1
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ФАНЛАР АКАДЕМИЯСИ
АБУ РАЙҲОН БЕРУНИЙ НОМИДАГИ
ШАРҚШУНОСЛИК
ИНСТИТУТИ ҲУЗУРИДАГИ ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ
DSc.27.06.2017.Tar.44.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
АБУ РАЙҲОН БЕРУНИЙ НОМИДАГИ
ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ
РАҲИМОВ КОМИЛЖОН РАҲМАТОВИЧ
МУСТАМЛИЙ БУХОРИЙНИНГ «ШАРҲ АТ-ТАЪАРРУФ» АСАРИ
ҲАМДА УНИНГ XI–XV АСРЛАР МОВАРОУННАҲР ВА ХУРОСОН
ТАСАВВУФ МАНБАЛАРИГА ТАЪСИРИ
07.00.08 – Тарихшунослик, манбашунослик ва тарихий тадқиқот усуллари
ТАРИХ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ФАЛСАФА ДОКТОРИ (PhD)
ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент – 2018
2
УЎК: 930.2:141.336 (5-015+55) |10-14| (043.3)
Фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати мундарижаси
Оглавление автореферата диссертации доктора философии (PhD)
Contents of Dissertation Abstract of the Doctor of Philosophy (PhD)
Раҳимов Комилжон Раҳматович
Мустамлий Бухорийнинг «Шарҳ ат-Таъарруф» асари ҳамда унинг
XI–XV асрлар Мовароуннаҳр ва Хуросон тасаввуф манбаларига
таъсири .......................................................................................................... 3
Рахимов Комилджон Рахматович
Сочинение Мустамли Бухари «Шарх ат-Та‘арруф» и его влияние на
суфийские источники Мавераннахра и Хорасана XI–XV вв …………. 25
Rakhimov Komiljon Rakhmatovich
Mustamli Bukhari’s work «Sharh at-Ta‘arruf» and it’s effect on tasawwuf
souces in centeries XI–XV in Transoxania and Khorasan…………………. 45
Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ
List of published works ………….………….……….………….………….. 49
3
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ФАНЛАР АКАДЕМИЯСИ
АБУ РАЙҲОН БЕРУНИЙ НОМИДАГИ
ШАРҚШУНОСЛИК
ИНСТИТУТИ ҲУЗУРИДАГИ ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ
DSc.27.06.2017.Tar.44.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
АБУ РАЙҲОН БЕРУНИЙ НОМИДАГИ
ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ
РАҲИМОВ КОМИЛЖОН РАҲМАТОВИЧ
МУСТАМЛИЙ БУХОРИЙНИНГ «ШАРҲ АТ-ТАЪАРРУФ» АСАРИ
ҲАМДА УНИНГ XI–XV АСРЛАР МОВАРОУННАҲР ВА ХУРОСОН
ТАСАВВУФ МАНБАЛАРИГА ТАЪСИРИ
07.00.08 – Тарихшунослик, манбашунослик ва тарихий тадқиқот усуллари
ТАРИХ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ФАЛСАФА ДОКТОРИ (PhD)
ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент – 2018
4
Фалсафа доктори (PhD) диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар
Маҳкамаси ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида B2017.1.PhD/Tar74 рақам билан
рўйхатга олинган.
Диссертация Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси Абу Райҳон Беруний номидаги
Шарқшунослик институтида бажарилган.
Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз (резюме)) Илмий кенгаш веб-
саҳифасида (http://beruni.uz) ҳамда «ZiyoNet» ахборот-таълим портали (www.ziyonet.uz)
манзилларига жойлаштирилган.
Илмий раҳбар:
Абдуҳалимов Баҳром Абдураҳимович
тарих фанлари доктори
Расмий оппонентлар:
Уватов Убайдулла Муродович
тарих фанлари доктори, профессор
Нуритдинов Маҳмудхўжа Низомович
фалсафа фанлари доктори
Етакчи ташкилот:
Тошкент ислом университети
Диссертация ҳимояси Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқшунослик институти ҳузуридаги
DSc.27.06.2017.Tar.44.01 рақамли Илмий кенгашнинг 2018 йил ___ март куни соат
_____
даги
мажлисида бўлиб ўтади. (Манзил: 100170, Тошкент шаҳри, М.Улуғбек кўчаси, 79-уй,
Тел.: (+99871) 262-54-61, Факс: (+99871) 262-52-77, e-mail: beruni1@uznet.net).
Диссертация билан Шарқшунослик институтининг Ахборот-ресурс марказида танишиш
мумкин. (_____ рақами билан рўйхатга олинган). Манзил: Тошкент шаҳри, М.Улуғбек кўчаси,
79-уй, Тел.: (+99871) 262-54-61.
Диссертация автореферати 2018 йил «____»____________ куни тарқатилди.
(2018 йил «____» _____________ даги ____ рақамли реестр баённомаси).
Н. Э. Каримова
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш раиси ўринбосари, т.ф.д.
О. А. Қориев
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш илмий котиби, т.ф.н.
Э. З. Нуриддинов
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш қошидаги илмий семинар
раиси, т.ф.д.
5
КИРИШ (фалсафа доктори (PhD) диссертацияси аннотацияси)
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати
. Жаҳондаги
турли куч марказлари ўртасида кескин ғоявий курашлар юз бераётган
ҳозирги даврда ислом динининг инсонпарварлик ва тинчликпарварлик
моҳиятини, инсоният тараққиётига қўшган ҳиссасини кўрсатиб бериш
бугунги куннинг долзарб вазифаларидан ҳисобланади. Шунга кўра, «бутун
жаҳон жамоатчилигига ислом динининг асл инсонпарварлик моҳиятини
етказишни энг муҳим вазифа, деб ҳисоблаймиз»
1
. Кейинги йилларда жаҳон
шарқшунослигида ислом илмлари – тафсир, ҳадис, фиқҳ, калом ва
тасаввуфни ўрганишга бўлган қизиқишнинг ошиб бораётганлигини кузатиш
мумкин.
Дунёнинг қатор мамлакатларида Мустамлий Бухорийнинг «Шарҳ ат-
Таъарруф» асарининг матншунослик ва тил хусусиятларини ўрганиш,
асарнинг ислом илмлари, жумладан, тасаввуфга оид манба сифатидаги
жиҳатларини тадқиқ этиш, асардаги сўфийлик мақомлари ва ҳоллари
тавсифи даражасини аниқлаш, асарнинг сўфийлар ҳаёти ва фаолиятига оид
агиографик манба сифатидаги аҳамиятини кўрсатиб бериш юзасидан устувор
йўналишларда илмий изланишлар олиб борилмоқда.
Мамлакатимизда ўтмишда яшаб, ислом илмларининг турли соҳаларида
ижод этган кўплаб буюк алломаларимизнинг ҳаёти ва ижоди кенг ва чуқур
тадқиқотлар объектига айлантирилди. Аммо, шу билан бирга, ҳозирга қадар
тасаввуф назарияси ва тасаввуфшунослик тарихи ҳамда ушбу соҳа
намояндалари – тасаввуф назариётчилари ва тасаввуфшунослар ҳаёти ва
ижоди етарли даражада ўрганилмаганлигини эслатиб ўтиш жоиз. Жумладан,
тасаввуф таълимотини тизимлаштириш ва унинг назарий асосларини
шакллантириш ишига улкан ҳисса қўшган тасаввуф назариётчиси –
Мустамлий Бухорийнинг ҳаёти ва ижоди ҳалигача махсус тадқиқ этилмаган.
X аср охирлари – XI аср биринчи ярмида яшаб ижод қилган Мустамлий
Бухорий томонидан ўз устози Абу Бакр Калободий Бухорийнинг арабча «ат-
Таъарруф ли-мазҳаб аҳл ат-тасаввуф» («Тасаввуф аҳли йўлини
таништириш»)
2
номли ҳажман кичик бўлган китобига шарҳ сифатида ёзилган
йирик ҳажмли форсча «Шарҳ ат-Таъарруф ли-мазҳаб ат-тасаввуф»
(«Тасаввуф йўлини таништириш» асарига шарҳ»)
3
асари назарий
тасаввуфнинг илк манбаларидан бири ҳисобланади. «Шарҳ ат-Таъарруф» ўз
даврига қадар ёзилган аксарият тасаввуф манбаларидан фарқли ўлароқ,
сўфийликнинг аксарият жиҳатларини қамраб олувчи қомусий манба
сифатида намоён бўлган бўлиб, унда тасаввуфнинг XI асргача бўлган тарихи,
тасаввуф асослари, жумладан, сўфийлик йўлининг турли босқичлардан
иборат бўлган марказлашган тизими ҳамда сўфийлар ҳаёти ва фаолияти
ёритилган. Тасаввуфга оид фундаментал асар бўлмиш «Шарҳ ат-Таъарруф»
1
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош
Ассамблеясининг 72-сессиясидаги нутқи // Халқ сўзи, 2017 йил, 20 сентябрь.
2
Бундан кейинги ўринларда қисқача «ат-Таъарруф» тарзида берилади.
3
Бундан кейин ўринларда қисқача «Шарҳ ат-Таъарруф» тарзида берилади.
6
ўзидан кейинги даврларда Мовароуннаҳр ва Хуросонда яратилган тасаввуф
манбаларига таъсир ўтказиб, тасаввуфнинг кейинги тараққиётига катта ҳисса
қўшган. Шунга кўра «Шарҳ ат-Таъарруф» Марказий Осиё тасаввуфи тарихи,
жумладан,
юртимизда
фаолият
кўрсатган
тасаввуф
тариқатлари
таълимотлари илдизларини ўрганишда энг муҳим манбалардан бири бўлиб
хизмат қилади.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йилнинг 14 феврали-
даги ПҚ-2774-сонли «Имом Термизий халқаро илмий-тадқиқот марказини
ташкил этиш чора-тадбирлари тўғрисида»ги, 2017 йил 27 мартдаги ПҚ-2855-
сонли «Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузурида Имом
Бухорий халқаро илмий-тадқиқот марказини ташкил этиш чора-тадбирлари
тўғрисида»ги, 2017 йилнинг 24 майида чиқарилган 2995-сонли «Қадимий
ёзма манбаларни сақлаш, тадқиқ ва тарғиб қилиш тизимини янада
такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ва 2017 йил 23 июндаги
ПҚ-3080-сонли «Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузурида
Ўзбекистондаги Ислом маданияти марказини ташкил этиш чора-тадбирлари
тўғрисида»ги қарорлари, шунингдек, 2017 йилнинг 11 июлида чиқарилган
Ф-4988-сонли «Абдухолиқ Ғиждувоний таваллудининг 915 йиллигини ва
Баҳоуддин Нақшбанд таваллудининг 700 йиллигини нишонлашга
тайёргарлик кўриш ҳамда уни ўтказиш тўғрисида»ги фармойиши буюк
аждодларимизнинг ҳаёти ва ижодини ўрганишга бўлган давлат даражасидаги
юксак эътиборнинг яна бир намунаси бўлди.
Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожлани-
шининг устувор йўналишларига мослиги
. Диссертация тадқиқоти
республика фан ва технологияларни ривожлантиришнинг ИТД–1
«Жамиятнинг маънавий-ахлоқий ва маданий ривожланиши, маънавий
қадриятлар, миллий ғоя, маданий мерос, ўзбек халқи ва давлатчилик
тарихини ҳамда таълимнинг узвийлик ва узлуксизлиги, баркамол авлод
тарбиясини тадқиқ этиш»
устувор йўналиши доирасида бажарилган.
Муаммонинг ўрганилганлик даражаси
. Ғарб тадқиқотчиларидан
К. Броккелман
4
, М. Вейсвейлер
5
, Г. Лазард
6
, Р. Никольсон
7
, М. Дэви
8
,
Ф. Майер
9
ва Б. Радтке
10
, турк олими Ф. Сезгин
11
, араб олими Али Ҳасан
4
Brockelmann C. Geschichte der arabischen Litteratur.
Erster Supplementband. Leiden, E. J. Brill, 1937. P. 360.
5
Weisweiler
M. Das Amt des Mustamli in der arabischen Wissenschaft / Oriens. Volume 4. – P. 27–57. – Leiden:
E. J. Bril, 1951.
6
Lazard G
.
La langue des plus anciens monuments de la prose persane. P., 1963, P. 67–71; GAS, 1, P. 669.
7
Nicholson R. The idea of personality in Sufism. Publisher: Sh. Muhammad Ashraf. – London, 1970. P. 22; 164.
Nicholson, R.A. (1911). The kashf al-mahjub, the oldest Persian Treatise on Sufism (by al-Jullabi Ali Hujwiri).
Leiden and London. Translator’s Preface. P. XXII. P. 22.
8
Davy M. Encyclopédie des mystiques... R. Laffont, 1972. P. 529.
9
Meier F
.
Nachgelassene Schriften: herausgegeben von Gudrun Schubert. – Leiden; Boston; Köln; Brill, 2002.
P.58.
10
Radtke B. Theologen und Mystiker in Hurasan und Transoxanien (Теологи и мистики в Хорасане и
Трансоксании) // Суфизм в Центральной Азии (зарубежные исследовании): Сб. ст. памяти Фритца Майера
(1912–1998) / Сост. и отв. редактор А. А Хисматулин. – СПб.: Филологический факультет СПбГУ, 2001. С.
41, 51, 52, 62.
11
Sezgin F. Geschichte des arabischen Schrifttums. Band 1. Leiden: E.J.Brill, 1967. S. 669.
7
Абдулқодир
12
ва рус шарқшуноси О. Ф. Акимушкин
13
«Шарҳ
ат-Таъарруф»ни Калободийнинг «ат-Таъарруф» асарига ёзилган шарҳлардан
бири
сифатида
эслатиб
ўтишган.
Эронлик
манбашунослардан
М. Минувий
14
, Ж. Матиний
15
, М. Равшан
16
, А. С. Гилоний
17
, С. Юсуфий
18
,
афғонистонлик манбашунос А. Ҳабибий
19
, тожикистонлик тадқиқотчилардан
Н. Ю. Салимов
20
, М. Б. Султонов
21
ва Ф. Н. Салимовлар
22
«Шарҳ
ат-Таъарруф»нинг матншунослик, тил ва имло хусусиятларини тадқиқ
қилишган. Бошқа бир тожик шарқшуноси К. Олимов
23
ушбу асарни тасаввуф
назарияси ва каломга бағишланган асарлардан бири сифатида тилга олади.
Ўзбек тадқиқотчиларидан Ж. Холмўминов
24
ва Л. Асроровалар
25
илк бор
Мустамлийнинг ушбу асарини сўфийликка оид мустақил ва муҳим манба
сифатида эслатиб ўтишган. Бироқ шу пайтга қадар Ўзбекистонда «Шарҳ ат-
Таъарруф» асари диссертацион иш доирасида махсус тадқиқ қилинмаган.
Кейинги йилларда эронлик тадқиқотчилардан С. М. Равзотиён
26
,
Ф. Жалолат
27
, Қ. Хайётиён
28
, А. М. Муаззиний
29
, Н. Раҳимий
30
,
12
Hassan A
.
The life, personality and writings of al-Junayd: A Study of a Ninth Century Mystic with an Edition and
Translation of his Writings.
–
Selangor (Malaysia): Islamic Book Trust, 2013. P. 15.
13
Акимушкин О.
ал-Худжвири
// Ислам. Энциклопедический словарь. – М.: Наука, 1991. С. 128;
Акимушкин О. Ф. Средневековый Иран: Культура, история, филология. – СПб.: Наука, 2004. С. 78; Ислам
на территории бывшей Российской империи: Энциклопедический словарь / сост. и отв. ред. С.М.Прозоров. –
М.: Вост. лит., 2006. С. 177; Очерки истории культуры средневекового Ирана. Письменность и литература. /
Отв. ред. О.Ф.Акимушкин. – М.: Наука, 1984. С. 12.
14
م
ی
ون
ی
بتجم ،
ی
.
فرعت حرش باتک
لجم //
ۀ
ی
رامش .امغ
ۀ
9
لاس
7231
صص .
372
–
304
.
15
تم
ین
ی
.للاج ،
شخب طخلا مسر
ی
فرعت حرش زا
لجم //
ۀ
دکشناد
ۀ
بدا
ی
ناسنا مولع و تا
ی
سودرف هاگشناد
ی
راهب .دهشم
7244
رامش .
ۀ
صص .لوا
71
–
7
.
16
.دمحم ،نشور
پی
ححصم راتفگش
لا //
لمتسم
ی
راخبلا
ی
هاربا وبا ،
ی
عامسا م
ی
ب / فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش .دمحم نب ل
حصت ه
ی
عبر .نشور دمحم ح
7
:نارهت .
طاسا
ی
،ر
7232
ص .
77
رت نهک
ی
فوص نتم ن
ی
هنا
ک //
ی
گنهرف ناه
ی
72
.
17
18
ی
فسو
ی
هس ،
ی
.لا
فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
م شرازگ //
ی
رامش .ثار
ۀ
رذآ ،مشش و مجنپ
–
هامدنفسا
7297
صص .
737
–
741
.
19
بح
یب
ی
حلادبع ،
ی
.
ی
ک
ی
دق زا
ی
م
ی
رت
ی
سراپ نابز خسن ن
ی
رود
ۀ
ناماس
ی
رامش .شناد //
ۀ
نمهب ،موس
7227
–
روف
ی
ه
7942
صص .
737
–
722
.
20
Салимов Н. Ю. Зарождение и становление прозаических жанров в персидско-таджикской литературе
средних веков, Х–ХIII вв. Автореф...дис...док.филологических наук. – Худжанд, 2002. С. 15.
21
Султонов М. Б. Становление и развитие персидско-таджикской научной терминологии (на материале
научного наследия IX–XI вв.). Автореф...дис...док.филологических наук. – Душанбе, 2008. С. 3, 10.
22
Салимов Ф. Н
.
«Кашф-ул-махджуб» – старейший трактат по суфизму на персидском языке.
Автореф...дис...канд. филологических наук. – Худжанд, 2008. С. 17, 25, 28.
23
Олимов К. Андешаҳо доир ба фалсафа, ирфон ва худшиносии миллй. – Душанбе: «Дониш», 2014. С. 311–
314.
24
Холмўминов Ж.
Абу Иброҳим Исмоил Бухорий рожеъ ба Ҳаким Тирмизи
// рўзномаи «Овози тожик». –
Тошкент, соли 1994, 16 февраль. С. 3.
25
Асророва Л.
«Шарҳи таъарруф»
тасаввуф тарихи бўйича муҳим манба
// «Имом ал-Бухорий
сабоқлари» журнали.
Тошкент, 2006. 1-сон. Б. 33.
26
ایلولاا ۀرکذت ذخآم نایم رد فرعت حرش هاگیاج
ء
//
مانلصف
ۀ
نابز
و
بدا
سراپ
ی
،
رامش
ۀ
44
،
ناتسبات
7219
.
حفص زا
ۀ
9
حفص ات
ۀ
31
.
ثمت و صصق ذخآم
ی
دعس ناتسلگ و ناتسوب تلا
ی
بدا //
ی
سراف تا
ی
.)دهشم دازآ هاگشناد(
19
،
17
.
28
8
М. Ш. Мурғакий
31
, М. Мунсиф
32
, М. Маликпойин
33
, Т. Х. Дастжердий
34
,
С. Ж. Мусавий
35
, М. Шужорий
36
, М. Деҳбоши
37
, З. Тамимдорий
38
,
Т. Пурномдориён
39
, М. Қосимпур
40
, М. Ризоий
41
, М. Шаъбонзода
42
,
М. Обидий
43
, А. Ҳ. Маданий
44
, А. Наҳвий
45
, С. А. Нақвизода
46
ва бошқалар
ҳамда япон шарқшуноси А. Сасаки
47
томонидан «Шарҳ ат-Таъарруф»
асарида айрим мақомлар ва ҳоллар, сўфийликка оид бошқа тушунчалар ва
атамалар, сўфийлар ҳаёти ва фаолиятининг ёритилиши, ушбу асарнинг
29
نذؤم
ی
لع ،
ی
.دمحم ،بغار ؛دمحم
بوت
ۀ
هاربا
ی
ا م
اور رظنم زا مهد
ی
سانش ت
ی
بدا و نابز //
ی
تا
–
مانلصف
ۀ
دکشناد
ۀ
بدا
ی
ناسنا مولع و تا
ی
رامش .نارهت هاگشناد
ۀ
719
لاس
7214
ص .
3
نذؤم ؛
ی
لع ،
ی
لع ؛دمحم
ی
لع ،هداز
ی
.سابع
ناقاخ راعشا رد رقف موهفم
ی
لجم //
ۀ
بدا و نابز
ی
سراف تا
ی
ملاسا دازآ هاگشناد
ی
.
–
،نارهت
رامش
ۀ
1
لاس
7290
ص .
11
.
30
سررب
ی
گدنز
ی
دنا و
ی
ش
ۀ
دادح صفحوبا
لجم //
ۀ
سراف بدا
ی
ملع
ی
-
شهوژپ
ی
/
ISC
ص .
771
.
31
کغرم
ی
افرش نسحم ،
یی
.
هاگن
ی
هب
ارآ و لاوحا
ی
نافرع
ی
لس وبا
ی
ناراد نام
ی
رامش .تدحو غورف //
ۀ
71
لاس
7211
ص .
40
،
43
.
32
فطصم ،فصنم
ی
ص ؛
ی
دا
ی
.اضر دمحا ،
قشع ؟تسا لضفا مادک
ی
تبحم ا
رشن //
ۀی
دکشناد
ۀ
بدا
ی
ناسنا مولع و تا
ی
هش هاگشناد
ی
رامش .نامرک رنه اب د
ۀ
34
راهب ،
لاس
7211
ص .
311
–
311
.
33
ئاپ کلم
ی
فطصم ،ن
ی
حر ؛
ی
م
ی
س ،
ی
دهم د
ی
.
اج
ی
نافرع نوتم تاهما رد عامس هاگ
ی
)ق ه( مجنپ نرق ات
//
مانلصفود
ۀ
ملع
ی
شهوژپ
ی
-
تایبدا
نافرع
ی
هاگشناد
لاس .ارهزلا
،مراهچ
رامش
ۀ
1
،
اپ
ی
زی
و
ناتسمز
7297
ص .
779
–
737
.
34
؛لاحشوخ
ثأت
ی
لا کولس رد رکذ شخب لماکت ر
ی
للها
د //
مانلصفو
ۀ
ملع
ی
-
شهوژپ
ی
بدا
ی
تا
نافرع
ی
هاگشناد
ص .
21
–
33
،
33
،
31
.
35
وسوم
ی
س ،
ی
.للاج د
سررب
ی
تمارک
و
اهدرکراک
ی
نآ
رد
نوتم
مدقتم
فوص
ی
ه
//
مانلصف
ۀ
بدا
ی
تا
نافرع
ی
و
هروطسا
تخانش
ی
رامش .
ۀ
30
اپ
یی
ز
لاس
7293
.
صص
397
–
271
.
36
راجش
ی
ضترم ،
ی
،
تناما
هلا
ی
زا
د
ی
د
هاگ
افرع
ی
ای
نار
ی
و
نبا
برع
ی
نابز //
و
بدا
سراف
ی
رشن .
ۀی
دکشناد
ۀ
بدا
ی
تا
مولع و
ناسنا
ی
هاگشناد
ربت
ی
راهب .ز
و
ناتسبات
7211
رامش .
