Р.Дж. Ди Пьетро,
Ч.А.Фергюсон, Г.Никкель
2
ва бошқаларнинг хизматлари каттадир.
Контрастив лингвистиканинг назарий асослари Л.В.Шчерба, А.В.Федоров,
В.Н.Ярцева, В.Г.Гак, У.Вайнрайх
3
каби забардаст тилшунослар қарашлари
асосида шаклланган. Ҳозирги кунда контрастив лингвистика муаммолари
билан
И.А.Стернин,
В.Б.Кашкин,
А.Л.Зеленецский,
З.Г.Гергиева,
2
Lado R. Linguistics across cultures:
applied linguistics for language teachers. – Ann Arbor: University of
Michigan Press, 1957 – 141 р.; Балли Ш. Общая лингвистика и вопросы французского языка. – М.: Эдиториал
УРСС, 2001. – 416 с.; Косериу Э. Контрастивная лингвистика и перевод: их соотношение // Новое в
зарубежной лингвистике. Выпуск XXV. – М.: Прогресс, 1989. – С. 63-81.; Джеймс К. Контрастивный анализ
// Новое в зарубежной лингвистике. Выпуск XXV. – М.: Прогресс, 1989. – С. 205-306.; Скаличка В.
Типология и сопоставительная лингвистика // Новое в зарубежной лингвистике. Выпуск XXV. – М.:
Прогресс, 1989. – С. 27-31.; Ди Пьетро Р.Дж. Языковые структуры в контрасте // Новое в зарубежной
лингвистике. Выпуск XXV. – М.: Прогресс, 1989. – С. 82-121.; Никкель Г. Контрастивная лингвистика и
обучение иностранному языку // Новое в зарубежной лингвистике. Выпуск XXV. – М.: Прогресс, 1989. –
350-366.
3
Щерба Л.В. Языковая система и речевая деятельность. – М.: URSS, 2008. – 432 с.; Федоров A.B. Основы
общей теории перевода. 5-е изд. – СПб.: Филологический факультет СПбГУ; М.: ФИЛОЛОГИЯ ТРИ, 2002.
– 416 с.; Ярцева В.Н. Контрастивная грамматика. – М.: Наука, 1981. – 112 с.; Гак В.Г. Сопостовительная
лексикология. 2-е изд. – М.: Либриком, 2010. – 264 с.; Вайнрайх У. Одноязычие и многоязычие. Зарубежная
лингвистика. Вып. III. – М., 1999. – С. 7-43.
7
Л.К.Байрамова,
С.Мурильо,
И.Рожас-Лизана
4
каби
олимлар
шуғулланмоқдалар.
Ўзбек тилшунослигида тилларни контрастив хусусиятларини ўрганиш
Маҳмуд Кошғарийнинг «Девону луғотит турк» асаридан бошланади. У XI
аср туркий тилининг ўғуз, қипчоқ, қарлуқ лаҳжаларини зидлик белгилари
асосида тадқиқ қилади, Алишер Навоий ҳам ўзининг «Муҳокамат ул-
луғатайн» асарида XV аср туркий ҳамда форсий тилларини ўзаро
таққослаган.
Шунингдек,
Ж.Бўронов,
Ў.Юсупов,
М.Умархўжаев,
Ғ.Ҳошимов, Т.Бушуй, А.Бердиалиев типология ҳамда чоғиштирма
тилшунослик назариясини ўзларининг тадқиқотлари билан бойитганлар.
Е.Д.Поливанов, А.Азизов, М.Маматов, М.Т.Зокиров,
П.П.Нишонов,
К.О.Сапарова,
Ж.Ш.Джумабаева,
Д.Джумановаларнинг тадқиқотларида
5
ўзбек ва чет тилларининг умумий ва фарқли жиҳатларига оид қимматли
маълумотлар баён қилинган. Бироқ бу ишларда контрастив лингвистика
масалалари монографик планда ўрганилган эмас.
Диссертация мавзусининг диссертация бажарилган олий таълим
муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари режалари билан боғлиқлиги.
Диссертация
тадқиқоти Фарғона давлат университети илмий-тадқиқот ишлар
режасига мувофиқ «Тил алоқалари ва ўзаро таъсир» мавзусидаги лойиҳа
доирасида бажарилган.
Тадқиқотнинг мақсади
контрастив лингвистиканинг назарий ва
амалий масалаларининг тадрижий такомилини асослаш, тиллар тадқиқида
4
Стернин И.А. Контрастивная лингвистика. – М.: Восток-Запад, 2007. – 208 с.; Кашкин В.Б.
Сопоставительная лингвистика (учебное пособие для вузов). – Воронеж, 2007. – 88 с.; Гергиева З.Г. О
статусе контрастивной лингвистики // Вестник Нижегородсгоко университета им. Н.И. Лобачевского, 2009
№6 (2). – С. 203-206.; Зеленецский А.Л. Контрастивная лингвистика и типология // Вестник Воронежского
государственного университета
.
Сер.: Лингвистика и межкультурная коммуникация, 2010, №1. – С. 27-31.;
Байрамова Л.К. Введение в контрастивную лингвистику. – Казань: Изд-во Казанского университета, 2004. –
116 с.; Murillo S. Reformulation markers and polyphony: A contrastive English-spanish analysis. // Languages in
Contrast, 2016, 16:1. Rojas-Lizana I. «A very big thank you to…» Letters of gratitude in local newspapers from
Australia and Chile // Languages in Contrast, 2016, 16:1.
5
Кошғарий М. Девону луғатит турк. 1-жилд. – Тошкент: Мумтоз сўз, 2016 – 388 б.; Навоий А. Мукаммал
асарлар тўплами. Ўн олтинчи том. – Тошкент: Фан, 2000. – 336 б.; Буронов Ж.Б. Типологическая категории
и сравнительное изучение языков. Автореф. дисс… докт. филол. наук. – М., 1979. – 48 с.; Юсупов У.К.
Проблемы сопоставительной лингвистики – Ташкент, 1980.; Умархўжаев М.Э. Проблемы типологии и
вопросы фразиологии // «Теории перевода», «Сравнительная типология родного и изучаемого языков»,
«Интерпретация текста» на факультетов иностранных языков пед институтов. – Т., 1977. – С. 136-138.;
Хошимов Г.М. Принципы и методика типологического сопоставление сложных предложений. – Андижан:
Хаёт. 2016.; Бушуй Т., Рузикулов Ф. Краткий курс сравнительной типологии. Учебное пособия. – Ташкент:
Tafakkur Bo’stoni, 2015. – 192 с.; Бердиалиев А., Хидиров Р. Ўзбек ва тожик лисоний алоқалари. – Душанбе,
Ирфон, 2011. – 100 б.; Поливанов Е.Д. Русская грамматика в сопоставлении с узбекским языком. – Ташкент:
Фан, 2007. – 182 с.; Азизов А.А. Сопоставительная грамматика русского и узбекского языков. Морфология –
Ташкент: Ўқитувчи, 1983; Маматов М.Ш. Предикативные атрибуты в немецком и узбекском языках.
Автореф. дисс… канд. филол. наук. – Л., 1976. – 22 с.; Зокиров М.Т. Лингвистик интерференция ва унинг
ўзбек-тожик билингвизмида намоён бўлиши. Филол. фанл. номз. ... диссертацияси – Тошкент, 2007. – 148 б.;
Нишонов П.П. Француз ва ўзбек тиллари терминологиясининг қиёсий-типологик тадқиқи. Филол. фанл.
номз. диссертацияси. – Тошкент, 2009. – 152 б.; Сапарова К.О. Сопаставительно-типологическое
исследование фоностилистики русского и узбекского языков. Дисс. докт. филол. наук. – Ташкент, 2010. –
397 с.; Джумабаева Ж.Ш. Ўзбек ва инглиз тилларида лексик ҳамда стилистик градуонимия. Филол. фанл.
док.. ... дисс. автореф. – Тошкент, 2016. – 82 б.; Джуманова Д.Р. Сўзнинг тил алоқа жараёнидаги фонологик
модели. Филол. фанл. номз.. ... дисс. автореф. – Тошкент, 2016. – 88 б.
8
контрастив лингвистика илмий парадигмаси хусусиятларини ёритишдан
иборатдир.
Тадқиқотнинг вазифалари
:
контрастив лингвистика илмий парадигмасини шакллантириш, унинг
тил назариясидаги ўрнини кўрсатиш;
контрастив лингвистика ва унга турдош бўлган соҳалар ўртасидаги
фарқларни аниқлаш;
контрастив лингвистика тушунча ва тамойилларининг тил назарияси
учун аҳамиятини кўрсатиш;
тил сатҳлари бирликларининг контрастив таҳлил мезонларига аниқлик
киритиш.
Тадқиқотнинг объекти
сифатида икки ва ундан ортиқ тилларнинг
ўзаро контраст белгиларини ўрганишга оид назарий масалалар танланган.
Тадқиқот предмети
ни
тилларнинг контраст ўрганилишида кузатилган
категориал зидликлар ташкил қилади.
Тадқиқотнинг усуллари.
Тадқиқотда тавсифлаш, таснифлаш, қиёслаш,
зидлаш,
трансформацион,
оппозитив,
дифференциал-семантик,
дистрибуцион-контрастив методларидан фойдаланилган.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги
қуйидагилар билан белгиланади:
контрастив лингвистика структурасида конгруэнтлик, эквивалентлик,
лакунарлик, конвергенция, дивергенция, поливергенция ҳодисаларининг
интралингвистик ва компаративистик табиати далилланган;
контрастив лингвистика парадигмасида фонетик-фонологик белгиларига
кўра конгруэнт бўлган сўзлар ўз мазмунини сақлаши билан бирга семантик
жиҳатдан ўзаро бир-бирига яқин бўлиши, тамоман янги маъно касб этиши,
зид маънода бўлиши исботланган;
қисман эквивалентлик парадигмаси таркибида конвергенция ва
дивергенция билан бир қаторда поливергенция ҳодисаси мавжудлиги
аниқланган;
контрастив лингвистикада эквивалентлик даражаларидан бири сифатида
лакунарлик ҳодисаси ажратилган ҳамда бу категориянинг уникалия
назарияси асоси эканлиги асосланган;
фонетик,
лексик-семантик,
морфем-морфологик
ва
синтактик
бирликларнинг зидланувчи контраст белгилари аниқланган;
тил бирликларининг контраст зидланиши оламнинг лингвистик
манзарасининг ранг-баранглиги, турли тил эгаларининг миллий маданияти
ҳамда дунёқараши натижаси бўлган лингвомаданий хусусиятларидан келиб
чиқиши аниқланган.
Тадқиқотнинг амалий натижалари
қуйидигилардан иборат:
тиллар тадқиқида контрастив лингвистика илмий парадигмасининг
ўрнини кўрсатиш орқали олинган илмий хулосалар тилнинг турли соҳалари
учун муҳим илмий-назарий маълумотлар бериши, шунингдек, тилшунослик
назарияси, типология, қиёсий тилшунослик, таржима назарияси каби фанлар
бўйича яратиладиган дарслик ва ўқув қўлланмаларининг мукаммаллашувига
хизмат қилиши асосланган;
9
диссертациянинг тил назарияси, тилни система сифатида ўрганиш, тил
бирликларининг контраст тадқиқи билан боғлиқ фанлар ривожидаги назарий
аҳамияти кўрсатиб берилган;
диссертацияда тадқиқ қилинган материаллар конгруэнт ва таржима
луғатларини тайёрлаш ҳамда автоматик таржима муаммоларини ҳал қилишда
назарий манбалардан бири бўлиши асосланган;
тадқиқот натижаларидан ономaсиологик ва семасиологик йўнaлишдa
олиб борилгaн излaнишлaрни, хусусaн, моделлаштириш, универсалогия,
лингвокультурология ва лингводидактикани бойитишдa aсосий мaнбaлaрдaн
бири бўлиб хизмaт қилиши кўрсатилган.
Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги
масалага ёндашув, таҳлил
усуллари ва назарий маълумотларни беришда аниқ илмий манбаларга
таянилгани, таҳлилга тортилган материалларнинг зидлаш, дифференциал-
семантик, дистрибуцион-контрастив методлари билан асосланганлиги,
назарий фикр ва хулосаларнинг амалиётга жорий этилганлиги, олинган
натижаларнинг ваколатли ташкилотлар томонидан тасдиқланганлиги, жаҳон
тилшунослигининг замонавий илмий концепциялари асосида ўрганилганлиги
билан белгиланади.
Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.
Диссертация
натижаларининг илмий аҳамияти тиллар тадқиқи орқали контрастив
лингвистика илмий парадигмаси ўрнини белгилашдан иборат бўлиб, мазкур
иш
тилшунослик
назарияси,
умумий
тилшунослик,
типология,
универсалиялар лингвистикаси, контакт лингвистика, шунингдек, тилни
система сифатида ўрганиш билан боғлиқ илмий-назарий қарашларни
такомиллаштиради.
Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти контрастив лингвистика
назарияси, контрастив таҳлил мезонларидан олий ўқув юртларининг
филология факультетларида тил назарияси, ҳозирги ўзбек адабий тили,
компьютер лингвистикаси каби фанларни ўқитишда, махсус курс ва
семинарлар ташкил этишда, дарслик ва қўлланмалар, луғатлар яратишда,
автоматик таржима билан боғлиқ муаммоларни ҳал этишда муҳим ўрин
тутади.
Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.
Тиллар тадқиқида
контрастив лингвистика илмий парадигмасининг ўрнини тадқиқ этиш
асосида:
контрастив лингвистикага оид конгруэнтлик ва эквивалентлик,
эквивалентсиз лексика, лакунарлик ва лакунар бирлик сингари тушунчалар
А-1-61 рақамли «Кўриш имконияти чекланган талабалар учун тилшунослик
фанлари бўйича аудиокитоб таъминотини яратиш» амалий лойиҳасида
фойдаланилган (Олий ва ўрта-махсус таълим вазирлигининг 89-03-2473-сон
маълумотномаси). Натижада ўқув қўлланма, услубий кўрсатмалар ва
уларнинг аудиокитоб шаклидаги нусхаларида қўлланилган терминлар
изоҳининг илмийлиги ҳамда мукаммаллигига эришилган;
тадқиқотда қўлланилган акцент, билингвизм, грамматик маъно,
интонация, изофа, миллатлараро алоқа тили, қариндош тиллар, сема сингари
10
тушунчалардан «Ўзбекча-инглизча-русча лингвистик терминлар мухтасар
луғати»да фойдаланилган (Олий ва ўрта-махсус таълим вазирлигининг 89-03-
3307-сон маълумотнома). Натижада луғатнинг ўзбек тилидаги қисми
контрастив лингвистикага оид терминлар билан бойитилган, терминлар
изоҳи мукаммаллашган;
хулосалар асосида «Ўзбек ва тожик тилларидаги қисман конгруэнт
сўзлар луғати» яратилган. (Фарғона давлат университети кенгашининг
2017 йил 4-йиғилиши қарори) Натижада тожик тили йўналиши талабалари ва
ўқувчиларининг ўзбек орфографияси ва орфоэпиясидаги хатолар олдини
олишга эришилган;
тадқиқотнинг маданий, иқтисодий, сиёсий, ижтимоий алоқаларнинг тил
материалларида намоён бўлиши хусусидаги хулосаларидан вилоят
телерадиокомпаниясининг «Олтин ҳалқа» кўрсатуви, «Сўз сеҳри»,
«Армуғон» радиоэшиттиришлари сценарийларини тузишда фойдаланилган
(Фарғона вилоят телерадиокомпаниясининг 12-01/3-сонли маълумотномаси).
