1
ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ,
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ,
ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ
ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ
DSc.27.06.2017. Fil.21.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
САМАРҚАНД ДАВЛАТ ЧЕТ ТИЛЛАР ИНСТИТУТИ
САЙФУЛЛАЕВ АНВАР ИСЛАМОВИЧ
ПРЕДЛОГ ВА КЎМАКЧИЛАРНИНГ НОМИНАТИВ-СИНТАГМАТИК
ВА ТИПОЛОГИК СТРУКТУРАВИЙ МАҚОМИ
(ИНГЛИЗ ВА ЎЗБЕК ТИЛЛАРИ МИСОЛИДА)
10.00.06 – Қиёсий адабиётшунослик, чоғиштирма тилшунослик ва
таржимашунослик
ФИЛОЛОГИЯ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ФАЛСАФА ДОКТОРИ (PhD)
ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент шаҳри – 2018 йил
2
УДК: 811.111’367.633
811.512.133’367.633
Филология фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси
автореферати мундарижаси
Contents of dissertation abstract of doctor of philosophy (PhD) on
philological sciences
Оглавление автореферата диссертации
доктора философии (PhD) по филологическим наукам
Сайфуллаев Анвар Исламович
Предлог ва кўмакчиларнинг номинатив-синтагматик ва типологик
структуравий мақоми (инглиз ва ўзбек тиллари мисолида) ................... 3
Sayfullaev Anvar Islamovich
Nominative-syntagmatic and typological structural status of preposition
and postpositional words (on the materials of English and Uzbek) ……...… 25
Сайфуллаев Анвар Исламович
Номинативно-синтагматический и типологический структурный
статус предлогов и послелогов (на материале английских и узбекских
языках) .......................................................................................................... 45
Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ
List of published works ………….………….……….………….………….. 49
3
ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ,
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ,
ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ
ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ
DSc.27.06.2017. Fil.21.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
САМАРҚАНД ДАВЛАТ ЧЕТ ТИЛЛАР ИНСТИТУТИ
САЙФУЛЛАЕВ АНВАР ИСЛАМОВИЧ
ПРЕДЛОГ ВА КЎМАКЧИЛАРНИНГ НОМИНАТИВ-СИНТАГМАТИК
ВА ТИПОЛОГИК СТРУКТУРАВИЙ МАҚОМИ
(ИНГЛИЗ ВА ЎЗБЕК ТИЛЛАРИ МИСОЛИДА)
10.00.06 – Қиёсий адабиётшунослик, чоғиштирма тилшунослик ва
таржимашунослик
ФИЛОЛОГИЯ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ФАЛСАФА ДОКТОРИ (PhD)
ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент шаҳри – 2018 йил
4
Филология фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси мавзуси
Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида
B2017.1.PhD/Fil 76 рақам билан рўйхатга олинган.
Диссертация Самарқанд давлат чет тиллар институтида бажарилган.
Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, инглиз, рус (резюме) веб-саҳифанинг
http://www.tashgiv.uz/ ҳамда «ZiyoNet» ахборот-таълим портали www.ziyonet.uz манзилларига
жойлаштирилган.
Илмий раҳбар:
Сирожиддинов Шуҳрат Самариддинович
филология фанлари доктори, профессор
Расмий оппонентлар:
Содиқов Қосимжон Позилович
филология фанлари доктори, профессор
Саъдуллаева Нилуфар Азимовна
филология фанлари номзоди, доцент
Етакчи ташкилот:
Андижон давлат университети
Диссертация ҳимояси Тошкент давлат шарқшунослик институти, Ўзбекистон давлат жаҳон
тиллари университети, Ўзбекистон Миллий университети ҳузуридаги DSc.27.06.2017.Fil.21.01
рақамли Илмий кенгашнинг 2018 йил «___» __________ соат ___ даги мажлисида бўлиб ўтади.
(Манзил: 100047, Тошкент, Миробод тумани, Шаҳрисабз кўчаси, 16-уй. Тел: (99871) 233–45–21;
факс: (99871) 233–52–24; e–mail: sharq_ilmiy@mail.ru).
Диссертация билан Тошкент давлат шарқшунослик институти Ахборот-ресурс марказида
танишиш мумкин (______ рақами билан рўйхатга олинган). Манзил: 100047, Тошкент, Миробод
тумани, Шаҳрисабз кўчаси, 16-уй. Тел: (99871) 233–45–21.
Диссертация автореферати 2018 йил «___» __________ куни тарқатилди.
(2018 йил «____»_____________ даги ___ рақамли реестр баённомаси).
А.М. Маннонов
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш раиси, филол.ф.д., профессор
Р.А.Алимухамедов
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш илмий котиби, филол.ф.д.
Г.Х.Боқиева
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш қошидаги илмий семинар
раиси, филол.ф.д., профессор
5
КИРИШ (Фалсафа доктори (PhD) диссертацияси аннотацияси)
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.
Жаҳон тилшунослигининг структур-функционал босқичида асосий
эътибор тилни тизимли ўрганишга қаратилган. Инглиз тили предлоглари ва
ўзбек тили кўмакчиларини функционал семантик жиҳатдан таҳлил доирасига
тортиш ва уларнинг ўхшаш ва фарқли томонларини аниқлаш бугунги кун учун
долзарб масалалардан бири сифатида илмий-амалий аҳамият касб этади.
Бугунги кунда ўзбек тилини жаҳон тиллари, хусусан инглиз тили билан
қиёсий ўрганиш она тилимизнинг жаҳон тилшунослигида илмий эътиборга
молик манба сифатида жозибадорлигини оширади. Хорижий тилларни
ўрганиш, ўзбек тилининг мавқеини жаҳоннинг энг ривожланган тиллари
даражасига кўтариш муҳим масала сифатида кун тартибига кўтарилган
паллада типологик таҳлилларда алоҳида ўрин тутадиган бошқа грамматик
ҳодисалар қаторида инглиз тили предлоглари ва ўзбек тили кўмакчиларининг
номинатив-синтагматик мавқеи ҳамда типологик структур мақомини аниқлаш
долзарбдир.
Жаҳон тилшунослигида бугунги кунда замонавий андазалар асосида матн
лингвистикаси, таржимашунослик ва луғатлар тадқиқоти соҳасида жадал
ривожланиш кўзга ташланмоқда. Жумладан, инглиз тили предлоглари ва ўзбек
тили кўмакчиларини семантик ва грамматик жиҳатдан таҳлил қилиш;
уларнинг матндаги номинатив-синтагматик мавқеи ва типологик структур
мақомини белгилаш ҳамда функционал-семантик чоғиштириш; семантик,
структуравий ва типологик жиҳатдан турли тизимли тилларда тилнинг
индивидуаллиги ва тиллар ўртасидаги ўхшаш ва фарқли томонларини аниқлаш
каби устувор йўналишларда тадқиқотлар олиб борилмоқда.
Ҳозирги пайтда мамлакатимизда олиб борилаётган ислоҳатлар натижасида
ўзбек миллий моделига мос келувчи таълим тизимини ташкил этиш ва
ривожлантиришнинг замонавий талаблар даражасидаги асосий тамойиллари
ишлаб чиқилиб, амалиётга жорий қилинмоқда. Чет тилларни ўрганишга
эътибор давлат сиёсатининг устувор йўналишидан бирига айланди. Истиқлол
йилларида тилимизнинг барча сатҳлари ва уларга оид бирликларни ҳар
тарафлама ўрганиш ҳамда тавсифлаш бўйича кўплаб тадқиқотлар амалга
оширилди. Айниқса, тилимизнинг грамматик қурилишини, ўзбек тилининг
ўзига хос табиатини аниқлашда, хусусан, ёрдамчи сўз туркумларини тавсиф-
лашда муайян ютуқларга эришилди. Ўзбекистон Республикасини ривожлан-
тиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича 2017 – 2021 йилларга мўлжал-
ланган Ҳаракатлар стратегиясида «...таълим тизимини такомиллаштириш,
сифатли таълим хизматлари имкониятларини ошириш» алоҳида таъкидланган.
Бу борада инглиз тили предлоглари ва ўзбек тилидаги кўмакчиларнинг лисоний
мавқеи ва нутқий воқеланиш хусусиятларини янги методологик тамойил ва
замонавий мезонлар асосида очиб бериш муҳим аҳамият касб этади.
1
1
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича
Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида»ги Фармони // Ўзбекистон Республикаси Қонун ҳужжатлари тўплами. –
Тошкент, 2017. – Б.39.
6
Мазкур диссертация Ўзбекистон Республикаси Президентининг
2016 йил 13 майдаги «Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили
ва адабиёти университетини ташкил этиш тўғрисида»ги ПФ-4797-сон
фармони, 2014 йил 6 февралдаги «Ўзбекистон Республикасида ёшларга оид
давлат сиёсатини амалга оширишга қаратилган қўшимча чора-тадбирлар
тўғрисида»ги ПҚ-2124-сон, 2017 йил 20 апрелдаги «Олий таълим тизимини
янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ПҚ 2909-сон
Қарорлари, 2017 йил 7 февралдаги «Ўзбекистон Республикасини янада
ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида»ги ПФ 4947-сон
Фармони ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий
ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга маълум даражада
хизмат қилади.
Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожлани-
шининг устувор йўналишларига мослиги.
Тадқиқот республика фан ва
технологияларни ривожлантиришнинг I. «Ахборотлашган жамият ва
демократик давлатни ижтимоий, ҳуқуқий,иқтисодий, маънавий-маърифий
ривожлантиришда инновацион ғоялар тизимини шакллантириш ва уларни
амалга ошириш йўллари» устувор йўналиши доирасида бажарилган.
Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.
Инглиз тили предлогларини
ўрганиш масаласи ўтган асрнинг 60-70 йилларидан буён тилшунослар
диққатини ўзига тортиб келмоқда. Унга оид фикрларни хорижлик тилшунос
олимлар Б.Н.Аксененко, Л.С.Бархударов, Г.Н.Воронцова, Б.А.Ильиш,
И.К.Иртеньева, Т.М.Новицкая, Н.Д.Кунин, А.И.Смирницкий, Б.С.Хаймович,
Б.И.Роговская, В.Н.Ярцева, D.C.Bennet, Т.Givon, R.Huddlestonе, P.Roberts,
A.Herskovits тадқиқотларида кўрамиз. Мавзуни ўрганишга бағишланган
кўплаб тадқиқотларда предлоглар семантикасини интралингвистик аспектда
тадқиқ қилишга йўналтирилган ишлар, жумладан, предлог маъносининг
полисемияланиши, метафоризацияланиши, грамматикализацияланишидаги
иштирокига бағишланган ишларни кўришимиз мумкин.
2
В.И.Пекар ва А.Б.Чернышев предлоглар семантикасини когнитив нуқтаи
назардан
таҳлил
этишга,
моделлаштиришга
ҳаракат
қилганлар.
3
Смирницкий А.И. Морфология английского языка. − Москва: Изд-во лит-ры на иностр. языках, 1959. − 440
с.; Воронцова Г. Н. Очерки по грамматике английского языка. − Москва, 1960. −397 с.;Хаймович Б.С.,
Роговская Б.И. Теоретическая грамматика английского языка. − Москва: Высшая школа, 1967.−298 с.;
Иртеньева Н.Ф. Теоретическая грамматика английского языка. Синтаксис. − Москва: Высшая школа, 1969.−
144 с.; Бархударов Л.С. Язык и перевод. – Москва, 1975.–С. 18;Ярцева В.Н. Контрастивная грамматика. −
Москва: Наука, 1981.−110 с.; Кунин А.В. Внутренняя форма фразеологических единиц / Слово в грамматике
и языке. − Москва: 1984.− 312 c.; Huddlestonе R. An introduction to English transformational syntax. – London:
Longman, 1996. – 276 p.; Bennet D.C. Spartial and Temporal Uses of English Preposition. − London, 2005. – 344p;
Ильиш Б.А. Значение предлогов в современном английском языке, 2008. −172 с.; Roberts P. English Syntax: A
Programmed Instruction to Transformational Grammar. – New York: Harcourt, Brace and World, 2008. – 524 p.;
Givon T. Syntax and Semantics: Discourse and Syntax. – New York: Academic Press, 2009. – 416 p.; Аксененко
Б.Н. Exercises in English Prepositions. – CПб.: СПбГУ, 2012. − 166 p.;Новицкая Т.М. Неологизация в лексике
английского языка. − Воронеж: ВГУ, 2012. – 207 с.
3
Чернышев А.Б. Когнитивное моделирование семантики пространственных и временных непроизводных
предлогов с общим значением «движение к конечному объекту»: дисс. ... канд. филол. наук. – Москва, 2010.
−197 с.; Пекар В.И. Семантика предлогов вертикальной соположенности в когнитивном аспекте (на
материале английских предлогов
above
и
over
и русского предлога
над
): дисс. ... канд. филол. наук. –Уфа,
2000. −176 с.
7
З.М.Степанова
маконий
концептларнинг
лингвомаданий
хусусияти
шаклланишида предлогнинг ролини аниқлаш,
4
Р.Э.Киямов эса
after
ва
before
предлогли конструкцияларнинг лексик ва синтактик таҳлили доирасида
тадқиқот олиб боришган.
5
Туркий тиллар морфологиясининг ўзига хос хусусиятларига эга
эканлигидан келиб чиқиб рус туркийшунослари томонидан ўзбек тили
кўмакчиларининг чуқур ва кенг моҳиятга эгалиги эътироф этилган. Айниқса,
кўмакчиларнинг келишик билан қўлланиш тақозо этиши ва ассоциатив
муносабат
талқини
бунга
мисолдир.
Шунингдек,
Н.К.Дмитриев,
А.Н.Кононов, Н.А.Баскаков, Ж.Мураталиев, М.И.Хаджилаев ва бошқалар
кўмакчиларнинг бошқарувчилик хусусиятига, келишикларга нисбатан
грамматик маънони кучлироқ ифодалай олиш имкониятига эгалиги,
шунингдек,
уларнинг
«оралиқ
учинчи»лик
моҳиятини
алоҳида
таъкидлаганлар.
6
Тилшунос Р.Расулов кўмакчи табиатида бошқа мустақил ва
ёрдамчи сўз туркумининг моҳияти диффуз ҳолатда кўзга ташланса ҳам,
контекст ва синтагматик қурилма уларнинг асл лисоний мақомини
аниқлашда дистрибутив омил бўлишини таъкидлайди.
7
Ўзбек тилидаги ёрдамчи сўзларни субстанциал-прагматик жиҳатдан
ўрганган тилшунос А.Пардаев кўмакчиларни диахрон ва синхрон таҳлил
қилиб, ҳодиса тарихи бўйича бажарилган тадқиқотларни умумлаштиришга
эришган.
8
Тил бирлигининг семантик хусусияти унинг грамматик сатҳдаги ўрни ва
нутқдаги вазифасини белгилайди. Шу сабабдан ҳар бир сўз семантик-
функционал жиҳатдан ўзига хос ва бошқа лексик бирликлардан фарқланади.
Бу фарқларни аниқлаш учун инглиз тили предлоглари ҳамда ўзбек тили соф
ва функционал кўмакчиларини семантик ва грамматик жиҳатдан таҳлил
қилиш, матндаги номинатив-синтагматик мавқеи, типологик структур
мақомини белгилаш, уларни функционал-семантик чоғиштириш тадқиқот
вазифалари сифатида белгиланди.
Диссертация тадқиқотининг у бажарилган олий таълим ёки илмий-
тадқиқот муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари режалари билан
боғлиқлиги.
Тадқиқот Самарқанд давлат чет тиллар институти илмий-
тадқиқот ишлари режасининг ИОТ-2012-1.-32. Филология ва таржимонлик
йўналишларида мутахассислар тайёрлайдиган олий ўқув юртлари талабалари
учун «Таржима назарияси ва амалиёти» фанидан дарслик ва ўқув-услубий
4
Степанова З.М. Роль предлогов в формировании лингвокультурологических особенностей
пространственных концептов: дисс. ... канд. филол. наук. −Ульяновск, 2006. − 207 с.
5
Киямов Р.Э. Лексический и синтаксический анализ конструкций с предлогами after и before в современном
английском языке: дисс. ... канд. филол. наук. –Одесса, 1983. − 126 с.
6
Кононов А.Н. Послелоги в современном узбекском литературном языке. – Ташкент, 1951. − 392 с.;
Баскаков Н.А. Каракалпакский язык. 11. Фонетика и морфология, ч. 1. – Москва, 1952. − 486 с.; Мураталиев
Ж.М. Послелоги в киргизском языке. – Фрунзе, 1958. – 110 с.; Дмитриев Н.К. Строй тюркских языков. –
Москва, 1962. – 156 с.; Хаджилаев М.И. Послелоги и послеложно-именные слова в карачаево-балкарском
языке. − Нальчик, 1962. – C. 21.
7
Расулов Р. Ўзбек тилида ёрдамчи сўзларнинг семантик-грамматик хусусиятлари. – Тошкент: Фан, 1983. –
Б. 5.
8
Пардаев А. Ўзбек тили ёрдамчи сўз туркумларининг лисоний тизимдаги ўрни ва лингвопрагматикаси
Филол. фан. докторлик .дис. … – Тошкент: 2017. − 232 б.
8
комплекс яратиш мавзусидаги инновацион илмий-тадқиқот лойиҳаси
доирасида бажарилган.
Тадқиқотнинг мақсади
ҳозирги замон инглиз тилидаги предлоглар
тизими ва ўзбек тили кўмакчиларининг типологик хусусиятлари, доимий
қўлланиш меъёрини кўрсатувчи семантик ва контекстуал тавсифини
беришдан иборат.