ۀ
لسلسم
303
ص .
11
.
37
شابهد
ی
دهم ،
ی
.
لحت
ی
قح و قح تفرعم هوجو زا ل
ی
حرش ساسا رب تق
عامسا( فرعتلا
ی
ل
نب
لمتسم دمحم
ی
راخب
ی
)
لجم //
ۀ
دکشناد
ۀ
بدا
ی
ناسنا مولع و تا
ی
لاس .ناهفصا هاگشناد
7213
رامش .
ۀ
9
صص .
30
–
43
.
38
// بوجحملا فشک و فرعت حرش رد جنر و درد تیاغ و تیهام .
هحفص زا
44
هحفص ات
13
.
39
اقم
ی
س
ۀ
لحت
یل
ی
آ رد حور دصقم و أدبم
یی
ترز ن
ناملسم نافراع زا رثا هس اب دوهب و تش
ف عمللا(
ی
)بوجحملا فشک ،فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش ،فوصتلا
لجم //
ۀ
اهشهوژپ
ی
نافرع بدا
ی
وگ رهوگ(
ی
ص .
71
-
30
.
40
.نسحم ،روپ مساق
راتسج
ی
رد
سفتلا قئاقح
ی
ر
و
ور
ی
درک
وأت
یل
ی
نآ
شهوژپ //
د
ین
ی
رامش
ۀ
مهدجه
.
راهب
و
ناتسبات
7211
ص .
13
.
41
اضر
یی
دهم ،
ی
م ؛
ی
ح ،هنم
ی
لعرد
ی
وبراد ؛
ی
ر ،
ی
.تاداسلا هناح
گنا و للع
ی
هز
اه
ی
عامتجا تکراشم
ی
فوص
ی
نافرع رثن نوتم ساسا رب نا
ی
راف
س
ی
دس
ۀ
مشش و مجنپ
لجم //
ۀ
اهشهوژپ
ی
نافرع بدا
ی
وگ رهوگ(
ی
رامش .)ا
ۀ
،لوا
یپایپ
۶۲
،
راهب
و
ناتسبات
۳۱۳۱
،
صص
14
–
703
.
42
رم ،هداز نابعش
ی
.م
ریس
روطت
موهفم
نافرع
ی
لاح
ات
نرق
متشه
یرشن //
ۀ
یملع
-
شهوژپ
ی
شهوژپ
اه
ی
بدا
نافرع
ی
رهوگ(
ایوگ
.)
رامش
ۀ
،موس
پ
پای
ی
۶۱
،
زییاپ
و
ناتسمز
۳۱۳۳
،
ص
720
.
43
دباع
ی
.دومحم ،
)تفرعم لها نابز رد رقف موهفم( رقف تلود
آ //
ین
ۀ
م
ی
رامش .ثار
ۀ
اپ ،موس
یی
ز
7213
صص .
73
–
1
.
44
ندم
ی
ما ،
ی
سح ر
ی
.ن
اه تهابش
ی
نافرع
ی
نافرع رثا شش اب ماج دمحا راثآ
ی
پ
ی
دوخ زا ش
ن نهک .
ما
ۀ
سراپ بدا
ی
ناسنا مولع هاگشهوژپ .
ی
گنهرف تاعلاطم و
ی
.
رامش
ۀ
ناتسمز .مراهچ
7292
صص .
737
–
732
.
45
وحن
ی
دراو ؛ربکا ،
ی
رز ،
ی
راصنا ؛جات ن
ی
.ارهز ،
سررب
ی
اقم
ی
ا هس
ی
اه هنوگ
ی
تخادرپ فلتخم
ی
اکح ک
ی
فوص روثنم نوتم رد ت
ی
سراف هنا
ی
ادتبا ات
ی
متفه نرق
رجه
ی
رمق
ی
//
رشن
ۀی
دکشناد نابز و بدا
ۀ
بدا
ی
ناسنا مولع و تا
ی
هش هاگشناد
ی
رامش .نامرک رنه اب د
ۀ
31
راهب ،
7219
صص .
733
–
777
.
46
وقن
ی
س ،هداز
ی
لع د
ی
.
ثأت
ی
سراف مظن و رثن رد فوصت ر
ی
بدا هام باتک //
ی
نمهب .هفسلف و تا
7211
صص .
31
–
33
.
47
آ
ی
کاساس ونا
ی
.
نافرع تاحلاطصا لوحت
ی
اقم .
ی
س
ۀ
آ // راربلاا ۀدع و رارسلاا فشک اب فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
ین
ۀ
م
ی
رامش .ثار
ۀ
ناتسبات .مود
7211
.
صص
723
–
737
.
9
ўзидан кейинги тасаввуф манбаларига таъсирини тадқиқ қилишга бўлган
уринишлар кузатилаётган бўлса-да, уларда мазкур асарга тасаввуфга оид
қомусий манба сифатида комплекс тарзда ёндашилмаган.
Тадқиқотнинг
диссертация
бажарилган
илмий-тадқиқот
муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари режалари билан боғлиқлиги
.
Диссертация Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқшунослик институти
илмий-тадқиқот ишлари режасига мувофиқ «ФА-Ф1–027: Марказий Осиё
халқлари ёзма меросини ўрганиш: манбашунослик ва матншунослик
тадқиқотлари (Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқшунослик институти
қўлёзмалари асосида)» мавзусидаги фундаментал тадқиқот лойиҳаси
доирасида бажарилди.
Тадқиқотнинг мақсади
Мустамлий Бухорийнинг ҳаёти ва илмий
меросини ўрганиш ҳамда олимнинг «Шарҳ ат-Таъарруф» асарини ислом
тарихи ва манбашунослиги нуқтаи назаридан илмий муомалага киритишдан
иборат.
Тадқиқотнинг вазифалари
:
Мустамлий Бухорийнинг ҳаёти ва фаолиятини ўрганиш, жумладан
олимнинг таваллуд ва вафот саналари, устозлари ва шогирдлари, фаолият
соҳалари ҳамда яратган асарларини аниқлаштириш асосида унинг нисбатан
тўлиқроқ таржимаи ҳолини яратиш;
«Шарҳ ат-Таъарруф» асарининг бизнинг давримизгача етиб келган
қўлёзма нусхалари, жумладан, уларнинг сони, сақланаётган жойлари ва
ўрганилиш даражасини аниқлаш ҳамда тавсифланмаган қўлёзма нусхаларини
тавсифлаш асосида бу тўғрида ягона маълумотлар базасини шакллантириш;
«Шарҳ ат-Таъарруф» асарини тасаввуфга оид муҳим манба сифатида
комплекс ва тизимли ўрганиш, асарда ёритилган тасаввуфга доир мавзуларни
тадқиқ қилиш орқали унинг тасаввуф назариясининг шаклланиши ва
ривожидаги ўрнини кўрсатиб бериш;
«Шарҳ ат-Таъарруф» асарининг ўзидан кейин яратилган тасаввуф
манбаларига бўлган таъсирини ўрганиш орқали унинг тасаввуф
тараққиётидаги ўрнини кўрсатиб бериш.
Тадқиқотнинг объекти
сифатида Марказий Осиёда тасаввуф
тарихининг ривожланиш босқичлари олинди.
Тадқиқотнинг предмети
Мустамлий Бухорийнинг «Шарҳ ат-
Таъарруф» асарида тасаввуф тарихи, моҳияти, асослари ва сўфийлар
агиографиясининг ёритилиши ҳамда ушбу асарнинг XI–XV асрлар
Мовароуннаҳр ва Хуросон тасаввуф манбаларига таъсири тадқиқотнинг
предметини ташкил этади.
Тадқиқотнинг усуллари.
Диссертацияда тарихийлик, тизимлаштириш,
қиёсий таҳлил, хронологик тизимли таҳлил, комплекс ёндашиш, холислик
каби тадқиқот усуллари қўлланилди.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги
қуйидагилардан иборат:
Мустамлий Бухорийнинг тахминий таваллуд ва аниқ вафот саналари,
устозлари ва шогирдлари, фаолият соҳалари ҳамда яратган асарларини
10
аниқлаштириш асосида унинг нисбатан тўлиқроқ таржимаи ҳоли тузилган;
«Шарҳ ат-Таъарруф» асарининг манбашунослик ва қиёсий таҳлили
асосида унда тасаввуфнинг XI асргача бўлган тарихи, жумладан, Басра,
Кўфа, Хуросон ва Мовароуннаҳр зоҳидлик мактаблари ҳамда Ироқ (Бағдод),
Хуросон (Нишопур), Миср, Шом (Дамашқ) ва Ўрта Осиё тасаввуф
мактаблари йирик вакилларининг ҳаёти, фаолияти ва қарашлари ёритил-
ганлиги очиб берилган;
Мустамлий Бухорий тасаввурида тасаввуфнинг моҳияти худога бўлган
муҳаббат, мақсади худога етишиш, характери валоят, натижаси эса
орифликдан иборат эканлиги кўрсатиб берилган;
Мустамлий Бухорийнинг «Шарҳ ат-Таъарруф»да сўфийлик йўлининг
марказлашган тизимини яратганлиги, ушбу тизимда сўфийлик йўли аввал
бошлаб икки босқич –
шариат
ва
ҳақиқат
босқичларига, тасаввуф
маъносидаги ҳақиқат босқичи эса
иродат → сўфийлик даражалари →
маърифат
кетма-кетлигидаги уч босқичга, ўз навбатида сўфийлик
даражалари босқичи қатъий кетма-кетликда келадиган:
илм → важд → ҳол
→ мақом
каби тўрт босқичга бўлиниши асосланган;
«Шарҳ ат-Таъарруф»да сўфийлик мақомлари ва ҳолларининг бошқа
сўфийлик асарларида баён этилган хусусиятлари, турлари, сони ва кетма-
кетлигидан фарқланиб турувчи ўзига хос тизим яратилганлиги, жумладан,
унда ҳол мақомга тобе ҳодиса сифатида баҳоланганлиги, ҳолга банданинг
амаллари натижасида қўлга киритиладиган, мақомга эса худо томонидан ато
қилинадиган ҳодиса сифатида қаралганлиги ҳамда ўн тўрт мақом ва ўн етти
ҳол тавсифланганлиги исботланган;
«Шарҳ ат-Таъарруф»нинг унгача ва ундан кейин яратилган тасаввуф
манбалари билан таққослаш орқали унинг тасаввуф таълимотини
тизимлаштиришга бағишланган асарлар сирасидаги алоҳида ва муҳим ўрни,
жумладан, унда сўфийлик йўли ва босқичлари анчагина тизимлаштирилган
ва марказлаштирилган шаклда баён этилганлиги аниқланган;
«Шарҳ ат-Таъарруф»нинг илк ва муҳим тасаввуф манбаларидан бири
сифатида ўзидан кейин ёзилган тасаввуф манбаларига, жумладан,
XI–XV асрларда Мовароуннаҳр ва Хуросонда яратилган Қушайрийнинг
«Рисолайи Қушайрия», Ҳужвирийнинг «Кашф ул-маҳжуб», Фаридиддин
Атторнинг «Тазкират ул-авлиё», Хожа Муҳаммад Порсонинг «Фасл
ул-хитоб», Абдураҳмон Жомийнинг «Нафаҳот ул-унс» ва Алишер
Навоийнинг «Насойим ул-муҳаббат» асарларига таъсир кўрсатганлиги, ушбу
таъсирнинг икки жиҳатга – агиографик ва доктринал характерга эга эканлиги
очиб берилган.
Тадқиқотнинг амалий натижалари
қуйидагилардан иборат:
«Шарҳ ат-Таъарруф»нинг хорижий мамлакатлардаги қўлёзмалар
хазиналарида сақланаётган 16 та ва Ўзбекистон қўлёзмалар хазиналарида
сақланаётган 11 та – ҳаммаси бўлиб 27 та қўлёзма нусхаси аниқланиб, унинг
Ўзбекистон қўлёзмалар хазиналарида сақланаётган нусхалари биринчи бор
11
тавсифланган, бу тўғрида ягона маълумотлар базаси шакллантирилган ва
илмий муомалага киритилган;
мазкур тадқиқот орқали, биринчидан, тасаввуф тарихи, назарияси ва
сўфийлар агиографияси борасидаги тадқиқотларда фойдаланиш мумкин
бўлган, иккинчидан, юртимизнинг тасаввуф тарихида, жумладан, тасаввуф
назариясининг шаклланиши ва ривожида тутган муҳим ўрнини
исботлайдиган яна бир муҳим манба илмий муомалага киритилган;
«Шарҳ ат-Таъарруф»нинг Ўрта Осиё агиографик адабиётининг илк
асари эканлиги, унда VIII–X асрларда яшаган турли сўфийлик мактаблари
асосчилари ҳамда машҳур вакилларидан иборат бўлган 134 та, жумладан,
Ўрта Осиёлик 14 та сўфий тўғрисида маълумотлар берилганлиги, шунингдек
номлари бошқа манбаларда учрамайдиган фарғоналик сўфий аёл Амра
(X аср) ва бошқалар тўғрисида нодир маълумотлар келтирилганлиги
аниқланган.
Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги
тадқиқотнинг бевосита
«Шарҳ ат-Таъарруф» асарининг турли мамлакатларда, жумладан,
Ўзбекистонда сақланаётган қўлёзма нусхалари ва турли мамлакатларда
амалга оширилган нашрларига таянган ҳолда бажарилганлиги, «Шарҳ ат-
Таъарруф» асарини бошқа кўплаб тасаввуф манбалари, хусусан, «ат-
Таъарруф», шунингдек, унгача яратилган Абу Наср Саррож Тусийнинг (ваф.
988) «Китоб ал-лумаъ фи-т-тасаввуф», Абу Толиб Маккийнинг (ваф. 996)
«Қут ул-қулуб», Абу Абдураҳмон ас-Суламийнинг (ваф. 1021) «Табақот ус-
суфия», Абу Нуайм ал-Исбаҳонийнинг (ваф. 1038) «Ҳилят ул-авлиё»
асарлари ҳамда ундан кейин яратилган Абдулкарим Қушайрийнинг
(986–1072) «Рисолайи Қушайрия», Али Ҳужвирийнинг (ваф. 1073) «Кашф
ул-маҳжуб ли-арбоб ал-қулуб», Абдуллоҳ Ансорийнинг (1006–1089)
«Табақот ус-суфия», Муҳаммад Ғаззолийнинг (1058–1111) «Иҳё улум ад-
дин», Нажмиддин Кубронинг (1145–1221) «Фавоиҳ ул-жамол ва фавотиҳ ул-
жалол» асарлари билан қиёслаган ҳолда амалга оширилганлиги, диссертация
мавзуси бўйича эълон қилинган илмий ишлар, жумладан, ОАK томонидан
диссертацияларнинг асосий илмий натижаларини эълон этиш тавсия этилган
илмий нашрларда чоп этилган мақолалар ҳамда халқаро ва республика илмий
ва илмий-амалий конференцияларида кенг муҳокама қилинган маърузалар
ҳамда тадқиқот натижаларидан келиб чиққан таклиф ва тавсияларнинг
амалиётга жорий этилганлиги, олинган натижаларнинг ваколатли
ташкилотлар томонидан тасдиқланганлиги билан белгиланади.
Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти
. Тадқиқот
натижаларининг илмий аҳамияти Ўрта Осиё тасаввуфи тарихи, тасаввуф
назариясининг вужудга келиши ва ривожланиши, шунингдек, тасаввуф
асосларини тадқиқ қилиш, тасаввуф манбашунослигига методологик
ёндашувлар ва бу борадаги назарий хулосаларни мукаммаллаштириш ҳамда
сўфийлик йўли босқичларини тадқиқ этишда фойдаланиш мумкинлиги билан
изоҳланади.
12
Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти шундаки, улардан тасаввуф
тарихи, назарияси ҳамда сўфийлар ҳаёти ва фаолиятини тадқиқ этишда,
тасаввуфни ўрганишга бағишланган давлат дастурларини бажаришда,
тасаввуфшуносликка оид дарслик ва қўлланмалар яратишда, тасаввуф
атамалари луғатлари ва тасаввуф энциклопедияларини тайёрлашда
фойдаланиш мумкин.
Тадқиқот
натижаларининг
жорий
қилиниши
.
Мустамлий
Бухорийнинг «Шарҳ ат-Таъарруф» асари ҳамда унинг XI–XV асрлар
Мовароуннаҳр ва Хуросон тасаввуф манбаларига таъсирини тадқиқ этиш
натижалари бўйича ишлаб чиқилган илмий хулосалар ва таклифлар асосида:
тасаввуф шайхлари ҳаёти, фаолияти ва қарашларига оид маълумотлар ва
хулосалардан «Ўзбекистон обидаларидаги битиклар» туркуми остидаги
китоб-альбом (14 жилдлик, Тошкент: «O`zbekiston», «Uzbekistan Today»,
2011–2016)да келтирилган тасаввуф шайхлари мақбараларидаги битикларни,
шунингдек,
бошқа
обидалардаги
сўфиёна
битиклар
тўғрисидаги
маълумотларни тайёрлашда фойдаланилган (Ўзбекистон Республикаси
Вазирлар Маҳкамасининг 2011 йил 21 июндаги 08/I–250-сонли ва 2012 йил
3 февралдаги 08/I–250-сонли мажлиси баённомаси). Илмий ишдаги
хулосалар ва таклифлар Ўзбекистон тарихий обидаларидаги битикларнинг
халқимиз маънавий меросидаги ўрнини аниқлашга, ёш авлодни
ватанпарварлик, инсонпарварлик, миллий ва умуминсоний қадриятлар
руҳида тарбиялашга йўналтирилган тадбирларни ишлаб чиқишга хизмат
қилади;
Марказий Осиё тасаввуфи тарихи ҳақидаги маълумотлар ва хулосалар,
уни тадқиқ этиш борасидаги таклиф ва тавсиялардан Миср Араб
Республикаси Қоҳира университети Ислом меъморчилиги ва осори
атиқалари факультети илмий гуруҳи томонидан Марказий Осиё тарихи ва
тамаддуни, Ўзбекистондаги меъморий обидалардаги битикларни тадқиқ
этишда фойдаланилган (Миср Араб Республикаси Қоҳира университетининг
2017 йил 21 февралда берилган маълумотномаси). Натижалар Миср илмий
жамоатчилиги ва халқини Ўзбекистоннинг буюк тарихи, бой маданий ва
маънавий мероси билан кенг ва чуқур таништиришга хизмат қилади.
тасаввуф тарихи, асослари, тушунчалари ва атамалари ҳамда сўфийлар
ҳаёти ва фаолиятига оид маълумотлар ва хулосалар «Ислом энциклопедияси»
(Тошкент: ЎзМЭ, 2017) учун 76 та мақола, жумладан, ислом тарихи, ақида,
фиқҳ, тафсир, ҳадис, ибодатлар, маросимлар ва бошқа исломий
тушунчаларга оид 42 та ҳамда бевосита тасаввуфга оид 34 та мақола
тайёрлашда фойдаланилган (ЎзР Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Дин
ишлари бўйича қўмитанинг 2016 йил 28 октябрда берилган 17-М-сонли
маълумотномаси). Натижада ушбу хулосалар, таклифлар ва тавсиялар
ўқувчилар, жумладан, ўсиб келаётган ёш авлодда ислом дини ва тасаввуф
тўғрисида, айниқса, ислом дини ниқоби остида фаолият кўрсатувчи бузғунчи
диний-экстремистик оқимлар ҳамда сохта тариқатчиларнинг соф ислом ва
13
тасаввуфдан йироқ эканлиги борасида тўғри тасаввур шаклланишига хизмат
қилади;
ёшлар диний ва маънавий тарбиясига оид илмий таклифлар ва
мулоҳазалардан
«Бухоро мероси» илмий-тадқиқот маркази томонидан
«Бухоро вилоятида ёшларнинг маданий мерос соҳасидаги билимларини
ошириш» (2015–2016 йй.) номли 35-06-15-сонли давлат гранти лойиҳасини
амалга оширишда фойдаланилган («Бухоро мероси» илмий-тадқиқот
марказининг 2017 йил 3 январда берилган 32-сонли маълумотномаси).
Мазкур натижалар ёшлар ўртасида амалга оширилган маънавий-маърифий
тадбирларни илмий асосда йўлга қўйишга ва сифатини оширишга, ўсиб
келаётган авлодни диний бағрикенглик, маънавий поклик, жамиятимизда
ҳукм сураётган тинч, осойишта ҳаёт учун шукроналик ва огоҳлик руҳида
тарбиялашга хизмат қилади;
тасаввуф мактаблари ва тариқатларига оид маълумотлар ва хулосалар,
уларни тадқиқ этиш борасидаги таклиф ва тавсиялардан Баҳоуддин
Нақшбанд
ёдгорлик
мажмуаси
марказининг
расмий
веб-сайти
www.naqshband.uzни яратиш ва такомиллаштириш, Занги ота мажмуасидаги
битикларни аниқлаш, қайд қилиш, ўқиш, таржима қилиш, таснифлаштириш
ва тизимлаштиришда фойдаланилган (Ўзбекистон Республикаси Фан ва
технологиялар агентлигининг 2017 йил 10 мартда берилган ФТК-0313/271-
сонли маълумотномаси).
Натижалар Ўзбекистонда истиқомат қилувчи турли
миллатлар вакиллари онгига диний бағрикенглик, ақидавий плюрализм,
байналмилаллик, мультикультурализм ғояларини сингдириш имконини
беради.
Тадқиқот натижаларининг апробацияси
.
Диссертация натижалари
6 та халқаро (жумладан, 4 та хориждаги ва 2 та Ўзбекистондаги) ва 17 та
республика илмий-амалий анжуманларида муҳокамадан ўтказилган.
Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши
.
Тадқиқот мавзуси
бўйича 22 та илмий иш чоп этилган бўлиб, уларнинг 2 таси монография,
20 таси мақолалардир. Ушбу мақолаларнинг 14 таси Ўзбекистонда ва 6 таси
хорижий мамлакатларда нашр этиладиган журналларда чоп этилган,
шулардан 15 таси Ўзбекистон Республикаси Олий аттестация комиссияси
томонидан докторлик диссертациялари асосий илмий натижаларини чоп
этиш учун тавсия этилган илмий нашрларда, жумладан, 14 таси республика
ва 1 таси хориж журналларида чоп этилган. Булардан ташқари тадқиқот
мавзуси бўйича тўплам, луғат ва энциклопедияларда ҳам 77 мақола,
жумладан, «Буюк юрт алломалари» тўпламида 3 та, «Тасаввуф атамалари
изоҳли луғати»да 7 та ва «Ислом энциклопедияси»да 67 та мақола чоп
этилган.
Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.
Диссертациянинг тузилиши
кириш, уч боб, асосий хулосалар, фойдаланилган адабиётлар рўйхати,
шартли белгилар ва қисқартмалар рўйхати, иловалар ҳамда диссертация
матнида учрайдиган айрим махсус атамалар ва тушунчалар изоҳидан иборат.
Диссертациянинг ҳажми 152 бетни ташкил этади.
