1
ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ,
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ,
ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ
ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ
DSc.27.06.2017.Fil.21.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
НАМАНГАН МУҲАНДИСЛИК ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ
ХОШИМОВА ДИЛДОРА МАДАМИНОВНА
«БОБУРНОМА» МАТНИДАГИ ТАСВИРИЙ ВОСИТАЛАРНИНГ
ИНГЛИЗ ТИЛИГА ТАРЖИМАЛАРИ ТАДҚИҚИ
10.00.06 – Қиёсий адабиётшунослик, чоғиштирма тилшунослик ва
таржимашунослик
ФИЛОЛОГИЯ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ФАН ДОКТОРИ (DSc) ДИССЕРТАЦИЯСИ
АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент шаҳри – 2018 йил
2
УДК: 821.512.133:
811.111’25’374.24
Филология фанлари бўйича фан доктори (DSс) диссертацияси
автореферати мундарижаси
Оглавление автореферата доктора наук (DSс) по
филологическим наукам
Content of Dissertation Abstract of Doctor of Science (DSс)
on Philological Science
Хошимова Дилдора Мадаминовна
«Бобурнома» матнидаги тасвирий воситаларнинг инглиз тилига
таржималари тадқиқи .................................................................................. 3
Khoshimova Dildora Madaminovna
The studying of translation the descriptive means in «Baburname» into
English ….....………………………………………………………...…….
35
Хошимова Дилдора Мадаминовна
Исследование переводов изобразительных средств на английский
язык в тексте «Бабурнаме» ......................................................................... 63
Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ
List of published works ………….………….……….………….………….. 69
3
ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ,
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ ЖАҲОН ТИЛЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ,
ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ
ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ
DSc.27.06.2017.Fil.21.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
НАМАНГАН МУҲАНДИСЛИК ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ
ХОШИМОВА ДИЛДОРА МАДАМИНОВНА
«БОБУРНОМА» МАТНИДАГИ ТАСВИРИЙ ВОСИТАЛАРНИНГ
ИНГЛИЗ ТИЛИГА ТАРЖИМАЛАРИ ТАДҚИҚИ
10.00.06 – Қиёсий адабиётшунослик, чоғиштирма тилшунослик ва
таржимашунослик
ФИЛОЛОГИЯ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ФАН ДОКТОРИ (DSc) ДИССЕРТАЦИЯСИ
АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент шаҳри – 2018 йил
4
Филология фанлари бўйича фан доктори (DSc) диссертацияси мавзуси Ўзбекистон
Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида
B2017.2.DSc/Fil64 рақам билан рўйхатга олинган.
Диссертация Наманган муҳандислик технология институтида бажарилган.
Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, инглиз, рус (резюме)) илмий кенгаш веб-
саҳифасининг www.tashgiv.uz ҳамда «ZiyoNet» ахборот-таълим портали www.ziyonet.uz
манзилларига жойлаштирилган.
Илмий маслаҳатчи:
Холбеков Муҳаммаджон Нурқосимович
филология фанлари доктори, профессор
Расмий оппонентлар:
Сиддиқова Ирода Абдузухуровна
филология фанлари доктори, профессор
Холманова Зулхумор Турдиевна
филология фанлари доктори, доцент
Эйжи Мано
Япония илмлар академияси академиги
Етакчи ташкилот
:
Бухоро давлат университети
Диссертация ҳимояси Тошкент давлат шарқшунослик институти, Ўзбекистон давлат жаҳон
тиллари университети, Ўзбекистон миллий университети ҳузуридаги илмий даражалар берувчи
DSc 27.06.2017.Fil.21.01 рақамли Илмий кенгашнинг 2018 йил «__» __________ соат ____ даги
мажлисида бўлиб ўтади. (Манзил: 100047, Тошкент шаҳри, Шаҳрисабз кўчаси, 25-уй.
Тел.: (99871) 233-45-21; факс: (99871) 233-52-24; e-mail: sharq_ilmiy@mail.ru)
Диссертация билан Тошкент давлат шарқшунослик институтининг Ахборот-ресурс
марказида танишиш мумкин. (__ рақам билан рўйхатга олинган.) (Манзил: 100047, Тошкент
шаҳри, Шаҳрисабз кўчаси, 16-уй. Тел.: (99871) 233-45-21.
Диссертация автореферати 2018 йил «____»____________да тарқатилди.
(2018 йил «____» _____________ даги ____ рақамли реестр баённомаси.)
А.М.Маннонов
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш раиси, филол.ф.д., профессор
Р.А.Алимухамедов
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш котиби, филол.ф.д.
Г.Ҳ.Боқиева
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш қошидаги илмий семинар
раиси, филол.ф.д., профессор
5
КИРИШ (докторлик (DSc) диссертацияси аннотацияси)
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.
Жаҳон
адабиётида «Бобурнома» мемуар жанрининг нодир намунаси бўлиш билан
бирга, тарихий-бадиий асар сифатида катта аҳамият касб этади. Бу асар илм-
фаннинг турли соҳаларини қамраб олувчи қомусий манба ҳисобланади. Шу
жиҳатдан буюк мемуар асар дунё олимларига барча соҳаларда бебаҳо
маълумот берувчи, ўзбек халқининг жаҳондаги бошқа миллатлар билан
адабий-маданий алоқалари тарихини тадқиқ этувчи ҳамда унинг маданияти
юксалишига хизмат қилувчи ноёб манбадир. «Бобурнома»нинг дунёдаги
16 етакчи миллий тилларга таржима қилиниши ҳам бунинг яққол далилидир.