Тадқиқотнинг вазифалари:
инглиз
тилида
предлогнинг
семантик-функционал
имконияти
кенгайишини асослаш;
предлогнинг кўмакчига нисбатан типологик ўзига хослигини ва аксинча,
кўмакчининг предлогга нисбатан типологик ўзига хослигини аниқлаш;
предлог ва кўмакчининг типологик умумийликларини кўрсатиш;
инглиз тилидаги предлогнинг категориал моҳиятини очиш;
ўзбек тилидаги кўмакчининг лисоний мақомини тавсифлаш;
инглиз тили предлоглари тизимида модификацион қонуниятни
далиллаш;
ўзбек тили кўмакчилари қўлланишида тежам қонуни воқеланишини
тавсифлаш;
предлог ва кўмакчининг матн ташкил этиш имкониятини баҳолаш;
предлог ва кўмакчига хос контекстуал ўзгарувчанлик фарқларни
кўрсатиш;
инглиз тилидаги предлогли конструкцияни ўзбек тилида беришнинг
контекстуал асосларини кўрсатиш;
ўзбек тилидаги кўмакчили конструкцияларни инглиз тилида беришнинг
контекстуал хусусиятларини тавсифлаш.
Тадқиқотнинг объекти
сифатида инглиз тили предлоглари ва ўзбек
тили кўмакчилари белгиланган.
Тадқиқот предмети
сифатида инглиз тили предлоглари ва ўзбек тили
кўмакчиларининг номинатив-синтагматик, типологик-структур мақоми
ҳамда ўзаро таржимада бериш муаммолари танланган.
Тадқиқот усуллари
. Тадқиқотда баён, дистрибутив, семантик-
стилистик изоҳ, лексик-семантик (мантиқий-семантик), қиёсий-типологик,
статистик методлар қўлланилди.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат
:
инглиз тили предлоглари тизими ва ўзбек тили кўмакчилари орасида
структур жиҳатдан типологик ўхшашлик ва фарқли томонлари асосланган;
предлог ва кўмакчиларнинг лисоний мақоми, лисоний қиймати, сўз
туркумлари тизимидаги ўрни ва уларни лингвистик моделлаштириш
асослари ва синтактик хусусиятлари аниқланган;
предлог ва кўмакчилар семантик жиҳатдан номустақил сўзлар сирасидан
ўрин олиши, морфологик жиҳатдан ўзгармас сўзлар қаторида бўлиши,
кўмакчилар эса синтактик жиҳатдан келишиклар билан бир парадигматик
тизимга кириши далилланган;
9
предлог ва кўмакчиларнинг матн ҳосил қилиш имконияти, якка ва
таркибли
предлогларнинг
контекстуал
хусусияти
ҳамда
матний
ўзгарувчанлиги асослаб берилган;
предлогли ва кўмакчили қурилмаларни таржима қилишдаги муаммолар
мавжудлиги асосланган ва уларнинг ечимига доир тавсиялар ишлаб
чиқилган.
Тадқиқотнинг амалий натижалари қуйидагилардан иборат:
инглиз филологияси факультети магистратура ва бакалавриат
йўналишлари талабаларига инглиз тили грамматикаси, таржима назарияси ва
амалиёти курслари бўйича маъруза ва амалий машғулотларни ташкил
этишнинг методик таъминоти яратилган;
филология ва таржимонлик йўналишида мутахассислар тайёрлайдиган
олий ўқув юртлари талабалари учун мўлжалланган «Таржима назарияси ва
амалиёти» дарслигида предлог ва кўмакчили қурилмаларнинг таржимада
берилиши муаммоларини ҳал этиш юзасидан амалий тавсиялар берилган;
Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги
чиқарилган хулосаларнинг
қатъийлиги, муаммонинг аниқ қўйилиши, ишда қўлланилган ёндашув ва
усуллар, фактик тил материали ва мутасадди ташкилотлар тавсиясига кўра
чоп этилган луғатлар, полиграфик ҳамда электрон нашр маҳсулотларидан
олинганлиги ва натижаларнинг ваколатли тузилмалар томонидан
тасдиқланганлиги билан изоҳланади.
Тадқиқот
натижаларининг
илмий
ва
амалий
аҳамияти.
Тадқиқотнинг илмий аҳамияти унда предлог ва кўмакчиларни номинатив-
синтагматик ва структур-типологик таҳлил қилишнинг комплекс методикаси
ишлаб чиқилганлиги билан изоҳланади; тадқиқот натижалари инглиз тили
предлоглари ва ўзбек тили кўмакчиларини лингвотипологик жиҳатдан
ўрганиш бўйича изланиш олиб борувчилар учун муҳим маълумотлар беради
ва келгусидаги тадқиқотлар учун илмий-назарий манба бўлиб хизмат қилади.
Тадқиқот жараёнида тўпланган материаллар инглиз тили предлоглари ва
ўзбек тили кўмакчилари семантик майдонининг сўз туркумларига
муносабатини аниқлаш имконини беради. Амалий жиҳати эса тадқиқот
натижаларидан инглиз тили грамматикаси, қиёсий типология, таржима
назарияси ва амалиёти бўйича назарий ҳамда амалий ўқув-услубий
қўлланмалар яратиш тизимининг ишлаб чиқилганлиги билан белгиланади.
Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.
Инглиз ва ўзбек
тилларида предлог ва кўмакчиларнинг номинатив-синтагматик ҳамда
типологик хусусиятларини тадқиқ этиш жараёнида олинган натижалар
асосида:
ўзбек тили кўмакчилари ФА-Ф1-Г04-рақамли «Ўзбек тили лексикаси ва
терминологиясининг мустақиллик даври тараққиётини тадқиқ этиш»
мавзусидаги (2012–2016) фундаментал лойиҳаси доирасида «Ижтимоий-
сиёсий терминларнинг қисқача изоҳли луғати»ни яратишда фойдаланилган
(Фан ва технологияларни агентлигининг 2017 йил 16 ноябрдаги ФТА-02-
11/1096-сон маълумотномаси). Таклиф этилган материаллар тегишли луғавий
бирликларнинг изоҳланишида асос бўлиб хизмат қилган;
10
инглиз тили предлоглари ва ўзбек тили кўмакчилари ИОТ-2012 -1.-32-
рақамли Филология ва таржимонлик йўналишларида мутахассислар
тайёрлайдиган олий ўқув юртлари талабалари учун «Таржима назарияси ва
амалиёти» фанидан дарслик ва ўқув-услубий комплекс яратиш мавзусидаги
(2012–2013) инновацион илмий тадқиқот лойиҳасида қўлланилган (Олий ва
ўрта махсус таълим вазирлигининг 2017 йил 26 сентябрдаги 87-03-2070-сон
маълумотномаси). Натижада таржиманинг грамматик муаммолари бўлимида
предлог ва кўмакчиларнинг контекстдаги вазифалари ҳамда уларнинг
таржимада беришдаги ўзига хос муаммоларини ёритишга хизмат қилган;
инглиз тили предлогларидан Ўзбекистон Миллий телерадиокомпанияси
«Madaniyat va ma’rifat» телеканали томонидан эфирга узатиладиган
«Имтиҳон» интеллектуал кўрсатувида фойдаланилган (Ўзбекистон Миллий
телерадиокомпанияси «Madaniyat va ma’rifat» давлат унитар корхонасининг
2017 йил 5 сентябрдаги 01-17/687-сон маълумотномаси). Натижада
предлогларнинг контекстдаги вазифаларига доир янги ёндашувлар
интеллектуал туркум кўрсатув материалларини тайёрлаш жараёнида асосий
манба бўлиб хизмат қилган.
Тадқиқот натижаларининг апробацияси.
Тадқиқот натижалари 20 та
илмий-амалий анжуман ва семинарда, жумладан, 4 та халқаро ва 16 та
республика илмий-амалий анжуманида маъруза кўринишида баён этилган
ҳамда апробациядан ўтказилган.
Тадқиқот натижаларининг эълон қилинганлиги.
Диссертация
мавзуси бўйича 37 та илмий иш, жумладан, 1 та монография, Ўзбекистон
Республикаси Олий аттестация комиссиясининг докторлик диссертациялари
асосий илмий натижаларини чоп этиш учун тавсия этилган илмий нашрларда
11 та илмий мақола, 1 та мақола хорижий журналда чоп этилган.
Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.
Диссертация кириш, уч асосий
боб,
хулоса
ва
Фойдаланилган
адабиётлар
рўйхатидан
иборат.
Диссертациянинг ҳажми 146 саҳифани ташкил этади.
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ
«Кириш»
қисмида тадқиқотнинг долзарблиги ва зарурати асосланган,
мақсад ва вазифалари белгиланган, объект ва предмети тавсифланган,
республика фан ва технологиялари ривожланишининг устувор йўналиш-
ларига мослик даражаси кўрсатилган, тадқиқотнинг илмий янгилиги ва
амалий натижалари баён қилинган, олинган натижаларнинг илмий ва амалий
аҳамияти асосланган, тадқиқот натижаларини амалиётга жорий қилиш, нашр
этилган ишлар ва диссертация тузилиши бўйича маълумотлар берилган.
Биринчи боб
«Предлог ва кўмакчини тадқиқ этишнинг назарий
асослари»
деб номланган. Маълумки, тилнинг асосий ижтимоий вазифаси
алоқа қилиш, хабар бериш ва таъсир этиш воситаси ҳисобланади. Бу
вазифалар эса лисоний ва нолисоний воситалар ҳамда уларнинг ўзаро
ҳамкорлиги асосида амалга оширилади. Тилнинг оғзаки ёки ёзма шаклида
воқеланадиган лисоний бирлик ана шу вазифаларнинг амалга ошишига
11
хизмат қилади. Дунёдаги ҳар бир тил, қайси тил оиласига мансублигидан
қатъий назар, бу вазифаларга боғлиқ равишда, ўзаро ўхшаш ва фарқли
хусусиятга эга. Бу жиҳат лисоний сатҳнинг барча воситаларига бирдай
тааллуқли.
Предлог ва кўмакчи фанда маълум даражада тадқиқ этилган.
Тилшунослик назариясида предлог муаммосига икки хил қараш мавжуд.
Баъзи олимлар предлогларнинг мустақил семантик моҳиятини инкор
этишади ва унинг вазифаси соф грамматик маъно ифодалаш билан
чегараланганлигини таъкидлашади.
9
Айрим тилшунослар аксинча, предлог
лексик, ҳеч бўлмаганда лексик-грамматик маънога эга деб ҳисоблайди.
10
Олд восита бўлган предлог туркий тиллар, жумладан, ўзбек тили учун
хос эмас. Аксинча, «орт восита»ни номлайдиган «кўмакчи» атамасининг
қўлланиши қатъийлашган. «Тилшунослик терминларининг изоҳли луғати»да
берилишича, «кўмакчилар от ёки отлашган сўзлардан кейин келиб, восита,
мақсад, сабаб, вақт, макон каби муносабатларни билдирувчи ёрдамчи сўзлар:
билан, учун, сингари, сайин, қадар
ва б.».
11
Дарслик ва қўлланмаларда
кўмакчига берилган таърифлар бир-биридан деярли фарқ қилмайди. Кўмакчи
якка ҳолда бирор маъно англатмайдиган, от ёки отлашган сўзга бирикиб, гап
бўлакларининг ўзаро муносабатини ифодаловчи ёрдамчи сўздир. Улар
баъзилари келишик билан, бошқалари келишиксиз ёки айримлари бирор
келишик вазифасида қўлланиши мумкин.
12
Биз семантик мазмун предлог ҳамда кўмакчига хос дейиш тараф-
доримиз. Бу ҳолат инглиз тили предлоглари ва ўзбек тили кўмакчиларининг
бир-биридан семантик жиҳатдан фарқланишига асосланган. Шунингдек,
предлог ва кўмакчи киришадиган грамматик муносабат аслида предметлар,
объектив борлиқ ҳодиса ва жараёнлари орасидаги реал муносабат ҳамда
алоқанинг лисоний ифодаланишидан бошқа нарса эмас. Шунинг учун
предлогнинг қуйидаги таърифини методологик асос сифатида оламиз:
«предлог – бир преметнинг бошқа предмет, ҳодиса ва ҳолатга муносабати-
нинг категориал маъноси билан характерланадиган сўз туркумидир».
Предлогда лексик ва грамматик маъно чегарасини аниқлаш мушкул.
Баъзан лексик маънонинг грамматик маънога айланиши аниқ бўлса, гоҳо
сезилмайди. Буни уларни қиёслаганда англаш мумкин. Масалан,
I am going to
my brother
–
акамларникига бормоқчиман
жумласида лексик маъно яққол
кўзга ташланса,
the house of my brother
–
акамнинг уйи
жумласида грамматик
маъно бўртиб туради. Бу ҳолат бошқа предлоглар ҳам ўзбек тилидаги каби
келишик вазифасини бажаради дейишга асос бўлади.
Шахматов А.А. Учение о частях речи. – Москва: Учпедгиз, 1952. − 270 с. ; Бархударов, Л.С., Штелинг Д.А.
Грамматика английского языка. – Москва: Высшая школа, 1973. − 423 с.; Щерба JI. В. Языковая система и
речевая деятельность. Изд. 2-е, стереотипное. – Москва: Едиториал УРСС, 2004. −432 с.
Смирницкий А.И. Морфология английского языка. – Москва: Изд-во лит-ры на иностр. языках, 1959. −440
11
Ўзбек тилининг изоҳли луғати. Беш томлик. Учинчи том. –Тошкент: Ўзбекистон миллий энциклопедияси.
Давлат илмий нашриёти, 2006. –148 б.
12
Муталлибов С. Морфология ва лексика тарихидан қисқача очерк (XI аср ёзма ёдгорликлари асосида). –
Тошкент: ЎзФА нашри, 1959. – 122 б.
12
Предлог билан шаклланувчи типик компонент – от (noun). Предлог уни
ҳоким унсур билан боғлайди. Инглиз тилидаги аксар предлог агглютинатив
тил келишиклари вазифасини ўтайди (мас.,
of phrase
кабилар ўзбек тилидаги
қаратқич келишигига мос).
Инглиз тили предлоглари ва ўзбек тили кўмакчиларининг лисоний мақоми
Предлог
Кўмакчи
Эркин предлоглар
Соф кўмакчилар
above, across, against, along, among(st), before,
behind,
below,
beside,
between,
beyond,
considering, despite, during, following, inside, like,
near, opposite, outside, past, regarding, since,
through, throughout, till, toward(s), under, unlike,
until, within, without.
билан, учун, сингари,
каби, сайин, сари
Ясама предлоглар
Вазифадош кўмакчилар
As: such as
For: as for, but for, except for, save for
From: apart from, aside from, as from, away from
Of: ahead of, as of, because of, devoid of, exclusive
of, inside of, instead of, irrespective of, out of,
outside of, regardless of, upwards of, void of
On: depending on
To: according to, as to, close to, contrary to, due to,
next to, on to, opposite to, owing to, preliminary to,
previous to, prior to, relative to, subsequent to,
thanks to, up to
With: along with, together with
as against, as per, as regards, rather than.
устидан,
юзасидан,
орқали,
ташқари,
хақида, хусусида, ост,
уст, ич, тепа, орқа
(от),
аввал,
кейин,
сўнг,
илгари, бурун
(равиш),
қараганда,
қараб,
бўйлаб, яраша, тортиб
(феъл)
Жадвал инглиз тили предлоглари ва ўзбек тили кўмакчилари орасида
структур жиҳатдан типологик ўхшашлик ва фарқларни кўрсатади.
Тилда бошқа туркум сўзининг предлог ёки кўмакчига лисоний ёки
нутқий ўтиш ҳодисаси ҳам мавжуд. График жиҳатдан бир хил ифодаланувчи
сўзлар предлог, боғловчи, равиш, баъзан сифат вазифасига эга бўлиши
мумкин.
Предлог
Кўмакчи
Preposition:
This was the beginning of
his life
as
a cultivator;
Кўмакчи: Чoдир сaҳнaсидaн бир қиз
билaн
йигит чиқиб ўйин қилди
Conjunction:
As
they watched, a flash
of fire appeared;
Боғловчи:
Икром
билан
Ўлмас
Мансурни етаклаб кириб келишди.
Adverb:
Whatever he did
before
at
home I’m not sure;
Равиш: Кўча
бўйлаб
кетди.
Adjective:
She saw him coming in the
opposite
direction.
13
Бу, бир томондан, тил сатҳлари орасида узвий алоқадорлик –
системавийлик мавжудлигини кўрсатса, иккинчи томондан, тилнинг
қулайлик ва тежамлилик қонуни – шакл ва маъно орасидаги асимметрияни
далиллайди.
Ўзбек тилида кўмакчи синтактик моҳиятга эга, улар мустақил сўзлар
орасидаги
тoбe
мунoсaбaтни
ифодалашни
кeлишик
мaънoсини
aниқлaштириш, тўлдириш вазифаси билан уйғунликда бажаради. Шу билан
бирга, кўмакчи келишик билан дистрибутив муносабатда алмаштириш
вазифасини ҳам зиммасига олади:
Қаламда ёздим – қалам билaн ёздим.
I wrote in the pencil – I wrote with a pencil. Онамга олдим – онам учун oлдим –
I took it to my mother – I took it for my mother
кaби. Кўмакчининг қисман
лексема моҳиятига эгалиги ва бу билан келишикдан фарқланиши мaънoни
aниқ ва тўлиқроқ ифoдaлаш имконини беради. Шунингдек, адресантнинг
интенциясини рўёбга чиқариши ҳам келишикка нисбатан устуворроқ. Бу –
кўмакчининг типологик ўзига хослиги.
Предлог семантик ҳажми, унга мувофиқ барқарор валентлик имконияти
ва нутқий синтактик алоқасига эга. Масалан,
over
предлогига хос вазифа
қуйидаги муносабатларда ўз аксини топади:
Қиёсланг:
1)
I had no power over her; 2) A strange passivity had come over me;
3) … Roman did not raise his voice over here.
Предлогнинг пайтни ифодаловчи маъноси асосан, темпорал семантикали
отлар билан бирикувида ҳосил бўлади. Инглиз предлоги
over
предлогининг
ўзига хос хусусиятларидан бири маънонинг бир қисмини ифодалашидир.