14
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ
Кириш
қисмида тадқиқот мавзусининг долзарблиги ва зарурати
асосланган ҳамда муаммонинг ўрганилганлик даражаси таҳлил этилган,
тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланишининг устувор
йўналишлари ва диссертация бажарилган олий таълим ёки илмий-тадқиқот
муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари режалари билан боғлиқлиги
кўрсатиб берилган, тадқиқотнинг мақсади, вазифалари, объекти, предмети ва
усуллари аниқланган, тадқиқотнинг илмий янгилиги маълум қилинган,
тадқиқот натижаларининг ишончлилиги, илмий ва амалий аҳамияти кўрсатиб
берилган, тадқиқотнинг амалий натижалари, амалда жорий қилиниши,
апробацияси, эълон қилиниши ҳамда диссертациянинг тузилиши ва ҳажми
тўғрисида маълумотлар келтирилган.
Диссертациянинг
«Мустамлий Бухорий ва унинг «Шарҳ ат-
Таъарруф» асари»
деб номланган биринчи боби уч параграфдан иборат
бўлиб, диссертациянинг «Мустамлий Бухорийнинг ҳаёти ва ижоди» деб
номланган биринчи параграфида асар муаллифи Мустамлий Бухорийнинг
ҳаёти ва ижоди тарихий манбаларда келтирилган маълумотлар
48
асосида
комплекс тадқиқ этилди. Жумладан, тадқиқот давомида аниқланишича,
тафсир, ҳадис, фиқҳ, калом, тасаввуф ва фалсафа соҳаларининг олими
бўлган
49
Мустамлий ўзидан иккита асар қолдирган бўлиб, улардан бири
бизгача етиб келмаган Қуръоннинг форсча тафсири, иккинчиси эса ушбу
диссертацион тадқиқот мавзуси бўлган «Шарҳ ат-Таъарруф» асаридир.
Мазкур параграфда Мустамлийнинг таваллуди ва вафоти санаси
масаласига ҳам ойдинлик киритилди. Жумладан, Мустамлий Бухорийнинг
вафоти санаси тўғрисида Порсонинг
50
эмас, балки ас-Самъонийнинг
51
берган
маълумоти – ҳижрий-қамарий 434 йил 16 зулқаъда (милодий 1043 йилнинг
26 июнь) душанба куни ҳақиқатга яқинроқ эканлиги аниқланди. Бизгача етиб
келган манбаларда Мустамлий Бухорийнинг туғилган йили тўғрисида бирор-
бир маълумот қолмаган бўлса-да, ас-Самъонийга
52
таянган ҳолда унинг
70 йилдан ортиқ умр кўрганлиги, яъни 973 йилдан олдин дунёга келганлиги
аниқланди.
Биринчи бобнинг «Шарҳ ат-Таъарруф» асари ва унинг ўрганилиши» деб
номланган иккинчи параграфида дастлаб «Шарҳ ат-Таъарруф»гача ёзилган
48
رکلادبع دعس وبا ماما ،یناعمسلا
ی
متلا روصنم نب دمحم نب م
ی
دقت / باسنلاا .یم
ی
لعت و م
ی
فاقثلا ثاحبلاا و تامدخلا زکرم .یدورابلا رمع للهادبع ق
ی
ه
ناثلا ءزجلا .
ی
.
–
ب نانجلاراد
ی
.تور
7301
ه
/
7911
ص .م
231
ص .سماخلا ءزجلا .باسنلاا ؛
311
–
319
حصت هب / باطخلا لصف .دمحم هجاوخ ،اسراپ ؛
ی
و همدقم اب و ح
لعت
ی
لج تاق
ی
هاگشناد رشن زکرم ،نارهت .داژنرگسم ل
ی
،
7217
ص .
17
؛
عم
ی
رات .دومحم نب دمحا ،ءارقفلا ن
ی
تارازم رکذ رد هدازلام خ
/ اراخب
حصت و همدقم اب
ی
و ح
شحت
ی
چلگ دمحا مامتهاب و ملاعا مجارت و ه
ی
ناعم ن
ی
.
،نارهت
ا تاعلاطم زکرم
ی
نار
ی
،
7210
ص .
41
؛
راخب اروت
ی
دلارصان ،
ی
ازلا ۀفحت .ن
ی
ر
ی
گنس پاچ .ن
ی
،اراخب .
7970
.
49
رات
ی
اراخب تارازم رکذ رد هدازلام خ
ص .
41
.
50
ص .باطخلا لصف
17
.
51
ص .سماخلا ءزجلا .باسنلاا
319
.
52
ص .سماخلا ءزجلا .باسنلاا
319
.
15
тасаввуф манбалари тўғрисида умумий шарҳ берилгач, XI асрдан бошлаб
форсий ва туркий тилларда ҳам тасаввуфга оид асарлар яратила
бошлашининг ижтимоий-сиёсий омиллари тўғрисида сўз юритилади.
Шундан сўнг, бир томондан, тасаввуфнинг Марказий Осиёга кенг кириб
келиши шароитида сўфийликка бағишланган доктринал асарларга, иккинчи
томондан эса минтақа халқлари тилларида ёзилган сўфийлик асарларига
бўлган эҳтиёж «Шарҳ ат-Таъарруф»нинг ёзилиш сабаблари бўлганлиги
кўрсатиб берилади. Параграфнинг давомида «Шарҳ ат-Таъарруф» асари
тўғрисида умумий тарзда тўхталиб ўтилади. Жумладан, «Шарҳ ат-
Таъарруф», Калободий Бухорийнинг тасаввуфга бағишланган «ат-Таъарруф»
асарининг форс тилига таржимаси ва шарҳи сифатида ёзилган бўлса-да,
нафақат ўзининг шарҳланувчи асардан бир неча бор катта бўлган тўрт
рубъдан иборат бўлган улкан ҳажми билан, балки унда ўртага ташланган ва
тадқиқ этилган мавзулар жиҳатидан ҳам шарҳланувчи китобдан ажралиб
турадиган мустақил бир асар эканлиги кўрсатиб берилди. «Шарҳ ат-
Таъарруф», биринчи навбатда, тасаввуфга оид муҳим манба сифатида
тасаввуф назарияси ва агиографиясига бағишланган. Тадқиқот жараёнида
аниқланишича, шу кунга қадар дунёнинг турли мамлакатларида «Шарҳ ат-
Таъарруф» асарининг 27 та қўлёзма нусхаси топилган бўлиб, улар Покистон,
Туркия, Эрон, Россия, Германия, Франция, Миср, Ҳиндистон ва
Ўзбекистондаги қўлёзмалар хазиналарида сақланмоқда. «Шарҳ ат-Таъарруф»
асари шу пайтга қадар 1909–1912 йиллари Лакҳнав шаҳрида
53
, 1967
54
ва
1984–1987
55
йиллари Теҳронда нашр этилган бўлиб, 2013 йили Теҳронда
асарнинг Покистон Миллий музейида сақланаётган қўлёзмасининг
факсимиле нусхаси чоп этилди
56
. Ушбу параграфда «Шарҳ ат-Таъарруф»
асарининг ўрганилиш даражаси ҳам батафсил таҳлил этилади (бу тўғрида
авторефератнинг кириш қисмида тўхталиб ўтилган).
Биринчи бобнинг «Шарҳ ат-Таъарруф»нинг тузилиши ва манбалари»
деб номланган учинчи параграфида асарнинг тузилиши ҳамда ундаги боблар
тартиби ва мазмуни тўғрисида сўз боради. 68 бобдан иборат бўлган «Шарҳ
ат-Таъарруф» асари мазмунини тематик жиҳатдан икки асосий қисм –
тасаввуфга (1–2, 24–68-боблар) ва ақидага (3–23-боблар) оид қисмларга,
ундаги бобларнинг вазифаларга кўра эса қуйидаги тўрт қисмга бўлиш ҳам
мумкин: 1) сўфийлик ва сўфийлар (1–2-боблар); 2) сўфийлар ақидаси
(3–23-боблар); 3) тасаввуф назарияси ва амалиёти (24–59 ва 68-боблар);
4) худонинг сўфийларга иноятлари (60–67 боблар). Ушбу параграфда
53
لمتسم
ی
ب
راخ
ی
هاربا وبا ،
ی
عامسا م
ی
رد .فرعت حرش .دمحم نب ل
3
شنم :ونهکل .دلج
ی
،روشک لون
7973
.
54
لا
لمتسم
ی
راخبلا
ی
هاربا وبا ،
ی
عامسا م
ی
حصت هب / فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش .دمحم نب ل
ی
شحت و ح
ۀی
م نسح
ی
نب ،نارهت .لوا ءزج .رهچون
ی
ا گنهرف دا
ی
،نار
7233
.
55
لا
لمتسم
ی
راخبلا
ی
هاربا وبا ،
ی
عامسا م
ی
حصت هب / فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش .دمحم نب ل
ی
رد .نشور دمحم ح
4
اهعبر .عبر
ی
7
،
3
،
2
،
3
و
4
طاسا :نارهت .
ی
،ر
7232
-
7233
.
56
لمتسم
ی
راخب
ی
هاربا وبا ،
ی
عامسا م
ی
خسن / فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش .دمحم نب ل
ه
خسن لصا عطق هب نادرگرب
ۀ
طخ
ی
رامش هب
ۀ
207. N.M. 1959
زوم
ۀ
لم
ی
چارک( ناتسکاپ
ی
)
تباتک ،
312
و همدقم .ه
ی
جن :اه تشاددا
ی
ام ب
ی
وره ل
ی
م .
ی
بوتکم ثار
،
7293
.
16
аниқланишича, «ат-Таъарруф» асари «Шарҳ ат-Таъарруф» асарининг
ёзилиши учун асос бўлган биринчи манба ҳисобланади. Бироқ, Мустамлий
«Шарҳ ат-Таъарруф»ни тасаввуф ва бошқа фанларга оид мустақил манба
сифатида шакллантиришда Ҳаким ат-Термизийнинг (820–930) «Манозил ул-
ибод мин ал-ибода» ва «Хатм ул-авлиё», Абу Мансур Мотуридийнинг
(870–945) «Китоб ат-тавҳид», «Баёну ваҳм ал-муътазила», «ар-Радду ала-л-
қаромита», «Радд ал-имома ли баъз ар-равофиз», Абулҳасан Ашъарийнинг
(873–936) «Китоб ал-фусул», Абу Наср Саррож Тусийнинг (ваф. 988) «Китоб
ал-лумаъ фи-т-тасаввуф», Абу Толиб Маккийнинг (ваф. 996) «Қут ул-қулуб»,
Абу Абдураҳмон ас-Суламийнинг (ваф. 1021) «Табақот ус-суфия» ва Абу
Нуайм ал-Исбаҳонийнинг (ваф. 1038) «Ҳилят ул-авлиё» асарларидан манба
сифатида фойдаланган.
«Шарҳ ат-Таъарруф» – тасаввуфга оид манба»
деб номланувчи
иккинчи боби диссертациянинг асосий қисми ҳисобланиб, унда асарнинг
тасаввуфга оид манба сифатидаги аҳамияти кўрсатиб берилган. «Шарҳ ат-
Таъарруф» ўша даврга қадар ёзилган аксарият тасаввуф манбаларидан
фарқли ўлароқ сўфийликнинг аксарият жиҳатларини қамраб олувчи қомусий
манба сифатида намоён бўлган бўлиб, унда тасаввуфнинг қуйидаги
жиҳатлари ёритиб берилган: 1) тасаввуф тарихи; 2) тасаввуф таърифи ва
моҳияти; 3) тасаввуф асослари; 4) сўфийлар ҳаёти ва фаолияти.
Иккинчи бобнинг «Шарҳ ат-Таъарруф»да тасаввуф тарихи, таърифи ва
моҳияти баёни» деб номланувчи биринчи параграфи асарда тасаввуф тарихи,
«сўфий» сўзи этимологияси ва тасаввуф моҳиятининг ёритилиш даражаси ва
усулларига тўхтаб ўтилган. Мустамлий сўфийликнинг суффа аҳли орасида
пайдо бўлганлигини таъкидлаб, Басра, Кўфа, Хуросон ва Мовароуннаҳр
зоҳидлик мактаблари ҳамда Ироқ, Хуросон, Миср, Шом ва Ўрта Осиё тасав-
вуф мактаблари вакилларининг ҳаёти, фаолияти ва қарашлари тўғрисида
қимматли маълумотлар беради. «Шарҳ ат-Таъарруф»да «сўфий» сўзининг
арабча «сафо» («поклик»), «аҳл ас-суффа» («суффа аҳли»), «суф» («жун»)
ёки «саф» («саф», «қатор») сўзидан ясалганлиги тўғрисида тахминлар
билдирилган
57
. Бундан ташқари, мазкур параграфда Мустамлийнинг тасав-
вуфнинг моҳияти тўғрисидаги қарашлари тадқиқ этилган. Аниқла-нишича,
Мустамлий назарида тасаввуфнинг моҳияти банданинг худога бўлган муҳаб-
батидан иборат бўлиб
58
, сўфий худонинг висолига етишиш учун иродатдан
бошланиб маърифатга бориб тугайдиган ва бу орадан сайру сулукнинг
кўплаб ҳоллари ва мақомлари жой олган йўлни босиб ўтиши керак бўлади.
Мустамлий тасаввуридаги тасаввуф моҳиятининг яна бир муҳим унсури
унинг
валоят
(валийлик) хусусиятига эга эканлигидир
59
.
Иккинчи бобнинг «Шарҳ ат-Таъарруф»да тасаввуф асослари баёни»
деб
номланувчи иккинчи параграфи диссертациянинг энг йирик параграфи ҳамда
57
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
92
،
93
،
93
،
737
–
733
،
731
،
727
–
724
،
732
،
731
،
744
،
741
–
749
،
730
،
733
،
309
.
58
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
737
.
59
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
31
،
747
،
711
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش ؛
2
.
7234
ص .
7007
.
17
тадқиқотнинг энг асосий қисмларидан биридир. Мустамлий ўзигача ўтган
сўфийларнинг қарашларини умумлаштирган ҳолда, сўфийлик йўлининг
марказлашган
тизимини
яратишга
уринган.
Тадқиқот
жараёнида
аниқланишича, Мустамлий тасаввуридаги тасаввуф тизимида сўфийлик йўли
аввал бошлаб икки босқич –
шариат
ва
ҳақиқат
босқичларига бўлинади.
Шундан сўнг айни ўринда тасаввуф маъносини берувчи ҳақиқат босқичининг
ўзи
иродат
билан бошланиб,
маърифат
билан тугайдиган ва ушбу иккаласи
ўртасида
сўфийлик даражалари
деб аталмиш йўл босиб ўтиладиган уч
босқичга:
иродат → сўфийлик даражалари → маърифат
кетма-кетлигидаги
босқичларга бўлинади. Бу ўринда иродат ва маърифат босқичлари сўфийлик
йўлининг бошланиш ва тугалланиш нуқталари бўлиб, тасаввуф
жараёнларининг асосий қисми иккинчи босқич – сўфийлик даражалари
босқичида кечади. Мустамлий тавсифида узоқ кечадиган ушбу босқичнинг
ўзи қатъий кетма-кетликда келадиган тўрт босқич:
илм → важд → ҳол →
мақом
босқичларига бўлинади. Ушбу параграфнинг «Шариат ва ҳақиқат»,
«Иродат», «Илм», «Важд», «Ҳол ва мақом» ҳамда «Маърифат» деб
номланувчи олти бандида Мустамлийнинг
шариат
ва
ҳақиқат
нисбати,
иродат
ва
маърифат
босқичларининг хусусиятлари, сўфийлик даражалари,
жумладан, биринчи даража бўлмиш
илм
нинг ўзи қатъий кетма-кетликда
ўрганилиши лозим бўлган беш илм:
тавҳид илми, шариат илми, ҳикмат
илми, маърифат илми, ишорат илми
га бўлиниши
60
, иккинчи даража
важд
нинг ўз келиб чиқиш сабаблари, шартлари, кўринишлари, тузилиши,
мақсади ва йўқолиш шароитларига эга бўлган мукаммал тизим эканлиги
61
ҳамда сўфийлик мақомлари ва ҳоллари тўғрисидаги қарашлари таҳлил
этилган. Тадқиқот жараёнида аниқланишича, «Шарҳ ат-Таъарруф» асарида
сўфийлик мақомлари ва ҳолларининг батафсил тавсифи келтирилган бўлиб,
асар муаллифи ушбу масалага ўзига хос ёндашган ҳолда, мақомлар ва
ҳолларнинг ўзигача бўлган муаллифлар асарларида баён этилган моҳияти,
турлари, сони ва хусусиятларидан фарқланиб турувчи тизимини яратишга
уринган. Жумладан, Мустамлий бир қатор муаллифлардан фарқли равишда
мақом ва ҳолга бир-биридан фарқ қилувчи ҳодисалар сифатида қараган
62
;
мақомни ҳолга тобе деб билган айрим муаллифлардан
63
фарқли ўлароқ,
ҳолни мақомга тобе ҳодиса сифатида баҳолаган
64
; мақом соликнинг ўз саъй-
ҳаракатлари натижасида эришиладиган, ҳол эса банданинг саъй-
ҳаракатларига боғлиқ бўлмаган тарзда худо томонидан ато қилинадиган
нарса, деб билувчи аксарият муаллифлардан
65
фарқли равишда, ҳолга
банданинг амаллари натижасида қўлга киритиладиган, мақомга эса худо
60
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
2
.
7234
ص .
7779
–
7733
.
61
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
3
.
7233
ص .
7339
–
7331
.
62
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
794
.
63
ناهفصا
ی
/ صاخلا جهن .روصنموبا ،
حصت
ی
داوجروپ للهارصن ح
ی
لجم .
ۀ
قحت
ی
ملاسا تاق
ی
.
7231
رامش .موس لاس ،
ۀ
7
و
3
ص .
723
.
64
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
793
.
65
ص .عمللا
34
–
33
؛
ناشاک
ی
ص .فوصت و نافرع تاحلاطصا گنهرف .
34
،
724
.
18
томонидан ато қилинадиган ҳодиса сифатида қараган
66
. «Шарҳ ат-
Таъарруф»да сўфийлик мақоми ва ҳолларининг қуйидаги сони, турлари ва
кетма-кетлиги тавсифланган: ўн тўрт мақом:
тавба, зуҳд, фақр, тақво,
таваккул, ризо, зикр, унс, қурб, иттисол, тажрид, тафрид, фано, бақо
; ўн
етти ҳол:
сабр, тавозеъ, хавф, ражо, ихлос, шукр, яқийн, муҳаббат, шавқ,
ғалаба, сукр, саҳв, ғайбат, шуҳуд, жамъ, тафриқа, инбисот
.
Иккинчи бобнинг «Шарҳ ат-Таъарруф»да сўфийлар агиографияси»
деб
номланувчи учинчи параграфида «Шарҳ ат-Таъарруф» асарининг сўфийлар
агиографиясига оид манба сифатидаги ўрни ва аҳамияти тадқиқ этилган.
Жумладан, аниқланишича, «Шарҳ ат-Таъарруф»да тасаввуфнинг бошқа
жиҳатлари билан биргаликда Мустамлийгача яшаб ўтган машҳур
сўфийларнинг ҳаёти, фаолияти ва қарашлари кенг акс эттирилган. Ушбу
асардан XI асргача бўлган даврда яшаб ўтган 134 нафар сўфий ҳаёти ва
фаолияти, ҳоллари ва мақомлари, кароматлари ва айтган гаплари
тўғрисидаги нисбатан батафсил маълумотлар жой олган. Мустамлий ўз
асарида сўфийлар тўғрисидаги маълумотларни икки шаклда: тазкира
шаклида (ҳар бири маълум бир сўфийга бағишланган алоҳида бўлимларда) ва
сочма шаклда (турли мавзуларга бағишланган бобларда турли муносабатлар
билан келтирилган сўфийлар тўғрисидаги қиссалар ва ҳикоятларда)
келтирган бўлиб, тазкира шаклида умуман сўфийлик таълимоти, жумладан,
турли сўфийлик мактаблари ва йўналишлари асосчилари ҳамда машҳур
вакилларидан бўлган 70 сўфий
67
, сочма шаклда эса яна 64 сўфий ҳаёти,
фаолияти ва қарашлари тўғрисида маълумотлар келтирилган. Айтиб ўтиш
лозимки, «Шарҳ ат-Таъарруф» асарида эслатилган 134 сўфийдан 14 таси –
Фузайл ибн Иёз (725–803), Али ибн Фузайл (VIII–IX а.), Бишр ибн Ҳорис
(ваф. 841), Ҳотим Асамм (ваф. 851 й.), Абу Бакр Воситий (ваф. 932), Абу
Бакр Варроқ Термизий (ваф. 909), Абу Абдуллоҳ Муҳаммад Ҳаким Термизий
(820–930), Абулқосим Ҳаким Самарқандий (ваф. 953), Абу Бакр Иштиханий
(Х а.), Амра (Х а.), Абу Тоҳир Боркатий (Х а.), Аҳмад ибн Саид (Х а.), Абу
Ҳомид Дўстон (Х–XI а.) ва Абу Бакр Калободий (ваф. 995) Ўрта Осиё
тасаввуф мактаби вакиллари ҳисобланишади. Булар орасидан марвлик
зоҳидлар Ҳотим Асамм ва Абу Ҳомид Дўстон, самарқандлик фақиҳ ва сўфий
Абу Бакр Иштиханий ва самарқандлик сўфий Абу Тоҳир Боркатий номлари
шарҳланувчи асар «ат-Таъарруф»да келтирилмаган бўлса, фарғоналик сўфий
аёл Амра номи бошқа манбаларда ҳам учрамайди.
Диссертациянинг
«Шарҳ ат-Таъарруф»нинг XI–XV асрларда
Мовароуннаҳр ва Хуросонда яратилган тасаввуф манбаларига таъсири»
деб номланган учинчи бобида асарнинг ўзидан кейин яратилган тасаввуф
манбаларига кўрсатган таъсири кўлами Абдулкарим Қушайрийнинг
(986–1072) «Рисолайи Қушайрия», Али Ҳужвирийнинг (ваф. 1073) «Кашф
ул-маҳжуб», Фаридиддин Атторнинг (1145–1221) «Тазкират ул-авлиё», Хожа
66
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
2
.
7234
ص .
7779
.
67
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
794
–
321
.
19
Муҳаммад Порсонинг (1348–1420) «Фасл ул-хитоб», Абдураҳмон
Жомийнинг (1414–1492) «Нафаҳот ул-унс» ва Алишер Навоийнинг
(1441–1501) «Насойим ул-муҳаббат» асарлари мисолида кўрсатиб берилди.
Диссертациянинг ушбу боби олти параграфни ўз ичига олади.
Бобнинг «Шарҳ ат-Таъарруф» ва «Рисолайи
Қушайрия» деб номланган
биринчи параграфида «Шарҳ ат-Таъарруф»нинг «Рисолайи Қушайрия»
асарига таъсири даражаси тадқиқ этилди. Бунда, «Рисолайи Қушайрия»
асарининг манбаларини таҳлил этиш, «Шарҳ ат-Таъарруф» ва «Рисолайи
Қушайрия» асарлари тузилиши ҳамда улардаги ўхшаш агиографик
қиссаларни қиёсий ўрганиш натижасида, биринчидан, «Рисолайи Қушайрия»
асари тузилишининг «Шарҳ ат-Таъарруф» асари тузилишига ўхшаб кетиши,
иккинчидан, Ҳорис Муҳосибий, Абу Усмон Ҳирий ва Рувайм ибн Муҳаммад
тўғрисидаги 3 қиссанинг айнан «Рисолайи Қушайрия» асарида келтирилган
вариантлари унгача яратилган манбалар орасида фақатгина «Шарҳ ат-
Таъарруф»да учраши аниқланди
68
. Булар эса «Шарҳ ат-Таъарруф» асарининг
«Рисолайи Қушайрия» асарини ёзишда фойдаланилган манбалардан бири
бўлганлигига шубҳа қолдирмайди.