«Бобурнома»
таржималарининг
прагматик
ва
лингвокултурологик
хусусиятларини асослаб бериш, тасвирий воситаларнинг инглиз тилига
адекват таржима қилиш муаммоларини ҳал этиш таржимашуносликдаги
долзарб масалалардан биридир.
Бугунги кунда дунё адабий жараёнида «Бобурнома» матни қўлёзмалари
ва таржималарини тадқиқ этиш масаласига бўлган қизиқиш бутун дунё
шарқшунос
ва
таржимашунослари
эътиборини
тортмоқда.
Дунё
бобуршунослари томонидан «Бобурнома» матнининг мазмун ва ғоявий
қирралари, ижодкор шахси, ёзувчининг ижодий методи, бадиий маҳорати
каби масалаларни илмий тадқиқ қилиш адабиёт ривожининг хусусиятларини
аниқлаш
ва
баҳолаш
имконини
беради.
«Бобурнома»
матни
таржималарининг синтактик, семантик, прагматик, лингвокултурологик
хусусиятлари ва мумтоз адабиёт намуналарини таржима қилиш
тамойилларининг ишлаб чиқилиши ҳам муҳим аҳамият касб этади. Бобур ва
бобурийларнинг жаҳон адабиётига қўшган ҳиссаларини илмий асослаш,
«Бобурнома» матнининг дунё кутубхоналаридаги қўлёзмаларини қиёсий
тадқиқ қилиш ва танқидий матнини яратиш каби устувор йўналишлардаги
тадқиқотлар ҳам эътиборга моликдир.
Мамлакатимиз миқёсида амалга оширилаётган кенг кўламли ислоҳотлар
даврида адабиёт ва маънавият давлат сиёсати даражасидаги масала бўлиб
келмоқда. Дунё мамлакатлари билан турли соҳаларда ўзаро алоқалар тобора
ривожланаётган бугунги кунда ҳар бир миллатнинг қиёфасини белгиловчи
мезонлардан бири бўлган бадиий адабиёт ва таржимани ўрганиш ўша
халқнинг турмуш тарзи, маънавий қадриятлари, руҳияти билан боғлиқ
билимларни оширишда муҳим омилдир. Ўзбекистон Республикасини янада
ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегиясининг
1
давлат дастурида
устувор йўналиш сифатида белгилаб қўйилган илмий-тадқиқот ишларини
рағбатлантириш
ва
инновация
фаолиятини
такомиллаштириш
адабиётшунослик ва таржимашунослик соҳасида илмий изланишлар
кўламини янада кенгайтириш учун қўшимча имкониятлар яратди. Ушбу
1
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича
Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида»ги Фармони // Халқ сўзи. 2017 йил. 8 февраль. №28 (6722).
6
стратегик вазифалар таржимашунослик соҳасида ҳам чуқур изланишлар олиб
боришни тақозо этмоқда.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 20 апрелдаги
ПҚ-2909-сон «Олий таълим тизимини янада ривожлантириш чора-
тадбирлари тўғрисида»ги Қарори, 2017 йил 12 январдаги «Китоб
маҳсулотларини чоп этиш ва тарқатиш тизимини ривожлантириш, китоб
мутолааси ва китобхонлик маданиятини ошириш ҳамда тарғибот қилиш
бўйича комиссия тузиш тўғрисида»ги Фармони,
2017 йил 24 майдаги
ПҚ-2995-сон
«Қадимий ёзма манбаларни сақлаш, тадқиқ ва тарғиб қилиш
тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги Қарори,
2017 йил 20 июндаги ПҚ-3074-сон «Ўзбекистон Республикаси Вазирлар
Маҳкамаси ҳузуридаги Ўзбекистонга оид хориждаги маданий бойликларни
тадқиқ этиш марказини ташкил этиш тўғрисида»ги Қарори, 2017 йил
11 августдаги 610-сон «Таълим муассасаларида чет тилларини ўқитишнинг
сифатини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги Қарори,
2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон «Ўзбекистон Республикасини янада
ривожлантириш бўйича «Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида»ги Фармони
ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда
белгиланган вазифаларни амалга оширишда ушбу диссертация тадқиқоти
маълум даражада хизмат қилади.
Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялар ривожланишининг
устувор йўналишларига мослиги.
Мазкур тадқиқот республика фан ва
технологиялар ривожланишининг I. «Ахборотлашган жамият ва демократик
давлатни ижтимоий, ҳуқуқий, иқтисодий, маданий, маънавий-маърифий
ривожлантиришда инновацион ғоялар тизимини шакллантириш ва уларни
амалга ошириш йўллари» устувор йўналишига мувофиқ бажарилган.
Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи
2
.
«Бобурнома» асари ва унинг таржималарини ўрганишга йўналтирилган
илмий изланишлар жаҳоннинг қатор етакчи илмий марказлари ва олий
таълим муассасалари жумладан, Ohio State, California Universities (АҚШ),
Oxford, Cambridge Universities (Буюк Британия), Humboldt Universitat
(Германия), Jawaharlal Nehru University (Ҳиндистон), Kyoto University
(Япония), Eӧtvӧs Loránd University (Будапешт, Венгрия), Ain Shams University
(Миср), Cumhuriyet, Kocaeli Üniversitesi (Туркия), Azerbaycan Milli Ilimler
Akademisi, Bakı Dövlət Universiteti (Боку), Институт востоковедения РАН
(Россия), Тошкент давлат шарқшунослик институти ва Ўзбекистон давлат
жаҳон тиллари университети (Ўзбекистон)да олиб борилмоқда.