Буни
over tea, over dinner
типлардаги бирикувларда кўришимиз мумкин:
»We
talked little over the meal»
.
Соф сабаб муносабатини ифодаловчи
over
предлогининг луғавий-
матний кодификацияланиши унинг қуйидаги имкониятлари билан
тасдиқланади
:
1)
over
қурилмали бирикмаларнинг сабаб семантикали
reason
сўзи билан
трансформация қилиш мумкинлиги; 2)
over
предлогининг ёрқин ифодаланган
сабаб семантикали
because of
бирикмаси билан алмаштириш мумкинлигидир.
Қиёсланг:
1) His elbow’s gone all stiff and crooked, he can’t use it, he’s lost
his job at the pit over it → The reason of his having lost his job at the pit is that his
elbow’s gone all stiff and crooked and he can’t use it;2) Quartermain looked at
him quickly over the impatience = Quartermain looked at him quickly because of
impatience.
Айнан шу усул билан бошқа предлогларнинг ҳам семантикасидаги
кодификацион принципларини таҳлил қилиш мумкин. Мисоллар:
Аfter
предлогининг модел таркибидаги лисоний (сўз туркумига асосланган)
мақомини кўриб чиқдик. Фактик материал сифатида ҳозирги замон инглиз
адибларининг
бадиий
асарларидан
танлаб
олинган
мисоллардан
фойдаландик. Тадқиқ қилинаётган предлогнинг қўлланилиши 914 ҳолатда
14
қайд қилинди. Танлаб олинган материалларнинг тўлиқлиги янги синтактик ва
семантик моделларнинг ҳажми олдинги материалларда такрорланмаслиги
билан белгиланди. Масалан,
Аfter +C1 модели (After + Clause). Бу модель бир
вариантда қўлланиши билан характерли:
He made a lot of dough in the
undertaking business after he got out of college
( → after that; → after his having
got out of college).
Далилларнинг трансформацион таҳлили натижасига кўра
after
предлогидан кейин келувчи эргаш гап кўрсатиш олмоши билан
алмаштирилиши мумкин. Шундай қилиб, моделда тадқиқ қилинаётган
лексема боғловчи эмас, предлогдир. Бу –умум эътироф этилган ҳодиса.
Аfter + Phr модели (After + Phrase). Вариантлари: 1) after + phr ger
(41 ҳолатда учрайди ва 56,94% ташкил қилади); 2) after + Phr N (29 ҳолатда
учрайди ва, 40,28% ташкил қилади); 3) after + Phr N non prep (2 ҳолатда
учрайди ва 2,78% ташкил қилади). Мисоллар:
1) Tim and I always think how
wonderful it is that you and Edward should seem so happy after being married so
many years
(→ after that); 2)
After five years of efforts on Denny’s part she
rewarded him by leaving him for another man
(→ after that); 3)
He hurried along
by taxi to the house on Fifth Avenue immediately after his Saturday night
performance
(→ after that).
Кўринадики,
after +Phr
моделининг барча вариантида
after
лексемаси
предлог вазифасини бажармоқда.
Аfter + Ger модели (After + Gerund).
Мисол:
After eating, the boy began to
fall asleep
.(→ after that).
Pstr + after модели (Predicative structure + after).
Мисол:
Mostly he doesn’t
give medicine at all. When Megan went to him, he told her to walk two miles up the
mountain every day. She came to us after and has had bottles and bottles of
splendid medicine ever since
. (1.→ she came to us afterwards – равиш; 2. → she
came to us after she had walked two miles every day →after that - предлог).
Аfter
предлогининг грамматик мақомини аниқлаш мақсадида моделлар
таҳлилининг натижалари қуйидагича ифодаланади:
90%
6,00%4,00%
after предлогининг лисоний мақоми
Предлог
Предлог-равиш
Сифат
Аfter
лексемаси 90% ҳолатда предлог сифатида қўлланилган, 11 ҳолатда
у (6%) предлог ёки равиш сифатида талқин қилиниши мумкин. Бу
лексеманинг сифат вазифасида келиши 4% ташкил қилади.
15
Демак, предлогнинг умумий лисоний моҳиятида семантик ва грамматик
моҳият қоришиқ ҳолатда бўлиб, бу уларнинг типологик ўзига хослигини
кўрсатади.
Ўзбек тилидаги грамматик шаклларни моделлаштириш уларнинг
таркибий хусусиятлари чуқур ва атрофлича ўрганиш билан боғлиқ. Шу
боисдан бугунги кунда анъанавий тилшуносликда ҳам, субстанциал
ёндашувда ҳам
синтетик грамматик шакллар
ва
аналитик грамматик
шакллар
,
содда аффикслар
ва
қўшма аффикслар
атамалари кенг
қўлланилади.
Аналитик форманинг ясалишида ёрдамчи сўз қўшиладиган сўзнинг ўзи
ҳам бирор грамматик формада бўлади:
мактаб учун
(
мактаб
бош келишик
формасида). Демак, ёрдамчи сўзлар сўзнинг маълум бир формасига бирикиб,
аналитик форма ҳосил қилади. Бунда ёрдамчи сўз бириккан сўз якка ҳолда
мустақил форма ҳисобланмайди, балки у ёрдамчи сўз билан бирликда яхлит
бир формани ҳосил қилади».
13
Ўзбек тилида аксарият аналитик ва кўплаб
синтетик шаклларни мураккаб шакллар сифатида олиб, уларнинг
семантикасини ана шу мураккаблик нуқтаи назаридан баҳоламоқ лозим.
Кўмакчилар лексемаларни шакллантирганда шакллантирилаётган сўзнинг
маълум бир келишик шаклида бўлишини тақозо қилади. Шу боисдан бош
келишикдаги отлар билан қўлланувчи кўмакчилар, жўналиш келишигидаги
отлар билан қўлланувчи кўмакчилар, чиқиш келишигидаги отлар билан
қўлланувчи кўмакчилар фарқланади. Демак, кўмакчилар ҳам от таркибида
келишиклар билан яхтлитланган мураккаб шакллар бўлиб, уларнинг
семантик қиймати ана шу шаклий мураккабликдан келтириб чиқарилиши
керак. Бу эса анъанавий синтетик ва аналитик грамматик шаклларни шаклий-
маъновий тузилиш нуқтаи назаридан узвий таҳлил қилишни кун тартибига
қўяди.
Ўзбек тилида кўмакчи қайси келишикдаги сўз билан қўлланиши жиҳатидан
муайян барқарор қолипни шакллантирган. Таҳлиллар натижасига кўра, бу
қолиплар ва уларни тўлдирувчи кўмакчилар сирасини қуйидагича бериш
мумкин:
[Исм
бош/қаратқич келишиги
+кўмакчи] модели:
билан
,
учун, каби, сингари, янглиғ, сайин, сари, сабабли, орқали, туфайли, чоғли,
оша, бўйлаб, узра, ичра, бўйи, чамаси, ҳақда//тўғрида, ҳақида//тўғрисида,
ҳолда//йўсинда
: 1. Барча ёмонлик ўшанинг
боши билан
бирга кетгандек,
қипчоқ оғайнилар ила тотувлашдик, қипчоқнинг эски адоватлари битди.
14
2.
Боёнларимизнинг бари ҳушёр.
Ақли бўлгани учун
бой бўлган-да.
15
3.
Дунёдаги барча нарсалар
унутилгани каби,
ўша гўдаклик хотираси ҳам бора-
13
Ҳозирги ўзбек адабий тили. – Т.: Ўқитувчи, 1980. – 448 б.
14
Қодирий А. Ўтган кунлар. – Т.: Шарқ, 2004. – 384 б.
15
Ойбек. Танланган асарлар. – Т.: Маънавият, 2006. – 280 б.
16
бора тонгги тумандай тарқалди-кетди.
16
4.
Ҳидоят қори,
сўққабош бўлгани
сабабли
онасини ишга чиқарарди,
17
ва б.
[Исм
бош/жўналиш келишиги
+кўмакчи] модели:
томон, қадар, кўра, қарши, қараб, қараганда, қарамасдан/қарамай, яраша, доир,
асосан, биноан, мувофиқ, қарата
: 1. Бу ҳол
тушга қадар
давом этди.
18
2.
Мен
даранғлаган
номимга яраша
иш кўрсатганим йўқ ҳали.
19
. 3.
Ниҳоят,
дўппайган икки гўр устида Олимжон ака кўчани тўлдирган
халққа қарата
ваъз айтди.
20
.
[Исм
чиқиш келишиги
+кўмакчи]модели:
сўнг, кейин, бошқа, бўлак, ташқари, ўзга, бери, буён, нари/нарига, бурун, илгари,
олдин, аввал, бошлаб, тортиб
: 1. Бувнисахола, Салтанат Маҳкам акаларникига
кириб кетгандан сўнг
гапнинг мағзини чақди.
21
2. Икки кундан бери
гоҳ
севалаб, гоҳ шиддат билан ёғаётган ёмғир хамма ёқни ивитиб юборди.
22
3.
Шафриндан илгари
ёшгина бир йигит кирди.
23
Унинг бурушқоқ
маҳсисидан
бошлаб
оддий салласига қадар дарвешона эди.
24
Исмларнинг
қарийб
барчаси
кўмакчи
билан
қўлланганда
келишикларнинг бош келишик билан вариациялануви кузатилади. Бош
келишикнинг айрим манбада келишиксиз, баъзиларида белгисиз келишик деб
юритилиши ва баҳоланиши учраб туради. Бу туркий тиллардаги ноль шакл
моҳиятининг мураккаблиги ҳам ўзбек тилидаги кўмакчи ва келишик
муносабатининг ўзига хос типологик моҳияти билан белгиланади. Типологик
моҳиятни синтактик ўзига хосликлар билан воқеланадиган семантик
хусусиятлар белгилайди.
Иккинчи
боб
«
Предлог
ва
кўмакчилар
семантикасининг
хусусиятлари
» деб номланиб, унда предлог ва кўмакчиларнинг категориал
маъноларига аниқлик киритилган. Тилшуносликдаги инглиз тили
предлоглари ва ўзбек тили кўмакчилари тўғрисидаги фикрларга асосланган
ҳолда предлог ва кўмакчилар семантикаси, улар англатган маъноларнинг
модификацион хусусияти тўғрисида маълумот берилган. Тўпланган материаллар
асосида предлог ва кўмакчи маъноларининг нутқий модификацияси бўйича
тегишли хулосага келинган. Манбаларда предлог ёки кўмакчининг умумий
грамматик маъноси ҳақида фикр юритилганда олдинги бирликни
кейингисига тобеланиши ҳамда турли грамматик маънони ифодалаши
назарда тутилади. Улар орасидаги фарқлар чегарасини белгилашда эса
маънонинг сифати ва кўлами, бирликларнинг ажралган/ажралмаган шаклда
бўлиши эътиборли. Шу асосда предлог ва кўмакчи семантик жиҳатдан
16
Абдуллахонов Ж. Орият. – Т.: Ёш гвардия: 1990. – 242 б.
17
Мирмухсин. Михлар ва пўпанаклар. – Т.: Ўзбекистон, 2001. – 172 б.
18
Яшин К. Ҳамза. – Т.: Ўқитувчи. – 1989. – 224 б.
19
Ойбек. Олтин водийдан шабадалар. – Фан. – 1976. – 444 б.
20
Холмирзаев Шукур. Қил кўприк: Роман, — Т.: Адабиёт ва санъат нашриёти, 1984, — 383 б.
21
Файзий Раҳмат. Сен етим эмассан. Киноповесть. – 1962
22
Абдулла Қаҳҳор. Сароб. – Шарқ: – 1995. – 240 б.
23
Абдулла Қаҳҳор. Қўшчинор чироқлари. – Адабиёт ва санъат: – 1987. – 244 б.
24
Ойбек. Мукаммал асарлар тўплами. 19 жилдлик. 6-жилд: Навоий. Роман. – Т.: – «Фан», – 1976.
17
мустақил сўздан озиқланса, синтактик жиҳатдан келишик билан бир
парадигматик қаторга кира олиши қайд этилади. Категориал маъно муайян
предлог ёки кўмакчида хусусийлашган, у умуман предлог ёки кўмакчининг
туб моҳияти сифатида ўзининг барқарорлигини сақлаб қолади. Шунга кўра,
предлогнинг умумий маъноси у иштирок этган сўз бирикмасининг
компонентлари маъносига боғлиқ эмаслиги уларни алоҳида туркум сифатида
қарашга имкон беради. Масалан,
the roof of the house, a novel by O. Wilde, a
telegram from my friend, a picture in crayons, the people in question
каби
бирикмада предлог аниқланмиш ва аниқловчи ўртасидаги муносабатни
кўрсатади;
Не came in good time; She worked with diligence; They marched past
the gate
гапларида эса ҳолнинг кесимга тобеланиши рўй беради. Ниҳоят,
they
sent for the doctor; don't be angry with me; I'll look into the matter; shall you
insist upon this?; all arrived at different conclusions
қурилмаларида эса
предлогли тўлдирувчи кўзга ташланади. Айни пайтда предлогнинг ўзи бошқа
муносабатни ҳам ифодалайди:
the roof of the house
ёки
a novel by O. Wilde
қурилмасида биринчи предметнинг иккинчисига тегишли эканлиги,
they sent
for the doctor
иборасида мақсад муносабати,
they marched past the gate
иборасида эса макон муносабатлари ифодаланмоқда. Шундай қилиб,
we shall
return at 7 p. m.
гапида предлог орқали пайт муносабати,
he is secretary to a
Minister
жумласида субординация;
show it to them
жумласида гапирувчи
шахснинг адресатга муносабати ҳол, аниқловчи ва тўлдирувчи вазифасида
намоён бўлади.
Синтактик-семантик яхлитликдаги категориал маъно таркибий
қисмларнинг мақоми кўмакчида ўзига хос. Масалан, унинг категориал
маъносида синтактик вазифанинг кучлилиги грамматик маънонинг асос
лексик маънодан қанча узоқлашганлигига боғлиқ. Кўмакчининг грамматик
маъносида луғавий маъно излари кўпроқ сақланган бўлса, синтактик вазифа
шунчалик кам кўзга ташланади.
Кўмакчилар категориал маъноси таркибидаги асимметрик боғланишни
умумлаштирган ҳолда шундай тасвирлаш мумкин:
кўмакчи сўзлар→ нисбий кўмакчилар→ кўмакчилар
семантика → синтактика
кўмакчилар → нисбий кўмакчилар→ кўмакчи сўзлар
синтактика → семантика
Аён бўладики, кўмакчи (кўмакчи вазифасидаги) сўзда кўмакчининг
категориал маъносидан ёндош маъноси устуворлашган. Бироқ кўмакчи
моҳиятининг ўзгарганлиги билан эмас, балки кўмакчига айланаётган,
кўмакчи вазифасига хосланаётган сўзнинг лисоний қиймати кўмакчига
тизими томон модификацияланаётганлигидан далолат беради.
Фикрларимизни муайян кўмакчилар мисолида асослашга ҳаракат
қиламиз:
18
Билан
кўмакчиси.
Бу кўмакчи
[
Исм
бош /қаратқич келишиги
+кўмакчи
]
модели
воситасида юзага чиқади, категориал маъноси – «исмни исмга биргалик/восита
маъносида тобелаш». Категориал маъно ядросини бошқа келишикда бўлгани
каби синтактик вазифа ташкил этиб, унинг мавжудлик шарти – биргалик/восита
грамматик маъноси.
Билан
кўмакчисининг турли маъносида ушбу ёндош маънонинг
модификацияланиш хусусиятини кузатамиз. 1.
Ҳеч ким билан
ҳеч нимани
талашмасди. Эҳтимол, табиатнинг энг шафқатсиз
элчиси билан
ҳам олишиб
ўтиришни хоҳламагандир.
25
2. Абдукарим ишинишогирд болага топшириб,
Ҳайдаров билан
ҳужрага қайтди.
26
3.
У билан турли
нарсалар ҳақида узоқ
суҳбатлашди.
27
Эртага шаҳарга тушиб,
акам билан
сўзлашиб, ишни битирамиз,
дурустми?.
Аслида
биргалик, ҳамкорлик
сўзларининг маъно-моҳиятида тенглик
муносабати ётади – бирга ҳаракат қилаётган объект ёки субъектлар тенглиги.
Бироқ муносабатга киришаётган сўзларнинг луғавий маъноси «биргалик» ва
«ҳамкорлик»ни нотенглик, номутаносиблик кўринишида ҳам воқелантиради.
Масалан, Эртага шаҳарга тушиб, акам
билан
сўзлашиб, ишни битирамиз,
дурустми?
жумласида
билан
кўмакчиси «акамни ишга солиб» маъносида бўлиб,
тенгликдан кўра тобелик интенцияси кучайгандек. Шу боисдан
бирга,
биргалашиб, бирлашиб, биргаликда, ҳамкорликда
каби мустаҳкамловчи сўзлар
иштирок этиши ҳам мумкин:
Мен билан бирга ишлади
каби. Шунга қарамасдан,
билан
кўмакчисининг ушбу маъносида унга хос бошқа маъноларнинг асосини
кўрамиз. Яъни ушбу семантик парча кўмакчи семантик моҳиятининг етакчи
унсури сифатида намоён бўлади.
Билан
кўмакчиси боғловчи вазифасида
келганда, «биргалик» маъноси кучлироқ намоён бўлади:
Икром билан Ўлмас
Мансурни етаклаб кириб келишди
. Демак, тобелик категориал маъноси ёндош
маънонинг ҳам моҳиятини маълум даражада модификациялайди. Модомики,
синтактик алоқа тобелик экан, шунга мувофиқ равишда, грамматик структура
мантиқий структурани ҳам ўзгартиргандай туюлади. Бу ҳолатга лисоний
имкониятларнинг нолисоний ҳодисалар билан ҳамкорлиги намоён бўладиган
контекстуал системанинг ўзига хослиги сабаб бўлади.