Учинчи бобнинг «Шарҳ ат-Таъарруф» ва «Кашф ул-маҳжуб» деб
номланган иккинчи параграфида ҳам «Кашф ул-маҳжуб» асари манбаларини
таҳлил этиш, «Шарҳ ат-Таъарруф» ва «Кашф ул-маҳжуб» асарлари тузилиш
ва мазмунини қиёсий ўрганиш орқали «Шарҳ ат-Таъарруф»нинг «Кашф ул-
маҳжуб» асарини ёзишда фойдаланилган манбалардан бири бўлганлиги
исботлаб берилди. Жумладан, аниқланишича, биринчидан, «Кашф ул-
маҳжуб» асари тузилиши унгача яратилган бошқа манбалар орасида кўпроқ
«Шарҳ ат-Таъарруф» асари тузилишига ўхшаб кетади, иккинчидан Фузайл
ибн Иёз, Абу Ҳафс Ҳаддод ва Абу Ҳамза Хуросоний тўғрисидаги
3 қиссанинг «Кашф ул-маҳжуб»да келтирилган вариантлари ҳам ушбу
қиссаларнинг «Шарҳ ат-Таъарруф»да келтирилган вариантлари билан деярли
бир хил
69
.
Учинчи бобнинг «Шарҳ ат-Таъарруф» ва «Тазкират ул-авлиё» деб
номланган учинчи параграфида ушбу икки асардаги муштарак ўринларни
қиёсий ўрганиш орқали «Шарҳ ат-Таъарруф»нинг «Тазкират ул-авлиё»
манбалари орасидаги муҳим ўрни кўрсатиб берилган. Тадқиқот жараёнида
аниқланишича, ушбу икки асарда сўфийлар ҳаёти, фаолияти ва қарашлари
тўғрисидаги 50 муштарак қисса мавжуд бўлиб, мазкур қиссалардан 37 таси
«Шарҳ ат-Таъарруф»дан «Тазкират ул-авлиё»га қадар яратилган бошқа
тасаввуф манбаларида учрамайди, яъни фақатгина ушбу икки асарда мавжуд.
Бундан ташқари мазкур 50 муштарак қиссадан ҳаммаси бўлиб 44 тасининг
матни ва баён услуби, айрим жузъий фарқларни ҳисобга олмаганда, ҳар
68
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
333
،
323
،
332
؛
شق
ی
ر
ی
رکلادبع ،
ی
لاسر .نزاوه نب م
ۀ
شق
ی
ر
ی
برع زا همجرت / ه
ی
سراف هب
ی
لعوبا طسوت
ی
ب نسح
نامثع دمحا ن
ی
حصت .
ی
ملع تاراشتنا
ی
گنهرف
ی
،نارهت
237
7
.
ص
23
،
42
،
333
.
69
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
302
–
303
،
373
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش ؛
3
.
7233
ص .
7137
–
7133
فشک ؛
ص .بوجحملا
730
،
744
،
713
.
20
иккала асарда деярли бир хил эканлиги Атторнинг ушбу 50 муштарак
қиссадан 44 тасини бевосита «Шарҳ ат-Таъарруф» асаридан олганлиги ёки
шу асарга таянган ҳолда ёзганлигини кўрсатади.
Учинчи бобнинг «Шарҳ ат-Таъарруф» ва «Фасл ул-хитоб» деб
номланувчи тўртинчи параграфида «Шарҳ ат-Таъарруф»нинг «Фасл ул-
хитоб» асарини ёзишда фойдаланилган манбалар орасидаги алоҳида ўрни
кўрсатиб берилган. Аниқланишича, «Фасл ул-хитоб» асари «Шарҳ ат-
Таъарруф»дан энг кўп таъсир олган асардир. Хожа Муҳаммад Порсо ўз
асарида «Шарҳ ат-Таъарруф»дан 60 та иқтибос келтирган бўлиб, уларнинг
44 таси тасаввуфга, қолган 16 таси эса каломга оид. «Фасл ул-хитоб»да
Мустамлийдан иқтибос келтирилган тасаввуфга оид 44 парчанинг 30 таси
тасаввуф асослари – шариат ва ҳақиқат нисбати, сўфийлик даражалари ҳамда
маърифатга бағишланган ўринлар, 14 таси эса агиографик қиссалардир. Шу
ўринда аниқландики, «Шарҳ ат-Таъарруф»нинг бошқа тасаввуф манбаларига
кўрсатган таъсири агиографик характерга эга бўлган бўлса, «Фасл ул-
хитоб»га у кўпроқ доктринал таъсир ўтказган.
Учинчи бобнинг «Шарҳ ат-Таъарруф» ва «Нафаҳот ул-унс» деб
номланувчи бешинчи параграфида Жомийнинг «Нафаҳот ул-унс» асарида
«Шарҳ ат-Таъарруф»дан олинган қиссалар таҳлили берилган. Диссертацияда
Абдураҳмон Жомий ўзининг «Нафаҳот ул-унс» асаридан жой олган Ўрта
Осиёлик 2 сўфий – Абу Ҳомид Дўстон ва Абулқосим Ҳаким Самарқандий
ҳаёти, фаолияти ва қарашлари тўғрисида ҳикоя қилувчи 3 қиссани
Мустамлий Бухорийнинг «Шарҳ ат-Таъарруф» асаридан олганлиги
70
исботлаб берилди.
Учинчи бобнинг «Шарҳ ат-Таъарруф» ва «Насойим ул-муҳаббат» деб
номланувчи олтинчи параграфи «Шарҳ ат-Таъарруф»нинг «Насойим ул-
муҳаббат»га кўрсатган билвосита таъсирига бағишланган. Тадқиқот
жараёнида аниқланишича, Навоий ўзининг «Насойим ул-муҳаббат» асарини
ёзишда Жомийнинг «Нафаҳот ул-унс» асаридан ижодий фойдаланар экан, бу
асарида Жомий «Шарҳ ат-Таъарруф» асаридан олган Зуннун, Абу Бакр
Шиблий, Абулқосим Ҳаким Самарқандий, Абу Амр Зужожий ва Абу Ҳомид
Дўстон тўғрисидаги 5 қиссани келтирган
71
. Навоий тазкирасида, бир
томондан, «Шарҳ ат-Таъарруф»да мавжуд бўлган қиссалардан айримларини
келтириши, иккинчи томондан, унда «Шарҳ ат-Таъарруф»нинг эслатиб
ўтилиши «Насойим ул-муҳаббат»нинг Мустамлий қаламига мансуб ушбу
асарнинг туркий тилдаги тасаввуфга оид манбаларга ўтказган таъсирининг
илк намунаси эканлигини кўрсатади.
70
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
321
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش ؛
3
.
7232
ص .
332
؛
ماج
ی
تاحفن ،نامحرلادبع نیدلارون ،
نلاا
دباع دومحم :حیحصت و همدقم اب / س
ی
،مراهچ پاچ ،تاعلاطا ،نارهت ،
7213
ص .
734
،
311
–
311
.
71
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
700
،
301
،
321
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش ؛
3
.
7233
ص .
7139
،
7117
.
Навоий, Алишер. Насойим ул-муҳаббат. Мукаммал асарлар тўплами. Йигирма томлик. Ўн еттинчи том
/Нашрга тайёрловчилар: С. Ғаниева, М. Мирзааҳмедова. Арабча ва форсча матнларни таржима қилиб,
нашрга тайёрловчи ва масъул муҳаррир: С. Рафиддинов. – Тошкент: «Фан», 2001. Б. 31, 49, 87–88, 157, 197.
21
ХУЛОСА
«Шарҳ ат-Таъарруф» асарининг тасаввуфга оид манба сифатидаги
аҳамияти ҳамда унинг Мовароуннаҳр ва Хуросонда яратилган тасаввуф
манбаларига таъсирига бағишланган тадқиқот натижасида қуйидаги
хулосаларга келдик:
1. Хожа Абу Иброҳим Исмоил ибн Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ал-
Мустамлий ал-Бухорий тахминан 968–970 йиллар атрофида Бухоро шаҳрида
дунёга келиб, 1043 йилда ана шу шаҳарда оламдан ўтган. Мустамлий
Бухорий ўзидан иккита асар қолдирган бўлиб, улардан бири бизгача етиб
келмаган Қуръоннинг форсча тафсири, иккинчиси эса Абу Бакр
Калободийнинг араб тилида ёзилган «ат-Таъарруф» асарига шарҳ сифатида
ёзилган ва ушбу тадқиқот манбаси бўлган форсча «Шарҳ ат-Таъарруф»
асаридир.
2. Мустамлий Бухорий «Шарҳ ат-Таъарруф» асарини ёзишда
Калободийнинг «ат-Таъарруф» асаридан ташқари Ҳаким ат-Термизийнинг
«Манозил ул-ибод мин ал-ибода» ва «Хатм ул-авлиё», Абу Мансур
Мотуридийнинг «Китоб ат-тавҳид», «Баёну ваҳм ал-муътазила», «ар-Радду
ала-л-қаромита», «Радд ул-имома ли баъз ар-равофиз», Абулҳасан
Ашъарийнинг «Китоб ул-фусул», Абу Наср Саррож Тусийнинг «Китоб ал-
лумаъ фи-т-тасаввуф», Абу Толиб Маккийнинг «Қут ул-қулуб», Абу
Абдураҳмон ас-Суламийнинг «Табақот ус-суфия» ва Абу Нуайм ал-
Исбаҳонийнинг «Ҳилят ул-авлиё» асарларидан манба сифатида фойдаланган.
3. «Шарҳ ат-Таъарруф»да тасаввуфнинг қуйидаги жиҳатлари ёритиб
берилган: 1) тасаввуф тарихи; 2) тасаввуф таърифи ва моҳияти; 3) тасаввуф
асослари; 4) сўфийлар ҳаёти ва фаолияти.
4. «Шарҳ ат-Таъарруф»да тасаввуф таълимоти илдизлари, тасаввуфнинг
келиб чиқиши, илк сўфийлар ва дастлабки сўфийлик мактаблари тўғрисида
турли даражадаги маълумотлар келтирилган. Жумладан, унда сўфийликнинг
илк бор суффа аҳли орасида пайдо бўлганлиги таъкидланиб, Басра, Кўфа,
Хуросон ва Мовароуннаҳр зоҳидлик мактаблари, Ироқ (Бағдод), Хуросон
(Нишопур), Миср, Шом (Дамашқ) ва Ўрта Осиё тасаввуф мактаблари йирик
вакилларининг ҳаёти, фаолияти ва қарашлари тўғрисида қимматли
маълумотлар берилган.
5. Мустамлий «сўфий» сўзининг келиб чиқиши ҳамда тасаввуфнинг
мақсади ва моҳияти тўғрисида сўз юритган. Жумладан, «Шарҳ ат-
Таъарруф»да «сўфий» сўзининг арабча «сафо» («поклик»), «аҳл ас-суффа»
(«суффа аҳли»), «суф» («жун») ёки «саф» («саф», «қатор») сўзидан
ясалганлиги тўғрисида тахминлар билдирилган. Шунингдек, Мустамлий
назарида тасаввуфнинг моҳияти банданинг худога бўлган муҳаббатидан
иборат бўлиб, сўфий худонинг висолига етишиш учун иродатдан бошланиб,
маърифатга бориб тугайдиган ва бу орадан сайру сулукнинг кўплаб ҳоллари
ва мақомлари жой олган йўлни босиб ўтиши керак бўлади. Мустамлий
22
тасаввуридаги тасаввуф моҳиятининг яна бир муҳим унсури унинг валоят
хусусиятига эга эканлигидир.
6. Мустамлий «Шарҳ ат-Таъарруф»да сўфийлик йўлининг марказлашган
тизимини яратишга уринган. Мустамлий тасаввуридаги тасаввуф тизимида
сўфийлик йўли аввал бошлаб икки босқич –
шариат
ва
ҳақиқат
босқичларига бўлинади. Шундан сўнг, айни ўринда, тасаввуф маъносини
берувчи ҳақиқат босқичининг ўзи
иродат
билан бошланиб,
маърифат
билан
тугайдиган ва ушбу иккаласи ўртасида
сўфийлик даражалари
деб аталмиш
йўл босиб ўтиладиган уч босқичга:
иродат → сўфийлик даражалари →
маърифат
кетма-кетлигидаги босқичларга бўлинади. Бу ўринда иродат ва
маърифат босқичлари сўфийлик йўлининг бошланиш ва тугалланиш
нуқталари бўлиб, тасаввуф жараёнларининг асосий қисми иккинчи босқич –
сўфийлик даражалари босқичида кечади. Мустамлий тавсифида узоқ
кечадиган ушбу босқичнинг ўзи қатъий кетма-кетликда келадиган тўрт
босқич:
илм → важд → ҳол → мақом
босқичларига бўлинади.
7. «Шарҳ ат-Таъарруф» асарида сўфийлик мақомлари ва ҳолларининг
батафсил тавсифи келтирилган бўлиб, асар муаллифи мақомлар ва
ҳолларнинг ўзигача бўлган муаллифлар асарларида баён этилган моҳияти,
турлари, сони ва хусусиятларидан фарқланиб турувчи тизимини яратишга
уринган. Жумладан:
1) Мустамлий бир қатор муаллифлардан фарқли равишда мақом ва ҳолга
бир-биридан фарқ қилувчи ҳодисалар сифатида қараган; мақомни ҳолга тобе
деб билган айрим муаллифлардан фарқли ўлароқ, ҳолни мақомга тобе ҳодиса
сифатида баҳолаган; аксарият муаллифлардан фарқли равишда, ҳолга
банданинг амаллари натижасида қўлга киритиладиган, мақомга эса худо
томонидан ато қилинадиган ҳодиса сифатида қараган.
2) «Шарҳ ат-Таъарруф»да сўфийлик мақом ва ҳолларининг қуйидаги
сон, турлари ва кетма-кетлиги тавсифланган: ўн тўрт мақом:
тавба, зуҳд,
фақр, тақво, таваккул, ризо, зикр, унс, қурб, иттисол, тажрид, тафрид,
фано, бақо
; ўн етти ҳол:
сабр, тавозеъ, хавф, ражо, ихлос, шукр, яқийн,
муҳаббат, шавқ, ғалаба, сукр, саҳв, ғайбат, шуҳуд, жамъ, тафриқа,
инбисот
.
8. «Шарҳ ат-Таъарруф»дан XI асргача бўлган даврда яшаб 134 дан ортиқ
сўфий ҳаёти ва фаолияти, ҳоллари ва мақомлари, кароматлари ва айтган
гаплари тўғрисидаги нисбатан батафсил маълумотлар жой олган.
«Шарҳ ат-Таъарруф» асарининг агиографик манба сифатидаги аҳамияти
ва ўзига хос хусусиятлари қуйидагилардан иборат:
1) асарда сўфийлар тўғрисидаги маълумотлар икки шаклда: тазкира
шаклида ва сочма шаклда берилган. Жумладан, тазкира шаклида, умуман,
сўфийлик таълимоти, жумладан, турли сўфийлик мактаблари ва
йўналишлари асосчилари ҳамда машҳур вакилларидан бўлган 70 сўфий,
сочма шаклда эса яна 64 сўфий ҳаёти, фаолияти ва қарашлари тўғрисида
маълумотлар келтирилган.
23
2) «Шарҳ ат-Таъарруф» асарида эслатилган 134 сўфийдан 14 таси Ўрта
Осиё тасаввуф мактаби вакиллари бўлиб, улар орасидан марвлик зоҳидлар
Ҳотим Асамм ва Абу Ҳомид Дўстон, самарқандлик фақиҳ ва сўфий Абу Бакр
Иштиханий ва самарқандлик сўфий Абу Тоҳир Боркатий номлари
шарҳланувчи асар «ат-Таъарруф»да келтирилмаган бўлса, фарғоналик сўфий
аёл Амра номи бошқа манбаларда ҳам учрамайди.
3) «Шарҳ ат-Таъарруф» Ўрта Осиёда ёзилган тасаввуф манбалари
орасида сўфийлар ҳаёти, фаолияти ва қарашлари кенг акс эттирилган илк
йирик агиографик манбалардан биридир.
9. «Шарҳ ат-Таъарруф» XI
–
XV асрларда Мовароуннаҳр ва Хуросонда
яратилган тасаввуф манбаларидан Қушайрийнинг «Рисолайи Қушайрия»,
Ҳужвирийнинг «Кашф ул-маҳжуб», Фаридиддин Атторнинг «Тазкират ул-
авлиё», Хожа Муҳаммад Порсонинг «Фасл ул-хитоб», Абдураҳмон
Жомийнинг «Нафаҳот ул-унс» ва Алишер Навоийнинг «Насойим ул-
муҳаббат» асарларига таъсир ўтказган. Жумладан, «Шарҳ ат-Таъарруф»
«Фасл ул-хитоб» ва «Тазкират ул-авлиё» асарларининг яратилишида
фойдаланилган энг асосий манбалардан бири бўлган бўлса, «Рисолайи
Қушайрия», «Кашф ул-маҳжуб», «Нафаҳот ул-унс» ва «Насойим ул-
муҳаббат» асарлари муаллифлари ҳам ўз асарларини ёзишда маълум
даражада «Шарҳ ат-Таъарруф» асаридан фойдаланганлар.
10. Навоийнинг «Насойим ул-муҳаббат» асарида, бир томондан, «Шарҳ
ат-Таъарруф»да мавжуд бўлган қиссалардан айримларини келтириши,
иккинчи томондан, ушбу асарда «Шарҳ ат-Таъарруф» асарининг номини ҳам
эслатиб ўтиши унинг Мустамлий қаламига мансуб ушбу асарнинг туркий
тилдаги тасаввуфга оид манбаларга бўлган таъсирининг илк намуналаридан
бири эканлигини кўрсатади.
11. «Шарҳ ат-Таъарруф» асарининг XI–XV асрларда Мовароуннаҳр ва
Хуросонда яратилган тасаввуф манбаларига таъсири икки жиҳатга –
агиографик ва доктринал характерга эга бўлиб, «Рисолайи Қушайрия»,
«Кашф ул-маҳжуб», «Тазкират ул-авлиё», «Нафаҳот ул-унс» ва «Насойим ул-
муҳаббат» асарларида «Шарҳ ат-Таъарруф»дан олинган ўринлар агиографик
қиссалардан иборат, «Фасл ул-хитоб» асарида «Шарҳ ат-Таъарруф»дан
келтирилган иқтибосларнинг кўпчилиги эса тасаввуф асосларига оид.
Диссертацион тадқиқот натижалари ўлароқ қуйидаги амалий
тавсияларни берамиз:
1. Шу пайтга қадар юртимизда тасаввуфга оид манбаларнинг яхши
ўрганилмаганидан келиб чиқиб, аждодларимиз томонидан яратилган
тасаввуфга оид манбаларни тасаввуф тарихи, тасаввуф асослари, тасаввуф
мактаблари, йўналишлари ва тариқатлари, сўфийлар агиографияси каби
йўналишлар ҳамда тасаввуфшунослик тарихини ўрганиш доирасида кенг ва
чуқур тадқиқотлар объектига айлантириш.
2. Ҳалигача юртимизда тасаввуфга оид манбаларнинг тасаввуф
тараққиётидаги ўрни керакли даражада тадқиқ этилмаганлигини эътиборга
24
олган ҳолда, аждодларимиз томонидан яратилган тасаввуфга оид
манбаларнинг юртимизда тасаввуф тариқатларининг вужудга келиши ва
ривожланишидаги ролини комплекс ва тизимли тадқиқ этиш.
3. Ҳозиргача хожагон-нақшбандия тариқатининг вужудга келиш
манбалари тўла аниқланмаганлигидан келиб чиққан ҳолда, юртимизда ва
бошқа ўлкаларда яратилган тасаввуф ва бошқа соҳаларга оид манбаларнинг
ислом оламидаги илк ва энг кенг тарқалган тариқатлардан бири бўлмиш
хожагон-нақшбандия тариқати асосларининг шаклланиши ва такомиллашуви
ҳамда ушбу тариқатнинг кейинги ривожидаги ўрнини ўрганиш.
4. Дунёнинг турли нуқталарида муқаддас ислом дини ниқоби остида
турли бузғунчи диний-экстремистик оқимлар билан бирга сохта тариқатлар
ҳам вужудга келиб, ўз ғаразли мақсадлари йўлида тасаввуфнинг асл
моҳиятини бузиб кўрсатишга уринаётганликларидан келиб чиққан ҳолда,
ислом динининг суннийлик йўналиши ҳанафий мазҳабига асосланган
тасаввуф манбаларига таяниб, тасаввуфнинг асл моҳиятини кўрсатиб
берувчи асарлар ёзиш ва нашр этиш.
25
НАУЧНЫЙ СОВЕТ DSc.27.06.2017.Tar.44.01
ПО ПРИСУЖДЕНИЮ НАУЧНЫХ СТЕПЕНЕЙ
ПРИ ИНСТИТУТЕ ВОСТОКОВЕДЕНИЯ ИМЕНИ АБУ РАЙХАНА
БЕРУНИ АКАДЕМИИ НАУК РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН
ИНСТИТУТ ВОСТОКОВЕДЕНИЯ ИМЕНИ АБУ РАЙХАНА БЕРУНИ
РАХИМОВ КОМИЛЖОН РАХМАТОВИЧ
СОЧИНЕНИЕ МУСТАМЛИ БУХАРИ «ШАРХ АТ-ТА‘АРРУФ» И ЕГО
ВЛИЯНИЕ НА СУФИЙСКИЕ ИСТОЧНИКИ МАВЕРАННАХРА И
ХОРАСАНА XI–XV ВВ.
07.00.08 – Историография, источниковедение и методы исторического исследования
АВТОРЕФЕРАТ ДИССЕРТАЦИИ ДОКТОРА ФИЛОСОФИИ (PhD)
ПО ИСТОРИЧЕСКИМ НАУКАМ
Ташкент – 2018
26
Тема диссертации доктора философии (PhD) зарегистрирована в Высшей
аттестационной комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан за номером
B2017.1.PhD/Tar74.
Диссертация выполнена в Институте востоковедения имени Абу Райхана Беруни Академии
наук Республики Узбекистан.
Автореферат диссертации размещён на трех языках (узбекский, русский, английский
(резюме)) на веб-странице Научного совета (http://beruni.uz) и на Информационно-
образовательном портале «ZiyoNet» (www.ziyonet.uz).
Научный руководитель:
Абдухалимов Бахром Абдурахимович
доктор исторических наук
Официальные оппоненты:
Уватов Убайдулла Муродович
доктор исторических наук, профессор
Нуритдинов Махмудхужа Низомович
доктор философских наук
Ведущая организация:
Ташкентский исламский университет
Защита диссертации состоится «___» __________ 2018 года в _____часов на заседании
Научного совета DSc.27.06.2017.Tar.44.01 при Институте востоковедения имени Абу Райхана
Беруни (Адрес: 100170, город Ташкент, улица М.Улугбека, дом 79, Тел.: (+99871) 262-54-61,
Факс: (+99871) 262-52-77, e-mail: beruni1@uznet.net).
С диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре Института
востоковедения имени Абу Райхана Беруни (зарегистрирована за №_____) (Адрес:
город Ташкента, улица М.Улугбека, дом 79, Тел.: (+99871) 262-54-61.