Жаҳон адабий жараёнидаги «Бобурнома» матни таржималарининг ўрни
бўйича олиб борилган тадқиқот натижасида қатор, жумладан, қуйидаги
2
Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи: https://Oxford Bibliographies Online
Research
Guide;
https://ru.wikipedia.org/wiki/;
https://books.google.co.uz;
academia.uz;
www.ebooks.azlibnet.az/book/HCBOWku7; https://ELTE-Eötvös-Loránd-Tudományegyetem; www.britanica.com;
www.cambridge.org; www.amozon.com; www.edu.uz; britishcouncil.org; internauka.ru; micros.uz; actsudent.org;
educationusa.info;
americanenglish.state.gov;
arzamas.academy/uni/eastwest/pers;
www.twirpx.com;
www.dissercat.com ва бошқа манбалар асосида тайёрланди.
7
илмий хулосалар олинган: А.Бевериж таржималари, Аннета Бевериж ва
Бобур, «Бобурнома» чинакам туркий асар ҳамда таржима санъатининг
лингвистик мавқеи, унинг шаклланиши ва ривожланиши илмий исботланган
(Ohio State University); Бобур асарлари жаҳон адабий дурдонаси сифатида
илмий ва назарий жиҳатдан асосланган (California University); «Бобурнома»
матнидаги тасвирлар аниқ кўрсатилгани, бобурийларни олиб борган адабий
фаолияти ва жаҳон миқёсида тутган ўрни ҳақидаги фикрлар назарий ва
амалий жиҳатдан далилланган (Cambridge, Oxford); «Бобурнома»даги флора
ва фаунага оид терминлар изоҳли луғатини аҳамияти ҳамда «Бобурнома»
асари таржималарининг жаҳон тилшунослигига таъсири асосланган,
(Humboldt Universitat); Бобур ва бобурийларнинг адабиёт, маданият ва
тилшунослик соҳаларини ривожлантиришдаги роли, жаҳон тилшунослигига
тилшуносликка оид терминларни киритиши ва тилларни бойитишдаги
моҳияти аниқланган (Jawaharlal Nehru University); «Бобурнома» асарининг
танқидий матнини яратиш ва матн таржималарининг танқидий матнни
тўлдиришдаги ўрни илмий асосланган (Kyoto University); Бобурнинг жаҳон
тарихида тутган ўрни, «Бобурнома» ўлмас тарихий қимматга эга асар
эканлиги асосланган (Eӧtvӧs Loránd University); «Бобурнома» асарининг араб
тилига таржимаси ва унинг ўзига хос хусусиятлари илмий далилланган
(Ain Shams University); «Бобурнома» асари жаҳон тарихи учун асосий манба
бўлиши, Бобур «Девон»ининг танқидий матни, унинг илмий аҳамияти ва
«Бобурнома» ўртасидаги ўхшашликлар асосланган (Cumhuriyet, Kocaeli
Üniversitesi); «Бобурнома» асрининг озарбайжон тилига таржималари ва
унинг ўзига хос хусусиятлари назарий ва амалий жиҳатдан исботланган
(Azerbaycan Milli Ilimler Akademisi, Bakı Dövlət Universiteti); Бобур ва
«Бобурнома» асари юзасидан дунё бўйича амалга оширилган тадқиқотлар
библиографияси ва жаҳон адабиётига таъсири исботланган (Институт
востоковедения РАН); «Бобурнома»нинг ҳиндча таржималари қиёсий
таҳлили илмий-назарий жиҳатдан асосланган, «Бобурнома»нинг инглизча
таржималаридаги фразеологик бирликлар ва уларнинг миллий-маданий
жиҳатлари аниқланган (Тошкент давлат шарқшунослик институти ва
Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университети).
Бугунги кунда жаҳон таржимашунослигида тасвирий воситаларнинг
таржималарда акс этиши бўйича қатор, жумладан, қуйидаги устувор
йўналишларда тадқиқотлар олиб борилмоқда: таржима асарларининг
адекватлик даражасини таъминлаш; ноадекват таржима сабабларини
аниқлаш ва уларни бартараф этиш йўлларини ишлаб чиқиш; тасвирий
воситаларнинг лисоний омиллари ҳамда реалиялар, сажъ, архаизмларнинг
таржима тилида берилишини қиёсий таҳлил қилиш; таржимада прагматик
мувофиқлик ва номувофиқликнинг келиб чиқиш сабабларини аниқлаш;
мумтоз асарларни таржима қилиш тамойилларини ишлаб чиқиш; мумтоз
адабиёт манбаларининг таржима луғатини яратиш.
Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.