Ишнинг учинчи боби
«Предлог ва кўмакчининг контекстдаги
вазифалари ҳамда уларни таржима қилиш масалалари»
деб номланган.
Предлог предметлар ўртасидаги муносабатлар ва уларнинг белгиларини
кўрсатади ҳамда синтактик қурилма шаклланишида иштирок этиб, борлиқ
ҳодисалари орасидаги муносабатларни грамматиклаштиради. Бу унинг
кўмакчи билан вазифавий жиҳатдан ўхшаш эканлигини билдиради. Ўзбек
тилидаги кўмакчидан фарқли равишда инглиз тилида баъзан предлог сўз
бирикмасидаги феълнинг отлашган компонентига нисбатан дистант ҳолатда
жойлашиб, феълнинг олдида келиши ҳам мумкин ва бу улар орасидаги
типологик ўзига хосликлардан ҳисобланади. Шунингдек, матнда сўз
25
Ҳошимов Ўткир. Икки эшик орасида. – Янги аср авлоди. – 2016. – 752 б.
26
Саид Аҳмад. Жимжитлик. – Ўзбекистон. – 2006. – 280 б.
27
Ойбек. Навоий. – Янги аср авлоди. – 2016. – 468 б.
19
тартибини ўзгартирувчи ва кенг истеъмолли предлогли-номинатив
жамланмалар мавжудлиги якка ва таркибли предлогларнинг контекстуал
табиатига ўз таъсирини ўтказади. Предлогнинг ўзига хос типологик
хусусиятидан бири унинг ўз маъносини контекстда ўзидан ўнг ёки чап
томонда турган элемент ёрдамида акс эттиришидир.
Предлог мустақил сўз сингари ўз моҳиятини матнда намоён қилади, шу
билан бирга, матн ҳосил қилишда структур вазифа ҳам бажаради. Унга
такрор (жумладан, синонимик бирликлар ҳам), кореференция, лексик
бирликлар орасида ўзаро алоқа, шунингдек, бошқа лексик бирликлар
орасидаги ҳар хил мантиқий боғлиқликлар ҳам хос. Лексик такрор стилистик
восита сифатида қўлланиши мумкин, лекин у матнда кўпинча баён
қилинаётган объект бирлигининг оддий ифодаланиши, у матн таркибий
қисмларининг ўзаро боғлиқлигини таъминловчи, матн ҳосил қилувчи омил:
The terrace in front of the house was a long narrow strip of turf, bounded along its
outer edge by a graceful stone balustrade …; from the balusters to the sloping
lawn beneath was a drop of thirty feet. Seen from below, the high unbroken terrace
wall … had the almost menacing aspect of a fortification – a castle bastion, from
whose parapet one looked out … to distances level with the eye
.
28
Мисолдаги
from
предлогининг такрорий қўлланиши баён қилинаётган фикр ифодаловчиси
қурилишининг турли томондан тасвирланишига, бу орқали тасвир хажмини
кенгайтиришга хизмат қилган. Ушбу ўринда
from
предлогисиз матндаги
бундай семантик яхлитликни ҳосил қилиш мумкин эмас
.
Кўмакчи матн ташкил этишда лексемани грамматик жиҳатдан
шакллантириш ва умумий семантик мундарижасини ташкил этиш, матннинг
ташқи структур жиҳатини ҳам белгилашга кўмаклашади. Кўмакчининг ёзма
нутқда кенг қўлланиши оғзаки нутқнинг ёзма нутққа нисбатан тежамкорлиги
билан ажралиб туриши ва бу кўмакчига вазифадош аффиксларда кўпроқ
кўзга
ташланиши
билан
изоҳланади.
Кўмакчининг
контекстуал
ўзгарувчанлиги билан инглиз тилидаги предлогнинг контекстуал
ўзгарувчанлиги орасида типологик фарқ мавжуд. Бу фарқ предлогнинг
контекст талабига бўйсуниб, семантик-синтактик жиҳатдан ўзгариши ва
бунда предлог билан шаклланаётган сўзнинг сифат фарқларига эътибор
қаратилишида, ўзбек тилидаги кўмакчининг ўзгариши эса асосан, шаклий
жиҳатдан содир бўлишида намоён бўлади.
Ҳар бир кўмакчи ўзининг функционал-семантик хусусиятига эга. Қайд
этилган кўмакчи тизимида
билан
кўмакчиси насрий матнда исм туркумига
мансуб сўзни феълга боғлаш асосида «биргалик», «қурол-восита», «миқдор»
маъносини воқелантиради ва уни аффиксал морфемадан кучли ва таъсирчан,
бўрттирган ҳолда намоён қилади. Мисоллар: Бундаги одамларнинг
ҳаммасини ўз кўзим
билан
кўрганман. 2. Йиллар заҳматидан дағал тортган
бармоқлари
билан
пешонамни силагандек бўлади....
29
3. Унинг назарида,
Huxley A. Language. – Cambridge, 2006. – 388 p.
29
Ҳошимов Ўткир. Икки эшик орасида. – Янги аср авлоди. – 2016. – 752 б.
20
Агранинг кузи ва қиши йўқ, баҳори
билан
ёзи эса йил бўйи давом этади.
30
Мисолнинг барчасида
билан
кўмакчиси семантик-мантиқий вазифа бажарган,
тегишли грамматик маънони ифодалаш ва матнни мантиқий жиҳатдан тўғри
тузишда иштирок этган.
Билан
кўмакчиси ўзбек тилидаги ўтимли
феълларнинг деярли барчасини матнга олиб кира олади. Ўтимсиз феълларни
матнга олиб кирганда «қурол-восита» маъносини ифодаламайди:
Куни билан
ухлади. Эрта билан уйғонди.
Демак, айтиш мумкинки,
билан
кўмакчиси
маънолари матнни шакллантираётганда ўтимли ёки ўтимсиз феълни нутққа
олиб кириши билан фарқланади.
Таҳлил объектимиз бўлган предлоглар инглиз тилининг ўзига хос
грамматик маъно ифодаловчи, бу тилнинг субстанциал моҳиятини акс
эттирувчи бирлигидир. Предлоглар ўзбек тилидаги кўмакчиларга муқобил
воситалар бўлганлиги, ўзбек тилидаги кўмакчилар келишиклар билан
маъновий ва вазифавий уйғун эканлиги сабабли предлогларнинг таржимада
берилишида улар орасидаги мутаносиблик ва номутаносиблик муҳим ўрин
тутади. Умуман олганда, келишиклар ва кўмакчилар маънодошлиги ўзбек
тилининг предлоглар маъноларини таржимада акс эттиришнинг асосий
имкониятларидан биридир.
Бунга ўхшаш хусусиятлар қуйидаги предлоглар таржимасида яққол
кўзга ташланади:
In
a few days Mr. Bingley returned. Mr.Bennet's visit, and sat
about ten minutes
with
him in his library. He had entertained hopes of being
admitted to a sight of the young ladies, of whose beauty he had heard much; but he
saw only the father. The ladies were somewhat more fortunate,
for
they had the
advantage of ascertaining
from
an
upper
window that he wore a blue coat, and rode
a black horse.
31
Матнда иштирок этган қуйидаги тўртта предлог таржимасига эътибор
қаратамиз:
in, with, for, upper
:
-
in
a few days, -
with
him, -
for
they, -
upper
window
.
Бу предлогларнинг
ўзбек тилидаги муқобиллари қуйидагилар:
in – ичида, with – билан, for – учун,
upper – юқори.
Бироқ матн мазмунидан келиб чиққан ҳолда таржима қуйидагича амалга
оширилган: Бир неча кундан
сўнг
мистер Бингли қайтиб келиб, ўн дақиқача
мистер Биннет
билан
унинг кутубхонасида ўтирди. Бинглибу оиланинг
довруқли гўзал қизларини учратаман деб ўйлаган эди, лекин унга фақат
мистер Биннетни кўриш насиб этди, холос. Қизлар эса йигитдан омадлироқ
чиқишди: улар юқоридаги деразадан Бинглининг отда келгани ва кўк сюртук
кийиб олганини кўрган эдилар.
32
In
предлоги ўзбек тилидаги
ичида
кўмакчиси ва ўрин-пайт келишигига
тўғри келса-да, гап мазмуни уни -
дан сўнг
кўмакчили қурилмасига таржима
қилинишини тақозо этган. Кўринадики,
in
предлоги
ичида
кўмакчисидан
фарқли моҳиятга эга бўлиб, бу предлог ва кўмакчи муносабатидаги
30
Қодиров П. Амир Темур сиймоси. – Т.: – «Ўзбекистон», – 2007
31
Austin Jane. Pride and Prejudice. – Modern Library Classics, – USA / CAN, – 279 p.
32
Остин Жейн. Андиша ва ғурур. – Янги аср авлоди. – 2014. – 251 б.
21
асимметриядан далолат беради. Ушбу матндаги предлог таржимасига
дахлдор муҳим ҳолат шундаки, инглиз тилида ҳар доим предлог сифатида
қараладиган
upper
бирлиги ўзбек тилида асосан мустақил лексема, баъзан от-
кўмакчи сифатида қараладиган
юқори
лексеманинг мустақил маъносида
таржима қилинган:
upper – юқоридаги
Назаримизда,
upper
бирлиги ҳам ушбу матнда «дераза юқорисидан»
эмас, балки «юқоридаги деразадан» маъноли қурилмани ҳосил қилиб,
ўзининг мустақил лексема вазифасида эканлигини намоён этган.
Демак, далиллар кўрсатадики, инглиз тилидаги предлогли қурилмалар
маъноси ўзбек тилига қуйидаги воситалар ёрдамида берилади: кўмакчили
қурилмалар; келишиклар; сўз ясовчилар; мустақил сўзлар; матн; бошқа
воситалар. Бу воситалар услубий ва прагматик омиллар билан уйғун ҳолда
қўлланади. Кўп ҳолларда бу омиллар мазкур воситаларнинг қайси бири
қўлланиши зарурлигини белгилаб беради.
Ўзбек тилидаги кўмакчиларнинг морфологик-синтактик белгиларини
ўрганиб чиқиб қуйидаги хулосаларга келдик: биринчи навбатда олтита
келишикдан тўрттагинаси кўмакчи билан бирика олади. Буларга бош
келишик, жўналиш келишиги, тушум келишиги ва чиқиш келишиги киради.
Ўзбек тилида бош келишикдаги сўз билан бирикиб ҳол, пайт, мавҳум-
мантиқий ва бошқа муносабатларни ифодаловчи кўмакчилар мавжуд.
Афсуски, мазкур тадқиқотда қиёсланаётган икки тилдаги келишиклар тизими
ривожланиш даражаси бир хил бўлмаганлиги сабабли ўзбек тилидаги
кўмакчиларнинг келишик шаклларига инглиз тилидаги предлогли
бирикмаларнинг мос келишик шаклларини қиёслаб бўлмайди. Аммо,
уларнинг функционал-семантик жиҳатдан муқобил бирликларини аниқлаш
қийин эмас. Буларга предлоглар, равишлар, равишларнинг қиёсий ва
орттирма даражалари, исмларнинг предлогли ва бошқа бирикмалари киради
десак адашмаймиз. Тадқиқотда кўмакчилар ва уларнинг инглиз тилидаги
муқобилларини ўрганиб чиқдик: ўзбек тилидаги
билан
кўмакчиси ўзининг
семантик вазифасига кўра инглиз тилидаги
with
предлогларга мос келади. Бу
кўмакчига
with
дан ташқари
along
,
through
предлоглари ҳам мос келиши
мумкин.
Ўзбек тилидаги,
билан
кўмакчиси қатнашган грамматик қурилмалардаги
мазкур компонентнинг инглиз тилидаги қуйидаги воситалар муқобил деб
хисобланади: 1)
– иш билан пайтни ифодалаганда инглиз тилида
: а)
as soon
as бирикмаси
; б)
as, even, though равишлари: бир оз вақт ўтиши билан – as
sometime passed
; тўй бошланиши билан… – as soon as
the celebration starts; 2)
-ган билан
тўсиқлилик маъносида: Бу кўйлак арзон бўлгани билан сифати
яхшидир
–
This dress is of good quality
though it
is cheep.
Бугун ҳаво илиқ
бўлгани билан бир оз шамол бор –Even
it is warm today there is some wind. Мен
уни яхши билганим билан биз яқин эмасмиз –
Even
I know him well we are not
close.
22
Ўзбек тилидаги жўналиш келишигидаги от билан бирикадиган
кўмакчиларга инглиз тилида
to, up to, till, until
, предлоглари ва
yet,still
равишлари ҳамда
as far as кўп
сўзли предлогли бирикма муқобил бўлиб
хизмат қила олади:
якшанбага қадар – until
Sunday; соат иккига қадар
– till
(to)
2 o’clock; охирига қадар
- up to
the end
. Яраша кўмакчиси according to
,
in
conformity with
,
due to
каби предлогли бирикмалар мос келади: ҳолатига
яраша
- according to the
situations ёки
in conformity with
the conditions
; унинг
саволига яраша жавоб бер
- answer
according to
his questions; оилавий
аҳволига яраша
- due to
family circumstances.
Қараб, томон
кўмакчиларига инглиз тилидаги
to, towards, in
каби
предлоглар мос келади: У мактабга
қараб
кетди.– He went
towards
the school
.
У эшик томон юрди.
– He walked
to
the door. Уйига
қараб
/уйи
томон –
toward
his house; бир
тарафга
қараб/бир
томонга – in
one direction
.
Ўзбек тилидаги чиқиш келишик кўмакчиларига инглиз тилидаги вақтни
ифодаловчи
in, after
предлоглари мос келади: ўн кундан кейин
– in
ten days
;
after
ten days
.
Мен бир оздан кейин келаман.
–
I will
come
later. Худди шу
кўмакчи фазовий муносабатларни ифодалаганида: иккита уйдан кейин
менинг уйим. – My house is
after
two houses.
Демак, ўзбек тилидаги кўмакчилар инглиз тилига қуйидаги воситалар
ёрдамида ўгирилиши мумкин:
1)
Хизмат сўзларнинг категориал белгиларига кўра уларга тўлиқ мос
келган предлоглар билан
(about, for, with, to, toward, by, from, since, before, till,
until);
2)
Равишлар билан
(like, still, yet, though,)
;
3) Предлогли ва бошқа бирикмалар билан
(the order to sake of
something; in addition to; according to; as far as; in conformity with; due to; as
soon as; in excess; for the sake of; in order to)
.
Ўзбек тили кўмакчиларининг ўзига хос хусусияти морфологик жиҳатдан
барқарорлиги, уларнинг у ёки бу келишик шаклларини бошқаришга
лаёқатини белгиловчига нисбатан лексик-семантик маънога эгалигида ҳам
кўзга ташланади. Бошқача айтганда, кўмакчи от туркумига кирувчи
сўзларнинг муносабатга киришиши, грамматик маъноларни аниқлаш ва
тўлдиришга ёрдам берувчи турланиш тизими билан боғлиқ.
ХУЛОСА
Инглиз тилида от маъноларини фарқлашга хизмат қилувчи
келишикларнинг истеъмолдан чиқиши ва бу вазифани предлогнинг ўз
зиммасига олиши унинг семантик-функционал имконияти кенгайишига олиб
келган.
Предлог ва кўмакчилар тилнинг ички сатҳлари орасидаги яхлит
системавийликни намоён қилади. Улардаги полифункционаллик тил
сатҳлари орасидаги узвий алоқадорликнинг, тил бирликларидаги тежам
23
қонунини намоён қиладиган шаклий-маъновий асимметриянинг яққол
ифодасидир.
Предлог гап бўлаклари тобеланишини, ўзи шакллантирган сўзнинг
ҳоким сўзга синтагматик муносабатини таъминлайди. Бир томондан, ўзи
шакллантираётган сўзга нутқий грамматик маъно беради, иккинчи томондан,
унинг қоришиқ моҳиятли типологик лексик-грамматик маъноси бирикаётган
сўзлар ёрдамида муайянлашади. Кўмакчилардан фарқли равишда
предлогларда маълум типдаги сўзларга хосланиш кучлироқ.
Кўмакчи бирикувчи сўзларнинг лексик маъносини муайянлаштириб,
грамматик
маъносини
кучайтиради,
сўзлараро
тобе
муносабатни
шакллантиради, келишик маъносини тўлдиради. Маълум типдаги сўзларга
хосланишнинг кучсизлиги, келишик билан ҳамкорлик ва уни алмаштира
олиш – кўмакчининг бош типологик моҳияти.
Тилшуносликда функционал-семантик жиҳатдан ўзаро ўхшаш бўлган
предлог ва кўмакчидаги типологик умумийлик – грамматик маъно ифодалаш
ва тобеликни таъминлашдир. Предлог ва кўмакчида категориал маъно
таркибида икки қатлам – синтактик ва семантик/грамматик жиҳат мавжуд.
Семантик хусусият уларни мустақил сўзга яқинлаштирса, синтактик
хусусият кўмакчининг келишик билан бир парадигматик қаторда туришини
таъминлайди.
Предлогнинг умумий маъноси уни алоҳида категориал тизим сифатида
олишга асос бўлган, хусусий маънолари эса нутқий система билан боғлиқ.
У нутқда синтактик муносабатга ишора қилувчи восита сифатида хизмат
қилади.
Кўмакчидан англашилган грамматик маънонинг асос лексик маънодан
узоқлашиш даражасига кўра синтактик вазифаси кучайган, семантик ва
синтактик қиймати тенглашган, луғавий маъноси сақланган турлари
фарқланади.
Инглиз тили предлоглари тизимида модификацион қонуният муҳим.
Ҳоким ва тобе аъзонинг контакт ҳолатида предлог тобе узв олдида келади.
Предлог контакт ва дистант жойлашган гап бўлакларининг мураккаб
семантик алоқасини аниқлаштириб, ягона семантик тизимга келтиради.