Автореферат диссертация разослан «____»____________ 2018 года.
(реестр протокола рассылки №__ от «__» _________ 2018 года.)
Н. Э. Каримова
заместитель председателя научного
совета по присуждению учёных
степеней, д.и.н.
О. А. Кориев
ученый секретарь научного совета по
присуждению учёных степеней, к.и.н.
Э. З. Нуриддинов
председатель научного семинара при
научном совете по присуждению
учёных степеней, д.и.н
.
27
ВВЕДЕНИЕ (аннотация диссертации доктора философии (PhD))
Актуальность и востребованность темы диссертации.
В нынешнее
время, когда идет острая иделогическая борьба между различными
мировыми центрами силы, актуальной задачей является показать
миролюбивую сущность ислама и его вклад в прогресс человечества. Исходя
из этого «важнейшей задачей мы считаем довести до широкой мировой
общественности подлинно гуманистическую суть ислама»
1
. В последние
годы в мировом востоковедении наблюдается повышение интереса к
изучению исламских наук – тафсира, хадиса, фикха, калама и суфизма.
В ряде стран мира проводятся научные изыскания по приоритетным
направлениям данной тематики, в том числе по изучению текстовых и
лингвистических особенностей сочинения Мустамли Бухари «Шарх ат-
Та‘арруф», его исследованию в качестве источника по исламским наукам, в
частности, по суфизму, установлению степени описания суфийских стоянок
и состояний, раскрытию значение этого труда в качестве агиографического
источника по жизни и деятельности суфиев.
В нашей стране жизнь, деятельность и взгляды многих наших великих
ученых, живших в прошлом и творивших в различных сферах исламских
наук, стали объектом широких и глубоких исследований. Однако, следует
упомянуть, что до сих пор недостаточно исследованы теория суфизма и
история суфиеведения, а также жизнь и творчество представителей данной
сферы – теоретиков суфизма и суфиеведов. В частности, до сих пор не
подвергнуты специальному исследованию жизнь и творчество теоретика
суфизма Мустамли Бухари, внесшего большой вклад в систематизацию
суфийского учения и формирование его теоретических основ. Объёмный
труд автора конца X – первой половины XI в. Мустамли Бухари «Шарх ат-
Та‘арруф ли-мазхаб ат-тасаввуф» («Комментарий к «Ознакомление с путем
суфизма»)
2
, написанный на персидском языке как комментарий к сочинению
небольшого объема своего учителя Абу Бакра Калабади Бухари «ат-Та‘арруф
ли-мазхаб ахл ат-тасаввуф» («Ознакомление с путем суфизма»)
3
на арабском
языке считается одним из первых источников теоретического суфизма.
«Шарх ат-Та‘арруф» в отличие от большинства суфийских источников,
написанных до него, предстает как энциклопедический труд, охватывающий
основные аспекты суфизма, в котором освещаются история суфизма до
XI века, основы суфизма, в частности, централизованная система суфийского
пути, состоящей из различных этапов, а также жизнь и деятельность суфиев.
«Шарх ат-Та‘арруф», являющийся фундаментальным трудом по суфизму,
оказал влияние на суфийские источники, созданные после него в
Мавераннахре и Хорасане, внес большой вклад в последующее развитие
суфизма. В силу этого, «Шарх ат-Та‘арруф» служит одним из важнейших
1
Выступление Президента Республики Узбекистан Шавката Мирзиёева на 72-й сессии Генеральной
Ассамблеи Организации Объединенных Наций // Народное слово, 20 сентября 2017 года.
2
Далее кратко
«Шарх ат-Та‘арруф».
3
Далее кратко
«ат-Та‘арруф».
28
источников по изучению истории суфизма в Центральной Азии, в частности,
истоков суфийских учений, действовавших на территории нашей страны.
Следует упомянуть, что постановления Президента Республики
Узбекистана от 14 февраля 2017 года № ПП-2774 «О мерах по организации
международного научно-исследовательского центра Имама Термизи»,
от 27 марта 2017 года № ПП-2855 «О мерах по организации международного
научно-исследовательского центра Имама Бухари при Кабинете Министров
Республики Узбекистан», от 23 июня 2017 года №ПП-3080 «О мерах по
организации Центра исламской культуры в Узбекистане при Кабинете
Министров Республики Узбекистан», от 24 мая 2017 года № ПП-2995
«О мерах по дальнейшему совершенствованию системы хранения,
исследования и пропаганды древних письменных источников», а также
распоряжение Президента «О подготовке к 915-летию со дня рождения
Абдухалика Гиждувани и 700-летию Бахауддина Накшбанда и их
проведении» стали ещё одним ярким подтверждением огромного внимания
на государственном уровне к изучению жизни и творчества великих предков.
Соответствие исследования приоритетным направлениям развития
науки и технологий в республике.
Диссертационное исследование
выполнено в рамках приоритетного направления развития науки и
технологий в республике: ГНИП–1 «Исследование нравственно-духовного и
культурного развития общества, духовных ценностей, национальной идеи,
культурного наследия, истории узбекского народа и государственности, а
также взаимосвязанности и непрерывности образования, воспитания
гармонично развитого поколения».
Степень
изученности
проблемы.
Западные
исследователи
К. Броккельман
4
, М. Веисвейлер
5
, Г. Лазард
6
, Р. Никольсон
7
, М. Дэви
8
,
Ф. Майер
9
и Б. Радтке
10
, турецкий ученый Ф. Сезгин
11
, арабский ученый
Али Хасан Абдуль Кадыр
12
и русский востоковед О. Ф. Акимушкин
13
4
Brockelmann C. Geschichte der arabischen Litteratur.
Erster Supplementband. Leiden, E. J. Brill, 1937. P. 360.
5
Weisweiler
M. Das Amt des Mustamli in der arabischen Wissenschaft / Oriens. Volume 4. P. 27–57. – Leiden: E.
J. Bril, 1951.
6
Lazard G
.
La langue des plus anciens monuments de la prose persane. P., 1963, P.67–71; GAS, 1, P.669.
7
Nicholson R. The idea of personality in Sufism. Publisher: Sh. Muhammad Ashraf. – London, 1970. P. 22; 164.
Nicholson, R.A. (1911). The kashf al-mahjub, the oldest Persian Treatise on Sufism (by al-Jullabi Ali Hujwiri).
Leiden and London. Translator’s Preface. P. XXII. P. 22.
8
Davy M. Encyclopédie des mystiques... R. Laffont, 1972. P. 529.
9
Meier F
.
Nachgelassene Schriften: herausgegeben von Gudrun Schubert. – Leiden; Bosron; Köln; Brill, 2002. –
P.58.
10
Radtke B. Theologen und Myustikcr in Hurasan und Transoxanien (Теологи и мистики в Хорасане и
Трансоксании) // Суфизм в Центральной Азии (зарубежные исследовании): Сб. ст. памяти Фритца Майера
(1912–1998) / Сост. и отв. редактор А. А Хисматулин. – СПб.: Филологический факультет СПбГУ, 2001. – С.
41, 51, 52, 62.
11
Sezgin F. Geschichte des arabischen Schrifttums. Band 1. Leiden: E.J.Brill, 1967. S. 669.
12
Hassan A
.
The life, personality and writings of al-Junayd: A Study of a Ninth Century Mystic with an Edition and
Translation of his Writings.
–
Selangor (Malaysia): Islamic Book Trust, 2013. P. 15.
13
Акимушкин О.
ал-Худжвири
// Ислам. Энциклопедический словарь. – М.: Наука, 1991. С. 128;
Акимушкин О. Ф. Средневековый Иран: Культура, история, филология. – СПб.: Наука, 2004. С. 78; Ислам
на территории бывшей Российской империи: Энциклопедический словарь / сост. и отв. ред. С.М.Прозоров. –
М.: Вост. лит., 2006. С. 177; Очерки истории культуры средневекового Ирана. Письменность и литература. /
Отв. ред. О.Ф.Акимушкин. – М.: Наука, 1984. С. 12.
29
упоминают «Шарх ат-Та‘арруф» как один из комментариев к книге Калабади
«ат-Та‘арруф». Иранские источниковеды М. Минуви
14
, Дж. Матини
15
,
М. Равшан
16
, А. С. Гиляни
17
, С. Юсефи
18
, афганский источниковед
А. Хабиби
19
, таджикские ученые Н. Ю. Салимов
20
, М. Б. Султанов
21
и
Ф.
Н.
Салимовы
22
исследовали
текстологические,
языковые
и
орфографические особенности «Шарх ат-Та‘арруф». Другой таджикский
востоковед К. Олимов
23
ссылается на него как на один из трудов,
посвященных теории суфизма и каламу. Из узбекских исследователей
Дж. Холмуминов
24
и Л. Асророва
25
впервые упоминают книгу Мустамли
Бухари как самостоятельный и важный источник по суфизму. Однако, до сих
пор сочинение «Шарх ат-Та‘арруф» в Узбекистане специально не
исследовано в рамках диссертационной работы.
Хотя в последние годы в исследованиях иранских исследователей
С. М. Равзатияна
26
, Ф. Джалалата
27
, К. Хайятияна
28
, А. М. Муаззини
29
,
Н. Рахими
30
, М. Ш. Мургаки
31
, М. Мунсифа
32
, М. Маликпаин
33
,
14
م
ی
ون
ی
بتجم ،
ی
.
فرعت حرش باتک
ۀلجم //
ی
ۀرامش .امغ
9
لاس
7231
صص .
372
–
304
.
15
تم
ین
ی
.للاج ،
شخب طخلا مسر
ی
فرعت حرش زا
بدا ۀدکشناد ۀلجم //
ی
ناسنا مولع و تا
ی
سودرف هاگشناد
ی
راهب .دهشم
7244
صص .لوا هرامش .
71
–
7
.
16
.دمحم ،نشور
پی
ححصم راتفگش
لا //
لمتسم
ی
راخبلا
ی
هاربا وبا ،
ی
عامسا م
ی
حصت هب / فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش .دمحم نب ل
ی
عبر .نشور دمحم ح
7
:نارهت .
طاسا
ی
،ر
7232
ص .
77
رت نهک
ی
فوص نتم ن
ی
هنا
ک //
ی
گنهرف ناه
ی
72
.
17
18
ی
فسو
ی
هس ،
ی
.لا
فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
م شرازگ //
ی
رذآ ،مشش و مجنپ ۀرامش .ثار
–
هامدنفسا
7297
صص .
737
–
741
.
19
بح
یب
ی
حلادبع ،
ی
.
ی
ک
ی
دق زا
ی
م
ی
رت
ی
ن
سراپ نابز خسن
ی
ناماس هرود
ی
نمهب ،موس ۀرامش .شناد //
7227
–
روف
ی
ه
7942
صص .
737
–
722
.
20
Салимов Н. Ю. Зарождение и становление прозаических жанров в персидско-таджикской литературе
средних веков, Х–ХIII вв. Автореф...дис...док.филологических наук. – Худжанд, 2002. С. 15.
21
Султонов М. Б. Становление и развитие персидско-таджикской научной терминологии (на материале
научного наследия IX–XI вв.). Автореф...дис...док.филологических наук. – Душанбе, 2008. С. 3, 10.
22
Салимов Ф. Н
.
«Кашф-ул-махджуб» – старейший трактат по суфизму на персидском языке.
Автореф...дис...канд. филологических наук. – Худжанд, 2008. С. 17, 25, 28.
23
Олимов К. Андешаҳо доир ба фалсафа, ирфон ва худшиносии миллй. – Душанбе: «Дониш», 2014. С.
311–314.
24
Холмўминов Ж.
Абу Иброҳим Исмоил Бухорий рожеъ ба Ҳаким Тирмизи
// рўзномаи «Овози тожик». –
Тошкент, соли 1994, 16 февраль. С. 3.
25
Асророва Л.
Шарҳи таъарруф»
тасаввуф тарихи бўйича муҳим манба
// «Имом ал-Бухорий сабоқлари»
журнали.
Тошкент, 2006. 1-сон. Б. 33.
26
ایلولاا ۀرکذت ذخآم نایم رد فرعت حرش هاگیاج
ء
//
مانلصف
ۀ
نابز
و
بدا
سراپ
ی
،
رامش
ۀ
44
،
ناتسبات
7219
.
حفص زا
ۀ
9
حفص ات
ۀ
31
.
ثمت و صصق ذخآم
ی
دعس ناتسلگ و ناتسوب تلا
ی
بدا //
ی
سراف تا
ی
.)دهشم دازآ هاگشناد(
19
،
17
.
28
29
نذؤم
ی
لع ،
ی
.دمحم ؛،بغار ؛دمحم
هاربا ۀبوت
ی
اور رظنم زا مهدا م
ی
سانش ت
ی
بدا و نابز //
ی
تا
–
بدا ۀدکشناد ۀمانلصف
ی
ناسنا مولع و تا
ی
ۀرامش .نارهت هاگشناد
719
لاس
7214
ص .
3
نذؤم ؛
ی
لع ،
ی
لع ؛دمحم
ی
لع ،هداز
ی
.سابع
ناقاخ راعشا رد رقف موهفم
ی
بدا و نابز ۀلجم //
ی
اف تا
سر
ی
ملاسا دازآ هاگشناد
ی
.
–
،نارهت
ۀرامش
1
لاس
7290
ص .
11
.
30
سررب
ی
گدنز
ی
دنا و
ی
ش
ۀ
دادح صفحوبا
لجم //
ۀ
سراف بدا
ی
ملع
ی
-
شهوژپ
ی
/
ISC
ص .
771
.
31
کغرم
ی
افرش نسحم ،
یی
.
هاگن
ی
ارآ و لاوحا هب
ی
نافرع
ی
لس وبا
ی
ناراد نام
ی
ۀرامش .تدحو غورف //
71
لاس
7211
ص .
40
،
43
.
30
Т. Х. Дастжерди
34
, С. Дж. Мусави
35
, М. Шуджари
36
, М. Дехбаши
37
,
З. Тамимдари
38
, Т. Пурнамдарияна
39
, М. Касымпура
40
, М. Ризаи
41
,
М. Ша’банзаде
42
, М. Абиди
43
, А. Х. Мадани
44
, А. Нахви
45
, С. А. Наквизаде
46
и
других, а также японского востоковеда А. Сасаки
47
наблюдаются попытки
изучить освещение некоторых стоянок
(макам)
и состояний
(хал)
, другие
суфийские понятия и термины, жизнь и деятельность суфиев в книге «Шарх
ат-Та‘арруф», а также её влияние на другие суфийские источники, в них нет
комплексного подхода на этот труд как энциклопедического источника по
суфизму.
Связь диссертационного исследования с планами научно-
исследовательских работ научно-исследовательского учреждения, где
выполнена диссертация.
Диссертация выполнена согласно плану научно-
исследовательских работ Института востоковедения имени Абу Райхана
32
فطصم ،فصنم
ی
ص ؛
ی
دا
ی
.اضر دمحا ،
قشع ؟تسا لضفا مادک
ی
تبحم ا
رشن //
ی
بدا ۀدکشناد ۀ
ی
ناسنا مولع و تا
ی
هش هاگشناد
ی
اب د
هرامش .نامرک رنه
34
راهب ،
لاس
7211
ص .
311
–
311
.
33
ئاپ کلم
ی
فطصم ،ن
ی
حر ؛
ی
م
ی
س ،
ی
دهم د
ی
.
اج
ی
نافرع نوتم تاهما رد عامس هاگ
ی
)ق ه( مجنپ نرق ات
//
ۀمانلصفود
یملع
یشهوژپ
-
تایبدا
ینافرع
هاگشناد
لاس .ارهزلا
،مراهچ
ۀرامش
1
،
اپ
ی
زی
و
ناتسمز
7297
ص .
779
–
737
.
34
؛لاحشوخ
ثأت
ی
لا کولس رد رکذ شخب لماکت ر
ی
للها
د //
مانلصفو
ۀ
ملع
ی
-
شهوژپ
ی
بدا
ی
تا
نافرع
ی
هاگشناد
ص .
21
–
33
،
33
،
31
.
35
وسوم
ی
س ،
ی
.للاج د
یسررب
تمارک
و
اهدرکراک
ی
نآ
رد
نوتم
مدقتم
فوص
ی
ه
//
ۀمانلصف
بدا
ی
تا
نافرع
ی
و
ۀروطسا
تخانش
ی
ۀرامش .
30
اپ
یی
ز
لاس
7293
.
صص
397
–
271
.
36
راجش
ی
ضترم ،
ی
،
تناما
هلا
ی
زا
د
ی
هاگد
یافرع
ای
نار
ی
و
نبا
برع
ی
نابز //
و
بدا
سراف
ی
رشن .
ۀی
ۀدکشناد
بدا
ی
تا
مولع و
ناسنا
ی
هاگشناد
ربت
ی
راهب .ز
و
ناتسبات
7211
ۀرامش .
لسلسم
303
ص .
11
.
37
شابهد
ی
دهم ،
ی
.
لحت
ی
قح و قح تفرعم هوجو زا ل
ی
تق
حرش ساسا رب
عامسا( فرعتلا
ی
ل
نب
لمتسم دمحم
ی
راخب
ی
)
بدا ۀدکشناد ۀلجم //
ی
ناسنا مولع و تا
ی
لاس .ناهفصا هاگشناد
7213
ۀرامش .
9
صص .
30
–
43
.
38
// بوجحملا فشک و فرعت حرش رد جنر و درد تیاغ و تیهام .
هحفص زا
44
هحفص ات
13
.
39
اقم
ی
س
ۀ
لحت
یل
ی
آ رد حور دصقم و أدبم
یی
ناملسم نافراع زا رثا هس اب دوهب و تشترز ن
ف عمللا(
ی
)بوجحملا فشک ،فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش ،فوصتلا
لجم //
ۀ
اهشهوژپ
ی
نافرع بدا
ی
وگ رهوگ(
ی
ص .
71
-
30
.
40
.نحسم ،روپ مساق
راتسج
ی
رد
سفتلا قئاقح
ی
ر
و
ور
ی
درک
وأت
یل
ی
نآ
شهوژپ //
د
ین
ی
ۀرامش
مهدجه
.
راهب
و
ناتسبات
7211
ص .
13
.
41
اضر
یی
دهم ،
ی
م ؛
ی
ح ،هنم
ی
لعرد
ی
وبراد ؛
ی
ر ،
ی
.تاداسلا هناح
گنا و للع
ی
هز
اه
ی
ا تکراشم
عامتج
ی
فوص
ی
نافرع رثن نوتم ساسا رب نا
ی
سراف
ی
مشش و مجنپ هدس
اهشهوژپ ۀلجم //
ی
نافرع بدا
ی
وگ رهوگ(
ی
ۀرامش .)ا
،لوا
یپایپ
۶۲
،
راهب
و
ناتسبات
۳۱۳۱
،
صص
14
–
703
.
42
رم ،هداز نابعش
ی
.م
ریس
روطت
موهفم
ینافرع
لاح
ات
نرق
متشه
ۀیرشن //
یملع
_
ژپ یشهوژپ
شهو
یاه
بدا
رهوگ( ینافرع
ایوگ
.)
ۀرامش
،موس
یپایپ
۶۱
،
زییاپ
و
ناتسمز
۳۱۳۳
،
ص
720
.
43
دباع
ی
.دومحم ،
)تفرعم لها نابز رد رقف موهفم( رقف تلود
آ //
ی
م ۀن
ی
اپ ،موس ۀرامش .ثار
یی
ز
7213
صص .
73
–
1
.
44
ندم
ی
ما ،
ی
سح ر
ی
.ن
اه تهابش
ی
نافرع
ی
حا راثآ
نافرع رثا شش اب ماج دم
ی
پ
ی
دوخ زا ش
سراپ بدا ۀمان نهک .
ی
ناسنا مولع هاگشهوژپ .
ی
گنهرف تاعلاطم و
ی
.
ناتسمز .مراهچ ۀرامش
7292
صص .
737
–
732
.
45
وحن
ی
دراو ؛ربکا ،
ی
رز ،
ی
راصنا ؛جات ن
ی
.ارهز ،
سررب
ی
اقم
ی
ا هس
ی
اه هنوگ
ی
تخادرپ فلتخم
ی
اکح ک
ی
فوص روثنم نوتم رد ت
یا
سراف هن
ی
ادتبا ات
ی
متفه نرق
رجه
ی
رمق
ی
رشن //
ی
ۀ
دکشناد نابز و بدا
ۀ
بدا
ی
ناسنا مولع و تا
ی
هش هاگشناد
ی
رامش .نامرک رنه اب د
ۀ
31
راهب ،
7219
صص .
733
–
777
.
46
وقن
ی
س ،هداز
ی
لع د
ی
.
ثأت
ی
سراف مظن و رثن رد فوصت ر
ی
بدا هام باتک //
ی
نمهب .هفسلف و تا
7211
.
صص
31
–
33
.
47
آ
ی
کاساس ونا
ی
.
نافرع تاحلاطصا لوحت
ی
اقم .
ی
دع و رارسلاا فشک اب فوصتلا بهذمل فرعت حرش ۀس
ۀ
آ // راربلاا
ی
م ۀن
ی
ناتسبات .مود ۀرامش .ثار
7211
.
صص
723
-
737
.
31
Беруни в рамках фундаментального проекта ФА-Ф1–027 «Изучение
письменного наследия народов Центральной Азии: источниковедческие и
текстологические
исследования
(на
основе
рукописей
Института
востоковедения имени Абу Райхана Беруни)».
Цель исследования
. Изучение жизни и творчества Мустамли Бухари, а
также введение в научный оборот книги ученого «Шарх ат-Та‘арруф» в
плане истории ислама и источниковедения.
Задачи исследования.
Создание относительно полной биографии Мустамли Бухари на основе
изучения его жизни и деятельности, в частности, установления даты
рождения и смерти ученого, его наставников и последователей, сферы
деятельности и его сочинений;
формирование единой базы данных о рукописных списках «Шарх ат-
Та‘арруф» на основе изучения его рукописей, дошедших до наших дней, в
частности, уточнения их количества, мест хранения и степени изученности, а
также описания некоторых его рукописей впервые;
комплексное и системное изучение «Шарх ат-Та‘арруф» как важного
источника по суфизму, определение его роли в формировании и развитии
теории суфизма путем исследования освещенных в сочинении вопросов,
касающихся суфизма;
определение роли произведения «Шарх ат-Та‘арруф» в развитии
суфизма на основе изучения его влияния на суфийские источники, созданные
после него.
Объектом исследования
является история суфизма в Центральной
Азии.
Предмет исследования
. Освещение истории, сущность и основы
суфизма, агиографии суфиев в труде Мустамли Бухари «Шарх ат-Та‘арруф»,
а также влияние этой книги на суфийские источники Мавераннахра и
Хорасана XI–XV вв.
Методы исследований.
В диссертации использован методы историзма,
систематизации, сравнительного анализа, хронологическо-системного
анализа, комплексного подхода и объективности.