Натижада ушбу телекўрсатув ва эшиттиришлар учун тайёрланган
материалларнинг мазмуни мукаммаллашган.
Тадқиқот натижаларининг апробацияси.
Тадқиқот натижалари 6 та
халқаро ва 15 та республика илмий-амалий анжуманларида муҳокамадан
ўтказилган.
Тадқиқот натижаларининг эълон қилинганлиги.
Диссертация
мавзуси бўйича 42 та илмий иш чоп этилган, жумладан, 1та луғат,
Ўзбекистон Республикаси Олий аттестация комиссияси томонидан
докторлик диссертацияларининг асосий натижаларини чоп этиш тавсия
этилган илмий нашрларда 14 та мақола, (12 таси республика ҳамда 2 таси
хорижий журналларда) нашр этилган.
Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.
Диссертация кириш, уч асосий
боб, хулоса, фойдаланилган адабиётлар рўйхати ва иловалардан иборат
бўлиб, 155 саҳифани ташкил қилади.
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ
Кириш
қисмида тадқиқотнинг долзарблиги ва зарурати асосланган,
тадқиқотнинг мақсади ва вазифалари, объект ва предметлари тавсифланган,
унинг республика фан ва технологиялари ривожланишининг устувор
йўналишларига мослиги кўрсатилган, тадқиқотнинг илмий янгилиги ва
амалий натижалари баён қилинган, олинган натижаларнинг илмий ва амалий
аҳамияти очиб берилган, тадқиқот натижаларини амалиётга жорий қилиш,
нашр этилган ишлар ва диссертация тузилиши бўйича маълумотлар
келтирилган.
Диссертациянинг «
Контрастив лингвистиканинг тилшунослик
фанлари парадигмасида тутган ўрни»
деб номланган биринчи бобида
контрастив
лингвистикага
оид
тадқиқотлар
тарихи,
контрастив
лингвистиканинг турдош соҳалар билан муносабати, контрастив ва
11
чоғиштирма тилшуносликнинг ўзаро фарқловчи белгилари тадқиқига оид
фикрлар билдирилган.
Қиёслаш, ўзаро муносабатни аниқлаш, чоғиштириш – бу биринчи
навбатда инсон тафаккурининг хусусияти, билиш фаолиятининг универсал
асосидир. Таққосламай туриб ҳеч нарсани, жумладан, тилни ҳам билиб
бўлмайди
6
.
Контрастив лингвистика тил материалларини қиёслаш орқали тадқиқ
этишга асосланган бўлиб, у алоҳида фан соҳаси сифатида шаклланаётган
пайтда, албатта, унга турдош соҳалар бўлган қиёсий-тарихий тилшунослик,
чоғиштирма тилшунослик, ареал лингвистика, типологик лингвистика,
универсалиялар лингвистикаси, контакт лингвистикаси кабилар ҳақида
тўхталиб ўтиш, уларнинг тадқиқот майдонини ажратиш уни мустақил соҳа
сифатида кўрсатиш учун асос бўлиб хизмат қилади. Бу эса ўз навбатида
мавзунинг моҳиятини очиб беради. Мультилингвистик соҳа йўналишларини
қуйидаги парадигмада кўришимиз мумкин:
Тилшунослик
йўналишлари
Қиёслаш
Тамойиллари
қи
ёс
ий
-т
ар
их
ий
ти
лшу
но
сл
ик
ти
по
ло
ги
к
ти
лшу
но
сл
ик
чо
ғи
шт
ир
м
а
ти
лшу
но
сл
ик
ко
нт
ак
т
ли
нгв
ист
ик
ас
и
ун
ивер
са
ли
ял
ар
ли
нгв
ист
ик
ас
и
ар
еа
л
ли
нгв
ист
ик
а
ко
нт
рас
ти
в
ли
нгв
ист
ик
а
Аспектига кўра
синхрон
*
*
*
*
*
*
диахрон
*
*
*
Ўз
ар
о
қи
ёс
лан
увч
и
ти
лл
ар
генезисига кўра
қариндош
*
*
*
*
*
*
ноқариндош
*
*
*
*
*
*
вазифасига кўра
адабий тил
*
*
*
*
*
*
*
шевалар
*
*
*
тарқалиш
ҳудудига кўра
бир ҳудудда
*
*
*
*
*
*
*
турли ҳудудда
*
*
*
*
*
*
миқдорига кўра
чекланган
*
*
*
чекланмаган
*
*
*
*
Ма
қс
ади
га
к
ўра
боботилни қайта
тиклаш
*
тил типларини
аниқлаш
*
тил таъсирини кўриб
чиқиш
*
тил
универсалияларини
кашф қилиш
*
тил иттифоқларини
ўрганиш
*
тиллардаги ўхшаш
жиҳатларни ўрганиш
*
*
*
*
*
*
тиллардаги фарқли
жиҳатларни ўрганиш
*
*
Кўриниб турибдики, мазкур йўналишлар ўз мақсад ва вазифалари,
тадқиқот материаллари нуқтаи назаридан бир-биридан кескин фарқ қилади.
Бу соҳалар тилларни таққослаб ўрганишнинг назарий асосларига таянса-да,
6
Исабеков С.Е. О роли внутри и межъязыкового сопоставления в лингвистике / Сравнительно-
сопоставительное изучение языков и интерференция. – Алма-Ата, 1989. – C. 43.
12
ҳар бир соҳа масалалари олдига қўйилган мақсадига кўра ўзаро фарқланади.
Объект бир бўлгани ҳолда мақсад фарқли бўлганлиги сабабли уларнинг
масалага ёндашуви, бунинг натижасида хулосалари ҳам турлича бўлади.
Қиёсий-тарихий тилшуносликнинг объекти қариндош тилларнинг ўзаро
мувофиқлигини аниқлаш ҳамда уларнинг замон ва макондаги эволюциясини
тасвирлашдан иборатдир. Контрастив лингвистика тилларни асосан синхрон
аспектда ўрганар экан, чоғиштирилаётган тилларнинг ўзаро генетик
қариндошлиги принципиал аҳамиятга эга эмас, контрастив метод ҳар қандай
тилларни контраст ҳолатда ўрганиш имконини беради. Одатда, контрастив
тадқиқотда тилларнинг бири она тили, бошқаси чет тили мақомида бўлади.
ХIХ асрнинг биринчи ярмида қиёсий-тарихий тилшунослик доирасида
тилларни таққослаш билан боғлиқ типология вужудга келди. Типологик
тадқиқотлар лингвистик белгиларга таяниб дунё тилларининг умумий
турларини белгилашда назарий характер касб этади.
ХХ аср тилшунослигида типологик тадқиқотлар асосида тилларни
таққослаш билан боғлиқ универсалиялар лингвистикаси вужудга келди. Бу
йўналиш тил универсалияларини аниқлайди. Тил универсалиялари (лотинча
universalis – умумий, барчага баравар тааллуқли) барча тиллар ёки уларнинг
аксариятига хос хусусиятлардир. Универсалиялар лингвистикаси назарий
соҳа бўлиб, унда тилларнинг қариндош ёки қариндош эмаслигидан қатъи
назар тил ҳодисаларига хос умумийликларни аниқлаш мақсадида
изланишлар олиб борилади. Мазкур лингвистик йўналиш инсон тили табиати
ва механизмини аниқлашга, яъни умумий тилшунослик масалаларини ечишга
ҳисса қўшади.
Ареал лингвистика эса лингвистик ҳодисаларнинг муайян географик
кенгликда тарқалишини кузатиб, тиллараро (диалектлараро) муносабатларни
лингвогеографик методлар асосида ўрганади. Ареал лингвистиканинг асосий
вазифаси тилларнинг ҳудудий бўлинишини аниқлаш ва изоглоссаларни
тавсиф қилишдан иборат. Натижада диалектлар, тиллар ва ареал жамоалар
(тил иттифоқлари) ўртасида ўзаро таъсир майдонлари (ареаллар) аниқланади.
Контакт лингвистика бугунги кунда Ер куррасининг турли
минтақаларидаги мамлакатларнинг сиёсий ва иқтисодий ҳаётидаги
ўзгаришлар таъсирида мазкур минтақаларда содир бўлаётган тиллараро
алоқалар, ўзгаришлар, уларнинг бир-бирига таъсири масалаларини ўрганиш
билан шуғулланади.
Чоғиштирма тилшунослик эса ноқариндош тилларнинг ички
тизимларидаги ўхшаш ва фарқли жиҳатларни аниқлайди. Одатда,
чоғиштирилаётган тилларнинг ички тизимлари алоҳида-алоҳида ўрганилади
(масалан, рус ва инглиз тилларида ҳаракат феъллари, ўзбек ва француз
тилларида тўсиқсизлик муносабатлари, поляк ва форс тилларида кийим-
кечак номлари ва ҳоказо), сўнг тадқиқот натижалари чоғиштирилади.
Чоғиштирма тилшунослик доирасида у ёки бу интраструктурани ташкил
қилувчи бирликлар мажмуи ва миқдоридаги умумий ва фарқли жиҳатлар
аниқланади,
ўрганилаётган
тиллардаги
микросистемалар
систем
тузилишининг ўзига хослиги белгиланади, чоғиштирилаётган тилларда тил
13
ички структуранинг маркази ва периферияси аниқланади. Ички тилшунослик
тизимларининг марказида асосий ўринни луғавий структура эгаллайди.
Тилнинг бу қатламида шакл ёки маънога асосланган тематик гуруҳлар
мавжуд бўлади. Бунда етакчи семалар бўйича сўзлар парадигма, синонимик
қатор,
лексик-семантик
ва
антонимик
гуруҳларга
ажратилади.
Интралингвистик тизимнинг периферияси ўз маъносига кўра марказдан энг
узоқ бўлган бирликлар мажмуи саналади. Перифериядаги бирликлар
контекстуал маънога эга бўлиши мумкин. Одатда периферия бошқа семантик
майдонлар билан контактга киришиб тил тизимининг узлуксизлигини
таъминлайди.
Контрастив лингвистика ХХ асрнинг 60-йилларидан бошлаб
компаративистик фанлар доирасида шаклланиб, асрнинг сўнгги чорагида эса
алоҳида соҳа сифатида ажралиб чиқди. Қиёсий-тарихий, чоғиштирма, ареал,
типологик, универсалиялар, контакт лингвистикаси каби соҳаларда
контрастив лингвистикадан фарқли ўлароқ, назарий характерга эга
тадқиқотлар етакчилик қилишини алоҳида қайд қилиш лозим. Контрастив
лингвистика ўзига турдош бўлган бу соҳалар ичида алоҳида ўрин тутади. Тил
фактлари таҳлилида у ўзининг муайян методлари ва аниқ мундарижасига эга.
Контрастив лингвистика назарий ҳамда амалий жиҳатлари билан
характерланади, амалиётда сўзлашувчилар ўртасидаги алоқа шаклларини
намоён бўлишида муҳим аҳамият касб этади. А.А.Залевская бу алоқанинг
қатор масалалари хусусида фикр юритган
7
. У контрастив лингвистика тил
материалининг таҳлили орқали таққосланаётган семантик ҳодисалар табиати
ҳақидаги илмий қарашларни янгича талқин қилишга имкон беради деб
ҳисоблайди. Шунингдек, контрастив луғавий структура ва семантик
типология универсалиялар лингвистикаси учун илмий хулосалар тақдим
қилади. Қариндош, узоқ қариндош, ноқариндош тилларнинг семантик
тизимларининг контрастив тасвири мазкур системалар таркибий қисмларини
миқдор ва сифат жиҳатдан баҳоланишини амалга оширишга имкон беради.
Дарҳақиқат, бизнингча ҳам, тилларнинг контрастив тадқиқи илмий
изланишларга янгича ёндашувни олиб кириши мумкин.
Контрастив таҳлил натижасида олинган илмий хулосалар кўплаб
соҳалар ривожи учун татбиқ этилиши мумкин:
(L1) лингводидактика
таржима назарияси
СA {L1↔L2} лексикография
(L2) тил корпуслари
лингвокультурология
Чизмада берилган L1 (first language) – қиёсланаётган биринчи тил,
L2 (second language) – қиёсланаётган иккинчи тил, CА(contrastive analysis) –
контрастив таҳлил маъноларини англатади.
7
Залевская А.А. Вопросы теории и практики исследований // Этнокультурная специфика языкового
сознания. – М., 1996. – С.27.
14
Бугунги кунда энг фаол қўлланаётган «контрастив лингвистика»
термини билан бир қаторда «чоғиштирма тилшунослик» ёки «конфронтатив
лингвистика» атамалари ушбу тушунчага муқобил вариант сифатида
қўлланилмоқда
8
. Ушбу ҳолат соҳа доирасидаги илмий қарашларнинг
ривожланиш босқичида эканлиги, фикрлар ҳали тўлиқ шаклланиб
улгурмаганлиги натижасида юзага келган.
Контрастив лингвистиканинг чоғиштирма тилшунослик таркибидан
алоҳида йўналиш сифатида ажралиб чиқишида соҳага оид тадқиқотларга
бағишланган махсус конференцияларнинг ўтказилиши муҳим ўрин тутади*.
Контрастив лингвистика муаммолари 1972 йилдан бошлаб халқаро
лингвистик конгресслар дастурига киритилган. Бугунги кунда «контрастив
тадқиқотлар лингвистик фанлар таркибида ўрганилади, уни тадқиқотлар
учун ўз мустақил объектига эга бўлган назарий йўналиш сифатида
мавжудлигини рад этиш асоссиздир
9
». Контрастив лингвистика билан
ҳамоҳанг қўлланувчи «конфронтатив лингвистика» термини фанга Л.Заброки
томонидан «контрастив лингвистика» атамаси билан бир вақтда киритилган
ҳамда Шарқий Европа мамлакатларида кенг қўлланилган
10
. Гарчи баъзи
тилшунослар бу икки терминнинг маъно доирасини ўзаро фарқлашга ҳаракат
қилишган бўлса ҳам, айрим олимлар «улар ҳозиргача синоним сифатида
қўлланиб келинмоқда»,
11
деган фикрни билдирадилар. Биз контрастив ҳамда
конфронтатив лингвистика терминларини фарқли соҳаларни ифодаловчи
атамалар
сифатида
қўлланишини
таъкидлаймиз.
Конфронтатив
лингвистиканинг ўрганиш объекти чоғиштирма тилшунослик билан бир хил
бўлиб, улар тадқиқ қилинаётган тилларнинг умумий ва фарқли жиҳатларини
ўрганади.
Контрастив
лингвистика
эса
тилларнинг
зидланиш
парадигмаларини тадқиқ қилади.
Диссертациянинг
«
Контрастив
лингвистика:
тушунча
ва
тамойиллар
» деб номланган иккинчи бобида контрастив лингвистиканинг
назарий асослари, методологияси, метод ва тамойиллари, конгруэнтлик ва
эквивалентлик, лакуна ва лакунар бирлик масалалари, иккинчи тилга ўқитиш
жараёнида трансференция ва интерференция ҳодисаларининг ўрни билан
боғлиқ масалалар ёритилган.
Контрастив
лингвистикада
зидликка
асосланган
категориал
структуралар таҳлили асос қилиб олинади. Бунда тил шаклидан мазмунга
қараб йўналтирилган ҳаракат ономасиологик моҳиятни ташкил қилади.
L
1
S
1
L
2
S
1
L
1
S
2
L
1
CN ══ L
2
CN L
2
S
2
... ...
8
Ярцева В.Н. Контрастивная грамматика. – М., 1981. С 3.