Нутқий тежам қонуни кўмакчининг қўлланишини чеклайди. Кўмакчида
грамматик маъно кучлироқ, лекин оғзаки нутқдаги кўмакчисиз бўшлиқ,
кучсизлик овоз кучи, оҳанг воситасида тўлдирилади.
Кўмакчининг матн ташкил этиши формал-ҳиссий ва семантик-мантиқий
омил билан боғлиқ. Шу асосда формал-ҳиссий, семантик-мантиқий ва
бетараф кўмакчи фарқланади.
Предлог ва кўмакчига хос контекстуал ўзгарувчанлик орасида маълум
типологик фарқ мавжудлиги ҳамда предлогнинг таржима жараёнида
контекст талабига кўра семантик-синтактик ўзгаришини ҳисобга олиш
мазмун аслиятини сақлаб қолиш имконини беради.
24
Инглизча предлогли конструкция ўзбек тилига кўмакчили, келишикли
ва кўмакчили-келишикли қурилмалар тарзида берилади. Бу грамматик
маънога берилаётган урғунинг даражаси билан белгиланади. Контекстда
грамматик маъно синтактик вазифадан устуворлашганда, кўмакчили ва
кўмакчили/келишикли тур, акс ҳолда, келишикли қурилма қўлланади.
Ўзбек тилидаги кўмакчили ва келишикли қурилмалар инглиз тилига
ўгирилганда, контекстда семантик-синтактик ўзига хосликни таъминлаш
предлоглар орасидаги семантик-синтактик даражаланишга асосланилган
ҳолда амалга оширилади.
25
SCIENTIFIC COUNCIL AWARDING SCIENTIFIC DEGREES
DSc.27.06.2017.Fil.21.01 AT
TASHKENT STATE INSTITUTE OF ORIENTAL STUDIES,
UZBEKISTAN STATE WORLD LANGUAGES UNIVERSITY AND
NATIONAL UNIVERSITY OF UZBEKISTAN
SAMARKAND STATE INSTITUTE OF FOREIGN LANGUAGES
SAYFULLAEV ANVAR ISLAMOVICH
NOMINATIVE-SYNTAGMATIC AND TYPOLOGICAL STRUCTURAL
STATUS OF PREPOSITIONS AND POSTPOSITIONS
(ON THE EXAMPLES OF ENGLISH AND UZBEK LANGUAGES)
10.00.06 – Comparative Study of Literature, Comparative Linguistics and Translation
studies
DISSERTATION ABSTRACT FOR THE DOCTOR OF PHILOSOPHY DEGREE (PhD)
OF PHILOLOGICAL SCIENCES
Tashkent – 2018
26
The theme of doctor of philosophy (PhD) was registrated at the Supreme Attestation
Commision at the Cabinat of Ministers of the Republic of Uzbekistan under B2017.1.PhD/Fil 76.
The dissertation has been prepared at Samarkand state institute of foreign languages.
The abstract of the dissertation is posted in three languages (Uzbek, English, Russian (resume)) on
the Scientific Council website of www.tashgiv.uz and on the website of «ZiyoNet» Information and
Educational portal www.ziyonet.uz.
Scientific consultant:
Sirojiddinov Shukhrat Samariddinovich
Doctor of Philological Sciences, professor
Official opponents:
Sodikov Kosimjon Pozilovich
Doctor of Philological Sciences, professor
Sadullaeva Nilufar Azimovna
Candidate of Philological Sciences, docent
Leading organization:
Andijan state university
The defense of dissertation will take place on «____» _________ 2018__ at ____ at a meeting of
the Scientific Council DSc.27.06.2017.Fil.21.01 at the Tashkent State Institute of Oriental Studies,
Uzbekistan State World Languages University, National University of Uzbekistan (address: 100047,
Tashkent,
Shahrisabz
str.,
25.
Tel:
(99871)
233-45-21;
Fax:
(99871)
233-52-24;
e-mail: sharq_ilmiy@mail.ru).
The dissertation could be reviewed in the information-resource center of Tashkent State Institute of
Oriental Studies (registration number ______). Address: 25, Shahrisabz str., Tashkent, 100047.
Tel: (99871) 233-45-21.
The abstract of dissertation is distributed on: «_____» _____________ 2018.
(Protocol at the register № ___ on «____» _____________ 2018.)
A.M. Mannonov
Chairman of the Scientific Council
awarding scientific degrees, Doctor of
Philological Sciences, Professor
R.A.Alimukhamedov
Scientific Secretary of the Scientific
Council
awarding
scientific
degrees,
Doctor of Philological Sciences
G.H.Boqiyeva
Chairman of the Scientific Seminar at the
Scientific Council awarding scientific
degrees, Doctor of Philological Sciences,
Professor
27
ITRODUCTION (abstract of the PhD research dissertation)
The urgency and necessity of the dissertation topic.
At the structural-functional stage of the world linguistics, the focus of the
research is concentrated on systematic study of language. Placing English
prepositions and Uzbek postposition into the centre of the functional semantic
research scope, finding their similar and distinguishing features presents a
scieintific-applied value one of the significant issues of today. Currently, a
comparative study of Uzbek with other languages of the world increases
attractiveness of our native language as a valuable scientific resource in the world
linguistics. Studying foreign languages, and thus, raising the status of Uzbek to the
level of the most developed languages of the world has become an urgent issue in
the daily agenda. Therefore, comparative-contrastive study of English prepositions
and Uzbek postpositions alongside with their nominative-syntagmatic and
typological structural status is also urgent.
A rapid development of the researches of modern patterns in the sphere of
contextual linguistics, as well as translatology and lexicography, Including
researches in such priority areas as semantic and grammatic analysis of
prepositions in English and postpositions in Uzbek; their nominative-syntagmatic
status in the context, determining their typological structural role, their functional-
semantic contrast, as well as identifying individual characteristics in languages
from structurally and typologically different systems, similar and distinguishing
features among languages.
As a result of the current reformations carries out in our Republic, the main
principles of organizing and developing the educational system meeting
requirements of the Uzbek national model have been developed in accordance with
modern standards and has been implemented into practice. Learning foreign
languages became one of the prioritized directions of the state policy. After 1991, a
lot research has been conducted on a comprehensive analysis and classifying all
layers of our language and their units. In particular, much success was achieved in
identifying grammatical construction of our language, its peculiarities, especially,
classifying the system of auxiliary words. In the Strategy of Actions in five prior
directions for further the development of the Republic of Uzbekistan for
2017 - 2021 a particular emphasis is made on «...enhancing the system of
education, expanding the possibilities of quality education services». In this regard,
analyzing English prepositions and Uzbek postpositions, their linguistic status and
characteristics of their realization in speech based on new methodological
principles and modern criteria, presents a particular significance.
1
Current dissertation realizes, to a certain extent, the tasks defined in the
Presidential Decree # 4797 from May13, 2016 «On establishing Tashkent State
university of Uzbek language and literature named after Alisher Nava’i»,
Presidential Decree # 2124 from February 4, 2014 «On Additional measures to
1
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича
Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида»ги Фармони // Ўзбекистон Республикаси Қонун ҳужжатлари тўплами. –
Тошкент, 2017. – Б.39.
28
realize state policy on the youth of the Republic of Uzbekistan», Presidential
Decree # 2909 from April 20, 2017 «On measure for further development of the
higher educational system», Presidential Decree # 4947 from February 7,
2017 «On the strategy of actions for further development of the Republic of
Uzbekistan» and other normative – legislative documents devoted to this activity.
Relevance of the research to the leading directions in the development of
science and technology in the republic.
Thesis performed in the following
driving directions of development of science and technology in the Republic: I.
«Forming the system of innovative ideas to develop informatized society and
democratic state educationally, legally, socially, economically and the ways to
realize them».
Degree of the knowledge of the problem.
The problem of researching
English prepositions has been attracting the attention of the linguists since 60-70ies
of the last century. The ideas concerning this problem can be seen in the works of
such foreign scientists as B.N. Aksenenko, L.S. Barkhudarov, G.N. Vorontsova,
B.A. Ilyish, I.K. Irtenyeva, T.M. Novitskaya, N.D.Kunin, A.I. Smirnitskiy,
B.S.Khaymovich, B.I. Rogovskaya, V.N. Yartseva, D.C.Bennet, Т.Givon,
R.Huddlestonе, P.Roberts, A.Herskovits, and others. In multiple researches
devoted to this subject, we can see works focusing on intralinguistic aspects of
semantics
of
prepositions,
in
particular,
policemy,
metaphorization,
grammaticalization of the meaning of prepositions.
2
V.I. Pekar and A.B. Chernishev tried to analyze semantics of prepositions
from cognitive viewpoint and to model them.
3
Z.M. Stepanova researched the role
of prepositions in the formation of linguistic-cultural peculiarities of spatial
concepts,
4
R.E. Kiyamov analyzed lexically and syntactically prepositional
constructions with
after
and
before
.
5
Russian turcologists acknowledged the fact that due to peculiarities of the
morphology of Turkic languages Uzbek postpositions possess deep and extended
2
Смирницкий А.И. Морфология английского языка. − Москва: Изд-во лит-ры на иностр. языках, 1959. − 440
с.; Воронцова Г. Н. Очерки по грамматике английского языка. − Москва, 1960. −397 с.;Хаймович Б.С.,
Роговская Б.И. Теоретическая грамматика английского языка. − Москва: Высшая школа, 1967.−298 с.;
Иртеньева Н.Ф. Теоретическая грамматика английского языка. Синтаксис. − Москва: Высшая школа, 1969.−
144 с.; Бархударов Л.С. Язык и перевод. – Москва, 1975.–С. 18;Ярцева В.Н. Контрастивная грамматика. −
Москва: Наука, 1981.−110 с.; Кунин А.В. Внутренняя форма фразеологических единиц / Слово в грамматике
и языке. − Москва: 1984.− 312 c.; Huddlestonе R. An introduction to English transformational syntax. – London:
Longman, 1996. – 276 p.; Bennet D.C. Spartial and Temporal Uses of English Preposition. − London, 2005. – 344p;
Ильиш Б.А. Значение предлогов в современном английском языке, 2008. −172 с.; Roberts P. English Syntax: A
Programmed Instruction to Transformational Grammar. – New York: Harcourt, Brace and World, 2008. – 524 p.;
Givon T. Syntax and Semantics: Discourse and Syntax. – New York: Academic Press, 2009. – 416 p.; Аксененко
Б.Н. Exercises in English Prepositions. – CПб.: СПбГУ, 2012. − 166 p.; Новицкая Т.М. Неологизация в лексике
английского языка. − Воронеж: ВГУ, 2012. – 207 с.
3
Чернышев А.Б. Когнитивное моделирование семантики пространственных и временных непроизводных
предлогов с общим значением «движение к конечному объекту»: дисс. ... канд. филол. наук. – Москва, 2010.
−197 с.; Пекар В.И. Семантика предлогов вертикальной соположенности в когнитивном аспекте (на
материале английских предлогов
above
и
over
и русского предлога
над
): дисс. ... канд. филол. наук. –Уфа,
2000. −176 с.
4
Степанова З.М. Роль предлогов в формировании лингвокультурологических особенностей
пространственных концептов: дисс. ... канд. филол. наук. − Ульяновск, 2006. − 207 с.
5
Киямов Р.Э. Лексический и синтаксический анализ конструкций с предлогами after и before в современном
английском языке: дисс. ... канд. филол. наук. – Одесса, 1983. − 126 с.
29
essence. In particular, the fact that postpositions decline in cases and the
interpretation of associational relations can exemplify this. Furthermore,
N.K. Dmitriyev, A.N. Kononov, N.A. Baskakov, J.Murtaliyev, M.I. Khadjayev,
and others cofirmed that postpositions have the quality of governing, a stronger
ability to express grammatical meaning than cases, besides, they have an
«intermediate triple» essence.
6
According to the linguist R.Rasulov, the nature of
postpositions represent the characteristics of other independent and auxiliary parts
of speech in diffusion, the context and syntagmatic constructions function as
distributive factors determining their real linguistic status.
7
Scientist-linguist A.Pardayev who studied auxiliary words in Uzbek from
substantial-pragmatic point of view, analyzed postpositions diachronically and
sinchronically and was able to generalize the results of researches on the history of
the phenomenon.
8
Semantic characteristic of a language unit determines its place on the
grammatical layer and its function in speech. Due to this, every word is specific in
its semantic-functional features and different from other lexical units. In order to
clarify these differences, we identified the followings as the objectives of the
research: to analyze English prepositions and Uzbek postpositions semantically
and grammatically, identify their nominative-syntagmatic place and typological
structural status, and to contrast them from functional-syntagmatic point of view.
Correspondence of the dissertation topic to the research work carried out
at the higher educational institution where the work was done.
The research
was conducted within the scope of the plan of scientific-research works ИОТ-
2012-1.-32; within the framework of the innovational scientific-research project
named «Developing manual and educational-methodological complex on the
discipline «Translation theory and practice» for student of higher educational
establishments training specialists in philology and translation».
The purpose of the research consists
of developing semantic and contextual
classification of typological characteristics of modern English prepositions and
Uzbek postpositions which show their permanent usage norms.
Objectives of the research:
To substantiate semantic-functional extension possibilities of prepositions in
English;
To identify typological distinctions of prepositions from postpositions and
vice versa, to identify typological dinstinctions of postpositions from prepostions;
To present common features of prepositions and postpositions;
To reveal categorical essence of English prepositions;
To classify linguistic status of Uzbek postpositions;
6
Кононов А.Н. Послелоги в современном узбекском литературном языке. – Ташкент, 1951. − 392 с.;
Баскаков Н.А. Каракалпакский язык. 11. Фонетика и морфология, ч. 1. – Москва, 1952. − 486 с.; Мураталиев
Ж.М. Послелоги в киргизском языке. – Фрунзе, 1958. – 110 с.; Дмитриев Н.К. Строй тюркских языков. –
Москва, 1962. – 156 с.; Хаджилаев М.И. Послелоги и послеложно-именные слова в карачаево-балкарском
языке. − Нальчик, 1962. – C. 21.
7
Расулов Р. Ўзбек тилида ёрдамчи сўзларнинг семантик-грамматик хусусиятлари. – Тошкент: Фан, 1983. – Б. 5.
8
Пардаев А. Ўзбек тили ёрдамчи сўз туркумларининг лисоний тизимдаги ўрни ва лингвопрагматикаси
Филол. фан. докторлик .дис. … – Тошкент: 2017. − 232 б.
30
To provide evidence for modification regulations in the system of English
prepositions;
To classify economy law realization in the usage of Uzbek postpositions;
To evaluate context making capacity of prepositions and postpositions;
To show differences in contextual variability of prepositions and
postpositions;
To show contextual grounds for rendering English prepositional constructions
into Uzbek;
To classify contextual peculiarities of rendering Uzbek postpositional
constructions into English.
The object of the research
is represented by English prepositions and Uzbek
postpositions.
The subject of the research.
The problem of the nominative-syntagmatic,
typological-structural status of English prepositions and Uzbek postpositions, and
the problem of translating them was chosen as the subject of the research.
Methods of research.
The research was conducted using narrative,
distributive, semantic-stylistic interpretation, lexical-semantic (logical-semantic),
comparative-typological, statistic methods.
Scientific novelty of the research consists of the followings
:
Structural typological similarities and differences between English
prepositions and Uzbek postpositions have been grounded;
Linguistic status of prepositions and postpositions, linguistic value, their place
in the system of parts of speech, as well as the basics of their linguistic modelling
and syntactic properties have been analyzed;
The fact that prepositions and postpositions occupy their place among
semantically dependent, morphologically unchangeable words, and that
postpositions are included into into the same paradigmatic system as the category
of case from syntactical point of view was evidenced;
General context making capacity of prepositions and postpositions was
grounded and classified on the basis of contextual characteristics of contextual
variability of one-word and multiple-word prepositions;
Existence of problems in translating prepositional and postpositional
constructions was grounded and recommendations on solving those problems were
forwarded.
Practical results of the research consists of the followings:
Methodological provisions for organizing lectures and practical lessons on
English grammar, theory and practice of translation at the Master’s and Bachelor’s
levels of the faculty of English philology were created;
Practical recommendations on solving problems of translating prepositional
and postpositional constructions were given in the textbook for higher educational
institutions training specialists in philology and translation «Translation theory and
practice»;
The reliability of the research results
is explained with the firmness of the
developed conclusions, the clear statement of the problem, with the fact that the
approaches and methods used in the research, the factic language material were
31
cited from dictionaries, poligraphic and electronic editions recommended by
responsible bodies, and with the fact that the results were recognized by competent
organizations.
Scientific and practical value of the research results.
Scientific
significance of the research is explained by the fact that it provides complex
methodology of conducting nominative-syntagmatic and structural-typological
analysis of prepositions and postpositions; the results of the research provide those
interested in researching English prepositions and Uzbek postpositions from
linguistic-typological point of view with important information and serve as
scientific-theoretical source for future researches.
The material collected during the research make it possible to determine the
relation of semantic field of English prepositions and Uzbek postpositions to the
parts of speech. Its practical value can be seen in the possibility to use the results of
the research in creating theoretical and practical educational-methodological
material on English grammar, Comparative typology, Theory and practice of
translation.
Implementation of the results of the research.
On the basis of the
methodological and practical recommendations developed in the process of
identifying nominative-syntagmatic and typological features of English
prepositions and Uzbek postpositions:
Uzbek postpositions were implemented in the fundamental project conducted
in 2012-2016 number FА-F1-G041- named as «Researching the development
Uzbek language lexis and terminology of the independence years». Uzbek
postpositions studied in the research were applied while writing the direction of
«Researching the development of the lexis of the Uzbek language during the
independence years» and when compiling «A short thesaurus of social-political
terms» (Reference letter number FТА-02-11/1096 from November 16, 2017 from
The agency of regulating the development of science and technology). The
material suggested in the research work served as a basic in defining certain
dictionary units.