Научная новизна исследования
заключается в следующем:
составлена относительно полная биография Мустамли Бухари на основе
уточнения приблизительной даты его рождения и точной даты смерти,
определены наставники и ученики ученого, сферы его деятельности и
созданные сочинения;
установлено, что в «Шарх ат-Та‘арруф» освещена история суфизма до
XI века, в частности, жизнь, деятельность и взгляды видных представителей
аскетических школ Басры, Куфы, Хорасана и Мавераннахра, а также
суфийских школ Ирака (Багдада), Хорасана (Нишапура), Египта, Сирии
(Дамаска) и Средней Азии;
доказано, что в представлении Мустамли
мухаббат
(любовь к Богу)
составляет сущность,
валайат
(святость) определяет характер, а
ма‘рифат
(богопознание) является результатом суфизма;
32
выявлено,
что
Мустамли
в
«Шарх
ат-Та‘арруф»
создал
централизованную систему суфийского пути, который сначала делится на
два этапа –
шари‘ат
и
хакикат
, а
хакикат
означающий суфизм, в свою
очередь делится на следующие последовательные этапы:
ирадат →
суфийские этапы → ма‘рифат
, а суфийские этапы делятся на
последовательные четыре этапа: ‘
илм → ваджд → хал → макам
;
доказано, что автор «Шарх ат-Та‘арруф» создал своеобразную систему
стоянок и состояний, отличающихся от других авторов особенностями,
видами, количеством и последовательностью. В частности, он оценивает
состояние как явление, зависящее от стоянки, и достигаемое благодаря
собственным усилиям человека, а стоянку, как явление, создаваемое Богом,
описывает четырнадцать стоянок и семнадцать состояний;
путем сопоставления «Шарх ат-Та‘арруф» с суфийскими источниками,
созданным до и после него, установлено его особое и важное место среди
трудов, посвященных систематизации суфийского учения, в том числе то,
что в нем этапы суфийского пути изложены в более систематизированном и
централизированном виде;
раскрыто влияние «Шарх ат-Та‘арруф» как одного из первых и важных
суфийских источников на созданные после него суфийские источники, в том
числе появившиеся в XI–XV веках в Мавераннахре и Хорасане «Рисалаи
Кушайрия» Кушайри, «Кашф аль-махджуб» Худжвири, «Тазкират ул-авлия»
Фаридиддина ‘Аттара, «Фасл ул-хитаб» Ходжи Мухаммада Парса, «Нафахат
ул-унс» ‘Абдурахмана Джами и «Насайим ул-мухаббат» ‘Алишера Наваи, а
также то, что это влияние имело агиографический и доктринальный характер.
Практические результаты исследования
. Практические результаты
диссертационного исследования заключаются в следующем:
выявлено 16 рукописей «Шарх ат-Та‘арруф» в рукописных фондах
зарубежных стран, а также 11 рукописей, хранящихся в библиотеках
Узбекистана – всего 27 вариантов рукописей. Впервые описаны списки в
рукописных фондах Узбекистана, сформирована и включена в научный
оборот единая база данных списков;
этим исследованием введен в научный оборот еще один важный
источник, который, во-первых, может использоваться в исследованиях по
истории и теории суфизма, а также агиографии суфиев, во-вторых,
доказывает важное место нашей страны в истории суфизма, в том числе в
формировании и развитии теории суфизма;
установлено
,
что «Шарх ат-Та‘арруф» является первым произведением
агиографической литературы Средней Азии, в котором приведены данные о
134 суфиях, являющихся основателями или видными представителями
суфийских школ VIII–X вв., 14 из которых являются выходцами из Средней
Азии, а также редкие сведения о ферганской женщине-суфи ‘Амре (Х век),
имя которой не встречается в других источниках.
Достоверность
полученных
результатов
научной
работы
основывается
на
сравнительном изучении труда «Шарх ат-Та‘арруф» и
других суфийских источников, на основе рукописей «Шарх ат-Та‘арруф»,
33
хранящихся в рукописных фондах различных стран, в том числе в
Узбекистане, а также изданиях, осуществленных в других государствах в
частности, комментируемой книгой «ат-Та‘арруф», а также, созданными до
нее сочинениями Абу Насра Сарраджа Туси (умер в 988 г.) «Китаб ал-лума‘
фи-т-тасаввуф», Абу Талиба Макки (умер в 996 г.) «Кут ал-кулуб», Абу
‘Абдурахмана ас-Сулами (умер в 1021 г.) «Табакат ас-суфия», Абу Ну‘айма
ал-Исбахани (умер в 1038 г.) «Хилят ал-авлийа», а также созданным после
него – ‘Абдулкарима Кушайри (986–1072 гг.) «Рисалайи Кушайрия», ‘Али
Худжвири (умер в 1073 г.) «Кашф ал-махджуб ли-арбаб ал-кулуб»,
‘Абдуллаха Ансари (1006–1089 гг.) «Табакат ас-суфийа», Мухаммада Газзали
(1058–1111 гг.) «Ихё ‘улум ад-дин», Наджмиддина Кубра (1145–1221 гг.)
«Фаваих ал-джамал ва фаватих ал-джалал», публикацией основного
содержания диссертации в научных журналах, включенных в перечень ВАК
для публикации основных результатов докторских работ, обсуждением
результатов исследования на международных и республиканских научных и
научно-практических конференциях, а также внедрением предложений и
рекомендаций, сделанных по результатам исследования, на практике,
утверждением полученных результатов уполномоченными организациями.
Научная и практическая значимость результатов исследования
.
Научная значимость результатов исследования определяется возможностью
их использования в усовершенствовании методологических подходов к
изучению истории суфизма в Средней Азии, развития его теории, основ
суфизма, в том числе этапов суфийского пути, суфийского источниковедения
и теоретических выводов по нему.
Практическая значимость результатов исследования заключается в том,
что ими можно воспользоваться при исследовании истории, теории суфизма, а
также жизни и деятельности суфиев, выполнении государственных программ
по исследованию суфизма, составлении учебников и учебных пособий по
суфизму, подготовке словарей суфийских терминов и энциклопедий суфизма.
Внедрение результатов исследования
.
На основании научных выводов
и предложений, выработанных по результатам исследования сочинения
Мустамли Бухари «Шарх ат-Та‘арруф» и его влияния на суфийские
источники Мавераннахра и Хорасана XI–XV вв.:
сведения и выводы о жизни, деятельности и взглядах суфийских
наставников использованы в подготовке данных о надписях мавзолеев
суфийских наставников, а также суфийских надписей других архитектурных
памятников для книг-альбомов серии «Архитектурная эпиграфика
Узбекистана» (в 14 томах, Ташкент: «O`zbekiston», «Uzbekistan Today»,
2011–2017) (протокол №08/I–250 заседания Кабинета Министров Республики
Узбекистан от 21 июня 2011 года, протокол №08/I–250 заседания Кабинета
Министров Республики Узбекистан от 3 февраля 2012 года). Использование
научных выводов и предложений послужит выявлению достойного места
надписей архитектурных памятников Узбекистана в духовном наследии
нашего народа, разработке мероприятий, направленных на воспитание
34
молодого поколения в духе патриотизма, гуманизма, национальных и
общечеловеческих ценностей;
сведения и выводы об истории центральноазиатского суфизма,
предложения и рекомендации по их исследованию использованы в изучении
истории и цивилизации Центральной Азии, надписей архитектурных
памятников Узбекистана научным коллективом факультета исламской
архитектуры и памятников древности Каирского университета Арабской
Республики Египет (справка Каирского университета от 17 февраля
2017 года). Эти результаты послужат широкому и глубокому ознакомлению
общественности и народа Египта с великой историей, богатым культурным и
духовным наследием Узбекистана;
сведения и выводы об истории, основах, понятиях и терминологии
суфизма, жизни и деятельности суфиев использованы в подготовке 76 статей
для «Исламской энциклопедии» (Ташкент: «УзМЭ», 2017 г.), в том числе
42 статей по истории ислама, догмы (
‘акыйда
), фикх, тафсир, хадис,
поклонениях, ритуалах и других исламских понятий, и 34 статей по суфизму
(подтверждается справкой 17-М Комитета по делам религии при Кабинете
Министров Республики Узбекистан от 28 октября 2016 года). Эти выводы,
предложения и рекомендации послужат формированию у читателей,
особенно у подрастающего поколения, правильного представления о религии
ислам и суфизме, особенно о том, что деструктивные религиозно-
экстремистские течения, действующие под маской ислама, а также не
настоящие суфийские течения далеки от истинного ислама;
научные предложения и рассуждения по религиозному и духовному
воспитанию молодежи использованы в реализации проекта государственного
гранта № 35-06-15 «Обогащение знаний молодежи Бухарской области в сфере
культурного наследия» (2015–2016 гг.) научно-исследовательским центром
«Бухоро мероси» (справка №32 научно-исследовательского центра «Бухоро
мероси» от 3 января 2017 года). Эти результаты послужат проведению духовно-
просветительских мероприятий среди молодежи на научной основе,
воспитанию подрастающего поколения в духе религиозной толерантности,
духовной чистоты, благодарности за мирную и спокойную жизнь;
сведения и выводы о суфийских школах и орденах, предложения и
рекомендации
по
их
изучению
использованы
в
создании
и
совершенствовании официального веб-сайта www.naqshband.uz Центра
мемориального комплекса Бахоуддина Накшбанда; фиксации, расшифровки,
чтении, переводе, классификации и систематизации эпиграфики комплекса
Занги-Ата (подтверждается справкой ФТК-0313/271 Агентства по науке и
технологиям Республики Узбекистан от 10 марта 2017 года). Эти результаты
дают возможность довести до сознания представителей разных
национальностей, проживающих в Узбекистане, религиозной толерантности,
плюрализма убеждений, идей интернационализма, мультикультурализма.
Апробация результатов исследования
.
Результаты диссертации
обсуждены на шести международных (четырех за рубежом и двух в
Узбекистане) и 17 республиканских научно-практических конференциях.
35
Публикация результатов исследования
.
Всего по теме диссертации
опубликованы 22 научные работы, в частности 2 монографии и 20 статей.
14 из этих статей напечатаны в республиканских, а 6 – зарубежных
журналах, 15 из них – в журналах, рекомендованных Высшей
аттестационной комиссией Республики Узбекистан для публикации
основных результатов докторских диссертаций, в частности – в 14 респуб-
ликанских и одном зарубежном журналах. Кроме того, по теме диссертации
в сборниках, словарях и энциклопедиях опубликовано 77 статей, в
частности, в сборнике «Буюк юрт алломалари» – 3, в «Толковом словаре
суфийских терминов» – 7 и «Исламской энциклопедии» – 67 статей.
Структура и объем диссертации.
Диссертация состоит из введения,
трех глав, основных заключений, списка использованной литературы, списка
условных обозначений и сокращений, приложений и толкований некоторых
специальных терминов и понятий, встречающихся в диссертации. Объём
диссертации составляет 152 страницы.
ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ
Во введении
обоснована актуальность и востребованность темы
исследования, проанализирована степень изученности проблемы, показано
соответствие исследования приоритетным направлениям развития науки и
технологий Республики Узбекистан, определены цели и задачи
исследования, его объект и предмет, изложены научная новизна и
практические результаты работы, показана достоверность полученных
результатов, раскрыто их теоретическое и практическое значение, приведена
информация о внедрении на практике результатов исследования, его
апробации, опубликованных научных работах, структуре и объеме данной
работы.
Первая глава диссертации
«Мустамли Бухари и его труд «Шарх ат-
Та‘арруф»
состоит из трёх параграфов, в которой исследуются жизнь и
творчество автора, степень изученности, структура и источники сочинения. В
частности, в первом параграфе «Жизнь и творчество Мустамли Бухари»
комплексно исследуются жизнь и творчество автора сочинения – Мустамли
Бухари на основе сведений, приведенных в исторических источниках
48
. Как
выяснилось в процессе исследования, Мустамли, являющийся ученым в
области тафсира, хадисов, фикха, калама, суфизма и философии
49
, оставил
после себя два сочинения, одним из которых является не дошедший до
48
ناعمسلا
ی
رکلادبع دعس وبا ماما ،
ی
روصنم نب دمحم نب م
متلا
ی
م
ی
دقت / باسنلاا .
ی
لعت و م
ی
دورابلا رمع للهادبع ق
ی
فاقثلا ثاحبلاا و تامدخلا زکرم .
ی
ناثلا ءزجلا .ه
ی
.
–
ب نانجلاراد
ی
.تور
7301
ه
/
7911
ص .م
231
ص .سماخلا ءزجلا .باسنلاا ؛
311
-
319
حصت هب / باطخلا لصف .دمحم هجاوخ ،اسراپ ؛
ی
ح
و همدقم اب و
لعت
ی
لج تاق
ی
هاگشناد رشن زکرم ،نارهت .داژنرگسم ل
ی
،
7217
ص .
17
؛
عم
ی
رات .دومحم نب دمحا ،ءارقفلا ن
ی
/ اراخب تارازم رکذ رد هدازلام خ
حصت و همدقم اب
ی
و ح
شحت
ی
چلگ دمحا مامتهاب و ملاعا مجارت و ه
ی
ناعم ن
ی
.
،نارهت
ا تاعلاطم زکرم
ی
نار
ی
،
7210
ص .
41
؛
راخب اروت
ی
دلارصان ،
ی
ازلا ۀفحت .ن
ی
ر
ی
گنس پاچ .ن
ی
،اراخب .
7970
.
49
رات
ی
اراخب تارازم رکذ رد هدازلام خ
ص .
41
.
36
наших дней персидский тафсир Корана, а другое – «Шарх ат-Та‘арруф» –
дошло до наших дней и стало объектом данного исследования.
В этом параграфе также вносится ясность в дату рождения и смерти
Мустамли Бухари. В частности, установлено, что сведения о его смерти
достоверны не у Парса
50
, а у ас-Сам‘ани
51
– понедельник 16 зулкаъда 434
года хиджры (26 июня 1043 года). Несмотря на то, что в источниках,
дошедших до наших дней, нет никаких сведений о дате рождения Мустамли
Бухари, опираясь на данные, приведенные ас-Сам‘ани,
52
установлено, что он
прожил более 70 лет, то есть родился ранее 973 года.
Во втором параграфе «Книга «Шарх ат-Та‘арруф» и его изучение»
сначала дается общий обзор суфийских источников, написанных до «Шарх
ат-Та‘арруф», а потом освещаются общественно-политические факторы
начала создания в XI в. суфийских сочинений на персидском и тюркском
языках. После этого возникновение спроса, с одной стороны, на
доктринальные труды о суфизме, с другой, на суфийские сочинения на
языках народов региона в условиях широкого проникновения суфизма в
регион, указываются как причины создания труда «Шарх ат-Та‘арруф».
В продолжение параграфа диссертант в общих чертах останавливается
на книге «Шарх ат-Та‘арруф». Как было уточнено, хотя «Шарх ат-Та‘арруф»
в первую очередь создан как перевод с комментариями на персидском языке
сочинения Калабади «ат-Та‘арруф», посвященного суфизму, он предстаёт как
самостоятельное сочинение, отличающееся от комментируемого не только
большим объемом в четыре тома, но и в плане выдвинутой и исследуемой
тематики. Как важный источник по суфизму «Шарх ат-Та‘арруф», в первую
очередь, посвящен теории суфизма и агиографии суфиев. Как выяснилось в
процессе исследования, до настоящего времени в различных странах мира
найдено 27 рукописей сочинения «Шарх ат-Та‘арруф», которые хранятся в
рукописных фондах Пакистана, Турции, Ирана, России, Германии, Франции,
Египта, Индии и Узбекистана. Сочинение «Шарх ат-Та‘арруф» в 1909–1912
гг. издано в Лакнау
53
, в 1967
54
г. и 1984–1987
55
гг. – в Тегеране, а в 2013 году
в столице Ирана издан факсимильный вариант рукописи сочинения,
хранящегося в Национальном музее Пакистана
56
. В этом параграфе также
подробно освещается степень изученности сочинения «Шарх ат-Та‘арруф»
(об этом упоминается также во введении автореферата).
50
ص .باطخلا لصف
17
.
51
ص .سماخلا ءزجلا .باسنلاا
319
.
52
ص .سماخلا ءزجلا .باسنلاا
319
.
53
لمتسم
ی
راخب
ی
هاربا وبا ،
ی
عامسا م
ی
رد .فرعت حرش .دمحم نب ل
3
شنم :ونهکل .دلج
ی
،روشک لون
7973
.
54
لا
لمتسم
ی
راخبلا
ی
هاربا وبا ،
ی
عامسا م
ی
وصتلا بهذمل فرعتلا حرش .دمحم نب ل
حصت هب / ف
ی
شحت و ح
ی
م نسح ۀ
ی
نب ،نارهت .لوا ءزج .رهچون
ی
ا گنهرف دا
ی
،نار
7233
.
55
لا
لمتسم
ی
راخبلا
ی
هاربا وبا ،
ی
عامسا م
ی
حصت هب / فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش .دمحم نب ل
ی
رد .نشور دمحم ح
4
اهعبر .عبر
ی
7
،
3
،
2
،
3
و
4
طاسا :نارهت .
ی
،ر
7232
-
7233
.
56
لمتسم
ی
راخب
ی
هاربا وبا ،
ی
عامسا م
ی
خسن / فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش .دمحم نب ل
ه
طخ ۀخسن لصا عطق هب نادرگرب
ی
ۀرامش هب
207. N.M. 1959
ۀزوم
لم
ی
چارک( ناتسکاپ
ی
)
تباتک ،
312
و همدقم .ه
ی
جن :اه تشاددا
ی
ام ب
ی
وره ل
ی
م .
ی
،بوتکم ثار
7293
.
37
В третьем параграфе «Структура и источники «Шарх ат-Та‘арруф»
речь
идёт о структуре сочинения, порядке и содержании его глав. Содержание
сочинения «Шарх ат-Та‘арруф», состоящего из 68 глав, тематически можно
разделить на две основные части – часть, посвященная суфизму (1–2, 24–68
главы) и часть, посвященная каламу (3–23 главы). А исходя из задач, его
можно разделить на следующие четыре части: 1) суфизм и суфии
(1–2 главы); 2) ‘акыда суфиев (3–23 главы); 3) теория и практика суфизма
(24–59 и 68 главы); 4) милостивость Бога суфиям (60–67 главы).
Как утверждается в данном параграфе, сочинение «ат-Та‘арруф»
является первым источником для сочинения «Шарх ат-Та‘арруф». Однако,
Мустамли для формирования «Шарх ат-Та‘арруф» как самостоятельного
источника по суфизму и другим наукам руководствовался сочинениями
Хакима ат-Термизи (820–930 гг.) «Маназил ал-‘ибад мин ал-‘ибада» и «Хатм
ал-аулийа», Абу Мансура Матуриди (870–945 гг.) «Китаб ат-таухид»,
«Байану вахм ал-му‘тазила», «ар-Радду ала-л-карамита», «Радд ал-имама ли
ба‘з ар-равафиз», Абулхасана Аш‘ари (873–936 гг.) «Китаб ал-фусул», Абу
Насра Сарраджа Туси (умер в 988 г.) «Китаб ал-лума‘ фи-т-тасаввуф», Абу
Талиба Макки (умер в 996 г.) «Кут ал-кулуб», Абу ‘Абдурахмана ас-Сулами
(умер в 1021 г.) «Табакат ас-суфийа» и Абу Ну‘айма ал-Исбахани (умер в
1038 г.) «Хилят ал-аулийа».
Вторая глава
«Шарх ат-Та‘арруф» – источник по суфизму»
является
одной из важных частей диссертации, в которой раскрывается значимость
данного сочинения в качестве источника по суфизму. Как было выяснено,
«Шарх ат-Та‘арруф», в отличие от большинства суфийских источников,
написанных до него, имеет энциклопедический характер, охватывающий
большинство сторон суфизма. В нем, в частности, освещаются следующие
аспекты суфизма: 1) история суфизма; 2) определение и сущность суфизма;
3) основы суфизма; 4) жизнь и деятельность суфиев.
В первом параграфе второй главы «Изложение истории, определение и
сущность суфизма в «Шарх ат-Та‘арруф» раскрываются степень и способы
освещения истории суфизма, этимология слова «суфи» и сущность суфизма в
этой книге. Как выяснилось в процессе исследования, Мустамли утверждает,
что суфизм зародился среди
ахл ас-суффа
(люди скамьи), и приводит ценные
сведения о жизни, деятельности и взглядах представителей аскетских школ
Басры, Куфы, Хорасана и Мавераннахра и суфийских школ Ирака, Хорасана,
Египта, Сирии и Средней Азии. В «Шарх ат-Та‘арруф» приводятся
предположения по поводу образования слова «суфи» от арабского «сафа»
(«чистота»), «ахл ас-суффа» («люди скамьи »), «суф» («шерсть») или «саф»
(«ряд», «шеренга»)
57
. Кроме того, в этом параграфе исследуются
размышления Мустамли о сущности суфизма. По Бухари, она заключается в
любви рабов божьих к Всевышнему
58
, суфи для осуществления этой любви,
то есть достижения лика Всевышнего, должен пройти сложный путь,
57
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
92
،
93
،
93
،
737
–
733
،
731
،
727
–
724
،
732
،
731
،
744
،
741
–
749
،
730
،
733
،
309
.
58
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
737
.
38
начинающийся от
ирадат
а и заканчивающийся этапом
ма‘рифат
, между
которыми расположены множества стоянок
(макам)
и состояний
(хал)
суфийского пути к богу (
сайру сулук
). Ещё один важный элемент: сущность
суфизма в представлениях Мустамли Бухари это – обладание свойством
валайат
(святость)
59
.
Второй параграф «Изложение основ суфизма в «Шарх ат-Та‘арруф»
является самым объёмным в диссертации и одной из самых основных частей
исследования. Мустамли Бухари, обобщив взгляды предшествующих ему
суфиев, попытался создать централизованную систему суфийского пути. Как
показывает исследование, по Мустамли в системе суфизма путь суфия
поначалу делится на два этапа –
шари‘ат
и
хакикат
(истина). Затем сам этап
хакикат, означающий суфизм, делится на три этапа, первым из которых
является
ирадат
(желание), а последним
ма‘рифат
(богопознание), а между
ними расположен путь, называемый
степенями суфизма
:
ирадат → степени
суфизма → ма‘рифат
. Здесь этапы
ирадат
и
ма‘рифат
, являются началом и
завершением суфийского пути, основная часть суфийских процессов
происходит на втором этапе – степенях суфизма. По Мустамли Бухари, этот
долгий этап в свою очередь протекает в строгой последовательности
следующих четырех этапов:
‘илм
(знание)
→ ваджд
(экстаз)
→ хал
(состояние)
→ макам
(стоянка). В шести разделах этого параграфа «Шари‘ат
и хакикат», «Ирадат», «‘Илм», «Ваджд», «Хал и макам», а также «Ма‘рифат»
проанализированы суждения автора книги о соотношении
шари‘ата
и
хакиката
, особенностях этапов
ирадат
и
ма‘рифат
, суфийских этапов, в
частности, делении первого этапа
‘илм
на пять самостоятельных этапов в
строгой последовательности:
таухид, шари‘ат, хикмат, ма‘рифат,
ишарат
60
, обоснованности второго этапа
ваджд
в качестве совершенной
системы, имеющей причины, условия возникновения, виды, структуру, цель
и условия исчезновения
61
, а также стоянок и состояниях суфизма. Как
установлено в процессе исследования, в «Шарх ат-Та‘арруф» приводится
подробное описание суфийских стоянок и состояний. Автор сочинения,
своеобразно подходя к этому вопросу, попытался создать систему стоянок и
состояний, отличающуюся от других вариантов такой системы, изложенных
в трудах предшествующих авторов сущностью, видами, количеством и
особенностями. В частности, Мустамли Бухари в отличие от ряда авторов,
стоянку и состояние рассматривает как разные явления
62
; в отличие от тех,
кто считает стоянку зависимым от состояния,
63
он именно состояние
оценивает как явление, зависящее от стоянки
64
; в отличие от большинства
авторов, считающих, что стоянку человек достигает благодаря собственным
59
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
31
،
747
،
711
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش ؛
2
.