*Биринчи конференция 1968 йили АҚШнинг Жоржтаун университетида ўтказилган
9
Ярцева В.Н. Контрастивная грамматика. – М., 1981. С 40.
10
Григорьева Л.Н. Основные положения контрастивной лингвистики и ее внутренняя таксономия //
Немецкая филология в Санкт-Петербургском университете: традиции и современность. – СПб, 2001. С. 48.
11
Ярцева В.Н. Контрастивная грамматика. – М., 1981. С 40.
15
Жадвалда кўрсатилган L
1
(first language) – қиёсланаётган биринчи тил, L
2
(second language) – қиёсланаётган иккинчи тил, CN – контрастив номема, S –
семема каби белгилар соҳалар мундарижасини кўрсатиш учун хизмат қилади.
Конгруэнтлик (лотин.
congruens
– мувофиқ) тушунчаси остида тил
бирликлари шаклларининг мувофиқлиги тушунилади
12
. Бу ҳодиса тилнинг
фонетик-фонологик, лексик, грамматик сатҳларида кузатилади. Фонетик-
фонологик белгиларига кўра ўзаро конгруэнт бўлган сўзлар ҳар икки тилда
маъносини сақлайди, шу билан бирга янги маъно касб этади:
A B
A В
СN (L
1
↔ L
2
) A ≠ B
A ↔ B
Чизмада келтирилган лингвистик формулалар СN – конгруэнт номема,
L
1
(first language) – қиёсланаётган биринчи тил, L
2
(second language) –
қиёсланаётган иккинчи тил, А – биринчи тилга тааллуқли номема, В –
иккинчи тилга тааллуқли номема, – элементлар айнан мос, – элементлар
семантик жиҳатдан бир-бирига яқин, ≠ – элементлар тамоман янги маъно
касб этган, ↔ – элементлар зид маънода деган маънони англатади.
A B. А тилда мавжуд бўлган конгруэнт сўз маъноси Б тилда айнан мос
ҳолда қўлланилади.
Итоат
сўзи ўзбек ва араб тилларидаги
«бўйсуниш»
маъносини ифодалайди.
A В. А тилда мавжуд бўлган конгруэнт сўз маъноси Б тилда семантик
жиҳатдан бир оз ўзгариш билан қўлланилади.
Зимистон
сўзи ўзбек ва тожик
тилларида
«қоронғу»
ва
«қиш»
маъноларини англатади.
A ≠ B. А тилда мавжуд бўлган конгруэнт сўз маъноси Б тилда тамоман
бошқа маъно ифодалайди. Жумладан,
касофат
сўзи ўзбек тилида
«
бахтсизлик
» – араб тилида
«қуюқлик», «зичлик», «ғализлик»
каби
маъноларни ифодалайди.
A ↔ B. А тилда мавжуд бўлган конгруэнт сўз Б тилда антонимик
муносабатни ҳосил қилади. Ўзбек тилида
бидъат
«
эскидан қолган урф-одат,
расм-русм
», арабларда эса «
янгилик, янгилик киритиш
» маъноларини
ифодалайди.
Турли тилларда бир хил тушунча структурасига эга бўлган сўзлар ўзаро
конгруэнт бўлади. Ўзбек тилидаги
болалар боғчаси
тожик тилидаги
боғчаи
бачагон,
рус тилидаги
детский сад
бирикмаларида ягона тушунчаларни
ифодалаш учун хизмат қилади. Лекин ўзбек тилидаги
ҳисоб-китоб
сўзи
тожик тилидаги
ба ҳисоб гирифтан
ёки рус тилидаги
учет
сўзи билан
конгруэнт бўлмайди. Бунда ўзбек тилидаги лексемада жуфт сўз ҳисобланса,
тожик тилида сўз бирикмаси, рус тилида эса содда сўз шакллари орқали
ифодаланган. Мазкур таҳлил асосида турли тилларнинг структур бирликлари
доим ҳам ўзаро мувофиқ бўлмаслигини тушуниш мумкин.
Морфологик сатҳдаги конгруэнтлик ҳодисаси турли тиллардаги
сўзларнинг сон категориясида кўзга ташланади. Ўзбек тилидаги
темир
ва рус
12
Кашкин В.Б. Сопоставительная лингвистика (учебная пособия для вузов) – Воронеж, 2007.
16
тилидаги
железо
, тожик тилидаги
оҳан
сўзлари фақат бирликда қўлланади.
Уларнинг бундай қўлланишини морфологик шакллар ўртасидаги
конгруэнтлик ҳодисаси сифатида кўрсатиш мумкин.
Тил назариясида синтактик конгруэнция ҳодисасини ҳам кузатиш
мумкин.
Қиз ишсиз,
девочка безработная
гаплари ўзаро конгруэнт парадигма
ҳисобланса, тожик тилидаги
духтар бекор аст
гапи аввалги синтактик
конгруэнция парадигмасини давом эттиришга рухсат бермайди. Ўзбек
тилидаги
У ухлай олмаяпти
, рус тилидаги
Ему неспится
гаплари шаклий
структура нотенглиги туфайли синтактик конгруэнтликни ҳосил қилмайди.
Контрастив лингвистикада эквивалентлик тушунчаси мазмундан шакл-
семасиологик парадигма билан изоҳланади.
L
1
F
1
L
2
F
1
L
1
F
2
S S L
2
F
2
... ...
Жадвалда L
1
(first language) – қиёсланаётган биринчи тил, L
2
(second
language) – қиёсланаётган иккинчи тил, S (signification) –қиёс учун асос
бўлган мазмун, F (form) – қиёсланаётган бирликнинг шакли изоҳ учун асос
қилиб олинган.
Эквивалентлик тушунчаси ҳам тилнинг барча сатҳларида учрайди.
Эквивалентлик (лот. aequivalens – тенг маъноли) атамаси остида тил
бирликлари
маъноларининг
мувофиқлик
даражалари
тушунилади.
Контрастив лингвистикада эквивалентликнинг тўлиқ, қисман ва ноль
эквивалентлик даражалари ўзаро фарқланади.
Тўлиқ эквивалентлик тушунчаси остида чоғиштирилаётган тиллардаги
бирликларнинг марказий ва периферик семантик компонентларининг ўзаро
мувофиқлиги тушунилади. Рус тилидаги
серп
сўзи ўзбек тилидаги
ўроқ
сўзига эквивалентдир, бунда семантик компонентлар эквивалентлиги
кузатилади.
Серп
- ручное орудие для срезывания хлеба с корня,
представляющее собой длинный изогнутый нож с зазубренным лезвием.
Ўроқ
– турли бошоқли экинларни қўлда ўриш учун ишлатиладиган, бели
букик, ўткир тиғли меҳнат қуроли тарзидаги луғавий структура моҳиятан бир
хилдир.
Қисман эквивалентлик тушунчаси турли тилларда дивергенция ва
конвергенция ҳодисалари кўринишида намоён бўлади. Дивергенция
ҳодисасида А тилдаги бир сўзга Б тилдаги бирдан ортиқ сўз тўғри келади.
Масалан, ўзбек тилидаги
бармоқ
, тожик тилидаги
ангушт
, рус тилидаги
палец
сўзларига немис тилида иккита бирлик
Finger
(қўл бармоғи) ва Zehe
(оёқ бармоғи)
,
инглиз тилидаги
кпow
сўзига испан тилида иккита лексема
сопосer
ва
saber
сўзлари тўғри келади.
Конвергенция дивергенцияга зид ҳодиса саналиб, бунда А тилдаги икки
ва ундан ортиқ сўзга Б тилдаги бир сўз тўғри келади. Масалан, ўзбек
тилидаги
аёл
ва
хотин
ҳамда инглиз тилидаги
woman, wife, missis
сўзларига
17
немис тилидаги
Frau
сўзи
тўғри келади. Рус тилидаги
коричневый, карий,
каштановый, бурый
лексемаларининг маъноси инглиз тилида
brоwn
сўзи
билан ифодаланади.
Алишер Навоий ўзининг «Муҳокамат ул-луғатайн» асарида дивергенция
ва конвергенция ҳодисаларига мувофиқ келувчи бир қанча мисоллар
келтирган. Хусусан, форс тилидаги биргина
хор
(тикан) лексемасига туркий
тилда икки лексема
тикан
ва
чўкур
(катта тикан) тўғри келиши, шунингдек,
форс тилидаги
арақ
ва
ҳай
(катта-катта тер доначалари)
лексемаларига
туркий тилда биргина
тер
лексемаси тўғри келишини изоҳлайди
13
.
Рус тилида
крупкой, порошей, хлопьями
сўзлари ҳам
қор
маъносини
ифодалашда қўлланилади. Шунингдек, рус тилида қишни эркалаб
зимушка-
зима
, илиқ қишни –
сиротская зима
деб номлаш ҳолатлари бор, лекин кўп
тилларда бундай оттенкали фарқлаш йўқ.
Ноль эквивалентлик илмий адабиётларда лакунарлик (лотинча
lасиnа –
бўшлиқ, тушириб қолдириш) атамаси билан номланади. Назарий адабиётлар
тадқиқи шундан далолат берадики, тадқиқотчилар лакунар бирлик ва лакуна
тушунчаларини деярли фарқламайдилар. Фақат Л.К.Байрамова ишларида бу
икки тушунчанинг дифференциал белгилари кўзга ташланади. У лакунар
бирлик иккинчи тилда очиқ қолган, ҳали тўлдирилмаган ўрин маъносида,
лакунани эса лакунар бирликнинг ноль кўрсаткичли корреляти сифатида
белгилайди
14
. Масалан: Рус тилида
пороша
«биринчи ёққан қор» маъносини
ифодалаш учун хизмат қилади, ўзбек тилида бу ҳодисани ифодаловчи ном
мавжуд эмас, ўзбек тилида
маҳалла, ҳашар
сўзлари лакунар бирлик, рус тили
учун эса лакуна ҳисобланади.
И.А.Стернин бир тилдаги лакунага бошқа бир тилда эквивалентсиз
бирлик мувофиқ бўлишини ёзади
15
. Лакунар бирлик ва эквивалентсиз бирлик
ўзаро синонимик ҳосил қилмаслигининг сабабларидан бири лакунар
бирликнинг тил бирлиги сифатида сатҳий хусусиятга эгалигидадир.
Лакунар бирликка мисол сифатида рус, инглиз, тожик тиллари фонетик-
фонологик системасида мавжуд бўлмаган ўзбек тилидаги
ў
унли фонемасини
(масалан, ўрик, ўт, ўлим) келтиришимиз мумкин; ўзбек тилидаги
қулф,
ғайрат, ҳис
лексемаларининг биринчи фонемаси рус тили фонетик-
фонологик системасида лакуналарни ҳосил қилади. Инглиз тилидаги
this,
thank
лексемаларидаги биринчи фонемалар эса ўзбек, рус ҳамда тожик тили
фонетик-фонологик системаси учун лакунадир.
Ўзбек ва рус тилларидаги сўз ясаш билан боғлиқ бўлган лакунарликни
кузатиш мумкин. Масалан, рус тилидаги
до-, за-
,
пере-, не-
префикслари
зазеленеть, заиграть
сингари феълларни ясашга хизмат қилади. Ўзбек
тилида бу префикслар лакуналарни ҳосил қилади.
Зазеленеть, заиграть
лексемаларини эса
кўкара бошламоқ
(начать зеленеть),
чала бошламоқ
13
Навоий А. Мукаммал асарлар тўплами. Ўн олтинчи том. – Тошкент: Фан, 2000. – Б. 12-13.
14
Байрамова Л. К. Введение в контрастивную лингвистику. – Казань: КГУ, 2004. – С. 43; Байрамова Л. К.
Лакунарные единицы и лакуны / Лакуны в языке и речи: сб. науч. тр. Вып. 3. – Благовещенск: БГПУ, 2006. –
С.3.
15
Стернин И.А. Стернин И.А. Контрастивная лингвистика. – М.: Восток-Запад, 2006. – С.31.
18
(начинать играть)
доедать
(охирига қадар емоқ),
добежать
(охиригача
югурмоқ),
перемыть
(қайта ювмоқ),
недобирать
(кам йиғмоқ) сингари
мураккаб феъллар билан ифодалаш мумкин.
Лакунар бирликлар бир тил системасининг иккинчи тил системасига
нисбатан контрастлиги, ўзига хослиги, уникаллигини кўрсатиб берувчи
контрастив хусусиятдир. Лексик ва фразеологик сатҳда бу ҳодиса бошқа
сатҳларга нисбатан ёрқинроқ ва жонлироқ кўзга ташланади. Масалан, рус
тилидаги
кипяток «қайноқ сув, доғ сув», однолюб
«умр бўйи бир инсонни
(асосан рафиқасини) севган киши» сингари лексемалар ўзбек тилида
лакуналарни ҳосил қилади. «Ҳеч қачон» мотивацияли фразеологизмларга
ўзбек тилида
туянинг думи ерга текканда
ёки
қизил қор ёққанда
рус тилида
после дождика в четверг
«пайшанбадаги ёмғирдан сўнг»инглиз тилидаги
when the pigs fly
«чўчқалар уча бошлаган пайтда»,
when the moon turns green
cheese «ой яшил пишлоқ бўлганда»
сингари мисолларни келтириш мумкин.
Чет тилларни ўрганишда она тили кўникмалари таъсирининг биринчи
шакли трансференция, иккинчиси интерференция деб юритилади.
Трансференция ҳодисаси ўрганилаётган тилга она тили элементлари ва
кўникмаларининг ижобий таъсири бўлиб, интерференция айни омилнинг
ўрганилаётган тил нормаларининг бузилишига, хатоларга олиб келадиган
салбий таъсири билан баҳоланади.
Интерференция мураккаб ҳодиса бўлганлиги сабабли қатор турдош
фанлар томонидан ўрганилади, шунинг учун интерференция кўринишларини
таснифлаш асосига унинг турли белгилари олинади
16
. Мазкур санаб ўтилган
белгиларга мувофиқ интерференциянинг тиллараро, бир тил доирасида,
нутқий, лисоний, фонетик, лексик-семантик, морфологик, синтактик,
коммуникатив-релевант
ва
коммуникатив-норелевант,
шунингдек,
регрессив, прогрессив турларини ажратиб кўрсатиш мумкин.
Диссертациянинг «
Тил сатҳи бирликларининг контрастив
тадқиқи
»
деб номланган учинчи бобида контрастив таҳлил сатҳ бирликлари кесимида
тадқиқ этилган.
Ҳар қандай қиёслашнинг негизида асос ёки, бошқача қилиб айтганда,
чоғиштирилаётган тилларнинг ҳар бирида нима бор, нима йўқлигини
кўрсатиб турувчи эталон мавжуд бўлади. Контрастив таҳлилда самарали
фойдаланиш мумкин бўлган баъзи эталонларни белгилаш мумкин:
1) фонетик-фонологик эталон (фон, интонация ...) 2) луғавий эталон
(лексемалар, фраземалар ...) 3) синтактик эталон (синтактик конструкциялар)
4) услубий-психолингвистик эталон (ҳаёт тарзи, анъана, қадрият,
дунёқарашларнинг акс этиши).
У.К.Юсуповнинг таъкидлашича, «фонология (фонетика)нинг ўрганиш
объектига фонемалар (нутқ товушлари), бўғин, урғу ва интонация киради.
Айнан шу бирликлар билан алоқадор тил ҳодисалари қиёс учун асос
вазифасини бажаради»
17
. Турли тиллар чоғиштирилаётганда фонетик система
16
Баранникова Л.И. Проблема интерференции и вопросы взаимодействия языков // Вопросы методики
преподавания иностранных языков в связи с проблемой языковой интерференции. – Саратов, 1966. – С.4-23.