English prepositions pnd Uzbek postpositions were used in the innovational
scientific-research project conducted in 2012-2013 number ИОТ-2012 -1.-32
devoted for higher educational institutions training specialists in philology and
translation spheres on «preparing a textbook and educational-methodological
complex of «Translation theory and practice» (Reference letter number 87-03-2070
from September 26, 2017 of the Ministry of higher and secondary specialized
education). As a result, contextual functions of prepositions and postpositions,
peculiarities of their translation were integrated into the part about grammatical
problems of translation.
English prepositions studied in the research were applied in preparing English
language testing material for the intellectual program «Imtihon» (Examination) of
«Madaniyat va ma’rifat» (Culture and education) channel of the National teleradio
company of Uzbekistan. (Reference letter number 01-17/68 of the National
teleradio company of Uzbelistan. As a result, new approaches on contextual usage
32
of prepositions served as the main source in the process of preparing the materials
of the intellectual show.
Approbation of the results of the research.
The results of the research were
publicly shared during 20 scientific-applied conferences and seminars including
4 international, 16 national scientific-applied conferences in the form of reports
and presentations and thus they were approbated.
Presentation of the research results.
37 thesis and articles including one
monographic work were published on the results of the research. 11 articles were
published in scientific editions mentioned in the list of recommended scientific
journals for doctoral researches by the Supreme Attestation Commission and one
article was published in the international journal.
The structure of the dissertation.
The dissertation consists of the
introduction, three chapters, conclusions, and the list of the literature used in the
research. Totally, it consists of 146 pages.
THE MAIN CONTENT OF THE DISSERTATION
Introduction
part informs about the urgency and necessity of the research, its
purpose and objectives, object and the subject of the research, relevance of the
research to the driving directions of the development of science and technology in
the republic, novelty of the research and practical results, implementation of the
research results into practice, publications on the research, and the information
about the structure of the dissertation.
The first chapter is named
«Theoretical grounds for researching
prepositions and postpositions»
. It is well-known that the main functions of
language are communication, informing and impressing. These functions are
fulfilled by linguistic and non-linguistic means and their inter-relation. Language
unit expressed verbally or in written form serves to realize those functions. Any
language in the world regardless of its belonging to any language family, have
common or distinguishing features connected with these functions. This quality is
common for all means the language layer.
Preposition and postposition have been researched in science to a certain
degree. There are two views on the problem of preposition in the theory of
linguistics. Some scientists reject semantic independence of prepositions and insist
on the fact that their function is limited with expressing only grammatical
meaning.
9
Some linguists, in contrast, consider that they have their lexical, at least
leaxical-grammatical meaning.
10
Prepositions as the units located before the word they come with are not
peculiar to the Uzbek language. On contrary, they have postpositions that are
located after the word they come with. In the «linguistic terminology dictionary»
Шахматов А.А. Учение о частях речи. – Москва: Учпедгиз, 1952. − 270 с. ; Бархударов, Л.С., Штелинг Д.А.
Грамматика английского языка. – Москва: Высшая школа, 1973. − 423 с.; Щерба JI. В. Языковая система и
речевая деятельность. Изд. 2-е, стереотипное. – Москва: Едиториал УРСС, 2004. − 432 с.
Смирницкий А.И. Морфология английского языка. – Москва: Изд-во лит-ры на иностр. языках, 1959. −440
33
«postpositions are auxiliary words that come after nouns or words functioning
instead of nouns and express such relations as means, purpose, cause, time, place,
and etc.:
билан, учун, сингари, сайин, қадар, and others
».
11
Definitions given to
postpositions in textbooks and study books do not significantly vary. According to
them, postposition is a word that does not express any meaning solely; it connects
nouns or substantivized words and expresses the interrelation of sentence
members. Some of postpositions can be used with or without cases, others function
instead of cases.
12
We support those linguists who consider that prepositions and postpositions
possess some semantic content. This is based on the fact that English prepositions
and Uzbek postpositions differ semantically from each other. In addition, the
grammatical relations that prepositions and postpositions enter are nothing but
mere linguistic expression of the relationships and connections between
phenomena and processes of the reality. Therefore, we take the following
definition of the preposition as our methodological basis: «preposition is a part of
speech which is characterized with the categorical meaning of the relationship
between one object to another object, phenomenon, or state».
It is difficult to distinguish lexical and grammatical meanings of prepositions.
Sometimes it is obvious when lexical meaning turns into grammatical, but
sometimes it is not easy to follow. This can be observed when they are compared.
For example, in the sentence ‘
I am going to my brother’
– we can easily see a
lexical meaning, but in ‘
the house of my brother’
– grammatical meaning is seen.
This serves as the ground for the idea that other prepositions and postpositions in
Uzbek carry out functions of cases.
A typical component combining with the preposition is a noun. Preposition
unites it with the principle element. Majority of English prepositions function as
case endings in agglutinative languages (e.g.
of prepositional phrase expresses the
same type of relationship as the genitive case
).
Linguistic status of English prepositions and Uzbek postpositions
Prepositions
Postpositions
Free prepositions
Pure postpositions
above, across, against, along, among(st),
before, behind, below, beside, between, beyond,
considering, despite, during, following, inside,
like, near, opposite, outside, past, regarding,
since, through, throughout, till, toward(s),
under, unlike, until, within, without.
билан, учун, сингари, каби,
сайин, сари
11
Ўзбек тилининг изоҳли луғати. Беш томлик. Учинчи том. – Тошкент: Ўзбекистон миллий энциклопедияси.
Давлат илмий нашриёти, 2006. – 148 б.
12
Муталлибов С. Морфология ва лексика тарихидан қисқача очерк (XI аср ёзма ёдгорликлари асосида). –
Тошкент: ЎзФА нашри, 1959. – 122 б.
34
Derived prepositions
Co-functional postpositions
As: such as
For: as for, but for, except for, save for
From: apart from, aside from, as from, away
from
Of: ahead of, as of, because of, devoid of,
exclusive of, inside of, instead of, irrespective
of, out of, outside of, regardless of, upwards of,
void of
On: depending on
To: according to, as to, close to, contrary to,
due to, next to, on to, opposite to, owing to,
preliminary to, previous to, prior to, relative to,
subsequent to, thanks to, up to
With: along with, together with
as against, as per, as regards, rather than.
устидан, юзасидан, орқали,
ташқари, хақида, хусусида,
ост, уст, ич, тепа, орқа
(от),
аввал, кейин, сўнг,
илгари,
бурун
(равиш),
қараганда, қараб, бўйлаб,
яраша, тортиб
(феъл)
The table shows structural difference and similarity between English
prepositions and Uzbek postpositions in the light of typology.
There is a linguistic phenomenon when other parts of speech start functioning
as preposition or postposition in the language or speech. Graphically identical
words may function as preposition, conjunction, adverb, and sometimes as an
adjective.
Preposition
Postposition
Preposition: This was the beginning of
his life
as
a cultivator;
Postposition: Чoдир сaҳнaсидaн бир
қиз
билaн
йигит чиқиб ўйин қилди
Conjunction:
As
they watched, a flash
of fire appeared;
Conjunction:
Икром
билан
Ўлмас
Мансурни етаклаб кириб келишди.
Adverb: Whatever he did
before
at
home I’m not sure;
Adverb: Кўча
бўйлаб
кетди.
Adjective: She saw him coming in the
opposite
direction.
On the one hand, this shows the existence of systemic - close ties between
language layers. On the other hand, it evidences for the asymmetry between the
form and meaning – the convenience and economy law of the language.
Postpositions in Uzbek have syntactic features; they harmonically fulfill such
functions as expressing dependent relations between independent words, determine
and complete case meaning. Moreover, postpositions also take up the function of
substituting cases distributively:
Қаламда ёздим – қалам билaн ёздим. I wrote in
the pencil – I wrote with a pencil. Онамга олдим – онам учун oлдим – I took it to
my mother – I took it for my mother
. The fact that postpositions have partial
lexemic features which distinguishes them from cases, makes it possible to express
the meaning in details and more completely. In addition, they are more powerful in
35
realizing the intention of the addresser. This is a typological characteristic of
postpositions.
Prepositions have semantic content due to which they receive stable valence
possibilities and speech syntactic relations. For instance, the functions of the
preposition
over
can be reflected in the following relationships:
Compare:
1)
I had no power over her; 2) A strange passivity had come over me;
3) … Roman did not raise his voice over here.
Temporal meaning of the preposition is realized when it comes with nouns
with temporal semantics. The English preposition over is characterized with partial
meaning expressing capability. This can be seen in such combinations as
over tea,
over dinner
:
»We talked little over the meal»
.
The preposition over which expresses pure cause relations; its vocabulary –
contextual codification is proved by the followings
:
1) prepositional phrases with
over
can be substituted with the word reason
containing semantics of cause; 2)
preposition
over
can be substituted with the
collocation because of containing the semantics of cause.
Compare:
1) His elbow’s gone all stiff and crooked, he can’t use it, he’s lost
his job at the pit over it → The reason of his having lost his job at the pit is that his
elbow’s gone all stiff and crooked and he can’t use it;2) Quartermain looked at
him quickly over the impatience = Quartermain looked at him quickly because of
impatience.
This the method to analyze codification principles of the semantics of other
prepositions too. For example, we have analyzed linguistic status (based on parts
of speech) of the preposition after within various models. We used fiction books by
modern English writers as a source for factual material. We have counted 914
cases of this preposition being used. Completeness of the chosen material is
determined by avoiding repetition of the content of new syntactic and semantic
models. For example, the model
Аfter +C1 модели (After + Clause). This model is
characterized with a single variant model usage:
He made a lot of dough in the
undertaking business after he got out of college
( → after that; → after his having
got out of college).
According to the results of the transformational analysis of the data, the
lcause following the preposition after can be substituted with demonstrative
pronouns. If that is the case, the lexical unit of the model under research is not a
conjunction, but a preposition. This is a generally confirmed phenomenon.
Аfter + Phr модели (After + Phrase).
Variants: 1) after + phr ger (was found
in 41 cases and make up more than 56,94% of total examples); 2) after + Phr N
(was found in 29 cases and make up 40,28% of total examples); 3) after + Phr N
non prep (was found in 2 cases and make up 2,78% ). Examples:
1) Tim and I
always think how wonderful it is that you and Edward should seem so happy after
being married so many years
(→ after that); 2)
After five years of efforts on
Denny’s part she rewarded him by leaving him for another man
(→ after that);
3)
He hurried along by taxi to the house on Fifth Avenue immediately after his
Saturday night performance
(→ after that).
36
It is seen that the word
after
in the model
after +Phr in
all its variants
functions as a preposition.
Аfter + Ger (After + Gerund).
Example:
After eating, the boy began to fall
asleep
.(→ after that).
Pstr + after (Predicative structure + after).
Example:
Mostly he doesn’t give
medicine at all. When Megan went to him, he told her to walk two miles up the
mountain every day. She came to us after and has had bottles and bottles of
splendid medicine ever since
. (1.→ she came to us afterwards – adverb; 2. → she
came to us after she had walked two miles every day →after that - prepositions).
To identify grammatical status of the preposition a
fter
we illustrated the result
of the analysis of the model graphically in the following chart:
90%
6,00%
4,00%
Grammatical status of the preposition after
Preposition
Prepositional adverb
Adjective
The lexeme
after
in 90% of examples was used as a preposition, in
11 examples (6%) it was used as an adverb. In 4% of examples, it was used as an
adjective.
So, in the general linguistic essence of the preposition semantic and
grammatical contents are diffused which represents their typological distinguishing
features.
Modelling grammatical forms in the Uzbek language is connected with a deep
and comprehensive study of their content peculiarities. Therefore, both in
traditional linguistics, and in substantial approach such terms as synthetic
grammatical forms, analytical grammatical forms, simple affixes, and compound
affixes are widely used.
When forming an analytical construction the word to which grammaticalized
word is added is in one of its grammar forms:
мактаб учун
(
мактаб
in
nominative case form). In other words, auxiliary words are combined with some
grammar form of independent words and thus they form an analytical
constructions. In this type of construction, the word without an auxilary element is
not considered to be an independent form, but together with the auxilary word they
form a single form».
13
Most of Uzbek analytical and many synthetic forms should
be considered as complex forms and their semantics should be evaluated in terms
13
Ҳозирги ўзбек адабий тили. – Тошкент: Ўқитувчи, 1980. – 448 б.
37
of complexity. When forming lexemes, the word must be in the form of a certain
case form. Therefore, there is a clear distinction between postpositions used with
nouns in nominative case, postpositions used with nouns in dative case,
postpositions used with nouns in ablative case. Hence, the auxiliaries are complex
forms that obtain their complex unity wtihin the noun along with cases, and their
semantic value should be derived from this complexity. This puts forward the
analysis of traditional synthetic and analytical grammatical forms from the point of
view of their formality as one of the urgent problems to be researched.
In the Uzbek language, the postposition developed patterns in terms of its
application with a noun in a certain case form. According to the results of the
analysis, these patterns and their complementary postposition can be summarized
as follows:
[
Name
nominative/genetive case
+ postposition]:
билан
,
учун, каби, сингари, янглиғ, сайин, сари, сабабли, орқали, туфайли, чоғли,
оша, бўйлаб, узра, ичра, бўйи, чамаси, ҳақда//тўғрида, ҳақида//тўғрисида,
ҳолда//йўсинда
: 1. Барча ёмонлик ўшанинг
боши билан
бирга кетгандек,
қипчоқ оғайнилар ила тотувлашдик, қипчоқнинг эски адоватлари битди.
14
.
2.
Боёнларимизнинг бари ҳушёр.
Ақли бўлгани учун
бой бўлган-да.
15
. 3.
Дунёдаги барча нарсалар
унутилгани каби,
ўша гўдаклик хотираси ҳам бора-
бора тонгги тумандай тарқалди-кетди.
16
. 4.
Ҳидоят қори,
сўққабош бўлгани
сабабли
онасини ишга чиқарарди,
17
and others.
Name
nominative/dative case
+ postposition]:
томон, қадар, кўра, қарши, қараб, қараганда, қарамасдан/қарамай, яраша, доир,
асосан, биноан, мувофиқ, қарата
: 1. Бу ҳол
тушга қадар
давом этди
.
18
2.
Мен
даранғлаган
номимга яраша
иш кўрсатганим йўқ ҳали
.
19
3.
Ниҳоят,
дўппайган икки гўр устида Олимжон ака кўчани тўлдирган
халққа қарата
ваъз айтди
.
20
[
name
ablative case
+ postposition]:
сўнг, кейин, бошқа, бўлак, ташқари, ўзга, бери, буён, нари/нарига, бурун, илгари,
олдин, аввал, бошлаб, тортиб
: 1. Бувниса хола, Салтанат Маҳкам
акаларникига
кириб кетгандан сўнг
гапнинг мағзини
.
21
2. Икки кундан бери
гоҳ севалаб, гоҳ шиддат билан ёғаётган ёмғир хамма ёқни ивитиб юборди
.
22
3. Шафриндан илгари
ёшгина бир йигит кирди
.
23
4.
Унинг бурушқоқ
маҳсисидан бошлаб
оддий салласига қадар дарвешона эди
.
24
14
Қодирий А. Ўтган кунлар. – Т., Шарқ, 2004. – 384 б.
15
Ойбек. Танланган асарлар. – Т., Маънавият, 2006. – 280 б.
16
Абдуллахонов Ж. Орият. – Т., Ёш гвардия: 1990. – 242 б.
17
Мирмухсин. Михлар ва пўпанаклар. – Т., Ўзбекистон, 2001. – 172 б.
18
Яшин К. Ҳамза. – Т., Ўқитувчи. – 1989. – 224 б
19
Ойбек. Олтин водийдан шабадалар. – Фан. – 1976. – 444 б
20
Холмирзаев Шукур. Қил кўприк: Роман, — Т.: Адабиёт ва санъат нашриёти, 1984, — 383 б.
21
Файзий Раҳмат. Сен етим эмассан. Киноповесть. – 1962
22
Абдулла Қаҳҳор. Сароб. – Шарқ: – 1995. – 240 б.
23
Абдулла Қаҳҳор. Қўшчинор чироқлари. – Адабиёт ва санъат: – 1987. – 244 б.
24
Ойбек. Мукаммал асарлар тўплами. 19 жилдлик. 6-жилд: Навоий. Роман. – Т.: – «Фан», – 1976.
38
We observed that the majority of names when used with postpositions can be
in the form of the nominative case. In some sources the nominative case is called
and evaluated as a case without indicators. The complexity of this zero form in
Turkic languages is determined with a specific typological value of the relationship
between postpositions and case. Typological value is determined with semantic
features realized by syntactic characteristics.
The second chapter is called
«Characteristics of the semantics of the
preposition and postposition»
, and it clarifies categorical meanings of prepositions
and postpositions. Based on the ideas about English prepositions and Uzbek
postpositions, the semantics of prepositions and postpositions, as well as the
modificational characteristics of their meanings are represented. Based on the
collected material, the conclusions reached on the speech modification of
prepositional and postpositional meanings. When considering the general
grammatical meaning of the preposition or the postposition in sources, it is assumed
that the preceding unit is subdued to the following and expresses different
grammatical meanings. In determining the boundaries between the differences in
their meanings, it is important to take into account the quality and the scope of the
meaning, and whether the units are separated or not. In this regard, the preposition
and the postposition refer to the same paradigmatic line with the case from
syntactical point of view if they are semantically fed by an independent word. The
categorical meaning is customized in a particular preposition or postposition and
maintains its stability as the essence of the preposition or the postposition.