7234
ص .
7007
.
60
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
2
.
7234
ص .
7779
–
7733
.
61
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
3
.
7233
ص .
7339
-
7331
.
62
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
794
.
63
ناهفصا
ی
/ صاخلا جهن .روصنموبا ،
حصت
ی
داوجروپ للهارصن ح
ی
قحت ۀلجم .
ی
ملاسا تاق
ی
.
7231
هرامش .موس لاس ،
7
و
3
ص .
723
.
64
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
793
.
39
усилиям, а состояние воздается Богом независимо от его собственных
желаний
65
, он состояние считает явлением, которое человек достигает
собственными усилиями, а стоянку, явлением, воздающимся Богом
66
.
В «Шарх ат-Та‘арруф» описывается следующие количество, виды и
последовательность стоянок и состояний суфизма – четырнадцать стоянок:
тауба, зухд, факр, таква, таваккул, риза, зикр, унс, курб, иттисал,
таджрид, тафрид, фана, бака
; семнадцать состояний:
сабр, тавазе‘, хавф,
раджа, ихлас, шукр, якийн, мухаббат, шавк, галаба, сукр, сахв, гайбат,
шухуд, джам‘, тафрика, инбисат
.
В третьем параграфе второй главы «Агиография суфиев в «Шарх ат-
Та‘арруф» исследованы роль и значение этого сочинения в качестве
источника по агиографии суфиев. Так, в «Шарх ат-Та‘арруф» наряду с
другими аспектами суфизма широко освещаются жизнь, деятельность и
взгляды суфиев, живших до Мустамли. В этом сочинении приведены
относительно подробные сведения о жизни и деятельности, стоянках и
состояниях, караматах и высказываниях ста тридцати четырех суфиев,
живших до XI века. Как выяснилось в ходе исследования, сведения о суфиях
автор приводит в двух формах: в форме антологии (в отдельных разделах,
посвященных определенным суфиям) и в разбросанном виде (в главах,
посвященных различным темам, рассказах и преданиях, приведенных в
различных целях). В форме антологии приводятся сведения о 70 суфиях,
являвшихся основателями или известными представителями суфийского
учения в целом, в частности, различных суфийских школ и направлений
67
, а в
разбросанной форме – сведения о жизни, деятельности и взглядах ещё
64 суфиев. Следует отметить, что 14 из 134 суфиев, упомянутых в сочинении
«Шарх ат-Та‘арруф», а точнее Фузайл б. ‘Ийаз (725–803 гг.), ‘Али б. Фузайл
(VIII–IX в.), Бишр б. Харис (умер в 841 г.), Хатим Асамм (умер в 851 г.), Абу
Бакр Васитий (умер в 932 г.), Абу Бакр Варрак Термизи (умер в 909 г.), Абу
‘Абдуллах Мухаммад Хаким Термизи (820–930 гг.), Абуль Касым Хаким
Самарканди (умер в 953 г.), Абу Бакр Иштихани (Х в.), ‘Амра (Х в.), Абу
Тахир Баркати (Х в.), Ахмад ибн Са‘ид (Х в.), Абу Хамид Дустан (Х–XI в.) и
Абу Бакр Калабади (умер в 995 г.) являются представителями
Среднеазиатской суфийской школы. Из них имена мервских аскетов Хатима
Асамма и Абу Хамида Дустана, самаркандского факиха и суфия Абу Бакра
Иштихани и самаркандского суфия Абу Тахира Баркати не приводятся в
комментируемом сочинении «ат-Та‘арруф», а имя ферганской женщины-
суфи Амры не встречается в других источниках.
В третьей главе диссертации
«Влияние «Шарх ат-Та‘арруф» на
суфийские источники Мавераннахра и Хорасана XI–XV вв.»
на примере
сочинений ‘Абдулкарима Кушайри (986–1072 гг.) «Рисалаи Кушайрийа»,
‘Али Худжвири (умер в 1073 г.) «Кашф ал-махджуб», Фаридиддина ‘Аттара
65
ص .عمللا
34
-
33
؛
ناشاک
ی
ص .فوصت و نافرع تاحلاطصا گنهرف .
34
،
724
.
66
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
2
.
7234
ص .
7779
.
67
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
794
–
321
.
40
(1145–1221
гг.) «Тазкират ал-аулийа», Хаджа Мухаммада Парса
(1348–1420 гг.) «Фасл ал-хитаб», Абдурахмана Джами (1414–1492 гг.)
«Нафахат ал-унс» и ‘Алишера Наваи (1441–1501 гг.) «Насаим ул-мухаббат»
раскрывается масштабность влияния сочинения на последующие суфийские
источники. Эта глава охватывает шесть параграфов диссертации.
Так, в первом параграфе данной главы «Шарх ат-Та‘арруф»
и «Рисалаи
Кушайрийа» исследована степень влияния «Шарх ат-Та‘арруф» на сочинение
«Рисалаи Кушайрийа». При этом, в результате анализа источников
сочинения «Рисалаи Кушайрийа» и сравнительного изучения структуры и
общих агиографических рассказов в обоих этих произведениях установлено,
что, во-первых, структура сочинения «Рисалаи Кушайрийа» похожа на книгу
«Шарх ат-Та‘арруф», во-вторых, варианты трех рассказов о Харисе
Мухасиби, Абу ‘Усмане Хирави и Рувайме б. Мухаммаде, приведенные
именно в «Рисалаи Кушайрийа», из сочинений, созданных до него,
встречаются лишь в «Шарх ат-Та‘арруф»
68
. А это говорит о том, что
сочинение «Шарх ат-Та‘арруф» стало одним из источников книги «Рисалаи
Кушайрийа».
Во втором параграфе третьей главы «Шарх ат-Та‘арруф» и «Кашф ал-
махджуб» тоже посредством анализа источников сочинения «Кашф ал-
махджуб» и сравнительного изучения структуры и содержания этих двух
произведений доказано, что «Шарх ат-Та‘арруф» был одним из источников,
использованных при написании книги «Кашф ал-махджуб». Как выяснено,
во-первых, структура «Кашф ал-махджуб» из всех сочинений, созданных до
него, больше всего похожа на «Шарх ат-Та‘арруф», во-вторых, варианты
рассказов о Фузайле б. ‘Ийазе, Абу Хафсе Хаддаде и Абу Хамзы Хурасани,
приведенные в «Кашф ал-махджуб», почти не отличаются от их вариантов в
«Шарх ат-Та‘арруф»
69
.
В третьем параграфе третьей главы «Шарх ат-Та‘арруф» и «Тазкират ал-
авлиё», благодаря сравнительному изучению общих особенностей этих двух
сочинений, указано важное место «Шарх ат-Та‘арруф» среди источников
«Тазкират ал-аулийа». В этих двух произведениях, существуют 50 общих
рассказов о жизни, деятельности и взглядах суфиев, 37 из которых не
встречаются в других суфийских источниках, созданных, начиная от «Шарх
ат-Та‘арруф» до «Тазкират ал-аулийа», то есть они существуют лишь в этих
двух источниках. Кроме того, если не учитывать некоторые несущественные
различия в текстах и стиле изложения в 44 рассказах из 50, их схожесть в
обоих сочинениях говорит о том, что ‘Аттар 44 из 50 общих рассказов взял
непосредственно из книги «Шарх ат-Та‘арруф» или сочинял их, ссылаясь на
этот источник.
В четвертом параграфе третьей главы «Шарх ат-Та‘арруф» и «Фасл ал-
хитаб» указывается особая роль «Шарх ат-Та‘арруф» среди источников,
68
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
333
،
323
،
332
؛
شق
ی
ر
ی
رکلادبع ،
ی
لاسر .نزاوه نب م
ة
شق
ی
ر
ی
همجرت / ه
برع زا
ی
سراف هب
ی
لعوبا طسوت
ی
نامثع دمحا نب نسح
ی
حصت .
ی
ملع تاراشتنا
ی
گنهرف
ی
،نارهت
7237
.
ص
23
،
42
،
333
.
69
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
302
-
303
،
373
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش ؛
3
.
7233
ص .
7137
–
7133
فشک ؛
ص .بوجحملا
730
،
744
،
713
.
41
использованных при написании книги «Фасл ал-хитаб». Как было
установлено, сочинение «Фасл ал-хитаб» больше других ощутило на себе
влияние «Шарх ат-Та‘арруф». Хаджа Мухаммад Парса в своем сочинении
приводит 60 цитат из этой книги, 44 из которых относятся к суфизму, а
остальные 16 – науке калам. 30 из 44 суфийских цитат Мустамли,
приведенных в книге «Фасл ал-хитаб», касаются основ суфизма – шари‘ата
и хакиката, суфийских этапов и ма‘рифата, а 14 из них – агиографические
рассказы. При этом выяснилось, что если влияние «Шарх ат-Та‘арруф» на
другие суфийские сочинения имеет агиографический характер, то его
влияние на сочинение «Фасл ал-хитаб» больше расценивается как
доктринальное.
В пятом параграфе третьей главы «Шарх ат-Та‘арруф» и «Нафахат ал-
унс» приводится анализ рассказов в книге Джами «Нафахат ал-унс», взятые
из «Шарх ат-Та‘арруф». Доказано, что ‘Абдурахман Джами три рассказа о
жизни, деятельности и взглядах двух среднеазиатских суфиев – Абу Хамиде
Дустане и Абуль Касыме Хакиме Самарканди, приведенные в его книге
«Нафахат ал-унс», взял из книги Мустамли Бухари «Шарх ат-Та‘арруф»
70
.
Шестой параграф третьей главы «Шарх ат-Та‘арруф» и «Насаим ул-
мухаббат» посвящен непосредственному влиянию «Шарх ат-Та‘арруф» на
книгу «Насаим ул-мухаббат». Как было выяснено в исследовании, Наваи при
написании своей книги «Насаим ул-мухаббат» творчески использовал книгу
Джами «Нафахат ал-унс» и привел 5 рассказов о Зуннуне, Абу Бакре Шибли,
Абуль Касыме Хакиме Самарканди, Абу ‘Амре Зуджжажи и Абу Хамиде
Дустане, которые Джами взял из «Шарх ат-Та‘арруф»
71
. Приведение Наваи в
сочинении «Насаим ул-мухаббат», с одной стороны, отдельных рассказов,
существующих в «Шарх ат-Та‘арруф», а во-вторых, упоминание книги
«Шарх ат-Та‘арруф», считаются первыми образцами влияния сочинения
Мустамли Бухари на суфийские источники на тюркских языках.
ЗАКЛЮЧЕНИЕ
В результате исследования сочинения «Шарх ат-Та‘арруф» в качестве
источника по суфизму и его влияния на суфийские источники, созданные в
Маверннахре и Хорасане, получены следующие заключения:
1. Абу Ибрахим Исмаил б. Мухаммад б. ‘Абдуллах ал-Мустамли
ал-Бухари родился приблизительно в 968–970 гг. в городе Бухаре и умер там
же в 1043 году. Мустамли Бухари оставил после себя два сочинения, одно из
которых не дошло до наших дней – это персидский тафсир Корана, а другое
– дошедщее до наших дней сочинение «Шарх ат-Та‘арруф» на персидском
70
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
321
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش ؛
3
.
7232
ص .
332
؛
تاحفن ،نامحرلادبع نیدلارون ،یماج
،مراهچ پاچ ،تاعلاطا ،نارهت ،یدباع دومحم :حیحصت و همدقم اب / سنلاا
7213
ص .
734
،
311
–
311
.
71
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش
7
.
7232
ص .
700
،
301
،
321
عبر .فوصتلا بهذمل فرعتلا حرش ؛
3
.
7233
ص .
7139
،
7117
.
Навоий, Алишер. Насойим ул-муҳаббат. Мукаммал асарлар тўплами. Йигирма томлик. Ўн еттинчи том
/Нашрга тайёрловчилар: С. Ғаниева, М. Мирзааҳмедова. Арабча ва форсча матнларни таржима қилиб,
нашрга тайёрловчи ва масъул муҳаррир: С. Рафиддинов. – Тошкент: «Фан», 2001. Б. 31, 49, 87–88, 157, 197.
42
языке, посвященное толкованию книги Абу Бакра Калабади «ат-Та‘арруф»
на арабском языке, дошло до потомков.
2. Мустамли Бухари при написании «Шарх ат-Та‘арруф» помимо
сочинения Калабади «ат-Та‘арруф» руководствовался в качестве источников
также книгами Хакима ат-Термизи «Маназил ул-‘ибад мин ал-‘ибада» и
«Хатм ал-аулийа», Абу Мансура Матуриди «Китаб ат-таухид», «Байану вахм
ал-му‘тазила», «ар-Радду ала-л-каромита», «Радд ал-имама ли ба‘з ар-
равафиз», Абулхасана Аш‘ари «Китаб ал-фусул», Абу Насра Сарраджа Туси
«Китаб ал-лума‘ фи-т-тасаввуф», Абу Талиба Макки «Кут ал-кулуб», Абу
‘Абдурахмана ас-Сулами «Табакат ас-суфийа» и Абу Ну‘айма ал-Исбахани
«Хилйат ал-авлийа».
3. В «Шарх ат-Та‘арруф» освещены следующие аспекты суфизма:
1) история суфизма; 2) определение и сущность суфизма; 3) основы суфизма;
4) жизнь и деятельность суфиев.
4. В этом сочинении приводятся разные сведения об истоках и
формировании суфийского учения, первых суфиях и суфийских школах.
В частности, в нем утверждается, что суфизм впервые появился среди народа
суффа, также он приводит ценные сведения о жизни, деятельности и взглядах
видных представителей аскетских школ Басры, Куфы, Хорасана и
Мавераннахра, а также суфийских школ Ирака (Багдада), Хорасана
(Нишапура), Египта, Сирии (Дамаска) и Средней Азии.
5. Мустамли Бухари размышляет о происхождении слова «суфи», целях
и сущности суфизма. В частности, в «Шарх ат-Та‘арруф» есть
предположения о происхождении слова «суфи» от арабского «сафа»
(«чистота»), «ахл ас-суффа» («народ суффа»), «суф» («шерсть») или «саф»
(«ряд», «шеренга»). Кроме того, по Мустамли, сущность суфизма
заключается в любви рабов божьих к Всевышнему, суфи для осуществления
этой любви, то есть достижения в конце-концов лика Всевышнего, должен
пройти сложный путь, начинающийся от
ирадат
а и заканчивающийся
этапом
ма‘рифат
, между которыми расположены множества стоянок и
состояний суфийского пути к Богу. Ещё одна важная составляющая суфизма
в представлениях автора – это его свойство
валайат
(святость).
6. В «Шарх ат-Та‘арруф» автор пытается создать централизованную
систему суфийского пути, который в книге сначала делится на два этапа –
шари‘ат
и
хакикат
(истина). Затем сам этап хакикат, означающий суфизм,
делится на три этапа, первым из которых является
ирадат
(желание), а
последним
ма‘рифат
(богопознание), а между ними расположен путь,
называемый
степенями суфизма
:
ирадат → степени суфизма → ма‘рифат
.
Здесь этапы
ирадат
и
ма‘рифат
, являются началом и завершением
суфийского пути, основная часть суфийских процессов происходит на
втором этапе – степенях суфизма. По Мустамли Бухари, этот долгий этап в
свою очередь протекает в строгой последовательности следующих четырех
этапов:
‘илм
(знание)
→ ваджд
(экстаз)
→ хал
(состояние)
→ макам
(стоянка).
43
7. В «Шарх ат-Та‘арруф» приводится подробное описание суфийских
стоянок и состояний. Автор сочинения попытался создать систему стоянок и
состояний, отличающуюся от других вариантов такой системы, изложенных
в трудах предшествующих авторов сущностью, видами, количеством и
особенностями. В частности:
1) Мустамли Бухари в отличие от ряда авторов, стоянку и состояние
рассматривает как разные явления; в отличие от тех, кто считает стоянку
зависимым от состояния, он именно состояние оценивает как явление,
зависящее от стоянки; в отличие от большинства авторов, считающих, что
стоянку человек достигает благодаря собственным усилиям, а состояние
воздается Богом независимо от его собственных желаний, он состояние
считает явлением, которое человек достигает собственными усилиями, а
стоянку, явлением, воздающимся Богом.
2) В «Шарх ат-Та‘арруф» описываются следующие количество, виды и
последовательность стоянок и состояний суфизма – четырнадцать стоянок:
тауба, зухд, факр, таква, таваккул, риза, зикр, унс, курб, иттисал,
таджрид, тафрид, фана, бака
; семнадцать состояний:
сабр, тавазе‘, хавф,
раджа, ихлас, шукр, якийн, мухаббат, шавк, галаба, сукр, сахв, гайбат,
шухуд, джам‘, тафрика, инбисат
.
8. В книге приведены относительно подробные сведения о жизни и
деятельности, стоянках и состояниях, чудесах и высказываниях ста тридцати
четырех суфиев, живших до XI века. Роль и специфические особенности
«Шарх ат-Та‘арруф» в качестве агиографического источника заключаются в
следующем:
1) в этом сочинении сведения о суфиях приводятся в двух формах: в
форме антологии и в разбросанном виде. В частности, в форме антологии
приводятся сведения о 70 суфиях, являвшихся основателями или известными
представителями суфийского учения в целом, в частности, различных
суфийских школ и направлений, а в разбросанной форме приводятся
сведения о жизни, деятельности и взглядах ещё 64 суфиев.
2) 14 из 134 упомянутых в сочинении «Шарх ат-Та‘арруф» суфиев
являются представителями среднеазиатской суфийской школы. Из них имена
мервских аскетов Хатима Асамма и Абу Хамида Дустана, самаркандского
факиха и суфия Абу Бакр Иштихани и самаркандского суфия Абу Тахира
Баркати не приводятся в комментируемом сочинении «ат-Та‘арруф», а имя
ферганской женщины-суфи ‘Амры не встречается в других источниках.
3) «Шарх ат-Та‘арруф» – один из первых крупных агиографических
источников в Средней Азии, широко освещающих жизнь, деятельность и
взгляды суфиев.
9. Это сочинение оказало влияние на суфийские источники
XI–XV веков, появившиеся в Мавераннахре и Хорасане, в том числе, на
книги Кушайри «Рисалаи Кушайрийа», Худжвири «Кашф ал-махджуб»,
Фариддиддина ‘Аттара «Тазкират ал-аулийа», Хожа Мухаммада Парса «Фасл
ал-хитаб», ‘Абдурахмана Джами «Нафахат ал-унс» и ‘Алишера Наваи
«Насаим ул-мухаббат». «Шарх ат-Та‘арруф» был одним из основных
44
источников сочинений «Фасл ал-хитаб» и «Тазкират ал-аулийа», а авторы
сочинений «Рисалаи Кушайрийа», «Кашф ал-махджуб», «Нафахат ал-унс» и
«Насаим ул-мухаббат» тоже в немалой степени в своих сочинениях
пользовались сведениями из книги Мустамли.
10. В сочинении Наваи «Насаим ул-мухаббат», с одной стороны,
приводятся отдельные рассказы из «Шарх ат-Та‘арруф», с другой –
упоминается сама эта книга. Это доказывает влияние сочинения Мустамли на
суфийские источники на тюркских языках.
11. Влияние сочинения «Шарх ат-Та‘арруф» на суфийские источники
Мавераннахра и Хорасана XI–XV вв. имеют два аспекта – агиографический и
доктринальный. Взятые из «Шарх ат-Та‘арруф» цитаты в сочинениях
«Рисалаи Кушайрийа», «Кашф ал-махджуб», «Тазкират ал-аулийа»,
«Нафахат ал-унс» и «Насаим ул-мухаббат» являются агиографическими
рассказами, а цитаты из «Шарх ат-Та‘арруф», приведенные в сочинении
«Фасл ал-хитаб», в основном касаются основ суфизма.
По результатам диссертационного исследования даны следующие
рекомендации:
1. Исходя из того, что в нашей стране до сих пор недостаточно
исследованы суфийские источники, сделать объектами широких и
тщательных исследований источников по суфизму, созданных нашими
предками, в рамках изучения истории суфизма, его основ, школ, направлений
и тарикатов суфизма, суфийской агиографии, а также истории суфиеведения.
2. В связи с тем, что до сих пор не на должном уровне изучена роль
суфийских источников в развитии суфизма, необходимо комплексно и
системно исследовать роль суфийских источников, созданных нашими
предками в возникновении и развитии суфийских орденов в нашей стране.
3. Так как до настоящего времени не полностью установлены источники
возникновения ордена хаджаган-накшбандийа, важно изучать роль
суфийских и других источников, созданных в нашей республике и других
странах, в формировании и совершенствовании основ одного из первых и
самых распространенных в исламском мире суфийских орденов – хаджаган-
накшбандийа, а также в последующим развитии этого ордена.
4. Исходя из того, что сегодня вместе с появлением в разных уголках
мирах различных религиозно-экстремистских течений под маской священной
религии ислам, появляются и ложные ордены, пытающиеся исказить
истинную сущность суфизма для достижения своих корыстных целей, на
основе суфийских источников, основанных на ханафитской правовой школе
суннитского направления религии ислам, необходимо писать и издавать
книги, раскрывающие истинную сущность суфизма.
45
SCIENTIFIC COUNCIL AWARDING SCIENTIFIC DEGREES
DSc.27.06.2017.Tar.44.01 UNDER THE INSTITUTE OF ORIENTAL
STYDIES OF THE ACADEMY OF SCIENCES OF
THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN
INSTITUTE OF ORIENTAL STUDIES NAMED AFTER
ABU RAYHAN BERUNI
RАKHIMOV KОMILJON RАKHMATOVICH
MUSTAMLI BUKHARI’S WORK «SHARH AT-TA‘ARRUF» AND IT’S
EFFECT ON TASAWWUF SOUCES IN CENTERIES XI–XV IN
TRANSOXANIA AND KHORASAN
07.00.08 – Historiography, studies of historical sources and methods of historical research
DISSERTATION ABSTRACT
FOR DOCTOR OF PHILOSOPHY IN HISTORICAL SCIENCES (PhD)
Тashkent – 2018
46
The theme of PhD dissertation is registered by Supreme Attestation Commission at the
Cabinet of Ministry of the Republic of Uzbekistan under the number B2017.1.PhD/Tar74.
The dissertation has been prepared at the Institute of Oriental Studies named after Abu Rayhan
Beruni of the Uzbekistan Academy of Science.
The abstract of the PhD dissertation is posted in three (Uzbek, Russian, English (resume) languages
on the website of Scientific Council (http://beruni.uz) an on information educational portal «ZiyoNet»
(www.ziyonet.uz).
Scientific advisor:
Аbdukhalimov Bakhrom
Doctor of Historical sciences
Official opponents:
Uvatov Ubaydulla
Doctor of Historical Sciences, Professor
Nuritdinov Makhmudkhuja
Doctor of Philosophy Sciences
Leading organization:
Tashkent Islamic University
Defense of the Dissertation will be take place on «___» ___________ 2018, at _______ p.m. at a
meeting Scientific Council DSc.27.06.2017.Tar.44.01 under the Institute of Oriental Studies named after
Abu Rayhan Beruni. (Address: 100170, Tashkent, str., М.Ulugbek street, 79. Тел.: (+99871) 262-54-61,
Fax: (+99871) 262-52-77, e-mail: beruni1@uznet.net).