17
Юсупов У.К. Теоретические основы сопоставительной лингвистики. – Тошкент: Фан, 2007. – С. 52.
19
бирлиги сифатида бўғин асосий ўринда туради. Икки тил фонетикасини
контрастив жиҳатдан тасвирлаганда айнан бўғин эталон вазифасини
бажариши мақсадга мувофиқдир. Мисол учун инглиз тилидаги
silly
сўзи
бўғинга қўш келган ундош ўртасидан (
sil/ly
) ажратилади. Немис тилидаги
Stollen
сўзи эса, қўш келган ундошлардан сўнг (
Stoll/en
) тарзида бўғинга
ажратилади
18
.
Дунё тилларида ҳар қандай бўғин ундош ёки унли товуш асосида
шакллантирилиши айтиб ўтилган. Лекин ўзбек тилида
нг
товушидан
бошланадиган сўз ёки бўғин мавжуд эмас. Худди шундай ҳолат инглиз
тилида ҳам кузатилади. Шу асосда тил бирликларининг артикуляцияси ва
акустикасини ўрганиш айнан бўғинлардан бошланиши керак. Бунинг учун
она тили ва ўрганилаётган тилда мавжуд бўлган бўғинларни қиёслаб чиқиш
мумкин. Инглиз ва ўзбек тилларидаги бўғин структураси типларини
қиёсланганда V, VC, VCC, CV, CVC, CVCC бўғин турлари ўзбек тилига
хослигини,
CVCCC
,
CCV, CCVC, CCVCC, CCCVC бўғин турлари эса бошқа
тиллардан ўзлашган сўзларда учрашини, VCCC, CCCV, CCVCCC, CCCVCC,
CCCVCCC, CСVCСCC, СС, ССС, СССС, ССССС типидаги бўғин турлари
эса ўзбек тили учун лакунарлик ҳосил қилишини кўриш мумкин. Фақат
ундошлардан иборат бўғин турлари
l, n, m
санор товушлар иштирокида ҳосил
бўлади.
Бугунги кунда контрастив тасвирнинг вазифалари ҳар бир
чоғиштирилаётган тилнинг морфемаларига хос бўлган семантик белгиларни
аниқлаш ҳамда бир хил ёки яқин семаларга эга бўлган морфемаларни
мувофиқлаштиришдан иборатдир. Масалан, немис тилида аёл жинси
семасини фақат битта аффикс
-in
ифодаласа, рус тилида бу маънони
ифодаловчи
-ица, -ка, -ница, -ья, -овка, -енка, -имя
, ўзбек тилида араб тили
орқали ўзлашган
-а,
бундан ташқари
-хон, -ой, -бону, -хоним, -гул
каби
аффиксларни кўришимиз мумкин.
Лексик эталон билан боғлиқ контрастив тавсифлаш нисбатан кўп ишлаб
чиқилган ва пухта асосга эга. Бу замонавий тилшуносликда сўзнинг назарий
асоси нисбатан тўлиқ белгиланганлиги билан изоҳланади
19
. Тилшунослар
томонидан сўзларни контрастив нуқтаи-назардан ўрганиш асосларини
белгилаб кўрсатганлар. Унда лексик-фразеологик система доирасида сўз ва
фразеологик бирликларнинг узвий боғланиш концепцияси ётади. Профессор
М.Э.Умархўжаев ҳам фразеологизмлар таркибидаги сўзлар ўз маъносини
йуқотган ичи бўш (опусташенные) эканлигини таъкидлайди
20
. Бу тилни
идрок этишда лексик бирлик ва фразеологизм ўртасига сунъий чегара
қўйишни рад этади ҳамда бир тилдаги сўзни иккинчи тилда фразеологизмлар
билан эквивалент муносабатга киришишини оддий ҳол сифатида баҳолайди.
18
Потапова Р.К., Камышная Н.Г. Слоги его перцептивно-временные корреляты // Вопросы языкознания,
1975, N 4. – С.87-101.
19
Попова З.Д., Стернин И.А. Лексическая система языка. – Воронеж, 1984.
20
Умарходжаев М. Асновы фразеографии: автореф. дис. … д-ра филол. наук. – М., 1981. – С. 10-28.
* Д – денотатив маъно – денотат билан бевосита боғлиқ, уни бевосита билдирувчи маъно. К – коннотатив
маъно – денотатив маънога қўшимча равишда экспрессив, стилистик муносабат кабиларни ифодаловчи
маъно.
20
Академик В.В.Виноградов таълимотига мувофиқ улар у ёки бу сўз лексемаси
(акустемаси)да аниқлаш мумкин бўлган икки денотатив ва уч коннотатив
сема бўйича сўзларнинг маъно типларини ажратишади
*
. Бунда, асосан,
умумий маъноси сақланган вариантлар, яъни эквивалентлар ва уларнинг
ўзаро мувофиқлик даражаси ўрганилса, бошқа бир жиҳатдан бирикмалар
таркибида лексемалар семантикасини қуйидаги тарзда ўрганиш мумкин.
Масалан,
чиқмоқ
феълли бир неча бирикмаларнинг инглиз, немис, француз
тилларидаги мувофиқликларини кўриб чиқайлик:
Ўзбек тилида
Инглиз тилида
Немис тилида
Француз тилида
тоққа
чиқмоқ
to climb
the mountain
den Berg
besteigen
monter
sur la montagne
минбарга
чиқмоқ
to mount
the platform
die Tribune
betreten
monter
sur la tribune
тахтга
чиқмоқ
to ascend
the throne
den Thron
besteigen
monter
sur la trone
Жадвалдан кўриниб турибдики, инглиз тилида
чиқмоқ
феъли қатнашган
ҳар бир бирикмага турлича ифода тўғри келмоқда. Бу ўринда ҳар бир
ҳолатни алоҳида ўрганишга тўғри келади. Немис тилида эса бу учала ҳолат
учун иккита шакл мувофиқ келмоқда. Француз тилида барча ҳолатларда
битта шакл ифодаси мувофиқ келмоқда. Шунинг учун мазкур бирикмаларни
ўрганишда битта мувофиқ шаклни кўрсатиш кифоядир.
Контрастив морфологияда грамматик категорияларни аниқлаш ва
мавжуд бўлган категориялар (масалан, жинс, сон, замон, келишик, майл ва
шу кабилар) таксономиясини тузиш мумкин. Таксономик категориялар бир-
бирига тўғри келганда чоғиштиришда бирликларнинг тур категорияларини
аниқлашда қўл келади. Масалан, кўплик грамматик категорияси тилда
миқдор фалсафий категориянинг инъикосидир. Кўплик категорияси барча
тиллар учун хос бўлган категория ҳисобланади. Бирор бир тилда кўпликни
англатадиган махсус грамматик категория бўлмаган тақдирда ҳам, барча
тилларда маълум бир миқдорни ифодаловчи сўзлар гуруҳи мавжуд.
Шунингдек, маълум бир миқдорни ифодаловчи лексик воситалар (оз-кўп),
кишилик олмошлари тизими (мен-биз, у-улар) мавжуд. Кўплик грамматик
категорияси парадигмаси кўп ҳолатларда бирлик ва кўплик шаклларини
ташкил қилади (ўзбек, рус, инглиз тилларида), лекин бирлик, иккилик ва
кўплик (араб), шунингдек, бирлик, иккилик, учлик ва кўплик (папуас ва
меланезия тиллари) каби уч шаклли ва тўрт шаклли парадигмалар ҳам
мавжуд.
Олимлар тилларни контрастив жиҳатдан ўрганишнинг эталони бўлиши
мумкин бўлган синтактик асосни узоқ вақт излашди. Ҳозирги пайтга келиб
бу асос топилди, дейиш мумкин. Бу – сўз бирикмаси, содда гап ва қўшма
гапнинг структур схемаси ёки моделидан иборат бўлади. Бироқ структур
схеманинг санаб чиқилиши, фикрдан уларни ажратиб олиш методикаси,
сўзларнинг лексик мазмунидан узоқлашиш даражаси ва бошқалар ҳали-ҳануз
мавҳум. Шунинг учун ҳозирги кунда контрастив синтаксисда изланиш олиб
боришнинг асоси эталонлар топиш ва принципиал назарий масалаларни ҳал
21
қилишга қаратилган бўлиши керак. Бу ёндашувни аниқ бир мисол билан
кўрсатиб ўтамиз. В.Ю.Копров инглиз ва рус тилларидаги субъектнинг
объектга аниқ жисмоний таъсир ўтказишини билдирган конструкцияларни
ўрганган. Натижада бу каби структуралар рус тилида олтита, инглиз тилида
эса учта эканлиги аниқ бўлди. Ўзбек тилида эса бу типдаги
конструкцияларнинг 5 та эканлигини кўришимиз мумкин.
Тиллар
Конструкция тури
Рус тили
Инглиз тили
Ўзбек тили
Шахсий
фаоллик ва
нофаолликка
кўра
Шахсий
фаоллик
Мальчик сломал
игрушку
The boy broke the
toy
Бола ўйинчоқни
бузди
Икки таркибли
шахсий
нофаоллик
Игрушка сломана The toy was broken
Ўйинчоқ бузуқ
Уч таркибли
шахсий
нофаоллик
Игрушка сломана
мальчиком
The toy was broken
by the boy
Ўйинчоқ бола
томонидан бузилди
Шахс
ноаниқлигига
кўра
Шахси
ноаниқлик
Игрушку
сломали
Х
Ўйинчоқни бузишди
Икки таркибли
шахси
ноаниқлик
Улицу затопило
Х
Х
Уч таркибли
шахси
ноаниқлик
Ветром сломало
дерево
Х
Дарахт шамолда
синди
Рус тилида ишлатиладиган охирги икки структур схема фақатгина
табиат ҳодисаларининг объектга таъсирини кўрсатиши мумкин. Табиат
ҳодисаларининг номи эса таркибдан осонгина тушиб қолади. Чунки
ҳаракатни билдираётган кесим ўзининг семемаси таркибида табиат ҳодисаси
билан боғлиқлик семасига эга: (шамол) синдирди, (сув) чўктирди, (қуёш)
куйдирди ва шу кабилар. Бизнингча, бундай ёндашувлар контрастив
синтаксиснинг
шаклланишида
яхши
натижа
беради.
Контрастив
изланишларга назар ташлаганимизда, тадқиқотларни олиб бориш учун
назарий асослар аниқлаштирилганлигини, амалий ишлар тилнинг ҳар бир
сатҳида бажарилаётганлигини кўришимиз мумкин. Аммо шуни ҳам
таъкидлаб ўтиш лозимки, ҳамма сатҳда ҳам олиб борилган тадқиқотлар бир
хил эмас. Сўз ясалиши, морфология, синтаксис каби сатҳларда контрастив
тадқиқотлар салмоқли ўрин эгалламайди.
ХУЛОСА
1.
Тилшуносликнинг қиёсий-тарихий, чоғиштирма, типологик каби
соҳалари тил назариясининг асоси ҳисобланади. Шунинг учун ҳам универсал
лингвистиканинг моҳияти гноссеологик метод асосида амалга оширилади.
Дунё тиллари тадқиқида лисоний зидланишлар мисолида контрастив
лингвистика илмий парадигмаси шаклланди.
2.
Контрастив
лингвистика
илмий
парадигмаси
чоғиштирма
(конфронтатив), қиёсий-тарихий, типологик каби назарий фанлар
22
структурасида ўзига хос хусусиятлари билан ажралиб туради.
3.
Тиллар тадқиқининг қиёсий-тарихий методида қариндошлик, диах-
ронлик, тарихийлик тамойиллари, чоғиштирма тилшуносликда тилларнинг
ноқариндошлик белгилари устуворлик қилади, контрастив-дистрибуцион
методда эса тилларнинг ўзаро зидлик муносабатларини аниқлашга
қаратилган тил фактлари таҳлили синхрон аспект доирасида олиб борилади.
4.
Тилларнинг генетик ёки ареал алоқалари, уларнинг типологик
яқинлиги ёки узоқлиги, таққосланувчи тил объектлари контрастив лисоний
таҳлиллар учун тўсиқ бўлмайди.
5.
Конгруэнтлик ва эквивалентлик зидланувчи тил бирликларининг
шакл ва маъно муносабатларининг мувофиқлик даражаларида намоён
бўлади. Конгруэнтлик ҳодисасида таққосланувчи тиллар шакл тенг ҳолатда
маъно тенглиги кузатилади, икки тилдаги сўз шакли бир хил семантика эса
дифференциациялашади, турли тилда шакллар тенг, маънолари эса ўзаро
зидланади. Эквивалентлик тўлиқ, қисман, ноль шакл даражалари билан
намоён бўлади.
6.
Контрастив лингвистика тадқиқида лакунарлик ҳодисаси мавжуд
бўлиб, А ва Б тилдаги бирликлар мавжуд ва мавжуд эмаслик белгиларига
кўра таҳлил қилинади. Лакунарлик ҳодисаси зидлик категорияси сифатида
контрастив лингвистиканинг моҳиятини ташкил қилади.
7.
Контрастив лингвистика илмий парадигмаси учун тил алоқалари ва
ўзаро таъсири структурасидаги трансференция ва интерференция ҳодисалари
муҳимдир.
8.
Тиллар тадқиқида трансференция ва интерференция оралиқ ҳолат
ҳисобланиб, тиллар ўртасидаги ўзаро зидланиш ҳолатини кўрсатиш учун
хизмат қилади.
9.
Контрастив лингвистика тилларнинг ўзаро зидланувчи белгиларини
тилнинг барча сатҳ бирликлари орқали ўрганади. Турли тилларга хос зидлик
белгиси фонетик, морфологик, синтактик, суперсинтактик эталонлар асосида
иш кўради.
10.
Лисоний бирликлар таҳлили конгруэнтлик, эквивалентлик,
лакунарлик, трансференция, интерференция ҳодисалари асосида ўрганилади,
шунинг учун ҳам турли тилларнинг ўзаро оппозицияланишига оид
хусусиятлар контрастив лингвистика назариясини шакллантиради.
11.
Ҳозирги давр контрастив лингвистикасида айнанлик
фарқлилик
зиддият каби қонуниятлар тил ва нутқ ҳодисалари тизимида кўзга
ташланади ва тилларга хос категориал белгилар сифатида эътироф этилади.
23
SCIENTIFIC COUNCIL AWARDING SCIENTIFIC DEGREES
PhD.27.06.2017.Fil.05.02 AT FERGHANA STATE UNIVERSITY
FERGHANA STATE UNIVERSITY
ZOKIROVA SOHIBA MUKHTORALIYEVNA
THE PLACE OF SCIENTIFIC PARADIGM OF CONTRASTIVE
LINGUISTICS IN LANGUAGE INVESTIGATION
10.00.11–Theory of language. Applied and computer linguistics
DISSERTATION ABSTRACT FOR DOCTOR OF PHILOSOPHY (PhD) IN
PHILOLOGICAL SCIENCES
Ferghana - 2018
24
The theme of PhD dissertation is registered by Supreme Attestation Commission at the
Cabinet of Ministry of the Republic of Uzbekistan under the number № B2017.2.PhD/Fil222.
The dissertation has been prepared at the chair of Uzbek linguistics of Ferghana State University.
The abstract of the PhD dissertation is posted in three (Uzbek, English, Russian (Resume))
languages on the website of Fergana State University (www.fdu.uz) and on the website «ZiyoNet»
Information-educational portal (www.ziyonet.uz).