Бобур ижодий мероси,
жумладан, «Бобурнома»ни ўрганиш, асарнинг таянч манбаларини аниқлаш,
8
оммалаштириш ва хорижий тилларга таржималарини махсус илмий тадқиқ
этишда ўзбек олимлари: А.Фитрат, П.Шамсиев, С.Мирзаев, С.Азимжонова,
Ҳ.Ёқубов, В.Зоҳидов, А.Қаюмов, А.Абдуғафуров, Ғ.Саломов, Н.Комилов,
С.Ҳасанов, Н.Отажонов, Ҳ.Қудратуллаев, Ҳ.Болтабоев, М.Холбеков,
Ғ.Сотимов,
А.Абдуазизов,
Л.Хўжаева,
Ғ.Хўжаев,
С.Шукруллаева,
Ф.Салимова, А.Иброҳимов, Р.Каримов, М.Собиров, З.Холманова; рус
олимлари: И.В.Стеблева, Г.Ф.Благова, М.Салье, А.Н.Самойлович
3
ҳамда
хорижлик олимлар: Ж.Лейден, У.Эрскин, Л.У.Кинг
4
, Р.М.Калдекот,
Ф.Г.Талбот, С.Лейн-Пуул
5
, Э.Ҳолдэн, М.Элфинстон, Г.М.Эллиот, А.Денисон
Росс
6
, В.Х.Мореланд, А.С.Бевериж
7
, Ҳ.Бевериж, А.де Лонг-Перь,
А.Ж.Клапрот, Ж.Дранжете, Паве де Куртейл
8
, Жан-Поль Ру, Луи Базен,
Жан-Луи Бакье Граммон
9
, Витсен, Аҳмад Али Кўҳзод, Абдулҳай Ҳабибий,
Шафиқа Ёрқин, Гулчин Маоний, Зокир Ҳусайн, Нурул Ҳасан, Муни Лаъл,
М.Ҳайдар, С.П.Шарма
10
, Р.П.Трипатҳи, П.Саран, Муҳиббул Ҳасан, Юлиус
фон Клапрот, А.Кайзер, В.Штаммлер, Ҳ.Лэмб
11
, У.Тэкстон
12
, Темур Хамит,
Байузак Кожабек ўғли, Мерсе Комас, Ҳ.Бойир, Рашит Раҳмати Арат, Билол
Южел, Р.Куренов каби шарқшуносларнинг ҳиссалари бор. Айниқса, япон
олими Эйжи Манўнинг «Бобурнома» танқидий матнини тайёрлагани ва
таржимаси билан чоп эттиргани алоҳида эътиборга молик
13
.
3
Фитрат. Ўзбек адабиёти намуналари. 1-жилд. – Тошкент: Ўздавнашр, 1928. – Б.43; Бобир. Танланган
асарлар / Нашрга тайёрловчилар С.Азимжонова, А.Қаюмов. – Тошкент, 1958; Бобир. Асарлар / Нашрга
тайёрловчилар П.Шамсиев, С.Мирзаев. Уч жилдлик. – Тошкент: Фан, 1965-1966; Бобир. «Бобирнома» /
Нашрга тайёрловчи П.Шамсиев. – Тошкент, 1960; Бобир. Мухтасар / Нашрга тайёрловчи С.Ҳасанов. –
Тошкент: Фан, 1971. – Б.241; Бобур. Девон / Нашрга тайёрловчи А.Абдуғафуров. – Тошкент: Фан, 1994;
Бобур. Мубаййин / Нашрга тайёрловчи С.Ҳасанов. – Тошкент, 2001. – Б.182; Ҳ.Ёқубов. Бобир. – Тошкент,
1941; Зоҳидов В. Бобирнинг фаолияти ва илмий-адабий мероси ҳақида // Бобир. Бобирнома. – Тошкент,
1960; Азимджанова С. Индийский диван Бабура. – Тошкент: Фан, 1966. – С.76; Қудратуллаев Ҳ. Бобурнинг
адабий-эстетик қарашлари. – Тошкент: Фан, 1983; Ҳасанов С. Бобурнинг Рисолайи аруз асари. – Тошкент:
Ўқитувчи, 1986. – Б.274; Хайриддин Султон. Бобурийнома. – Тошкент, 1996; Ғайбуллоҳ ас-Салом, Отажон
Н. Жаҳонгашта Бобурнома. – Тошкент: Фан, 1996; Болтабоев Ҳ. Мумтоз сўз қадри. – Тошкент: Адолат,
2004. – Б.138; Эрскин У. Ҳиндистонда Бобур давлати / Инглиз тилидан Ғ.Сотимов таржимаси. – Тошкент,
1997; Шарма П. Бобурийлар салтанати / Инглиз тилидан Ғ.Сотимов таржимаси /. – Тошкент, 1998. – Б.168;
Холманова З. «Бобурнома» лексикаси тадқиқи. Филол. фан. док. ... дисс. – Тошкент, 2009; Бабур. Трактат об
арузе / Под. ред. И.Стеблева. – М., 1972; Стеблева И.В. Семантика газелей Бабура. – М., 1983. – С.328;
Благова Г.Ф. Характеристика грамматического строя (морфология староузбекского литературного языка
конца XV века по «Бабурнаме»). Дисс. ... канд.филол.наук. – М.,1954; ўша муаллиф. «Бабурнаме» язык,
прагматика текста, стил. – М., 1994. – 404 с.; «Бабурнаме». Записки Бабура / Перевод М.Салье. – Ташкент:
Акаднаук, 1958; ўша муаллиф. Из узбекских классиков. –Ташкент, 1946; Самойлович А.Н. Собрание
стихотворений императора Бабура. – Петербург, 1917.