Dissertation could be reviewed in the information-resource center of the Institute of Oriental
Studies. (registration number ________). Address: 100170, Tashkent, str., М.Ulugbek street, 79,
Тел.: (+99871) 262-54-61.
Dissertation abstract sent out on «____» _____________ 2018.
(Mailing report number ____ on «____» ____________ 2018).
N. E. Karimova
Vice-Chairman of Scientific Council
awarding scientific degrees, Doctor of
Historical sciences
О. А. Koriev
Secretary of Scientific Council awarding
scientific degrees, Doctor of Philosophy
E. Z. Nuriddinov
Chairman of Scientific Seminar at the
Scientific Council awarding scientific
degrees, Doctor of Historical sciences
47
INTRODUCTION (abstract of PhD thesis)
The aim of the research
is to study the life and scientific heritage of
Mustamli Bukhari, and introduce the scholar’s work «Sharh at-Ta‘arruf» into
scientific usage in terms of Islamic history and sourcestudy.
The object of the research
is the development stages of the history of Sufism
in Central Asia.
The scientific novelty of the research
is as follows:
his more completely biography is compiled on the basis of Mustamli
Bukhari’s approximate date of his birth and the exact date of death, mentors and
pupils, activity spheres, and also identifying the created works;
in the basis of source and comparative analyze of the «Sharh at-Ta‘arruf»
illuminated the history of Sufism up to the XI century, in particular, ascetic schools
of Basra, Kufa, Khorasan and Transoxania, as well as the life, activities and views
of prominent representatives of the Sufi schools of Iraq (Baghdad), Khorasan
(Nishapur), Egypt, Syria (Damascus) and Central Asia;
it is proved that the essence of Sufi is love to God, aim is reach to God,
character is
walayat
(friendship)), and results is consist of knowledge in the
Mustamli’s imagination;
it was proved that created a centralized system of the Sufi way in the «Sharh
at-Ta‘aruf» by Mustamli Bukhari, and this system, firstly, divided into two stages
–
shari‘at
and
haqiqat
, and secondly
haqiqat, which is
meaning the Sufism is
divided into the following three stages:
iradat → Sufi’s levels → ma‘rifat,
and the
Sufi levels’ stage are divided into four stages:
‘ilm → vajd → hal → maqom
;
in the «Sharh at-Ta‘arruf» created a kind of system of status and conditions
that differ from other authors in features, species, quantity and consistency, in
particular, he evaluates the condition as a phenomenon depending on the status,
and is achieved through the human efforts, and the status is considered as a
phenomenon created by God, describes fourteen status and seventeen conditions
are proved;
identified the special and important place among the works, which is devoted
to the systematization of the Sufi doctrine, including the fact that the stages of the
Sufi way are set out in a more systematized and centralized form is established by
comparing the «Sharh-at-Ta‘aruf» with the Sufi sources created before and after it;
illuminated the influence of «Sharh at-Ta‘arruf» as one of the first and
important Sufi’s sources to the subsequently created Sufi’s sources, including
works created in the XI–XV centuries, such as «Risala-i Kushayriya» by Kushayri,
«Kashf al-mahjub» by Hujwiri, «Tadhkirat al-awliya» by Farididdin ‘Attar, «Fasl
al-khitab» by Kh
w
aja Muhammad Parsa, «Nafahat al-uns» by ‘Abdurahman Jami
and «Nasayim al-muhabbat» by ‘Alisher Navai, and the influence’s two aspects
that hagiographic and doctrinal nature are illuminated.
Implementation of the research results.
The research results were
implemented on the basis of worked out scientific summaries and offers on
research results of «Sharh at-Ta‘arruf» by Mustamli Bukhari and its influence to
the Sufi sources of Transoxania and Khorasan of the XI–XV centuries:
48
the informations and summaries depending on Sufi sheikhs life and activities
and views were used to prepare the informations, that is given texts in the
mausoleums of Sufi sheikhs in the book «Architectural Epigraphy of Uzbekistan»
(14 volume, Tashkent: «O‘zbekiston», «Uzbekistan Today», 2011–2016), as well
as Sufi manuscripts in other monuments (Protocols of the Cabinet of Ministers of
the Republic of Uzbekistan, №08/I–250 on 21 June 2011 and №08/I–250 on
3 February 2012). The conclusions and recommendations of the research work will
help to identify the place of the historical monuments of Uzbekistan in the spiritual
heritage of our people, and to develop measures aimed at bringing up the young
generation in the spirit of patriotism, humanism, national and universal values;
Information and conclusions on the history of Central Asian Sufism, its
research suggestions and recommendations were used by the research team of the
Faculty of Islamic Architecture and Antiquities at Cairo University for studying
the history and civilization of Central Asia and the Architectural Epigraphy in
Uzbekistan (Egyptian Arab Republic, Cairo University, 2017 February 21, 2011).
The results serve to introduce to the scientific community and people of Egypt
with the great history, rich cultural and spiritual heritage of Uzbekistan.
the history, principles, concepts and terms of Sufism and information and
conclusions on the life and activity of Sufis were used for prepapring 76 articles
for the Islamic Encyclopedia (Tashkent, «UzE», 2017), including 42 article on
Islamic history, ‘aqida, fiqh, tafsir, hadith, prayers, ceremonies and other Islamic
concepts and 34 article on Sufism. (The 17th issue of the Committee on Religious
Affairs under the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan, October 28,
2016). As a result, these conclusions, recommendations will help pupils, including
the younger generation, to have a true understanding of Islam and Sufism,
especially about the destructive religious extremist movements and pagan
sectarians who are active in the Islamic religion, purely Islam and Sufism;
scientific suggestions and considerations concerning the religious and
spiritual upbringing of youth were used by the Research Center «Heritage of
Bukhara» for the implementation of the state grant project №35-06-15 «Improving
the knowledge of young people in Bukhara region in the field of cultural heritage»
(2015–2016) (Reference №32 of the Research Center for Bukhara Heritage,
January 3, 2017).
information and conclusions about Sufism schools and traditions, suggestions
and recommendations on their research were used to prepare the official website of
the Bahauddin Naqshband Memorial Complex www.naqshband.uz and used to
identify reading, noting, translating, classification and systematization of
manuscripts in the Zangi-Ata complex, (FTK-0313/271, issued on March 10, 2017,
by the Agency for Science and Technology of the Republic of Uzbekistan).
Structure and volume of the dissertation.
The dissertation is presented on
152 pages consisting of an introduction, three chapters, main conclusions, a list of
used literature, a list of conventional signs and abbreviations, appendices, and
some specific terms and concepts that appear in the text of the dissertation.
49
ЭЪЛОН ҚИЛИНГАН ИШЛАР РЎЙХАТИ
СПИСОК ОПУБЛИКОВАННЫХ РАБОТ
LIST OF PUBLISHED WORKS
I бўлим (I часть; part I)
1. Раҳимов К. Мустамлий Бухорий ва унинг «Шарҳ ат-таъарруф ли-
мазҳаб ат-тасаввуф» асари ҳақида // «Тошкент ислом университети» илмий-
таҳлилий ахборот журнали. – Тошкент, 2008. – №3. – Б. 15–19. (07.00.00 №21).
2. Раҳимов К. Тасаввуфшуносликка доир тадқиқотлар таснифоти //
«Бухоро давлат университети илмий ахбороти» илмий журнали. – Бухоро,
2009. – №4. – Б. 47–49. (07.00.00 №1).
3. Раҳимов К. Улуғ бухорийлардан бири // «Тафаккур» журнали. –
Тошкент, 2011. – №1. – Б. 124–125. (07.00.00 №20).
4. Раҳимов К. Мустамлий Бухорийнинг илмий-маънавий мероси //
Шарқшунослик (ТДШИ) журнали. 2011. – №2. – Б. 114–120. (07.00.00 №10).
5. Раҳимов К. Абу Бакр Калободий – Бухоро тасаввуфшунослик
мактабининг асосчиси // «Бухоро давлат университети илмий ахбороти»
илмий журнали. – Бухоро, 2012. – №4 (48). – Б. 86–91. (07.00.00 №1).
6. Раҳимов К. Калободийнинг «Ат-Таъарруф ли-мазҳаб аҳл ат-тасаввуф»
асари хусусиятлари // «Тошкент ислом университети» илмий-таҳлилий
ахборот журнали, 2012. – №1. Б. 18–23. (07.00.00 №21).
7. Раҳимов К. Бухоро тасаввуф мактабининг сарчашмалари // Хоразм
Маъмун академияси ахборотномаси, 2012. – № 4. – Б. 27–35. (07.00.00 №26).
8. Раҳимов К. IX–XI асрларда Бухоро илмий-маънавий муҳитида
тасаввуфий фикрларнинг вужудга келиши ва шаклланиши // ЎзР ФА
Қорақалпоғистон бўлимининг Ахборотномаси, 2013. – № 1. – Б. 75–79.
(07.00.00 №23).
9. Раҳимов К. Мустамлий Бухорий // «Имом ал-Бухорий сабоқлари»
журнали, 2013. – №1. Б. 31–33. (07.00.00 №17).
10. Раҳимов К. Мустамлий Бухорий ва унинг «Нур ал-муридин ва
фазиҳат ал-муддаин» асари ҳақида // Шарқшунослик (ЎзР ФА). 2013. – №16.
– Б. 8–17. (07.00.00 №2).
11. Раҳимов К. Мустамлий Бухорийнинг «Шарҳ ат-Та‘арруф» асари –
Хожагон-Нақшбандия таълимотининг илк манбаси // «Ўзбекистонда
ижтимоий фанлар» журнали, 2013. – №3. – Б. 62–69. (07.00.00 №7).
12. Раҳимов К. Ислом тожи унвонига мушарраф бўлган бухоролик
аллома // Хоразм Маъмун академияси ахборотномаси, 2014. – № 3. – Б. 25–
29. (07.00.00 №26).
13. Раҳимов К. «Шарҳ ат-таъарруф» ва «Тазкират ул-авлиё»
асарларининг қиёсий таҳлили // «Шарқшунослик» журнали, 2015. – №2–3. –
Б. 122–130. (07.00.00 №10).
14. Раҳимов К. IX–X асрларда Бухорода илмий-маданий муҳит тарихи //
«Ўзбекистон археологияси» журнали. – Тошкент, 2015. – №2 (11). – Б. 77–88.
(07.00.00 №4).
50
15. Раҳимов К. Мустамлий Бухорий // «Мозийдан садо» илмий-амалий,
маънавий-маърифий журнал. – Тошкент, 2016 й. – №1 (69). – Б. 47–48.
(07.00.00 №3).
16. Раҳимов К. «Шарҳ ат-Таъарруф»да сўфийлик мақомлари ва ҳоллари
тавсифи // «Шарқшунослик» илмий журнали. – Тошкент, 2016 й. – №4. – Б.
52–73. (07.00.00 №10).
17. Rahimov K. «Şerh et-Te'erruf
»
Tasavvufa Ait Mühim Kaynak Olarak //
Turkish Studies
-International Periodical for the Languages
,
Literature and History
of Turkish or Turkic. Academic Journal. Winter 2017, Vol. 12 Issue 2, p.179–204.
(07.00.00 №19).
18. Рахимов К. Бухарская традиционная школа суфизма VIII–XI веках:
практические и теоретические основы / VIІ Международная конференция
«Религия, религиозность, философия и гуманитаристика в современном
информационном пространстве: национальный и интернациональный
аспекты». 26–27 декабря 2013 г., Институт химических технологий
Восточноукраинского национального университета имени В. Даля
(г. Рубежное) (Украина). 1 том. – С. 59–68.
19. Рахимов К. Ал-Ҳаким ат-Термизий ва асари ў «Одоби инсон» //
Историко-культурные традиции эпохи Хакима Тирмизи и их значение в
мировой цивилизации. Международный симпозиум. 20–21-декабрь.
Душанбе: «Дониш», 2016. – С. 373–376.
20. Раҳимов К. VIII–IX асрларда яшаган бухоролик илк тасаввуф
намояндалари // Марказий Осиё тарихининг манбашунослиги ва
тарихнавислиги масалалари Республика VII илмий-назарий конференцияси
материаллари. – Тошкент: «Тошкент давлат шарқшунослик институти»,
2015. 7-илмий тўплам. – Б. 313–321.
21. Раҳимов К. Тасаввуф тараққиётининг иқтисодий негизлари // Ёш
шарқшуносларнинг академик Убайдулла Каримов номидаги XIII илмий-
амалий конференцияси тезислари. – Тошкент, 2016. – Б. 179–184.
II бўлим (II часть; part II)
22. Раҳимов К. Бухоро хаттотлик мактаби (ўзбек, рус, инглиз, араб
тилларида) // «Ўзбекистоннинг ислом цивилизацияси ривожига қўшган
ҳиссаси». Халқаро илмий-амалий конференция. – Тошкент – Самарқанд,
2007. – Б. 14–15-август.
23. Раҳимов К. Бухорода тасаввуфни ўрганиш тарихи ва унда
Мустамлий Бухорийнинг ўрни // «Нақшбандия таълимоти ва миллий
маънавиятимиз»
мавзуидаги
Республика
илмий-амалий
анжумани
материаллари. – Бухоро, 2008. – Б. 90–96.
24. Раҳимов К. Бой маънавий меросимизни ўрганайлик // Юксак
маънавият – ёшларга доир сиёсат самарадорлигини ошириш омили»
мавзуидаги Республика илмий-амалий анжумани. – Тошкент: «Янги аср
авлоди» нашриёт-матбаа уйи, 2008. – Б. 115–118.
51
25. Раҳимов К. Тасаввуф шеъриятида Каъба ва кўнгил талқини //
Ўзбекистон миллий университетининг 90 йиллигига бағишлаб ўтказилган
«Фалсафа ва ижтимоий тараққиёт» мавзуидаги Республика илмий-амалий
анжумани. – Тошкент: «Ўзбекистон Файласуфлари миллий жамияти»
нашриёти, 2008. II том. – Б. 336–339.
26. Раҳимов К. Тасаввуф қомусига шарҳлар // Академик Убайдулла
Каримов номидаги ёш шарқшунослар илмий конференцияси тезислар. –
Тошкент, 2008. – Б. 75–77.
27. Раҳимов К. Мустамлий Бухорий ва унинг «Шарҳ ат-таъарруф ли-
мазҳаб ат-тасаввуф» асари – ислом тарихи ва манбашуунослиги бўйича
муҳим манба // «Тарихий манбашунослик муаммолари» Республика илмий-
амалий анжумани материаллари. – Тошкент, 2008 йил. – Б. 73–78.
28. Рахимов К. Абдулкарим ас-Самъани из Мерва о бухарских Ал-
Мустамли // Ежегодный научный альманах «Современные проблемы и
перспективы развития исламоведения, востоковедения и тюркологии». №2.
2008. – Нижний Новгород: Издательский дом «Медина», 2009. – С. 20–21.
29. Раҳимов К. Мустамлий Бухорийнинг ирфоний қарашлари //
«Ўзбекистонда дунёвий ва диний қадриятлар уйғунлиги» мавзуидаги илмий
анжуман тўплами. Икки жилд. – Т.: «Тошкент ислом университети»
нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2009. I жилд. – Б. 197–201.
30. Комилов Н., Раҳимов К. Хожагон тариқати ва Бухорода ирфоний-
фалсафий илмлар ривожи (IX–XV асрлар). – Тошкент: «Академия»
нашриёти, 2011. – 135 бет.
31. Rakhimov K. Comparative typological analysis sufi tariquats (orders)
Yasaviya and Naqshbandiya (туркм, рус, анг.) / «Bahauddin Naqshbandi and sufi
literature». Материалы международный конференции (1–2 декабря 2011 г.). –
Ашгабат: Ylym, 2011. – С. 247–248.
32. Рахимов К. Великий учёный Мавераннахра (туркм., рус, анг.) //
«Miras» научно-популярный журнал. Национальный институт рукописей
Академии наук Туркменистана. – Ашхабад. 2011. №1. – С. 70–84.
33. Рахимов К. Мустамли Бухари – родоначальник персоязычной
суфийской литературы // «Иран-наме» научный-востоковедческий журнал. –
Астана. 2011. №1. – С. 271–282.
34. Рахимов К. Абу Хафс Кабир Бухари – великий богослов исламского
мира // «Ислам в СНГ» ежеквартальный научный альманах. – Москва –
Нижний Новгород. Издательский дом «Медина», 2013. № 1. – С. 54–60.
35. Раҳимов К. Мустамлий Бухорий ва тасаввуф илми // ЎзР ФАнинг 70
йиллигига
бағишланган
Республика
Ёш
олимлар
илмий-амалий
конференцияси маъруза тезислари тўплами. Тошкент, 2013 йил 26 декабрь. –
Т.: ЎзР ФА, 2013. – Б. 217–219.
36. Раҳимов К. Мустамлий Бухорийнинг «ақл» масаласидаги қарашлари
// Ёш шарқшуносларнинг академик Убайдулла Каримов номидаги XI илмий-
амалий конференцияси тезислари тўплами. – Тошкент, 2014. – Б. 223–226.
37. Раҳимов К. VIII–X асрларда Бухородаги ноисломий динлар ҳақида //
Диншунослик фанининг методологияси, ёндашуви ва услубиятини
52
такомиллаштиришнинг долзарб масалалари. Т.: «Тошкент ислом
университети» нашриёти, 2014. – Б. 78–83.
38. Рахимов К. Религиозная ситуация в Бухаре IX–X века:
конфессиональная
толерантность,
дискуссии,
взаимоотношения
/
«Конфессиялараро мулоқот ва диний бағрикенглик – жамият барқарорлиги
гарови» мавзуидаги халқаро конференция материаллари. Тошкент ислом
университети, 2014 йил, 12 ноябрь. – Тошкент: «Тошкент ислом
университети», 2014. – Б. 231–235.
39. Раҳимов К. Нақшбандийлар ва Темурий ҳукмдорлар // Ёш
шарқшуносларнинг академик Убайдулла Каримов номидаги XII илмий-
амалий конференцияси тезислари. Тошкент, 2015. – Б. 233–237.
40. Раҳимов К. Берунийнинг бухоролик замондоши // Ўзбекистон
Миллий университети Ёш тадқиқотчилар илмий мақолалари тўплами.
Тошкент, 2015. – Б. 262–266.
41. Раҳимов К. X аср Шарқ уйғониш даври мутафаккирлари ва Абу Бакр
Калободий Бухорийнинг тасаввуфий фаолияти // «Шарқ уйғониш даври
мутафаккирлари қарашларида инсонпарварлик ғояси ва уларнинг миллий
тарбия тизимидаги ўрни» мавзусидаги Республика илмий-амалий анжуман
материаллари. Андижон, 2015 йил, 24 апрель. 2015. – Б. 391–398.
42. Раҳимов К. Ибн Синонинг бухоролик мутасаввиф замондоши / «Ибн
Сино мероси ва замонавий тиббиёт тараққиёти» мавзуидаги илмий-амалий
семинар ва мақолалар тўплами. Термиз, «ЮНЕСКО ишлари бўйича
Ўзбекистон миллий комиссияси», 2015. – Б. 81–83.
43. Раҳимов К. Интибоҳ // Тасаввуф атамалари изоҳли луғат. А–Ҳ.
Тошкент ислом университети. Исломшунослик илмий-тадқиқот маркази. –
Тошкент: Мовароуннаҳр, 2015. – Б. 110–111.
44. Раҳимов К. Истиқомат // Тасаввуф атамалари изоҳли луғат. А–Ҳ.
Тошкент ислом университети. Исломшунослик илмий-тадқиқот маркази. –
Тошкент: Мовароуннаҳр, 2015. – Б. 114–115.
45. Раҳимов К. Иттисол // Тасаввуф атамалари изоҳли луғат. А–Ҳ.
Тошкент ислом университети. Исломшунослик илмий-тадқиқот маркази. –
Тошкент: Мовароуннаҳр, 2015. – Б. 115–117.
46. Раҳимов К. Калободий // Тасаввуф атамалари изоҳли луғат. А–Ҳ.
Тошкент ислом университети. Исломшунослик илмий-тадқиқот маркази. –
Тошкент: Мовароуннаҳр, 2015. – Б. 120–127.
47. Раҳимов К. Мустамлий Бухорий // Тасаввуф атамалари изоҳли луғат.
А–Ҳ. Тошкент ислом университети. Исломшунослик илмий-тадқиқот
маркази. – Тошкент: Мовароуннаҳр, 2015. – Б. 164–169.
48. Раҳимов К. Мухтория // Тасаввуф атамалари изоҳли луғат. А–Ҳ.
Тошкент ислом университети. Исломшунослик илмий-тадқиқот маркази. –
Тошкент: Мовароуннаҳр, 2015. – Б. 170–171.
49. Раҳимов К. Таважжуҳ // Тасаввуф атамалари изоҳли луғат. А–Ҳ.
Тошкент ислом университети. Исломшунослик илмий-тадқиқот маркази. –
Тошкент: Мовароуннаҳр, 2015. – Б. 244–246.
53
50. Раҳимов К. Абу Бакр Калободий // Буюк юрт алломалари. – Тошкент:
«Ўзбекистон» НМИУ, 2016. – Б. 121–126.
51. Раҳимов К. Мустамлий Бухорий // Буюк юрт алломалари. – Тошкент:
«Ўзбекистон» НМИУ, 2016. – Б. 248–252.
52. Раҳимов К. Баҳоуддин Нақшбанд // Буюк юрт алломалари. –
Тошкент: «Ўзбекистон» НМИУ, 2016. – Б. 278–296.
53. Раҳимов К. IX–XI асрларда Бухорода табобатнинг ривожи // Ибн
Сино илмий мероси ва замонавий тиббиётнинг долзарб муаммолари VIII
халқаро Ибн Сино ўқишлари. Бухоро, 2016 йил, 20–21-ноябрь. – Б. 10–11.
54. Рахимов К. «Шарх ат-Та‘арруф» как самостоятельный источник по
суфизму, а также другим исламским и социальным наукам // Virtus: Scientific
Journal Impact Factor. (Украина). – February # 11, 2017. – C. 23–36.
55. Раҳимов К. «Мавқеи Шарҳ ат-Таъарруф» дар манбашиноси» //
«Известия
Академии
наук
Республики
Таджикистан.
Отделение
общественных наук» – Душанбе, 2017, №1(245). – С. 161–174.
56. Раҳимов К. «Шарҳ ат-Таъарруф»нинг қўлёзма нусхалари // Ёш
шарқшуносларнинг академик Убайдулла Каримов номидаги XIII илмий-
амалий конференцияси тезислари. –Тошкент, 2017. – Б. 9–13.
54
Автореферат «Ўзбек тили ва адабиёти» журнали таҳририятида таҳрирдан
ўтказилди (21 февраль 2018 йил).
Босишга рухсат этилди: 27.02.2018 йил.
Бичими 60х44
1
/
16
, «Times New Roman»
гарнитурада рақамли босма усулида босилди.
Шартли босма табоғи 3,4. Адади: 100. Буюртма: № 66.
Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси,
100197, Тошкент, Интизор кўчаси, 68.
«АКАДЕМИЯ НОШИРЛИК МАРКАЗИ»
Давлат унитар корхонасида чоп этилди.