Scientific advisor:
Hakimov Muhammadkhon Khujakhonovich
Doctor of Philological sciences
Official opponents:
Umarkhujayev Mukhtor Eshonkhujayevich
Doctor of Philological sciences, Professor
Berdialiyev Abduvali
Doctor of Philological sciences, Professor
Leading organization
:
Uzbekistan State World Languages University
Defense of the Dissertation will take place on «___» ________ 2017, at _____ p.m. at a meeting of
Scientific Council PhD.27.06.2017.Fil.05.02 under Ferghana State University (Address: 19, Murabbiylar
Street, Ferghana, 100151. Tel: (99873) 244-66-02; fax: (99873) 244-44-01; e-mail: info@fdu.uz.
Dissertation could be reviewed information-resource center of Ferghana State University
(registration number __). Address: 19. Murabbiylar Street, Ferghana, 100151, Tel.: (99873) 244-71-28.
Dissertation abstract sent out on «____» _____________ 2018.
(Mailing report number ____ on «____» ____________ 2018).
Sh.M.Iskandarova
Chairman of Scientific Council awarding
scientific degrees, Doctor of Philological
sciences, Professor
S.O.Solijonov
Secretary of Scientific Council awarding
scientific degrees, PhD in Philological
sciences, docent
.
S.M.Muminov
Chairman of Scientific Seminar at the
Scientific Council awarding scientific
degrees, Doctor of Philological sciences,
Professor
25
INTRODUCTION (Abstract of the doctor of philosophy (PhD) in philology)
The actuality and significance of the dissertation work.
The actuality and significance of the dissertation work. The issues of
comparatavistics are considered as the base of language theory in linguistics.
Therefore, at present, sorting out the problems of contrastive linguistics in the
ground of comparative, historical, contrastive, typological and areal paradigms is
privilege. Defining functional features that are peculiar to contrastive linguistics,
figuring out the scientific basis for appositive forms in the structure of any
language are important. The process of globalization leads to interrelation between
languages. Therefore, there is a need to study the languages through contrasting
with each other. In this perspective, the contrastive linguistics appeared to be one
of the leading branches of the linguistics.
The previous works on contrastive linguistics in the world linguistics possessed
mainly a linguodidactic character, the problem of investigation of which was the
culture of speech interactions of different peoples. Nowadays the theoretical issues of
the branch are under the discussions. The problems of study of contrastive linguistics
are distinguished from the problems of study related to typology, comparative-
historical linguistics and areal linguistics. The defining of the term of contrastive
linguistics is considered to be the main problem and has quite contradictory opinions,
which gives the opportunity to new remarks and conclusions.
The radical changes in social, economic and cultural spheres of the country,
the efficient external policy of the Republic of Uzbekistan, development of the
lasting all-round links with the neighboring countries brings to large-scale relations
of the Uzbek language with other languages. The new branches in linguistics as
comparative-historical, confrontational, typological, areal and contrastive have
risen to the new developmental stage. Mainly, the appearance of contrastive
linguistics in the language study scientifically proves the extension of the new
terms and notions in the given sphere. A special attention paid to the learning of
foreign languages in the republic becomes an impetus for realizing the fundamental
researches in the given sphere. The actual tasks of today’s science are «to develop
the process of scientific research conducting, to support the participation of the
capable youth with their creative ideas and projects»
1
. The scientific and
innovational novelties, fulfilled in the range of sciences are a main factor in the
development of the comparative linguistics, linguo-cultural and linguistic
translation; the investigations conducted in contrastive linguistics serve to consider
the matters of this branch in theory. The given research enhances the study of
languages in terms of contrasting, enriches the knowledge about the sciences,
national languages, history, culture, traditions, customs and life values; develops
the links of friendship and cooperation.
This dissertation serves in fulfilling the tasks maintained by the decree of the
President of the Republic of Uzbekistan «About Strategy of Action of Further
Development of the Republic of Uzbekistan» of February 7, 2017, decree PD -
1
Ўзбекистон
Республикаси
Президенти
Шавкат
Мирзиёевнинг
Олий
Мажлисга
Мурожаатномаси/prezident.uz/uz/lists/view/137).
26
4958 «About Further improvement of Post Graduate Education» of February 16,
2017, decree of the President of the Republic of Uzbekistan PD- 2909 of April 20,
2017 «About Measures of Improving Higher Education», decision 304 of May 22,
2017 of the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan «About Further
improvement of Post Graduate Education» and other legal documents concerning
the very type of activity.
The links of the research with the priority directions of the science and
technologies.
The given research is carried out according to the branch of the science and
technologies development «The ways of forming the system of innovational ideas
and their realization in the social, legal, economic, cultural and ethical
development of the information-oriented society and the democratic state».
The review of the studied research on the topic of the dissertation work.
The problems of the field were studied in the 60-70 of the XX century in the
world linguistics, while in Uzbek linguistics it took place in the XXI century.
The definite works were conducted in forming of the contrastive linguistics in
the world linguistics, mainly, by R.Lado, S.Balli, E.Koseriu, K.Games,
v.Skalichka, R.G.Di Petro, C.A.Ferguson, G.Nikkel
2
and some others. The
theoretical bases of contrastive linguistics were enlightened by the well-known
linguists I.A.Boduen de Kurtene, L.V.Sherba, A.V.Fyodorov, V.N.Yartseva,
V.G,Gak, U.Winreich
3
. The following scientists as I.A.Sternin, V.B.Kashkin,
A.L.Zelenetskiy, Z.G.Georgieva, L.K.Bayramova, S.Murilyo, I.Rojas-Lizana
4
are
engaged in the study of the different aspects of contrastive linguistics nowadays.
The study of languages by comparing and contrast began in the ancient times.
For instance, Makhmud Kashgariy compared the uguz, kipchak and karluk dialects
in the XI century, Alisher Navoiy compared the Turkic and Persian languages in
the XV century. As well as J.Buronov, U.Yusupov, M.Umarkhujayev,
2
Lado R. Linguistics across cultures:
applied linguistics for language teachers. – Ann Arbor: University of Michigan
Press, 1957 – 141 р.; Балли Ш. Общая лингвистика и вопросы французского языка. – М.: Эдиториал УРСС,
2001. – 416 с.; Косериу Э. Контрастивная лингвистика и перевод: их соотношение // Новое в зарубежной
лингвистике. Выпуск XXV. – М.: Прогресс, 1989. – С. 63-81.; Джеймс К. Контрастивный анализ // Новое в
зарубежной лингвистике. Выпуск XXV. – М.: Прогресс, 1989. – С. 205-306.; Скаличка В. Типология и
сопоставительная лингвистика // Новое в зарубежной лингвистике. Выпуск XXV. – М.: Прогресс, 1989. – С. 27-
31.; Ди Пьетро Р.Дж. Языковые структуры в контрасте // Новое в зарубежной лингвистике. Выпуск XXV. – М.:
Прогресс, 1989. – С. 82-121.; Никкель Г. Контрастивная лингвистика и обучение иностранному языку // Новое
в зарубежной лингвистике. Выпуск XXV. – М.: Прогресс, 1989. – 350-366.
3
Щерба Л.В. Языковая система и речевая деятельность. – М.: URSS, 2008. – 432 с.; Федоров A.B. Основы
общей теории перевода. 5-е изд. – СПб.: Филологический факультет СПбГУ; М.: ФИЛОЛОГИЯ ТРИ, 2002.
– 416 с.; Ярцева В.Н. Контрастивная грамматика. – М.: Наука, 1981. – 112 с.; Гак В.Г. Сопостовительная
лексикология. 2-е изд. – М.: Либриком, 2010. – 264 с.; Вайнрайх У. Одноязычие и многоязычие. Зарубежная
лингвистика. Вып. III. – М., 1999. – С. 7-43.
4
Стернин И.А. Контрастивная лингвистика. – М.: Восток-Запад, 2007. – 208 с.; Кашкин В.Б.
Сопоставительная лингвистика (учебное пособие для вузов). – Воронеж, 2007. – 88 с.; Гергиева З.Г. О
статусе контрастивной лингвистики // Вестник Нижегородсгоко университета им. Н.И. Лобачевского, 2009
№6 (2). – С. 203-206.; Зеленецский А.Л. Контрастивная лингвистика и типология // Вестник Воронежского
государственного университета
.
Сер.: Лингвистика и межкультурная коммуникация, 2010, №1. – С. 27-31.;
Байрамова Л.К. Введение в контрастивную лингвистику. – Казань: Изд-во Казанского университета, 2004. –
116 с.; Murillo S. Reformulation markers and polyphony: A contrastive English-spanish analysis. // Languages in
Contrast, 2016, 16:1. Rojas-Lizana I. «A very big thank you to…» Letters of gratitude in local newspapers from
Australia and Chile // Languages in Contrast, 2016, 16:1.
27
G.Khoshimov, T.Bushuy, A.Berdialiyev enriched the typology and theory of
comparative linguistics with their researches. Furthermore, the valuable
information on the general and distinguishing features of the Uzbek and foreign
languages were given in the works of E.D.Polivanov, A.Azizov, M.Mamatov,
M.Zokirov, P.P.Nishonov, K.O.Saparova, J.Djumabayeva, D.Jumanova
5
.
However, the issues related to contrastive linguistics were not investigated in
monographic plan.
The links of the dissertation work with the scientific research of the
scientific research organization.
The dissertation work is carried out within the project «The relations of
languages and their interference» in Ferghana State University.
The aim of the research
is
to substantiate the evolutionary development of
the theoretical and practical issues of contrastive linguistics, to elucidate the
peculiarities of the scientific paradigm of contrastive linguistics in languages
study.
The tasks of the research
:
To form the scientific paradigm of contrastive linguistics and reveals its place
in the general linguistics;
To define the contrast between the contrastive linguistics and its relative
areas;
To indicate the main terminological system of contrastive linguistics for
theory of language.
To explain the level of contrastive linguistic
The object of the research work
includes the problems of comparing more
than one language at the same time.
The subject of the research work
includes the observed similar and
distinguishing features in contrastive analyses of the languages.
The methods used in the research work
The descriptive method, the comparative method, the contrasting method, the
method of transformation, the appositive method, differential-semantic method and
5
Кошғарий М. Девону луғатит турк. 1-жилд. – Тошкент: Мумтоз сўз, 2016 – 388 б.; Навоий А. Мукаммал
асарлар тўплами. Ўн олтинчи том. – Тошкент: Фан, 2000. – 336 б.; Буронов Ж.Б. Типологическая категории
и сравнительное изучение языков. Автореф. дисс… докт. филол. наук. – М., 1979. – 48 с.; Юсупов У.К.
Проблемы сопоставительной лингвистики – Ташкент, 1980.; Умархўжаев М.Э. Проблемы типологии и
вопросы фразиологии // «Теории перевода», «Сравнительная типология родного и изучаемого языков»,
«Интерпретация текста» на факультетов иностранных языков пед институтов. – Т., 1977. – С. 136-138.;
Хошимов Г.М. Принципы и методика типологического сопоставление сложных предложений. – Андижан:
Хаёт. 2016.; Бушуй Т., Рузикулов Ф. Краткий курс сравнительной типологии. Учебное пособия. – Ташкент:
Tafakkur Bo’stoni, 2015. – 192 с.; Бердиалиев А., Хидиров Р. Ўзбек ва тожик лисоний алоқалари. – Душанбе,
Ирфон, 2011. – 100 б.; Поливанов Е.Д. Русская грамматика в сопоставлении с узбекским языком. – Ташкент:
Фан, 2007. – 182 с.; Азизов А.А. Сопоставительная грамматика русского и узбекского языков. Морфология –
Ташкент: Ўқитувчи, 1983; Маматов М.Ш. Предикативные атрибуты в немецком и узбекском языках.
Автореф. дисс… канд. филол. наук. – Л., 1976. – 22 с.; Зокиров М.Т. Лингвистик интерференция ва унинг
ўзбек-тожик билингвизмида намоён бўлиши. Филол. фанл. номз. ... диссертацияси – Тошкент, 2007. – 148 б.;
Нишонов П.П. Француз ва ўзбек тиллари терминологиясининг қиёсий-типологик тадқиқи. Филол. фанл.
номз. диссертацияси. – Тошкент, 2009. – 152 б.; Сапарова К.О. Сопаставительно-типологическое
исследование фоностилистики русского и узбекского языков. Дисс. докт. филол. наук. – Ташкент, 2010. –
397 с.; Джумабаева Ж.Ш. Ўзбек ва инглиз тилларида лексик ҳамда стилистик градуонимия. Филол. фанл.
док.. ... дисс. автореф. – Тошкент, 2016. – 82 б.; Джуманова Д.Р. Сўзнинг тил алоқа жараёнидаги фонологик
модели. Филол. фанл. номз.. ... дисс. автореф. – Тошкент, 2016. – 88 б.
28
the contrastive-distribution method analyses are used in enlightening the topic of
the dissertation.
The scientific novelty of the research
includes the following aspects:
The intralinguistic and comparativistic nature of congruence, equivalence,
lacunarity, convergence, divergence and polivergence in the structure of
contrastive linguistics is substantiated;
The preservation of the meaning of congruent words according to the
phonetic-phonological features and being close to each other in semantic meaning
or acquiring the entirely new meaning or opposite meaning in the paradigm of
contrastive linguistics are substantiated;
The existence of the notion of polivergence along with the divergence and
convergence in the structure of the partial equivalence paradigm;
The notion of lacunarity is distinguished as the degree of equivalence in
contrastive linguistics and the bases of the theory of Uniqueness of the category are
substantiated;
The opposite contrasting features of phonetic, lexical-semantic, morpheme-
morphological and syntactic units as one of the degrees of equivalence in
contrastive linguistics are defined;
The contrastive opposition of the language units due to the diversity of the
linguistic world picture, linguocultural features based on the national culture and
outlook of people speaking different languages are identified;
The practical results of the research work:
The results obtained in defining the place of the scientific paradigm of
contrastive linguistics in the study of the languages serve in providing the
important scientific-theoretical data on different fields of the language; improving
the manuals and textbooks for such sciences as the theory of linguistics, typology,
comparative linguistics and the theory of translation;
The dissertation work has a great significance in the development of the
sciences related to the theory of linguistics, the study of the language as a system,
the study of language units in contrast;
The materials analyzed in the dissertation serve as the main source in
compiling the congruency dictionary, the translation dictionaries and defining the
problems of the machine translation;
The results of the dissertation can be used in organizing the special courses
and seminars in modeling, the study of the system nature of the language and
teaching foreign languages.
Authenticity and validity of the research.
The materials used in analyses give the opportunity to make the conclusion
considering the nature of the Uzbek language, along with it they are defined by the
methodological complexity and clarity of the problems.
The scientific and practical significance of the results of the research
work.
The scientific significance of the dissertation includes defining the place of
scientific paradigm of contrastive linguistics in the study of the languages, which
enriches the scientific-theoretical views related to the theory of linguistics,
29
typology, the linguistics of universals, contact linguistics, the study of the system
structure of the language.
The practical significance of the dissertation consists of using the views
related to the contrastive analyses, and the theory of contrastive linguistics in
teaching the subjects of the theory of linguistics, the contemporary Uzbek literary
language, computer linguistics; in organizing the special courses and seminars; in
compiling the dictionaries, textbooks and manuals; in solving the problems related
to machine translation.
Implementation of the research results.