Therefore, the general meaning of the preposition does not depend on the meaning
of the components of the word combination sthat it comes in, so it allows them to be
regarded as a separate category. For instance, in such preposition as
the roof of the
house, a novel by O. Wilde, a telegram from my friend, a picture in crayons, the
people in question
the preposition shows the relationship between the attribute and
attributed word; as for such expressions as
Не came in good time; She worked with
diligence; They marched past the gate
the preposition shows dependency of the
adverbial to the predicate. And finally, in the constructions
they sent for the doctor;
don't be angry with me; I'll look into the matter; shall you insist upon this?; all
arrived at different conclusions
one can see a prepositional compliment. At the
same time the preposition itself expresses another relatiohsip, For instance, in the
phrases
the roof of the house
ёки
a novel by O. Wilde
the prepositions of and by
express the meaning of belonging to someone, i.e. the first object belongs to the
second. In the expressions
they sent for the doctor
the purpose is expressed by
means of preposition for; in the expression
they marched past the gate
spatial
relationships are expressed. In ‘
we shall return at 7 p. m’.
Preposition expresses
temporal relationships; in ‘
he is secretary to a Minister’ to expresses subordination
;
in ‘
show it to them’ the preposition expresses the attitude of the addresser to the
addressee
. As we see, many different relationships can be expressed by means of
prepositions.
The status of the components of the categorical meaning in a syntactic-
semantic unity is specific in postpositions. For example, the strength of the
grammatical meaning in its categorical meaning depends on how far the
39
grammatical meaning is from the basic lexical meaning. The more signs of the
lexical meaning of the postposition can be found in its grammatical meaning, the
more obvious is its syntactic function.
Assymetric connection within the categorical meaning of postpositions can be
generally shown as follows:
Auxiliary words→ relative postpositions→ postpositions
semantics → syntax
postpositions → relative postposition→ auxiliary words
syntax → semantics
It is obvious that the additional meaning of a postposition (or a word
functioning as a postposition) is prior to the categorical meaning of that. However,
the fact that the nature of postposition changed is not proved with the linguistic
value of the word turning into the postposition or taking up the functions of
postpositions but with the modification shift of that word to the system of
postpositions.
We tried to prove this idea with the examples of certain postpositions:
Postposition
‘Билан’
.
This postposition is used in the model
[name
nominative/ genitive case
+ postposition];
its categorical meaning is «to
subordinate a noun to another noun by means of the meaning of
‘togetherness/means’ «. As a syntactic function makes up the nucleus of the
categorical meaning, just as in another case, the pre-condition for its existence is the
grammatical meaning of ‘togetherness/means’.
Let us observe the peculiarities of the modification of this additional meaning
in various main meanings of the postposition
‘Билан’
. 1.
Ҳеч ким билан
ҳеч
нимани талашмасди. Эҳтимол, табиатнинг энг шафқатсиз
элчиси билан
ҳам
олишиб ўтиришни хоҳламагандир.
25
2. Абдукарим ишинишогирд болага
топшириб,
Ҳайдаров билан
ҳужрага қайтди.
26
3.
У билан турли
нарсалар
ҳақида узоқ суҳбатлашди.
27
Эртага шаҳарга тушиб,
акам билан
сўзлашиб,
ишни битирамиз, дурустми?.
As a matter of fact, in the essence of the words togetherness, partnership, there
is a relationship of equality – the equality between the objects or subjects acting
together. However, the meaning of the words entering this type relationship may
realize «togetherness» or «partnership» as inequality or inappropriateness. For
example, in the sentence ‘Эртага шаҳарга тушиб,
акам билан
сўзлашиб, ишни
битирамиз, дурустми?’ the postposition
билан
means, «using my brother», and in
this context it refers not to the equality but to the intention of dependency.
Therefore, to clarify the meaning such words as
бирга, биргалашиб, бирлашиб,
биргаликда, ҳамкорликда
may come in the same sentence:
Мен билан бирга
ишлади
. Nevertheless, in this meaning of the postposition
билан
we can trace the
basis for other meanings. In other words, this semantic extract is represented as the
leading element of the semantic essence of the postposition. The postposition б
илан
25
Ҳошимов Ўткир. Икки эшик орасида. – Янги аср авлоди. – 2016. – 752 б.
26
Саид Аҳмад. Жимжитлик. – Ўзбекистон. – 2006. – 280 б.
27
Ойбек. Навоий. – Янги аср авлоди. – 2016. – 468 б.
40
when function as a conjunction, the meaning of «togetherness» is felt stronger:
Икром билан Ўлмас Мансурни етаклаб кириб келишди
. That is, the categorical
meaning of dependency modifies the additional meaning as well. As long as
syntactic relation is a dependency, consequently, it may seem that the grammatical
structure changes the logical structure too. This is caused by the specific features of
the contextual system realizing cooperation of linguistic possibilities with non-
linguistic phenomena.
The third chapter of the research is called
«Сontextual functions of the
preposition and postposition and the problems of their translation»
. The
preposition shows the relationship between objects and their features; it participates
in forming syntactic constructions and grammaticalize the relationships between the
phenomena of reality. This states its functional similarity with the postposition. In
contrast with the postposition in Uzbek, English prepositions sometimes may be
located distantly from the nominalized component of the verb within the word
combination may precede the verb and this is considered as their distinctive features.
In addition, the fact that there are widely - used prepositional – nominative groups
changing the word order in the sentence influence simple and compound
prepositions. One of the typological characteristics of the preposition is that its
meaning in the context is reflected with the help of the word it is preceded or
followed by.
Preposition as an independent word realizes it essence in the context; besides, it
fulfills structural function in text formation. It also expresses such logical relations
as repetetion (including synonyms), coreference, interrelation between lexical units
and their relationship with other lexical units. Lexical repetition can be used as
stylistic device, but in the text, it is a simple expression of the object narrated, it is a
factor providing interrelation of the text elements, as well as text creating factor:
The
terrace in front of the house was a long narrow strip of turf, bounded along its outer
edge by a graceful stone balustrade …; from the balusters to the sloping lawn
beneath was a drop of thirty feet. Seen from below, the high unbroken terrace wall
… had the almost menacing aspect of a fortification – a castle bastion, from whose
parapet one looked out … to distances level with the eye
.
28
Repeated usage of the
preposition
from
serves to illustrate the construction from different sides, thus to
extend the image. In this text without the preposition
from
it would be impossible to
create such semantic unity
.
The postposition in text formation helps to shape a lexeme grammatically and
to construct the content of the general semantics, as well as to determine the outer
structure of the text. A wide usage of the postposition in written text is explained
with the practicality of an oral text and where instead of postpositions one can see
case endings. There is a typological difference between the contextual changeability
of the postposition and English prepositions. This difference is observed in the
obedience of the preposition to the requirements of the context, its semantic-
syntactic changing and the attention here is paid to the qualitative differences of the
word shaped with the preposition; as for the postposition in Uzbek, its change is
mainly seen in formative representation.
Huxley A. Language. – Cambridge, 2006. – 388 p.
41
Every postposition has its own functional-semantic features. In the noted system
of the postposition,
билан
in prosaic text is used to connect nominal word with the
verb on the basis of realizing such meanings as «togetherness», «instrument-means»,
«quantity» and it does this in a stronger and more emphatic way.
For example: Бундаги одамларнинг ҳаммасини ўз кўзим
билан
кўрганман.
2. Йиллар заҳматидан дағал тортган бармоқлари
билан
пешонамни силагандек
бўлади....
29
3. Унинг назарида, Агранинг кузи ва қиши йўқ, баҳори
билан
ёзи
эса йил бўйи давом этади.
30
In all of these examples,
билан
fulfilled a semantic-
logical task and participated in expressing grammatical meaning and proper
structuring of the text. The postposition
Билан
introduces almost all transitive verbs
into text. When introducing intransitive verbs it does not convey the meaning of
«instrument-tool»:
Куни билан ухлади. Эрта билан уйғонди.
So, we can conclude
that the meanings of the postposition
билан
are distinguished with the type of the
verb it introduces into text.
English prepositions, which are the object of our study, is a unit of English
language which expresses a grammatical meaning and reflects substantial essence of
the English language. As prepositions are equivalent to Uzbek postpositions, and
postpositions are similar to case endings in meaning and function, when translating
prepositions, proportionality and disproportionality in all their aspects is significant.
In general, the similarity in functions between the cases and postpositions in Uzbek
makes them the main element to be used when translating the meaning of
prepositions.
This kind of similarities stand out in the following translations of prepositions:
In
a few days Mr. Bingley returned. Mr.Bennet's visit, and sat about ten minutes
with
him in his library. He had entertained hopes of being admitted to a sight of the
young ladies, of whose beauty he had heard much; but he saw only the father. The
ladies were somewhat more fortunate,
for
they had the advantage of ascertaining
from
an
upper
window that he wore a blue coat, and rode a black horse.
31
Let us note the translation of the following four prepositions:
in, with, for,
upper
:
-
in a few days, - with him, - for they, - upper window.
Equivalents of this
prepositions in translation are as follows:
in – ичида, with – билан, for – учун, upper
– юқори.
But due to characteristic of the context, the translation is done in this way: Бир
неча кундан
сўнг
мистер Бингли қайтиб келиб, ўн дақиқача мистер Биннет
билан
унинг кутубхонасида ўтирди. Бинглибу оиланинг довруқли гўзал
қизларини учратаман деб ўйлаган эди, лекин унга фақат мистер Биннетни
кўриш насиб этди, холос. Қизлар эса йигитдан омадлироқ чиқишди: улар
юқоридаги деразадан Бинглининг отда келгани ва кўк сюртук кийиб олганини
кўрган эдилар.
32
Although the preposition
In
in Uzbek is appropriate to postposition
ичида
and
29
Ҳошимов Ўткир. Икки эшик орасида. – Янги аср авлоди. – 2016. – 752 б.
30
Қодиров П. Амир Темур сиймоси. – Т., – «Ўзбекистон», – 2007
31
Austin Jane. Pride and Prejudice. – Modern Library Classics, – USA / CAN, – 279 p.
32
Остин Жейн. Андиша ва ғурур. – Янги аср авлоди. – 2014. – 251 б.
42
the locative case ending, but the meaning of the sentence requires it to translate by
means of the postpositive construction -
дан сўнг
. As we see, the preposition
in
has
a different capacity than the postposition
ичида
which proves the fact of asymmetry
in the relationship between the preposition and postposition. Another important idea
on the translation of prepositions is that the English preposition
upper
is translated
by means of the independent meaning of the word
юқори
which is mainly regarded
as an independent lexeme, or sometimes as a postpositive noun:
upper – юқоридаги
As we see it, the unit
upper
in this context forms not the phrase «дераза
юқорисидан», but as «юқоридаги деразадан» is used instead; and this illustrates
its idependence.
So, as the evidence shows, prepositional phrases from English are translated
into Uzbek by means of the followings: postpositive constructions, case endings,
word forming affixes, independent words, context, and other means. All of the
above mentioned stylistic and pragmatic means of translation are proportionally
used depending on the requirement of the original context requirements. In many
cases, different factors determine the choice of the means used in translation.
Having studied morphological-syntactic characteristics of postpositions in
Uzbek, we came to the following conclusions: first of all, only four of the existing
six cases in Uzbek can be used with postpositions. They are Nominative, Dative,
Accusative, and Ablative cases.
Nominative case in Uzbek does have an affix in its morphological indicators
list, which means a noun in this case is used without any ending; but it serves as a
basic form for all other case forms. From this point of view this case is regarded as
the main case. In the sentence, nouns in Nominative case can function as subject,
nominal predicate, clarifying word, or as an affixless direct object
.
Nevertheless,
there are postpositions expressing adverbial, time, abstract-logical and other
relations that collocate with nouns in Nominative case in Uzbek language.
Unfortunately, it is impossible to compare and contrast the system of case forms of
Uzbek postpositions and that of the English prepositions due to the difference in
these systems. It is well-know that the category of case in English is limited with
only two cases: Nominative or Common case, and the Possessive case. However, it
is not difficult to identify their functional-semantic equivalents. They include
prepositions, adverbs, comparative and superlative degrees of adverbs, prepositional
noun phrases and other noun phrases. We studied postpositions and their English
equivalents: for example, Uzbek postposition
билан
is similar to English preposition
with
in its semantic function. This postposition can also be rendered by other means
such as prepositions
along
and
through
.
The following means are considered to be functional-semantic equivalents for
the phrases with postposition
билан
: 1)
– when expressing time
: а) phrase
as soon as
;
б) adverbs
as, even, though:
бир оз вақт ўтиши билан
– as
sometime passed
; тўй
бошланиши билан… – as soon as
the celebration starts; 2) when
-ган билан
is used
to mean ‘
though
’, ‘
in spite of’
: Бу кўйлак арзон бўлгани билан сифати яхшидир
–
This dress is of good quality
though it
is cheep.
Бугун ҳаво илиқ бўлгани
билан
бир
оз шамол бор
–Even
it is warm today, there is some wind. Мен уни яхши билганим
билан биз яқин эмасмиз –
Even
I know him well we are not close.
43
Postpositions in Uzbek that collocate with nouns in Dative case can be
translated into English by means of prepositions
to, up to, till, until
, adverbs
yet, still
and the prepositional phrase
as far as кўп
:
якшанбага
қадар – until
Sunday; соат
иккига қадар
– till (to)
2 o’clock; охирига қадар
- up to
the end
.
Postposition
ярашa
is translated with the prepostions or prepositional phrases
according to
,
in
conformity with
,
due to
: ҳолатига яраша
- according to the
situations or
in
conformity with
the conditions
; унинг саволига яраша жавоб бер
- answer
according to
his questions; оилавий аҳволига яраша
- due to
family circumstances.
Postpositions
қараб, томон
are translated into English using the prepositions
to, towards, in
: У мактабга
қараб
кетди.– He went
towards
the school
. У эшик
томон юрди.
– He walked
to
the door. Уйига
қараб
/уйи
томон – toward
his
house; бир
тарафга
қараб/бир
томонга – in
one direction
.
Postpositions in Uzbek that collocate with nouns in Ablative case are translated
using prepositions of time
in, after
: ўн кундан кейин
– in
ten days
; after
ten days
.
Мен бир оздан
кейин
келаман.
–
I will
come
later. The same postposition when
expressing spatial relations: иккита уйдан
кейин
менинг уйим. – My house is
after
two houses.
So, Uzbek postpositions can be translated into Uzbek by the following means:
1)
prepositions that fully correspaond to their ategorical meaning
(about, for,
with, to, toward, by, from, since, before, till, until);
2)
Adverbs
(like, still, yet, though,)
;
3) prepositional and other types of phrases
(the order to sake of something; in
addition to; according to; as far as; in conformity with; due to; as soon as; in
excess; for the sake of; in order to)
.
A specific characteristic feature of Uzbek postpositions is that they are
morphologically stable, and it also can be observed in the fact that they are liable to
control the case form of the nouns they come with, and have their own lexical
meaning. In other words, is connected with the declination system that help nouns or
other nominal words to enter the relationships with other parts of speech and to
determine and complete their grammatical meanings.
CONCLUSION
The fact that the category of case that functions to distinguish meanings of
nouns stopped to be used in English, made prepositions overtake this function of
cases; and thus, their semantic-functional capacity expanded.
Prepositions and postpositions demonstrate a single systemacy between inner
layers of the language. Their polifuncationality is clear evidence of the close relation
between the layers of the language and formal-semantic asymmetry demonstrating
the practicality law of language units.
Prepositions provide interdependency of sentence parts, syntagmatic relation of
the word they formed to the main word in the phrase. On the one hand, they add
speech grammatical meaning to the word they form, on the other hand, their mixed
typological lexical-grammatical nature is demonstrated by the words they collocate
with. On contrary, prepositions have a stronger identifiability to a certain type of
words.
44
Postpositions make the lexical meaning of the words they come with more
concrete, make stronger their grammatical meaning, develop dependency relations
between words, complete the meaning of cases. Weak capacity of identifiability to
words of a certain type, cooperation with cases and ability to substitute them are the
main typological characteristics of postpositions.
The typological feature common both for prepositions and postpositions in
linguistic is expressing grammatical meaning and providing dependency. In the
categorical meaning of prepositions and postpositions there are two layers –
syntactic and semantic/grammatical qualities. Semantic qualities make them closer
to independent words, syntactic qualities introduce postpositions to the same
paradigmatic line with the category of case.
The general meaning of prepositions served as the basis for considering it as a
separate categorical system, as for their specific meanings, they are connected with
the system of speech. In functions in speech as a means demonstrating syntactic
relations.
Depending on how far the grammatical nucleus went from the lexical meaning
postpositions are distinguished into postpositions with stronger syntactic functions,
postpositions with equal semantic and syntactic values, and postpositions whose
lexical meaning was preserved.
In the prepositional system of English, modification regulation is important. In
contact location of the main and dependent members of the phrase, the preposition
stands right before the dependent word. The preposition clarifies complex semantic
relationship between the sentence parts located close or distantly to each other and
bring them into a single semantic system.
The law of the speech economy limits the usage of postposition. Grammatical
meaning in postpositions is stronger, but the space formed with the absence of
postposition in oral speech, weakness is filled with the strength of the voice and
intonation.
Text forming capacity of postpositions is connected with formal-emotional and
semantic-logical factors. Thus postpositions are divided into formal-emotional,
semantic-logical and neutral postpositions.
In translation, taking into account the existence of a certain typological
difference in contextual changeability of prepositions and postpositions, and
semantic-syntactic variability of prepositions following the requirement of the
context makes it possible to preserve the content of the original text.
English prepositional phrases can be translated into Uzbek by means of
postpositional, case endings, and postposition + noun in a case form combinations.
This is determined with the accent on the grammatical meaning. When grammatical
meaning becomes more important in the context, postpositional and
postpositional/case form types, otherwise, constructions with nouns in certain case
forms are used in translation.
When postpositional constructions in Uzbek language are rendered into English
preserving semantic-syntactic peculiarity in context can be achieved by
distinguishing various semantic-syntactic degrees of prepositions.