4
King L, Leyden J. & Erskine W. Memoirs of Zehir-ed-Din Muhammed Baber, Emperor of Hindustan. – London,
1826. Annetated and Revised ed. by L.King, 2 Vols., – Milford, 1921.
5
Lane-Poole. Babar. – Oxford, 1899.
6
History of India. By Elliott and Dowson. – London, 1867.
7
Beveridge A.S. The Bābur-nāma in English (Memoirs of Babur), Translated from the Original Turki Text of
Zahiru’ddin Muhammad Babur Padshah Ghazi by Annette Susannah Beveridge, 2 Vols., – London, 1922; Repr, in
one Volume, – London, 1969; – New Delhi, 1970; – Lahore, 1975.
8
Pavet de Courteille. A. Dictionnaire Turk-Oriental, – Paris, 1870.
9
Bacque - Grammont J.L. Le livre de Babur. – Paris, 1980.
10
Sharma S.R. A Bibliography of Mughal India (1526-1707 А.Д). – Bombay, 1990.
11
Harold Lamb. Babur the Tiger. – New-York, 1961.
12
The Baburnama. Memoirs of Babur, Prince and Emperor, Translated, Edited, and, Annotated by Wheeler. M.,
Thackston. – New York & Oxford, 1996.
13
Eiji Mano. Bābur-nāma (Vaqāyi). Critical Edition Based on Four Chaghatay Texts with Introduction and Notes. –
Kyoto, Shōkadō, 1995.
9
«Бобурнома»ни ўрганиш ва таржима қилиш тадқиқотчилар ва
мутаржимларнинг матнга қайси жиҳатдан ёндашишларига боғлиқ. Ўзбек
тадқиқотчиларининг юқорида тилга олинган илмий ишларида «Бобурнома»
таржималари у ёки бу филологик мақсад ва муаммо нуқтаи назаридан тадқиқ
этилган бўлиб, ушбу тадқиқотларда асарнинг мазмуни, муайян парчанинг
маъноси хорижий бирор-бир тилда қандай акс эттирилгани илмий
ўрганилгани кузатилади. «Бобурнома» матнига хос бўлган бир жиҳат –
сўзларнинг
маъно
товланишларига
деярли
эътибор
берилмайди.
М.Холбеков
14
, Н.Отажонов
15
ва С.Шукруллаева
16
ларнинг ишларида асосан
бадиий наср намунаси сифатида ёндашилиб, ўртага қўйилган илмий
муаммолар шу жиҳатлардан ёритилган бўлса, Л.Хўжаева
17
диссертациясида
айни масалалар асарнинг русча таржимаси мисолида, Ғ.Хўжаев
18
тадқиқотида эса асарнинг олмон тилидаги таржимаси асосий манба қилиб
олинган. Ф.Салимова
19
таржимада луғат масаласи ҳамда асарнинг французча
таржимасини тадқиқ этган, Ҳ.Назарова «Заҳириддин Муҳаммад Бобир
асарлари учун қисқача луғат» тузди
20
, А.Иброҳимов «Бобурнома»нинг
ҳиндча таржималарини тадқиқ этган
21
, М.Собиров
22
матнда кўзда тутилган
маъно, уни тўғри тушуниш ва қай даражада тўғри ёритишни таҳлил этган
бўлса, Р.Каримов
23
«Бобурнома»даги шеърий таржималар муаммоси билан
шуғулланган, З.Тешабоева «Бобурнома»нинг инглизча таржималаридаги
фразеологик бирликлар ва уларнинг миллий-маданий жиҳатларини
ўрганган
24
.
«Бобурнома» матни таржималарининг лингвокултурологик ва прагматик
жиҳатлари, тасвирий воситалардан сажъ, архаизм ва реалиялар
таржималарининг прагматик мувофиқлик ва номувофиқликда амалга
оширилганлиги жиҳатидан ҳозиргача чет эл ва ўзбек олимлари томонидан
ўрганилмаган ва ушбу мавзу бўйича махсус тадқиқот иши олиб борилмаган.
14
Холбеков М. Узбекско-французские литературные взаимосвязи (в аспекте перевода, критки и восприятия).
Автореф. дисс. ... канд. филол. наук. – Ташкент, 1991.
15
Отажонов Н. Бадиий таржима ва илмий шарҳ. Филол. фан ном. ... дисс. – Тошкент, 1978; ўша муаллиф.
«Бобурнома» жаҳон адабий жараёнида. Филол. фан. док. ... дисс. – Тошкент, 1994.
16
Шукруллаева С. Воссоздание художественного своеобразия «Бабурнаме» в его английских переводах.
Автореф. дисс. ... канд. филол. наук. – Ташкент, 1989.
17
Ходжаева Л. Проблемы перевода: характер, стиль и интерпретация текста «Бабурнаме». Автореф. дисс. ...
канд. филол. наук. – Андижан, 1985.
18
Ходжаев Г. Воссоздание художественно-стилистического своеобразия произведений узбекской
литературы в переводе на немецкий язык. Автореф. дисс ... канд. филол. наук. – Ташкент, 1985.
19
Салимова Ф. Лексикографические и текстологические характеристики Восточно-тюркского словаря Паве
де Куртейля и переводов «Бабурнаме». КД. – Ташкент, 1997.