On the bases of the study of the scientific paradigm of contrastive linguistics
in language analyses:
The notions of congruence and equivalence, culture-specific vocabulary,
lacunarity and lacuna units in contrastive linguistics are use in the practical project
А-1-61 «Creating the audiobook in linguistics for the students with visual physical
challenges». In the result of it, the terms used in the manuals and audiobooks are
scientifically defined;
In «Compiling the Uzbek-English-Russian linguistic terms dictionary « is
broadly used. As the result the part of the dictionary in Uzbek language is enriched
by the terms related to contrastive linguistic, the terms’ definitions are refined;
The dictionary of congruent words in Uzbek and Tajik languages was
created.-Fergana.-2017.-132p. As the result the comprehension of orthography and
orthoepics of the students and pupils of the Tadjic language has improved;
The cultural, economic, social relations of the research are used in scenarios
development of the broadcast programmes «Олтин ҳалқа», «Сўз сеҳри»,
«Армуғон». (the information 12-01/3 of Ferghana TV and radiobradcasting). In
the result of it, the content of the materials prepared for the television and radio
programmes is improved and enriched with the scientific arguments.
The degree of embed the results of the research.
The results of the research work were published in 20 scientific-practical
conferences: in 6 republican conferences.
Dissemination of the results of the research.
On the dissertational theme 42 scientific works, 1 dictionary, 14 articles in the
journals, recommended by HAC of the republic of Uzbekistan, among them 12
were published in the republic, 2 articles were issued abroad.
The structure and volume of the dissertation work.
The dissertation consists of the introduction, 3 chapters, conclusion, and the
list of used literature. The total amount of pages is 155.
THE CONTENTS OF THE DISSERTATION
The actuality and significance of the research, the aim and tasks, object and
subject of the research have been depicted in the
introductory
part. The research
work corresponds to the leading branches of the development of science and
technologies in the republic, the scientific novelty and practical results of the
research are considered, the scientific and practical significance of the results is
30
revealed, the information on practical implementing of the results, published works
and the structure of the dissertation is adduced.
The first chapter of the research work named
«The place of the contrastive
linguistics in the paradigm of linguistic sciences»
includes the views about the
history of the contrastive researches, the relationship of the contrastive linguistics
with the related branches, the differential properties of contrastive and comparative
linguistics.
Comparing, defining the interrelations, making contrast is a distinctive feature
of the human’s conscious, the universal bases of the cognition. It is impossible to
know the language without comparison
6
.
Being based on comparing the language materials, the contrastive linguistics is
formed as an independent branch and along with it, it is necessary to border the
domains of study for the related sciences as comparative-historical linguistics,
comparative linguistics, areal linguistics, typological linguistics, the linguistics of
universals and contact linguistics. In its turn, it will bring to revealing the essence of
it. Though the above-mentioned branches are based on the theoretical principles of
study the languages through comparison, the aim of each branch is quite different.
The following table is about multilingvistic field.
Brench of linguistics
Principles of Compared
co
m
p
ar
ativ
e
-
h
is
to
rical
lin
g
u
is
tics
lin
g
u
is
tic
ty
p
o
lo
g
y
co
m
p
ar
ativ
e
lin
g
u
is
tics
co
n
tact
lin
g
u
is
tics
lin
g
u
is
tics
o
f
u
n
iv
er
sals
ar
ea
l
lin
g
u
is
tics
co
n
tr
asti
v
e
lin
g
u
is
tics
According to the aspects
Synchronically
*
*
*
*
*
*
Diachronically
*
*
*
C
o
m
p
ar
ab
le
lan
g
u
ag
es
According to the
Genesis
Relation
*
*
*
*
*
*
no relation
*
*
*
*
*
*
According to the
function
literary language
*
*
*
*
*
*
*
Dialects
*
*
*
According to the
wide spreading
Border
*
*
*
*
*
*
*
different border
*
*
*
*
*
*
According to the
number of
compared
languages
Limited
*
*
*
Unlimited
*
*
*
*
A
cc
o
rd
in
g
t
o
t
h
e a
im
restoring
protolanguage
*
identify the types of
language
*
learning the effects of
language
*
exploring the
universals of language
*
learning unions of
language
*
learning the similarities
of language
*
*
*
*
*
*
learning the
differences of
language
*
*
6
Исабеков С.Е. О роли внутри и межъязыкового сопоставления в лингвистике // Сравнительно-
сопоставительное изучение языков и интерференция: Сб. научных трудов. Алма-Ата, 1989. – C. 43.
31
In spite of the identical object, the aim can be different and accordingly, the
approach to the investigation of their problems and the results of it will differ.
The object of the comparative-historical linguistics is to find out the
equivalence of the kin languages and to describe their evolution in time and space.
While the contrastive linguistics is engaged in the study of languages
synchronically, the genetic kinship of the compared languages has not any
principle significance, as the contrastive method gives the opportunity to study any
language in contrast. As usual, in the contrastive analyses one of the languages is a
native tongue, others are foreign languages.
At the beginning of the ХIХ century one more branch related to language
comparing, that is linguistic typology, appeared in the domain of comparative-
historical linguistics. The typological researches on the bases of linguistic signs
define the general types of the world languages from the theoretical point of view.
In the ХХ century the linguistics of universals, which also deals with
languages’ contrasting appeared on the bases of the typological researches. This
branch is engaged in defining the universals of the language. The language
universals (lat. general, peculiar to everything) are the features, common to all or
the majority of languages. Being a theoretical branch the linguistics of universals
deals with the general properties of the related and unrelated languages of the
world. This linguistic branch contributes to defining the nature of the people’s
language, its mechanism or to solution of the problems of the general linguistics.
As for the areal linguistics, it investigates the relationships between the
languages or dialects and surveys the spread of the linguistic events in the definite
geographical territory. The main objective of the areal linguistics is to define the
territorial division of the languages and isoglosses. In the result of it the areas,
which influence on each other can appear between the languages and areal
societies.
The contact linguistics is engaged in the study of the relationships, changes
between the languages, and their influence on each other in the result of the
changes of the political and economic life in the different countries of the world.
The aim of the comparative linguistics is to define the similar and
differentiating features in the system of nonrelated languages. As usual, the
subsystems of the compared languages are studied separately (e.g. the verbs of
motions in the Russian and English languages, the relationships of the boundaries
in Uzbek and French languages, the names of clothes in Polish and Persian and
etc.), then the results of the research are compared. Within the comparative
linguistics the general and differential features in the quantity and complex of the
units in the subsystem of one or another language, the peculiarity of the system of
the Microsystems of the compared languages, the nuclear and peripheries of the
subsystems of the compared languages are defined. The nuclear or center of the
subsystems of the language is a meaning. They make up the bases of the different
factic groups in the language system. According to their central semes the words
are divided into paradigm, synonymic rows, lexical-semantic and antonymic
groups. According to its meaning the periphery of the subsystem of the language is
a complex of the farthest units from the centre. The units in the periphery can have
32
a contextual meaning. The periphery linking with other semantic fields can further
the continuity of the language system.
In the 60 of the XX the contrastive linguistics was developed in the domain of
the comparative linguistics and in the last quarter of the century was formed as the
independent branch. The contrastive linguistics appeared as the forms of the
efficient relationships between the fundamental theoretical bases and the usage of
the related notions and events in the practice. According to A.A.Zalevskaya this
relationship is multiprofiled
7
. Firstly, the analyses of the factice materials and the
critical evaluation of the presented conceptions make the opportunity to define the
definite views of the nature of the compared semantic events in a new way.
Secondly, the contrastive lexicology provides the linguistics of universals through
semantic typology with the necessary materials. The results of the given research
replenish, help fully and completely compare the languages. Thirdly, the
contrastive description of the semantic systems of the languages taken in different
combinations helps to realize the quantity and quality of the composite parts of the
given systems. The contrastive analyses can enrich the investigations in the
lexicology of the compared languages.
Data obtained through contrastive analysis can be used in development of
various spheres:
L
1
Teaching languages
Theory of translation
CA {L
1
↔L
2
} Lexicography
L
2
Linguistics corpora
Linguo-cultural
L
1
–first language, L
2
– second language, CА – contrastive analysis is given
in pattern.
These days the termin «contrastive linguistics» which is being used
frequently, «comparative linguistics» and «confrontative linguistics» are also used
as equal variants
8
. This shows the scientific points in this area are in the process of
development and ideas have not been fully formed.
The special conferences* have a significant role in separating contrastive
linguistics from comparative linguistics, the issues of contrastive linguistics have
been considered since 1972 in the congresses of the international linguistics.
Nowadays «contrastive researches are studied among the linguistic sciences, and it
is not grounded to admit it as the theoretical branch with its own object to
investigate»
9
. The term «confrontational linguistics» was introduced by L.Zabroki
simultaneously with the term «contrastive linguistics» and broadly used in Eastern
7
Залевская А.А. Вопросы теории и практики исследований // Этнокультурная специфика языкового
сознания. Сборник статей. – М., 1996. – С.27.
8
Ярцева В.Н. Контрастивная грамматика. – М., 1981. – С. 3.
*The first conference was hold in 1968 in the University of Georgetown in the USA
9
Ярцева В.Н. Контрастивная грамматика. – М., 1981. – С. 40.
33
Europe
10
. Though some linguists tried to differentiate the meanings of the two
terms, they are still used as synonyms
11
.
The second chapter of the research work named
«Contrastive linguistics:
notion and principles».
The theoretical bases of contrastive linguistics,
congruence and equivalence, the notions of lacuna and lacuna units, the problems
of transference and interference in teaching the second languages are enlightened.
One of them is the action which is moved from language form to content. It is
onomasiological.
L
1
S
1
L
2
S
1
L
1
S
2
L
1
CN ══ L
2
CN L
2
S
2
… …
L
1
–first language, L
2
– second language, CN – contrastive nomema, S–
semema is given in pattern.
Congruence (lat. congruence – conformity, adequate to) is understood as the
conformity of the forms of the language units
12
. It can be observed in the phonetic-
phonological, lexical, grammar layers of the language. For instance, the word
китоб
in phonetic-phonological layers of the Uzbek and Tajik languages, in
Arabian it is a word form
китабун
.
According to the phonetic-phonological properties the congruent words
saving their meanings can acquire the new meanings too, which is seen in the
following:
A B
A В
СN (L
1
↔ L2) A ≠ B
A ↔ B
СN – congruent nomema, L
1
– first language, L
2
– second language, А –
nomema of first language, В – nomema of second language, –elements are
suitable, – elements are close to each other semantically, ≠ – elements have new
meaning, ↔ – elements are contradictory.
Word of the same nomema and congruent mutually have different relations
semantically.
A B.The meaning of the congruent word in A language is used accordingly
in B language. E.g. in Uzbek and Arabian languages the word
итоат
has the
meaning «submission».
10
Григорьева Л.Н. Основные положения контрастивной лингвистики и ее внутренняя таксономия //
Немецкая филология в Санкт-Петербургском университете: традиции и современность. СПб, 2001. С. 48.
11
Ярцева В.Н. Контрастивная грамматика. М., 1981. С 40.
12
В.Б.Кашкин Сопоставительная лингвистика (учебная пособия для вузов) Воронеж, 2007
34
A В.The meaning of the congruent word in A language is used with a slight
semantic change in B language. E.g.the word
зимистон
in Uzbek and Tajik
languages signifies the different things
«darkness»
in Uzbek language and
«winter»
in Tajik language.
A ≠ B.The meaning of the congruent word in A language acquires entirely
different meaning in B language. E.g. in Uzbek and Arabian languages
касофат
«unhappiness»
–
касофат
«narrow».
A ↔ B.The meaning of the congruent word in A language acquires a new
antonymic meaning in B language. E.g. in Uzbek and Arabian languages
бидъат
«tradition, custom left from the old times»
-
бидъат
«news, implement news».
The problem of congruence is considered as the conformity of the meaning
structure in the language units with not correspondent sound forms. The words
with similar meaning structure can be congruent to each other in different
languages. For instance, in Uzbek language
болалар боғчаси,
in Tajik language
боғчаи бачагон
corresponds to Russian детский сад. However, in Uzbek
language the word
ҳисоб-китоб (account)
, in Tajik language
ба ҳисоб гирифтан
or in Russian
the word
учет
are not congruent with each other. In Uzbek language
it is a compound word, in Tajik language it is a word combination, in Russian
language it is a simple word, which denotes that the language units are not
correspondent according to their linguistic features.
In terms of morphology the congruence can be mentioned in the category of
number of words in different languages. E.g. an Uzbek word темир (iron), Russian
word
железо
, Tajik word
оҳан
, Uzbek word
одамийлик
(humanity), Russian
word
человечность
, Tajik word
одамгари
are used only in singular form. Their
similarity in morphological layer can be considered as congruence.
Moreover, the congruence can be observed in the syntactic layer in the
relations of the parts of the sentences. For instance, in terms of denoting the subject
and predicate in Uzbek language the sentences
Қиз ишсиз
(the girl is
unemployed), in Russian language
Девочка безработная
are congruent with each
other. However, in Tajik language the sentence
Духтар бекор аст
is not
congruent with Uzbek and Russian forms. The sentences
У ухлай олмаяпти (He
cannot sleep)
in Uzbek language,
Ему неспится
in Russian are not congruent.
Though the Uzbek and Russian sentences are similar in their meaning, according to
the syntactic structure the Uzbek sentence is two composite, in Russian language is
one composite.
There is action from content to from, that is semasiological in contrastive in
contrastive linguistics.
L
1
F
1
L
2
F
1
L
1
F
2
S S L
2
F
2
... ...
L
1
– first language, L
2
– second language, S –signification, F – form is in
pattern.
35
Description of lexical units of different languages with the same semantic
content or similar functionality or description of grammatic forms is the aim of
analysis in this direction of comparison. Equivalence is the phenomenon related to
this.The notion of equivalence can be observed in each layer of the language. The
term equivalence (lat. aequivalens – the same meaning) is understood as the
conformity of the meanings of the language units. Three degrees of equivalence are
distinguished: complete, partial and zero equivalence.
By the equivalence between the languageswe can understand the conformity
of the central and peripheral semantic components of the compared language units.
For instance, the word
серп (sickle)
in Russian language has the equivalent
ўроқ,
their semantic components are similar
. Серп
– a hand tool for cutting standing
crops, in the form of a long curved knife with notched edge.
Ўроқ
–the curved
sharp notched hand labour tool for cutting the cereals. If we compare the
correspondent semantic components of the words, we have,
ручное – қўлда
,
орудие - қурол
,
для срезывания хлеба – бошоқли экинларни ўрадиган, с
зазубренным – ўткир тиғли
,
изогнутый – бели букик.
Thus, the words
ўроқ
and
серп
in Uzbek and Russian languages are totally equivalent.
The partial equivalence appears through the notions of divergence and
convergence. In the case of divergence a word in A language can have several
word forms in B language. E.g. the Uzbek word
бармоқ
, Tajik word
ангушт
,
Russian word
палец
have two words in German language
Finger
and Zehe (toe)
;
the English word
know
corresponds with two Spanish words
conocer
and
saber
.
The convergence is a case opposite to divergence or two or more words in A
language correspond to only one word in B language. E.g. the two Uzbek words
аёл and
хотин,
the English
woman, wife, missis
correspond to a German word
Frau
. The Russian words
коричневый, карий, каштановый, бурый
are equal to
the English word
brown.
The examples of divergence and convergence were given in the work
A.Navoi. E.g. in the Persian language the lexeme
хор
(thorn) corresponds to the
two lexeme
тикан (
thorn
)
and
чўкур
(a large thorn), the words
арақ
and
ҳай
(the large drops of the sweat) in the Persian language are similar only to one word
тер
in the Turkic language, by these examples we can speak about the
divergence
13
.