45
НАУЧНЫЙ СОВЕТ DSc.27.06.2017.Fil.21.01 ПО ПРИСУЖДЕНИЮ
УЧЕНЫХ СТЕПЕНЕЙ ПРИ ТАШКЕНТСКОМ ГОСУДАРСТВЕННОМ
ИНСТИТУТЕ ВОСТОКОВЕДЕНИЯ, УЗБЕКСКОМ
ГОСУДАРСТВЕННОМ УНИВЕРСИТЕТЕ МИРОВЫХ ЯЗЫКОВ,
НАЦИОНАЛЬНОМ УНИВЕРСИТЕТЕ УЗБЕКИСТАНА
САМАРКАНДСКИЙ ИНСТИТУТ ИНОСТРАННЫХ ЯЗЫКОВ
САЙФУЛЛАЕВ АНВАР ИСЛАМОВИЧ
НОМИНАТИВНО-СИНТАГМАТИЧЕСКИЙ И ТИПОЛОГИЧЕСКИЙ
СТРУКТУРНЫЙ СТАТУС ПРЕДЛОГОВ И ПОСЛЕЛОГОВ
(НА МАТЕРИАЛЕ АНГЛИЙСКИХ И УЗБЕКСКИХ ЯЗЫКАХ)
10.00.06 – Сравнительное литературоведение,
сопоставительное языкознание и переводоведение
АВТОРЕФЕРАТ ДИССЕРТАЦИИ ДОКТОРА ФИЛОСОФИИ (PhD)
ПО ФИЛОЛОГИЧЕСКИМ НАУКАМ
город Ташкент – 2018
46
Тема диссертации доктора философии (PhD) по филологическим наукам
зарегистрирована в Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров
Республики Узбекистан №
B2017.1.PhD/Fil 76.
Диссертация выполнена в Самаркандском институте иностранных языков
Автореферат диссертации на трёх языках (узбекский, английский, русский (резюме))
размещен на веб-странице по адресу http://www.toshgiv.uz/ и на Информационно-образовательном
портале «ZiyoNET» по адресу www.ziyonet.uz/
Научный руководитель:
Сирожиддинов Шухрат Самариддинович
доктор филологических наук, профессор
Официальные оппоненты:
Содиков Косимжан Позилович
доктор филологических наук, профессор
Саъдуллаева Нилуфар Азимовна
кандидат филологических наук, доцент
Ведущая организация:
Андижанский государственный университет
Защита диссертации состоится «___» ________ 2018 года в ____ часов на заседании
Научного совета DSc.27.06.2017.Fil.21.01 при Ташкентском государственном институте
востоковедения, Узбекском государственном университете мировых языков, Национальном
университете Узбекистана. Адрес: 100047, Ташкент, Мирабадский район, улица Шахрисабз, д. 16.
Тел: (99871) 233-45-21; факс: (99871) 233-52-24; e-mail: sharq_ilmiy@mail.ru
С диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре Ташкентского
государственного института востоковедения (зарегистрированной под № _____ ). Адрес: 100047,
Ташкент, Мирабадский район, улица Шахрисабз, д.16. Тел: (99871) 233-45-21.
Автореферат диссертации разослан «___» _________ 2018 г.
(реестр протокола рассылки № ___ от «___» ________ 2018 г.)
А.М. Маннанов
Председатель Научного совета по
присуждению
ученых
степеней,
д.филол.н., профессор
Р.А.Алимухамедов
Ученый секретарь Научного совета по
присуждению
ученых
степеней,
д.филол.н.
Г.Х. Бакиева
Председатель Научного семинара при
Научном совете по присуждению
ученых
степеней,
д.филол.н.,
профессор
47
ВВЕДЕНИЕ (аннотация диссертации доктора философии (PhD))
Целью исследования является
разработка
семантической и
контекстуальной классификации типологических характеристик предлога в
современном английском языке и послелога в узбекском языке, которая бы
показывала нормы их использования в речи.
Объект исcледования
представлен системой английского предлога и
узбекского послелога.
Научная новизна исследования заключается в следующем
:
структурно-типологические сходства и различия между английскими
предлогами и узбекскими послелогами были научно обоснованы;
лингвистический статус предлога и послелогов, лингвистическая
значимость, место, занимаемое ими в системе частей речи, основы их
лингивистического моделирования и синтаксические особенности были
анализированы;
тот факт,что предлоги и послелоги занимают свое место среди
семантически зависимых, морфологически не изменяемых слов, и то, что
синтаксической точки зрения, послелоги входят в ту же парадигматическую
систему что и падежи были доказаны;
была обоснована общая текстопорождающая способность предлогов и
послелогов, которая была классифицирована на основе контекстуальных
характеристик
внутриконтекстной
вариативности
однословных
и
многословных предлогов;
было обосновано существование проблем в переводе предложных и
послеложных кострукций, а так же были разработаны рекоммендации по
решению этих переводческих проблем.
Практическая значимость исследования.
Научная значимость
исследования объясняется тем, что предоставлена комплексная методология
проведения номинативно-синтагматического и структурно-типологического
анализа системы предлога и послелога; результаты исследования
представляют важную информацию и служит научно-теоретическим
ресурсом для последующего исследования для тех, кто заинтересован в
проблеме исследования английских предлогов и узбекских послелогов с
лингвотипологической точки зрения.
Материал, собранный во время исследования, позволяет определить
связь в семантическом поле английских предлогов и узбекских послелогов с
другими частями речи. Практическая значимость работы заключается в
возможности использования результатов исследования для создания
теоретического и практического учебно-методологического материала по
грамматике английского языка, сравнительной типологии, теории и практике
перевода.
Внедрение результатов исследования
На основе метододических и
практических рекоммендаций, разработанных в процессе определения
номинативно-синтагматического статуса английских предлогов и узбекских
послелогов:
48
узбекские послелоги были внедрены в фундаментальный проект номер
ФА-Ф1-Г041, проведенный в течении 2012-2016 годах под названием
«исследование развития лексики и терминологии узбекского языка в годы
независимости». Также, узбекские послелоги из исследования были
использованы в написании части «Исследование развития лексики
узбекского языка в годы независимости» и при составлении «Краткого
цезаруса социально-политических терминов» (Справка номер ФТА-02-
11/1096 от 16 ноября 2017 года от Агенства по развитию науки и
технологии). Предложенный материал исследования послужил основой для
написания словарных статей в качестве основы при определении отдельных
словарных единиц.
pезультаты исследования были использованы в инновационном научно-
исследовательском проекте ИОТ-2012 -1.-32 в течении 2012-2013 годов,
посвященном «Разработке учебника и учебно-методолгического комплекса
по теории ипрактике перевода» (Справка номер 87-03-2070 от 26 сентября
2017 года от Министерства высшего и средне-специального образования
Республики Узбекистан). Материал был отражен в книге «Теория и практика
перевода», написанной в рамках проекта. В результате этого, особенности
контекстуальных функций предлогов и послелогов, а также способы их
перевода с английского языка на узбекских и аноборот были внедрены в част
книги под названием «Грамматические проблемы перевода».
Английские предлоги, использованные в исследовании также были
применены в подготовке материала по тестам на английском языке для цикла
телевизионной интеллектуальной программы «Imtihon» (Экзамен) на канале
«Madaniyat va ma’rifat» (Культура и просвещение) Национальной телерадио
компании Республики Узбекистан. (справка номер 01-17/68 от Национальной
телерадио компании Республики Узбекистан. Новые подходы к
контекстуальному использованию предлогов были использованы в качестве
основного источника при подготовке материалов доя интеллектуального
шоу.
Структура и объем диссертации
диссертация состоит из введения,
трех глав, заключения, списка использованной литературыю. Основной текст
работы составляет 146 страниц.
49
ЭЪЛОН ҚИЛИНГАН ИШЛАР РЎЙХАТИ
СПИСОК ОПУБЛИКОВАННЫХ РАБОТ
LIST OF PUBLISHED WORKS
I бўлим (I часть, I part)
1.
Сайфуллаев А. Предлогларни кодификациялашнинг контекстуал
асослари. – Тошкент: Фан, 2014. – 144 б.
2.
Sayfullaev A. English prepositions in the light of translation // LANGLIT
An International Peer-Reviewed Open Access Journal. – India:
VOL.3 ISSUE-2,
2016. – P. 165-171.
(Impact factor - 4.23).
3.
Сайфуллаев А. Анализ общих кодификационных свойств предлогов
по данным текста (на материале английского языка) // Xorijiy filologiya. –
Samarqand, 2007. – №3. – С. 35-39 (10.00.00 № 10).
4.
Сайфуллаев А. Инглиз тилида прeдлогнинг лeксик маъносининг
контекстга боғлиқлигига доир // Xorijiy filologiya. – Samarqand, 2008. – №2. Б.
34-36 (10.00.00 № 10).
5.
Сайфуллаев А. Предлогларнинг матн ясаш хусусияти борасида //
Xorijiy filologiya. – Samarqand, 2009. – № 4. – Б. 30-32 (10.00.00 № 10).
6.
Сайфуллаев А. Инглиз тили предлогларининг грамматик харак-
теристикаси // Хорижий филология. – Самарқанд, 2014. – № 4. – Б. 32-36
(10.00.00 № 10).
7.
Сайфуллаев А. Предлогларнинг типологик талқинидан ички ва
ташқи тартиблиликнинг ўзаро муносабати // Илм сарчашмалари. – Урганч,
2015. – №6. – Б. 42-47 (10.00.00 № 3).
8.
Сайфуллаев А. Предлог лингвистик мақомини аниқлашнинг умумий
асослари // ЎзМУ хабарлари, – Тошкент, 2015. – №2, – Б. 38-45 (10.00.00 № 15).
9.
Сайфуллаев А. Синтактик қурилмаларда предлог маъносининг
ифодаланиши // СамДУ илмий ахборотномаси, – Самарқанд, 2015. – №2,– Б.
83-87 (10.00.00 № 6).
10.
Сайфуллаев А. Предлог ва кўмакчининг сўз туркумлари тизимидаги
«оралиқ учинчи» мавқеи // ЎзМУ хабарлари, – Тошкент, 2016. – №1/1, –Б.
252-256 (10.00.00 № 15).
11.
Сайфуллаев
А.
Билан
кўмакчисининг матн ҳосил қилиш
хусусиятларига доир// Илм сарчашмалари, – Урганч, 2016. – №7, – Б.40-45
(10.00.00 № 3).
12.
Сайфуллаев А. Кўмакчиларнинг шаклий-маъновий асимметрияси //
Ўзбекистонда хорижий тиллар. – Тошкент, 2016. – №5 (13). – Б. 39-46
(10.00.00 № 17).
13.
Сайфуллаев
А.
Возможности
предлога
в
формировании
фразеомикрополя с семантикой движения (на материале английского языка)
// Вопросы теории языка и методики преподавания иностранных языков,
Сборник трудов III Международной научной конференции 5-7 июня, –
Таганрог, 2009. – С. 279-282.
50
14.
Сайфуллаев А. Инглиз предлогларининг ўзбек тилига таржимаси
ҳақида // Til, madaniyat, jamiyat – sivilizatsiyalar chorrahasida. 9 - Xalqaro ilmiy-
amaliy anjuman materiallari. – Samarqand, 2010. – Б.232-234.
II бўлим (II часть, II part )
15.
Сайфуллаев А. Предлог ва кўмакчилар семантикасининг типологик
хусусиятлари // «Буюк ипак йўлида умумлисоний ва миллий қадриятлар: тил,
таълим ва маданият» Халқаро илмий анжуман материаллари. – Самарқанд,
2016 йил. – Б. 56-158.
16.
Сайфуллаев
А.
Предлог
ва
кўмакчиларнинг
контекстуал
хусусиятлари // Буюк Ипак йўлида умуминсоний ва миллий қадриятлар: тил,
таълим ва маданият. Халқаро илмий-амалий конференция материаллари. –
Самарқанд-Шанхай. 2017 йил. – Б82-83.
17. Сайфуллаев А. О семантико-синтаксическом статусе предлога в
английском языке//Вестник КазУМОиМЯ, – Алматы, 2009. – №1 (21). – С.
124-128.
18. Сайфуллаев А. Номинативно-синтагматический статус предлога в
свете его моделеобразующей предрасположенности (на материале анг-
лийского языка) // Вестник Челябинского Государственного Педагогического
Университета. – Челябинск: Научный журнал. 2013 г. – №10. – С. 298-305.
19. Sayfullaev A. Text forming functions of the Prepositions // Ученый XXI
века международный научный журнал. – №7 (20), июль 2016. – С. 60-62.
20. Sayfullaev A. Problems of rendering prepositions in translation (on the
material of English and Uzbek languages) // Scientific enquiry in the contemporary
world: Theoretical basics and innovative approach. Research articles 7
th
edition. ––
California, – USA. P.91-97.
21. Сайфуллаев А. К семантико-деривационным особенностям предлога
в устойчивых словесных комплексах// «Филология» илмий мақолалар
тўплами. – Cамарқанд. – №VIII. 2007. – С. 112-118.
22. Сайфуллаев А. Предлог как объект номинации// «Алмаматер»
магистрантлар ва ёш ўқитувчиларнинг илмий мақолалар тўплами, –
Самарқанд. 2009. – С. 104-106.
23. Sayfullaev A. Rendering prepositions in translation. (on the material of
English and Uzbek languages) // The role of mother tongue in teaching foreign
languages: problems, solutions and prospectives / Republican scientific-practical
online conference. – Tashkent. – April 18-25, 2017.
24. Сайфуллаев А. О фразеообразательном статусе предлога (на
материале английского языка)// Профессор-ўқитувчиларнинг анъанавий XIII
илмий конференцияси материаллари. – Самарқанд: Самарқанд давлат чет
тиллар институти, 2007 йил апрель. – С. 25-27.
25. Сайфуллаев А. Предложная группа в функции обособления //»Тил ва
жамият» илмий-назарий конференцияси материаллари. Самарқанд давлат
қурилиш ва архитектура институти, сентябрь - 2007. – С. 69-71.
26. Сайфуллаев А. Предлог как средство выражения отношения к
предметному объекту в английском языке //»Тил тизими ва социал мухит»
51
республика илмий-амалий анжумани материаллари,Самарқанд давлат чет
тиллар институти. 2007. – С. 109-110.
27. Сайфуллаев
А. О роли предлога в семантико-модaльной
репрезентации типичных фрагментов картины мира (на материале
английского языка
)//
«Ҳозирги дунё лисоний қиёфаси ва тилшуносликнинг
метадологик асослари» Республика илмий-амалий анжумани. Самарқанд
давлат чет тиллар институти. 2007. – С. 111-114.
28. Сайфуллаев А. К вопросу о категориальности значения предлога в
английском языке// Хорижий тил таълимининг когнитив-прагматик
тамойиллари»
республика
илмий-амалий
анжумани
материаллари,
Самарқанд давлат чет тиллар институти 2007, – С. 68-70.
29. Сайфуллаев
А. Текстопорождающий потенциал предлога в
английском языке// «Таржима прагматикаси» Проф. F. Саломов хотирасига
бағишланган республика илмий-назарий конференция материаллари,
Самарқанд давлат чет тиллар институти. 2008. – С. 101-103.
30. Сайфуллаев А. Предлогнинг лисоний моҳияти таҳлили // Til tizimi
sathlari: semantik-funksional va struktur asoslari. Respublika ilmiy-amaliy
anjumani materiallari. – Samarqand, 2009. – B. 81-83
31. Сайфуллаев А. Унилатеральное использование английского предлога
в контексте // Бадиий таржиманинг лингвопоэтик муаммолари. Республика
илмий-амалий анжумани материаллари. Самарқанд давлат чет тиллар
институти. 23-24 ноябрь, 2012 йил. – Б. 166-168.
32. Сайфуллаев А. Общие кодификационные свойства семантики
предлогов. // Тил ва ижтимоий маданий мулокотлар. Самарқанд давлат чет
тиллар институти, Республика илмий-амалий анжуман материаллари –
Самарканд, 2013 йил, 26-27 апрель. – Б. 158-159.
33. Сайфуллаев А. Жуфт предлогларнинг матнда қўлланиши //
СамДЧТИ, Республика илмий-амалий анжумани материаллари. – Самарқанд,
2014 йил, 6-7 июнь. – Б. 183-185.
34. Сайфуллаев А. Предлог ташқи типологияси намоён бўлишининг
асосий тамойиллари // «Илмий мунозара: муаммо, ечим ва ютуқ»
мавзусидаги Республика илмий-амалий анжумани материаллари. Ўзбекистон
миллий университети, – Тошкент. 2016 йил, 26-май. – Б. 32-35.
35. Сайфуллаев А. Кўмакчили қурилмаларнинг таржимада берилиши //
Тил.Мулоқот. Таржима. Республика илмий-амалий анжуман материаллари.
Самарқанд давлат чет тиллар институти, – Самарқанд. 2016 йил, 15-16
ноябрь. – Б. 122-125.
36. Сайфуллаев
А. Инглиз ва ўзбек тилларида борлиқнинг
концептлашиши // Хорижий тилларни ўрганишнинг психологик-педагогик
омиллари. Республика илмий-амалий анжумани материаллари. Самарқанд
давлат чет тиллар институти, – Самарқанд. 2017 йил 16-17 май. – Б. 104-106.
37. Сайфуллаев А. Синтактик қурилмаларда предлог ва кўмакчи
маъноларининг воқеланиши // Филология илмининг долзарб масалалари.
Илмий мақолалар тўплами. 3-китоб. Қарши давлат университети. – Қарши.
2017 йил. – Б. 66-69.
52
Автореферат «Филология масалалари» журналида
таҳрирдан ўтказилди (20.11.2017 йил).
Босишга рухсат этилди: 01.02.2018 йил.
Бичими 60х44
1
/
16
, «Times New Roman»
гарнитурада рақамли босма усулида босилди.
Шартли босма табоғи 3,25. Адади: 100. Буюртма: № 22.
Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси,
100197, Тошкент, Интизор кўчаси, 68.
«АКАДЕМИЯ НОШИРЛИК МАРКАЗИ»
Давлат унитар корхонасида чоп этилди.