20
Назарова Ҳ. Заҳириддин Муҳаммад Бобир асарлари учун қисқача луғат. – Тошкент: Фан, 1972.
21
Иброҳимов А. «Бобурнома»даги ҳиндча сўзлар тадқиқи. Филол. фан. ном. ... дисс. – Тошкент, 2001.
22
Собиров М. «Бобурнома»нинг инглизча таржималарида муаллиф услуби ва бадииятини қайта тиклаш
муаммолари (Лейден-Эрскин, Бевериж ва Текстон таржималарининг қиёсий таҳлили асосида). Филол. фан.
ном. ... дисс. – Тошкент, 2002.
23
Каримов Р. «Бобурнома»даги шеърлар хорижий таржималарининг қиёсий таҳлили. Филол. фан. ном. ...
дисс. – Тошкент, 2003.
24
Тешабоева З. «Бобурнома»нинг инглизча таржималаридаги фразеологик бирликлар ва уларнинг миллий-
маданий хусусиятлари. Фал.фан. филол. фан док. ... дисс. – Тошкент, 2017.
10
Диссертация тадқиқотининг диссертация бажарилган олий таълим
ёки илмий-тадқиқот муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари режалари
билан боғлиқлиги.
Диссертация мавзуи Наманган муҳандислик технология
институти ва Германиянинг DAAD илмий тадқиқотларни ривожлантириш
(олимлар алмашинуви, илмий-тадқиқот ташрифи) фондининг «Бобурнома»
асарининг хорижий тилларга таржималари тарихи» мавзусидаги халқаро
лойиҳа доирасида бажарилган.
Тадқиқотнинг мақсади
«Бобурнома» матнидаги тасвирий воситалар
таржимасининг лексик, семантик, синтактик-стилистик, прагматик ва
лингвокултурологик хусусиятларини очиб беришдан иборат.
Тадқиқотнинг вазифалари
қуйидагилардан иборат:
«Бобурнома»да қаҳрамон портретини тасвирлаш тамойилларини
аниқлаш;
«Бобурнома»даги характер талқинида тасвирий воситаларнинг ўрнини
белгилаш;
асарда қўлланган тасвирий воситаларнинг персонаж нутқида акс этиши
хусусида хулосалар чиқариш;
шахс ва характер муносабатини ифодаловчи қиёсий воситаларнинг
таржимада акс эттириш принципларини белгилаш;
тасвирий
воситаларнинг
таржимада
характер
психологиясини
ёритишдаги ўрни ва аҳамиятини кўрсатиш;
«Бобурнома»даги муқояса усулининг таржимада намоён бўлиш
хоссаларини очиб бериш;
«Бобурнома» таржималарида наботот, ҳайвонот ва жомодот олами
тасвирининг муқоясавий ифодаланиш йўлларини аниқлаш;
асарда талқин этилган математика, астрономия ва иқтисодиёт
масалаларининг прагматик таржима қилиш муаммоларига аниқлик киритиш;
жой номлари, киши исмларига доир тасвирий воситалар таржималари
қиёси асосида лингвокултурологик ёндашув мезонларини ишлаб чиқиш;
сажъ ва уни таржимада қайта тиклаш масаласини далиллаш;
«Бобурнома» таржималарида архаизмларнинг акс эттириш усулларини
ёритиш;
«Бобурнома»даги реалияларни таржима қилиш муаммоси ҳақида
назарий хулосалар чиқариш.
Тадқиқотнинг
объекти
ни
«Бобурнома»
матнидаги
тасвирий
воситаларнинг Лейден-Эрскин, А.Бевериж ва В.Текстонлар томонидан
амалга оширилган таржималари ташкил этади.
Тадқиқотнинг предмети
сифатида «Бобурнома» матнидаги тасвирий
воситаларнинг инглиз тилига таржималарининг лексик, семантик, синтактик-
стилистик, прагматик ва лингвокултурологик хусусиятларини тавсифлашдан
иборат.
Тадқиқотнинг усуллари.
Мавзуни ёритишда қиёсий-тарихий,
тавсифий, чоғиштирма, компонент, прагматик, таҳлил тадқиқот методлари
қўлланилган.
11
Тадқиқотнинг илмий янгилиги
қуйидагилардан иборат:
инглиз бобуршуносларининг ўзбек мумтоз насрини муқобил ўгириш
тажрибасини оммалаштириш далилланган;
тасвирий воситалар таржималарининг лексик, семантик, синтактик-
стилистик, прагматик ва лингвокултурологик жиҳатлари таржимашу-
носликнинг адекватлик хусусияти асосида аниқлаб берилган;
таржимада инсон ижтимоий-маънавий қиёфаси ва характерини қиёсий
тасвирлаш тамойили, унинг фалсафий муаммоларини ёритишдаги муаллиф
маҳорати аниқланган;
тасвирий воситалардан сажъ, архаизм ва реалиялар таржималарининг
аслиятга прагматик мувофиқлик ёки номувофиқлиги қиёсий таҳлиллар
орқали асосланган;
математик ўлчов бирликлари, астрономия, иқтисодга доир тасвирий
воситаларнинг таржимада транслитерация усули билан акс этиши
таржимашунослик методологияси асосида исботланган;
тасвирий воситаларнинг ўзбек тилидан инглиз тилига тасвирий,
трансформацион, калька, муқобил усуллари орқали амалга ошганлиги
аниқланган, тасвирий воситаларнинг таржимадаги миқдор устуворлиги
белгиланган ва статистикаси ишлаб чиқилган.