The Russian words
крупкой, порошей, хлопьями
show the meaning of
snow
.
In addition to it, Russian endearment word
зимушка-зима
, the warm winter –
сиротская зима
are used only in this language and have no equivalence in other
languages.
The third degree of equivalence is zero equivalence. Actually, it is not
equivalence, it is rather considered as the lacunarity (lat.
lасиnа – vacuum,
emptiness
) or a lack of the equivalence. The study of the theoretical literature
shows that the researchers do not put a clear boundary between the lacuna unit and
lacuna terms; accordingly, there is no single view in defining the notion of lacuna
between the languages. Defining the two notions, L.K.Bayramova notes that the
13
Навоий А. Мукаммал асарлар тўплами. Ўн олтинчи том. – Тошкент: Фан, 2000. – Б. 12-13.
36
lacuna unit has a bare space, the lacuna is a zero correlate of the lacuna unit
14
.
Thus, the lacuna unit belongs to A language, while the lacuna belongs to B
language. The lacuna unit and lacuna are the composite parts of a lacuna category.
I.A.Sternin points out that the lacuna of one language is correspondent to the
unit without equivalence.
15
One more reason the lacuna unit and the unit without
equivalence are not synonymous to each other is that the lacuna unit as the
language unit can be peculiar to each language layer.
The example to the lacuna unit is a vowel phoneme
ў (ўрик, ўт, ўлим)
in
Uzbek language, which does not exist in the phonetic-phonological system of other
languages as Russian, English and Tajik. The first phonemes of the Uzbek words
қулф, ғайрат, ҳис
make lacunarity in the phonetic-phonological system of the
Russian language
.
The first phoneme in English words
this, thank
are the lacunas
in the phonetic-phonological system of the Uzbek, Russian and Tajik languages.
Lacunarity of word formation in Uzbek and Russion languages can be
observed. For example in Russian prefix (
до-, за-
,
пере-,не-
) serve to form verbs
зазеленеть
(turn green),
заиграть
(to begin to play). These prefixes constitute
lacunars in Uzbek language. Lexemas
зазеленеть, заиграть
can be expressed
through complex verbs
кўкара бошламоқ
(начать зеленеть),
чала бошламоқ
(начинать играть)
доедать
(охирига қадар емоқ),
добежать
(охиригача
югурмоқ),
перемыть
(қайта ювмоқ),
недобирать
(кам йиғмоқ).
The lacuna units show the contrastive, unique and peculiar features of one
language structure towards the other one. This event is revealed more vividly in the
lexical and phraseological layers in contrast with other language layers. E.g. the
Russian words
кипяток «boiled water», однолюб
«the person who loves only one
person for ever» form lacunas in Uzbek language. We can cite the examples to the
phraseologisms motivated with
«never
» in Uzbek language
туянинг думи ерга
текканда
(when the camel’s tail reaches the ground) or
қизил қор ёққанда
(when
we have red snow), in Russian language
после дождика в четверг
(after the rain
on Thursday), in English language
when the pigs fly
,
when the moon turns green
cheese
.
In teaching foreign languages the following cases of transference and
interference appeared under the influence of the native tongue can be mentioned.
The transference is a positive process of transferring the elements and skills of
the native tongue, while the interference is a negative process, which brings to
errors and breaking the rules of the learned language.
Since the interference is a complex process, it is studied by the range of the
related sciences. Therefore, according to the classification of the types of
interference the different features (as the source of it, the sphere of usage, the
degree of the distinguishing the features of the mother tongue, the form of
appearance of the interference, the communicative influence) are considered
16
.
14
Байрамова Л. К. Введение в контрастивную лингвистику. – Казань: КГУ, 2004. – С. 43; Байрамова Л. К.
Лакунарные единицы и лакуны / Лакуны в языке и речи: сб. науч. тр. Вып. 3. – Благовещенск: БГПУ, 2006. –
С.3
15
Стернин И.А. Стернин И.А. Контрастивная лингвистика. – М.: Восток-Запад, 2006. – С.31.
16
Баранникова Л.И. Проблема интерференции и вопросы взаимодействия языков // Вопросы методики
преподавания иностранных языков в связи с проблемой языковой интерференции. – Саратов, 1966. – C. 4-23.
37
According to the above-mentioned properties we can distinguish the following
types of interference as the interference between the languages, within one
language, speech, language, phonetic, lexical-semantic, morphological, syntactic,
communicatively relevant and communicatively nonrelevant, regressive and
progressive.
The third chapter
of the research work named
«The study of the contrastive
properties at intersection ofthe language layers».
The contrastive analyses have
been conducted at intersection of the language layers.
On the bases of any contrast there should be a ground, or in other words, any
compared language should have a model,showing what peculiar features exist and
do not exist. We can define some of the models, which are efficient in the
contrastive analyses: 1) phonetic-phonological model (phone, intonation…); 2)
dictionary model (lexemes, phrasemes…); 3) syntactic model (syntactic
constructions); 4) psycholinguistic model (living standards, customs, values,
mental outlook).
As U.K.Yusupov suggests, the object of phonology (phonetics) can include
phonemes (speech sounds), stem, stress and intonation. The language events,
related to the very units become the bases for comparison
17
. The stem plays a
significant role as phonetic system’s unit in comparison of various languages. The
stem can play a role of a model in the description of the phonetics of the two
different languages by contrast. For instance, the word silly can be separated into
two stems in the double l. (
sil/ly
). While the word
Stollen
is separated after the
double l (
Stoll/en
)
18
. The special studies of the stems, which do not exist in the
native language, comprise the bases of the phonetic exercises. As it is known,
some parts of these exercises are given in the textbooks, but the system description
and contrastive comparison of the compared languages are not mentioned.
It is said that in world language any syllable begging withvowel or consonant
sound. But there is no word or syllables which begin with «
нг
» sound. Similar
condition is also observed in English language. Sign in Patters identifies existence
of this kind of syllable in certain language and
–
sign proves absence of this kind of
syllable. We can conclude from pattern that V, VC, VCC, CV, CVC, CVCC types
of syllable are similar Uzbek language, CVCCC
,
CCV, CCVC, CCVCC, CCCVC
types of syllable occur borrowed in from words other languages. VCCC, CCCV,
CCVCCC, CCCVCC, CCCVCCC, CСVCСCC, СС, ССС, СССС, ССССС types
of syllable are lacunar in Uzbek language. Types of syllable consonants are given
at the end of Pattern are generated with
l, n, m
sanor sounds, these types of
syllables besides Chesh and Serbian languages is stood at the end of a word in
English languages. Examples are given above prove this.
The tasks of today’s contrastive description consist of defining the semantic
properties peculiar to the morphemes of any compared language. E.g. in the
German language only one suffix
in
can denote the female gender, while in
Russian language the following suffixes show the female gender
-ица, -ка, -ница, -
17
Юсупов У.К. Теоретические основы сопоставительной лингвистики. – Т.: Фан, 2007. – Б. 52.
18
Потапова Р.К., Камышная Н.Г. Слоги его перцептивно-временные корреляты // Вопросы языкознания,
1975, N 4. – С. 87-101.
38
ья, -овка, -енка, -имя
, in Uzbek language
–а,
coming through Arabian, besides
that we can observe the affixes
-хон, -ой, -бону, -хоним, -гул.
The contrastive analyses related to the lexical model were analyzed relatively
more and profoundly. It can be explained by the theoretical grounding of the word
in the contemporary linguistics
19
. The Russian linguists defined the fundamentals
of study the words from contrastive point of veiw. It can be connected with the
conception of the close relations of the words and phraseological units in the
lexical-phraseological
system.
And
professor
M.E.Umarkhojayev
said,
fraziologizm the word horns was used to describe the meaning of the word.
Professor M.E.Umarkhodjayev says that the words in phraseologisms are lost
meaning (опусташенные) words
20
. It denies the artificial boundary between the
lexical unit and phraseological unit in language perception and accepts as a usual
state when the words in one language become equivalents to phraseologisms in
the other language. According to prof. V.V.Vinogradov they define the types of the
word meanings owing to the two denotational and three connotationalsemes of the
lexeme. For example let’s look at word combination with the Uzbek verb
«чиқмоқ»
in English, German and French.
Uzbek language
English language
German language
French language
тоққа
чиқмоқ
to climb
the mountain
den Berg
besteigen
monter
sur la montagne
минбарга
чиқмоқ
to mount
the platform
die
Tribunebetreten
monter
sur la tribune
тахтга
чиқмоқ
to ascend
the throne
den Thron
besteigen
monter
sur la trone
Asit isshowen in pattern, word combination with the verb
«чиқмоқ»
in
English languages has different meaning. In this case it is necessary to study every
condition seperatly. In German language for each three condition fit two forms. In
French language in all cases one form fits. That’s why to study these word
combinations it is enough to show one fitting form. This kind of data relating to the
techniqueof sema and semema analyses helps to clear imagination of vocabulary
lexical and phraseological materials of the language and choose consciously and
also strengthens with fast moving to the taste explanation.
Grammatical categories can be found out and taxonomy of existent
categories(such as gender, number, case, mood) created in contrast morfology. It is
convinient to clarify type categories of singular in comparison when taxonomic
categories are relevant one another. For example in language plural grammatical
category is a reflaction of quality philosophe category. Plural category is the
category which is similar for all languages. When there is no grammatical category
to identify plural in certain language there are some group of word which identify
some quantity in all languages. Also, there is lexical means which expresses
certain quantity (leatle-much), the system of personal pronouns (I-We, He, She -
They). The paradigm of grammatical category in many cases constitute singular
19
Попова З.Д., Стернин И.А. Лексическая система языка. – Воронеж, 1984.
20
Умарходжаев М. Асновы фразеографии: автореф. дис. … д-ра филол. наук. – М., 1981. – С. 10-28.
39
and plural forms (Uzbek, Russion and English) but there is triple and for shaped
paradigm of singular, dual, plural (Arabic), also singular, dual, triple and plural
(Papuan and Melanesia languages).
In order to develop the contrastive morphology it is necessary to define all the
semantic properties with word changing affixes. The complex of these properties
comprises the model of the comparison.
The scientists had been searching for a long time for the syntactic
fundamentals, which can be a model in the contrastive study. It should be said that
the bases has been found. It is a model or structural scheme of the word
combination, simple sentence and composite sentence. However, the methodics of
distinguishing them, the degree of removing the words from their lexical meaning
is still not clear. Therefore, the bases of the contrastive study in syntax should be
dealt with defining the model and solving the principal theoretical problems. This
view can be observed by the definite example. V.Y.Koprov studied the
construction where the subject has a physical effect on the object in English and
Russian languages. In the result of it, there are 6 structures in Russian language
and 3 structures in English.
Languages
Types of construction
Russian language
English language
Uzbek language
Personal
activity and
passive
activity
Person’s action
Мальчик сломал
игрушку
The boy broke
the toy.
Бола ўйинчоқни
бузди.
Two composite
passive action
Игрушкасломана.
The toy was
broken.
Ўйинчоқ бузуқ.
Three
composite
passive action
Игрушка сломана
мальчиком.
The toy was
broken by the
boy.
Ўйинчоқ бола
томонидан
бузилди
Indefinite
person
Impersonality
Игрушку
сломали
Х
Ўйинчоқни
бузишди.
Two composite
impersonal
structure
Улицу затопило
Х
Х
Three
composite
impersonal
structure
Ветром сломало
дерево
Х
Дарахт шамолда
синди
The last two structured scheme used in Russian language can show the effect
of only the natural phenomena on the object. The name of the natural phenomena
can easily become out of the structure. As the verb, denoting the action has the
seme related to the natural phenomenon in its sememe broken (by wind), to drown
(water), burn (sun) and some others. This study has a good result in forming the
contrastive syntax; however it requires further investigations in syntactical
semantics. Therefore, it is necessary to define the syntactic models or in other
words, the semantic universals of the structural schemes, where the meaning of the
word combination, simple sentence and composite sentence of different languages
is seen. Observing the works concerning the contrastive studies we can see the
clearly given theoretical bases and conducted practical works at each layer.
40
CONCLUSION
1. The following branches of linguistic as comparative-historical,
confrontational and typological are considered to be the bases of the theory of the
language. Therefore, the essence of the universal linguistics is realized on the
epistemological method. The scientific paradigm of contrastive linguistics is
formed through contrasting in the investigation of the world languages.
2. The scientific paradigm of contrastive linguistics is distinguished by its
peculiar features in the structure of confrontational, comparative-historical,
typological and theoretical sciences.
3. In languages investigation by the comparative-historical method related,
diachronic and historical principles the nonrelated features of the languages
dominate in confrontational linguistics; while in contrastive-distributional method
the language facts referring to defining the contrastive relationships are analyzed
within the synchronic aspect.
4. The genetic or areal links of the languages, their typological closeness or
remoteness, the objects of the compared languages are not impediment for
linguistic analyses.
5. The congruence and equivalence appeared in the degree of agreement of
the form and meaning relationships of the compared language units. In the case of
congruence the equal form can follow the equal meaning in the compared
languages. The word form in two languages is differentiated by the same
semantics; the forms are equal in different languages, while the meanings differ.
The equivalence is due to the complete, zero and partial form degrees.
6. In the study of contrastive linguistics there is a notion of lacunarity, the
units in A and B languages are analyzed according to the existence and non-
existence features. The notion of lacunarity forms the bases of contrastive
linguistics by its category of contradiction.
7. The notions of transference and interference in the relationships of the
languages and interinfluential structure are crucial for the scientific paradigm of
contrastive linguistics.
8. The transference and interference are intermediate cases in language study
and serve to show the way of contrasting between the languages.
9. Contrastive linguistics studies the contrasted features in the units of each
layer. The contrastive features peculiar to the different languages are analyzed
through the phonetic, morphological, syntactic and supersyntactic models.
10. The analyses of the linguistic units are studied on the bases of congruence,
equivalence, lacunarity, transference and interference, that is why the features
related to oppositions of different languages form the theory of contrastive
linguistics.
11. In the contemporary contrastive linguistics the law of contrast difference
worth attention in the system of language and speech, and accepted as the
categorical features peculiar to languages.
41
НАУЧНЫЙ СОВЕТ PhD.27.06.2017.Fil.05.02 ПО ПРИСУЖДЕНИЮ
УЧЁНЫХ СТЕПЕНЕЙ ПРИ ФЕРГАНСКОМ ГОСУДАРСТВЕННОМ
УНИВЕРСИТЕТЕ
ФЕРГАНСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ УНИВЕРСИТЕТ
ЗОКИРОВА СОХИБА МУХТОРАЛИЕВНА
МЕСТО НАУЧНОЙ ПАРАДИГМЫ КОНТРАСТИВНОЙ
ЛИНГВИСТИКИ В ИСЛЕДОВАНИИ ЯЗЫКОВ
10.00.11 – Теория языка. Прикладная и компьютерная лингвистика
АВТОРЕФЕРАТ ДИССЕРТАЦИИ ДОКТОРА ФИЛОСОФИИ
(PhD)
ПО
ФИЛОЛОГИЧЕСКИМ НАУКАМ
Фергана – 2018
42
Тема диссертации доктора философии (PhD) по филологическим наукам
зарегистрирована в Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров
Республики Узбекистан за № B2017.2.PhD/Fil222.
Диссертация выполнена на кафедре узбекского языкознания Ферганского государственного
университета.
Автореферат диссертации на трех языках (узбекский, английский, русский (резюме))
размещен на веб-странице Ферганского государственного университета по адресу: www.fdu.uz и
в Информационно-образовательном портале «Ziyonet» www.ziyonet.uz.
Научный руководитель:
Хакимов Мухаммадхон Хужахонович
доктор филологических наук
Официальные оппоненты:
Умарходжаев Мухтор Эшонходжаевич
доктор филологических наук, профессор
Бердиалиев Абдували
доктор филологических наук, профессор
Ведущая организация:
Узбекский государсвенный университет мировых
языков
Защита диссертации состоится «___»_______2018 года в ____ часов на заседании Научного
совета PhD.27.06.2017.Fil.05.02 при Ферганском государственном университете по адресу:
100151,
г. Фергана, улица Мураббийлар, 19. Тел.: (99873) 244-66-02; факс: 99873) 244-44-01;
e-mail: info@fdu.uz
С диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре Ферганского
государственного университета (зарегистрирована под №____) Адрес: 100151, г. Фергана, улица
Мураббийлар, 19. Тел.: (99873) 244-71-28
Автореферат диссертации разослан «____» _____________2018 года.
(протокол рассылки №____ от «____» _____________2018 года)
Ш.М.Искандарова
Председатель научного совета по
присуждению
ученых
степеней,
доктор филол.наук, профессор
С.О.Солижонов
Ученый секретарь научного совета по
присуждению
ученых
степеней,
кандидат филол.наук, доцент
С.М.Муминов
Председатель научного семинара при
ученом совете по присуждению
ученых степеней, доктор филол.наук,
профессор
.
43
ВВЕДЕНИЕ (Аннотация диссертации доктора философии (PhD))
Цель исследования
состоит в обосновании последовательного развития
вопросов теории и практики контрастивной лингвистики, освещении свойств
научной парадигмы контрастивной лингвистики в изучении языков.
Объектом исследования
являются теоретические вопросы по изучению
контрастных элементов двух и более языков.
Научная новизна исследований
состоит в следующем:
доказана интралингвистическая и экстралингвистическая сущность
таких явлений структуры контрастивной лингвистики как конгруэнтность,
эквивалентность, лакунарность, конвергенция, дивергенция, поливергенция;
доказано, что конгруэнтные слова входящие в контрастивную
лингвистику по фонетико-фонологическим признакам, сохраняя свое
значение, с семантической точки зрения бывают близки друг другу,
выражают новое значение, имеют противоположное значение;
доказано
существование
явления
поливергенции
в
частично
эквивалентной парадигме наряду с явлениями конвергенции и дивергенции;
обосновано существование в контрастивной лингвистике явления
лакунарности в качестве одной из степеней эквивалентности и что эта
категория является основой для теории уникалий;
определены противительные контрастные элементы фонетических,
лексико-семантических, морфемо-морфологических и синтаксических
единиц;
определено что контрастное противопоставление единиц языка связано с
языковой картиной мира, с лингвокультурологическими свойствами
являющимися результатом национальной культуры и мировозрения.
Научные и практические результаты исследования
. Научное
значение результатов диссертации заключается в том, что в ней исследовано
место научной парадигмы контрастивной лингвистики, данная работа
расширяет и дополняет научно-теоретические взгляды связанные с теорией
языкознания, общим языкознанием, типологией, лингвистикой универсалий,
контактной лингвистикой, изучением языка в качестве системы.
Практическое значение результатов исследования состоит из того, что
выводы о теории контрастивной лингвистики, эталонах контрастивного
анализа могут быть использованы в обучении таких филологических
предметов как теория языкознания, современный узбекский язык,
компьютерная лингвистика, а также для организации специальных курсов и
семинаров, написании учебников, пособий, словарей, решения вопросов
связанных с проблемами автоматического перевода.
Структура и объем диссертации.
Структура диссертации состоит из
введения, трёх глав, заключения, списка использованной литературы и
приложения, всего 155 страниц.
44
ЭЪЛОН ҚИЛИНГАН ИШЛАР РЎЙХАТИ
СПИСОК ОПУБЛИКОВАННЫХ РАБОТ
LIST OF PUBLISHED WORKS
I бўлим (I часть; I part)
1.
Зокирова С. Конрастив лингвистиканинг ўзига хос хусусияти // ФДУ.
Илмий хабарлар. – Фарғона, 2009, №6. – Б.60-62. (10.00.00 №20)
2.
Зокирова С. Контрастив лингвистиканинг ҳозирги мавқеи // Ўзбек
тили ва адабиёти. – Тошкент, 2012, № 4. – Б.73-75. (10.00.00 №14)
3.
Зокирова С. Контрастив лингвистиканинг ўрганилишига доир //
Ўзбек тили ва адабиёти. – Тошкент, 2015, № 4. – Б.82-87. (10.00.00 №14)
4.
Зокирова С. Лингводидактикада контрастив таҳлил // Til va adabiyot
ta‘limi. –Toshkent, 2016, №2.– Б.42-44. (10.00.00 №9)
5.
Зокирова С. Контрастив лингвистикада лакуна ва лакунар бирлик
тушунчалари хусусида // Ilm sarchashmalari. – Urganch, 2016, № 8. – Б. 29-34.
(10.00.00 №3)
6.
Зокирова С. Контрастив лингвистика ва таржима назариясининг
ўзаро муносабатлари хусусида // ЎзМУ хабарлари. Ижтимоий-гуманитар
фанлар йўналиши. – Тошкент, 2016, 1/5. – Б.285-289. (10.00.00 №15)
7.
Зокирова С. Контрастив лингвистикага оид назарий қарашлар
хусусида айрим мулоҳазалар // Ilm sarchashmalari. – Urganch, 2016, № 11. – Б.
26-30. (10.00.00 №3)
8.
Зокирова С. Контрастив лингвистиканинг турдош соҳалари билан
муносабати // ЎзМУ хабарлари. Ижтимоий-гуманитар фанлар йўналиши. –
Тошкент, 2016, №1/6. – Б.316-320. (10.00.00 №15)
9.
Зокирова С. Контрастив лингвистикада конгруэнтлик ва эквива-
лентлик тушунчалари хусусида // Ўзбекистонда хорижий тиллар, илмий-
методик электрон журнал. – Тошкент, 2016, №6. – Б.60-66. (10.00.00 №17)
10.
Зокирова С. Контрастив лингвистиканинг назарий асослари // Buxoro
davlat universiteti Ilmiy axboroti jurnali. – Бухоро, 2017, №1 – Б. 60-68.
(10.00.00. № 1)
11.
Зокирова С. Контрастив, конфронтатив ва чоғиштирма тилшунослик
атамалари хусусида // ФДУ. Илмий хабарлар. – Научный вестник. ФерГУ. –
Фарғона, 2017, №1. – Б.56-61. (10.00.00 №20)
12.
Зокирова С. К вопросу о типах словосочетаний в разносистемных
языках (на примере узбекского и таджикского языков) // The Way of Science.
International scientific journal №2 (36), 2017. – P.40-42. (Global Impact Factor.
№ 0.543)
13.
Zokirova S. Linguistic Lacunar Units and Lacunas // Anglisticum-
International Journal of Literature, Linguistics and Interdisciplinary Studies.
Volume 6, Issue 2. – Kosova (Makedoniya) 2017. – Р.12-19. (№5, Global impact
factor 1,006; № 12, Index Copernicus impact factor 6,88; №23 SJIF 3.608)
14.
Зокирова С. Турли системали тилларда сўз бирикмалари контрасти //
Ўзбек тили ва адабиёти. – Тошкент, 2017, №2. – Б.100-104. (10.00.00 №14)
45
II бўлим (II часть; II part)
15.
Зокирова С. Ўзбек ва тожик тилларидаги қисман конгруэнт сўзлар
луғати – Фарғона: Доно нашриёти, 2017. – 132 б.
16.
Зокирова С. Алдамчи сўзлар // «Филологиянинг долзарб
муаммолари» мавзусидаги талабалар ва ёш тадқиқотчиларнинг Республика
илмий-амалий анжумани материаллари. – Андижон, 2009. – Б.100-102.
17.
Зокирова С. Тил интерференциясининг моҳияти ҳақида умумий
тушунча // Вестник Баткенского государственного университета. – Баткент,
2010, №6. – Б. 9-10.
18.
Зокирова С. Ўзбек ва тожик тилларидаги сўз бирикмаларининг
умумий ва фарқли жиҳатлари // «Илм-фан тараққиётида олималарнинг ўрни»
«Баркамол
авлод
йили»га
бағишланган
илмий-амалий
анжуман
материаллари. – Фарғона, 2010. – Б. 47-49.
19.
Зокирова С. Контрастив лингвистиканинг умумий тавсифи // «Илм-
заковатимиз сенга, она-ватан!» мавзусидаги илмий-амалий анжуман
материаллари. – Фарғона, 2010. – Б. 98-99.
20.
Зокирова С. Ўзбек ва тожик тилларидаги содда гапларнинг умумий
ва фарқли жиҳатлари // Қиёсий-чоғиштирма, типологик ва умумий
тилшуносликнинг долзарб муаммолари. – Андижон, 2010. – Б. 53-56.
21.
Зокирова С. Ўзбек ва тожик тилларининг қиёсий тадқиқи ҳақида //
Филология масалалари. – Наманган, 2013. – Б.112-114.
22.
Zokirova S. To a question on a place of contrastive linguistics in system
adjacent linguistics sciences // 8
nd
International scientific conference «Science
progress in European countries: new concepts and modern solutions». – Stuttgart,
2014. – P. 124-125.
23.
Зокирова С. Контрастив лингвистиканинг ёндош йўналишлардан
фарқланувчи белгилари // Глобал олий таълим тизимида илмий
тадқиқотларнинг замонавий услублари. – Навоий, 2015. – Б. 155-157.
24.
Зокирова С. Контрастив лингвистика хусусида айрим мулоҳазалар //
Материалы II Международной научно- практической интернет-
конференции «Тенденции и перспективы развития науки и образования в
условиях глобализации»: Сб. науч. трудов. – Переяслав-Хмельницкий, 2015,
Вып. 2. – С. 463-465.
25.
Зокирова С. Контрастив лингвистика ва типология // Нутқ маданияти
ва ўзбек тилшунослигининг долзарб масалалари (Ўзбекистонда хизмат
кўрсатган халқ таълими ходими, филология фанлари доктори, профессор
Абдулҳамид Нурмонов хотирасига бағишланган Республика илмий-амалий
анжумани материаллари). – Андижон, 2015. – Б.164-167.
26.
Зокирова С. Контрастив лингвистиканинг ўзига хос хусусиятлари //
Тил қурилмасида грамматик ва семантик муаммолар ҳамда уларни қиёсий
типологик жиҳатдан тадқиқ қилиниши. – Самарқанд, 2015. – Б.97-99.
27.
Зокирова С. Некоторые особенности контрастивной лингвистики //
Взаимодействия языков в полиэтническом государстве как фактор
национальной безопасности. – Бишкек, 2015. – С. 39-43.
46
28.
Зокирова С. Контрастив лингвистика ва таржима назарияси хусусида
айрим мулоҳазалар // Таржиманинг лингвокогнитив, коммуникатив
прагматик ва лингвокультурологик аспектлари. – Андижон, 2016. – Б. 161-
164.
29.
Зокирова С. Контрастивная лингвистика и проблема языковой
картины мира // Bilim va eğetim: problemlar, çőzűmler, vazifeler. Bilimsel
mecmua. – Аntaliya, 2016. – S. 27-31.
30.
Зокирова С. Об отношении контрастивной лингвистики к типологии
и когнитологии // Актуальные научные исследования в современном мире. –
Переяслав-Хмельницкий, 2016. – С. 65-70.
31.
Зокирова С. Контрастивные исследования на современном этапе
развития лингвистики // Ученый XXI века. – Йошкар-Ола, 2016, № 3. – С.23-
28.
32.
Zokirova S. The Notion of Non-Equivalent Vocabulary in Linguistics //
International Journal on Studies in English Language and Literature. – India, 2016,
№7. – P.70-72.
33.
Zokirova S. About the congruent phenomenon in the contrastive
linguistics // The European Scientific community. – Chexia, 2016, №8. – P.45-47.
34.
Зокирова С. Контрастив лингвистикада конгруэнтлик ҳодисаси
хусусида // Ўзбек тилшунослигининг долзарб масалалари ҳамда таълим
тизимида тил компетентлиги шакллантириш ва ривожлантириш масалалари.
Регионал илмий семинар материаллари. – Қўқон, 2016. – Б.75-77.
35.
Зокирова С. Контрастив лингвистикада эквивалентлик ҳодисаси
хусусида айрим мулоҳазалар // Илм фан ва таълим интеграцияси мавзусидаги
республика илмий-услубий мақолалар тўплами. – Тошкент, 2016. – Б.264-
266.
36.
Зокирова С. Трансференция ҳодисаси ҳақида айрим мулоҳазалар //
Профессор Карим Назаров хотирасига бағишланган «Ўзбек тилшунослиги:
тараққиёти ва истиқболлари» мавзусидаги Республика илмий-назарий
анжумани материаллари. – Тошкент, 2016. – Б.468-471.
37.
Зокирова С. Тожик тилида сўз бирикмаларининг боғланиши
хусусида айрим мулоҳазалар // «Филологиянинг долзарб масалалари»
мавзусидаги Республика илмий-амалий интернет конференция материаллари.
– Фарғона, 2016. – Б.60-62.
38.
Зокирова С. Контрастив тадқиқотлар тарихидан // Ўзбек
тилшунослигининг долзарб масалалари ҳамда таълим тизимида тил
компетентлигини шакллантириш ва ривожлантириш масалалари. Регионал
илмий семинар материаллари. – Фарғона, 2016. – Б.85-87.
39.
Zokirova S. Several considerations about joining of word combinations of
Tajik language // Global Science and Innovation. Materials of the IX international
scientific conference. – Chicago, USE, 2016. – P. 81-84.
40.
Зокирова С. Контрастив фонетика муаммолари // Нутқ маданияти ва
ўзбек тилшунослигининг долзарб масалалари (Ўзбекистонда хизмат
кўрсатган халқ таълими ходими, филология фанлари доктори, профессор
47
Абдулҳамид Нурмонов хотирасига бағишланган Республика илмий-амалий
анжумани материаллари). – Андижон, 2017. – Б.85-88.
41.
Зокирова С. Контрастив лингвистикада трансференция ва
интерференция ҳодисалари хусусида айрим мулоҳазалар // Фарғона давлат
университетида профессор-ўқитувчилар ва талабалар, магистрантлар, катта
илмий ходим-изланувчилар ҳамда мустақил тадқиқотчиларнинг «Халқ билан
мулоқот ва инсон манфаатлари йили»га бағишланган 67 - илмий-амалий
анжуман материаллари тўплами. – Фарғона, 2017. – Б.48-51.
42.
Зокирова С. Контрастив грамматика муаммолари // «Филология
фанларининг долзарб масалалари» мавзусидаги республика илмий-назарий
конференция материаллари. – Бухоро, 2017. – Б. 92-94.
48
Автореферат Фарғона давлат университети «FarDU. Ilmiy xabarlar – Научный
вестник. ФерГУ» илмий-методик журнал таҳририятида таҳрирдан ўтказилди
(18.01.2018).
Босишга рухсат этилди: 07.02.2018 йил.
Бичими 60х44
1
/
16
, «Times New Roman»
гарнитурада рақамли босма усулида босилди.
Шартли босма табоғи 3. Адади: 100. Буюртма: № 29.
Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси,
100197, Тошкент, Интизор кўчаси, 68.
«АКАДЕМИЯ НОШИРЛИК МАРКАЗИ»
Давлат унитар корхонасида чоп этилди.