Тадқиқотнинг амалий натижалари қуйидагилардан иборат:
«Бобурнома» матнидаги математика ва иқтисодга оид терминларни
таржима қилиш муаммолари ва қиёсий атамашунослик тамойилларини
такомиллаштириш масалалари ҳал этилган;
таржима матнларида мумтоз адабиёт намуналарини адекват акс эттириш
масаласи юзасидан бир қатор таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган;
таҳлил қилинган материаллар асосида «ўзбекча-инглизча мумтоз
сўзлар» таржималари таҳлили келтирилган;
мумтоз асарлар таржималарини прагматик мувофиқлик билан амалга
ошириш масалаларини ҳал этиш ва мутаржим маҳоратини тадқиқ қилишда
зарурий илмий-назарий манба бўлиб хизмат қилади;
филология факультети магистратура ва бакалавриат йўналишлари
талабаларига таржима назарияси ва амалиёти курслари бўйича маъруза ва
амалий машғулотларни ташкил этиш, ўқув-услубий қўлланмалар ёзиш учун
методик таъминот яратилган.
Тадқиқот
натижаларининг
ишончлилигини
чиқарилган
хулосаларнинг аниқлиги, муаммонинг аниқ қўйилиши, ишда қўлланилган
ёндашув ва усуллар, фактик тил материали ва чоп этилган монографиялар,
полиграфик ҳамда электрон нашр маҳсулотларидан олинганлиги ва ушбу
хулоса, таклиф ва тавсияларнинг амалиётга жорий этилганлиги,
таржималарнинг таҳлили қиёсий-тарихий, қиёсий-типологик таҳлил қилиш
методлари асосида олиб борилгани, натижаларнинг ваколатли тузилмалар
томонидан тасдиқланганлиги билан изоҳланади.
Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.
Тадқиқот
натижаларидан таржимашунос, тилшунос, адабиётшунос, географ, зоолог,
12
математик, иқтисодчи ва тарихчилар амалий ва илмий изланишларида манба
сифатида фойдаланишлари мумкин. Диссертацияда келтирилган фикр-
мулоҳаза ва таклифлар «Бобурнома» матни бўйича олиб бориладиган
тадқиқотлар учун, Бобур энциклопедиясининг тўлиқ вариантини тайёрлашда,
хорижда ўрганилаётган илмий-тадқиқотларни ўрганиш ҳамда ўзбек мумтоз
адабиётида қўлланилган тасвирий воситалар асосида ўзбек-инглиз мумтоз
асарлари учун луғатлар тузиш, уларнинг таржималарини яратишда манба
бўлиб хизмат қилади.
Диссертация материалларидан таржима назарияси ва амалиёти,
таржиманинг лингвокултурологик асослари учун дастурлар, дарслик, ўқув
қўлланмалар тайёрлашда, махсус курс ва семинар машғулотларини ташкил
қилишда материал ва услубий қўлланма сифатида фойдаланиш мумкин.
Тадқиқот
натижаларининг
жорий
қилиниши.
«Бобурнома»
матнидаги
тасвирий
воситалар
таржималарининг
лексик-семантик,
прагматик ва лингвокултурологик хусусиятларини қиёсий типологик тадқиқ
қилиш жараёнида ишлаб чиқилган таклифлар асосида:
«Бобурнома»да қаҳрамон портретини тасвирлаш тамойиллари ва
образлар характер талқинига алоқадор материаллардан ОТ–Ф8–022 рақамли
«Ҳозирги замон цивилизациясининг инсон ижтимоий қиёфасига таъсири»
мавзусидаги фундаментал лойиҳасида фойдаланилган (ФТАнинг 2017 йил
1 декабрдаги 02-11/1219-сон маълумотномаси). Натижада З.М.Бобурнинг
инсон қиёфасини қиёсий тасвирлаш тамойиллари ва унинг фалсафий
муаммоларини ёритишга хизмат қилган, шунингдек инсон ижтимоий
қиёфасини замонавий цивилизациянинг салбий таъсиридан ҳимоялашнинг
янги қирраларини аниқлаш имконини берган;
Балх университети (Афғонистон Ислом республикаси) Турк-ўзбек
адабиёти
факультетининг
бакалавриат
йўналишлари,
магистратура
мутахассисликларида Амалий таржима, Таржима назарияси ва тарихи каби
фанлар бўйича «Бобур ва бобурийлар», З.М.Бобурнинг «Бобурнома»
асарининг таржималари ва прагматик хусусиятлари ҳақида маълумот
беришда фойдаланилган (Балх университетининг 2017 йил 6 декабрдаги
129-сон маълумотномаси). Таклиф этилган материаллар таржима жараёнида
тилларга доир миллий-маданий хусусиятлар муаммосини ечишга ва уларни
таржима қилиш усулларини ёритиб беришга, «Бобурнома» асарининг
хорижда ўрганилиши ҳамда лингвокултурологик хусусиятларини ўрганишга
асос бўлиб хизмат қилган;
«Бобурнома» матнидаги шахс ва характер муносабатини ифодаловчи
қиёсий воситаларнинг таржимада берилиши, характер психологиясини акс
эттирувчи тасвирий воситаларнинг ўрни ҳамда муаллиф муқояса услубининг
таржимада намоён бўлиши ва диссертация материалларидан «Бобур» номли
халқаро жамоат фонди фаолиятида шунингдек, «Бобур энциклопедияси»
китобининг тўлдирилган нашрида фойдаланилган («Бобур» номли жамоат
фондининг 2017 йил 2 ноябрдаги 220-сон маълумотномаси). Айни илмий
натижанинг қўлланилиши бобуршуносликнинг жаҳон адабиёти ва
13
маданиятига қўшган янги қирраларини баҳолаш имконини берган.
«Бобурнома»да қўлланилган сажъ, қиёсий тасвирлар, образлар характери
психологиясини ифодаловчи тасвирий воситаларнинг таржималарда
берилиши, инглиз шарқшуносларининг бу борада олиб борган илмий
тадқиқот ишлари ва айрим мумтоз сўзларнинг маъноларини очиб беришга
хизмат қилган;
Озарбайжон
Миллий
илмлар
академияси
магистратура
мутахассисликлари талабалари ва тадқиқотчилари учун «З.М.Бобур ижодини
ўрганиш», «Бобурнома» матни таржималари бўйича илмий тадқиқот
ишларини
олиб
боришда,
таржима
назарияси
фанларини
такомиллаштиришда
фойдаланилган
(Озарбайжон
Миллий
илмлар
академиясининг 2017 йил 12 декабрдаги 41-сон маълумотномаси).
Диссертациянинг ушбу натижалари магистратура мутахассисликлари
талабалари учун «Бобурнома» асарида қаҳрамон портретларини тасвирлаш
тамойиллари,
муаллиф
шахсияти
ва
образлар
психологиясининг
хусусиятларини ўрганишга асос бўлиб хизмат қилган.
Тадқиқот
натижаларининг
апробацияси.
Мазкур
тадқиқот
натижалари 14 та халқаро ва 19 та Республика илмий-амалий анжуманларида
қилинган маърузаларда жамоатчилик муҳокамасидан ўтказилган.
Тадқиқот натижаларининг эълон қилинганлиги.
Диссертация
мавзуси бўйича республика ва хориж журналларида жами 55 та илмий иш
чоп этилган. Шулардан, 1 та рисола, 2 та монография, 52 та илмий мақола,
жумладан, Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Олий
аттестация комиссиясининг докторлик диссертациялари асосий илмий
натижалари чоп этиш тавсия этилган илмий журналларда 14 та мақола (11 та
республика, 3 та хориж) нашр этилган.
Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.
Диссертация таркиби кириш,
тўрт боб, хулоса, фойдаланилган адабиётлар рўйхатидан иборат.
Диссертациянинг умумий ҳажми 262 бетни ташкил этади.
14
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ
Кириш
қисмида диссертация мавзусининг долзарблиги асосланган,
зарурати,
мақсади,
вазифалари
белгиланган,
объекти,
предмети
тавсифланган, республика фан-технологиялари ривожланишининг устувор
йўналишларига мослиги, тадқиқотнинг илмий янгилиги, илмий ва амалий
натижалари очиб берилган, тадқиқот натижаларини амалиётга жорий
қилиниши, илмий муаммо юзасидан нашр этилган ишлар ҳажми,
диссертациянинг тузилиш таркиби кўрсатилган.
Диссертациянинг
биринчи
боби
«Бобурнома»да
тасвирий
воситаларнинг умумийлик ва шартлилик хусусиятлари»
деб номланади.
Тасвирий воситалар асар бадиийлигини таъминловчи муҳим поэтик
бирликдир. Ўқувчининг асар ҳақидаги таассуротини ошириш, рецепция
жараёнини тизимлаштириш, асардаги тарихий вазият, ҳолат моҳиятини
англатиш, сюжет ва образ функциясини белгилашда тасвирий воситаларнинг
ўрни беқиёсдир. Тасвирий воситалар бадиий асар таркибида турли
кўринишларда намоён бўлади. Бирор предметнинг бошқа предметлардан
ажралиб турадиган алоҳида хусусиятини таъкидлаш учун унинг махсус
белгисини кўрсатиб турувчи сўзлардан фойдаланилади ёки шу предметга
ўхшатиш билан конкретликка, аниқликка эришилади. Баъзан турмушдаги
айрим ҳодисаларнинг салбий томонларини тўғридан-тўғри кўрсатишдан кўра
киноя, истеҳзоларга мурожаат этилади. Бундай воситалар тилшуносликда
тасвирий воситалар термини билан юритилади.
Тасвирий воситалар юзасидан қатор тилшунос ва адабиётшунос олимлар
тадқиқот олиб борганлар. Жумладан Р.Қўнғуров, А.Ю.Бобониёзов,
С.Жамолов, Ҳ.Қудратуллаев, А.Абдуллаев, Г.Ф.Благова, И.В.Арнольд,
В.П.Москвин, Ю.Л.Оболенская, Х.Абрамс, Роберто Франзоси, С.Форсевил,
Р.Фан Эншот ва бошқалар
25
нинг тадқиқотларида тасвирий воситалар
назарияси ва амалиёти уйғун акс эттирилганини кўрамиз. «Бобурнома»
матнида қўлланган тасвирий воситаларнинг инглиз тилидаги таржималари
муаммоси ўзбек адабиётшунослигида махсус ўрганилган эмас.
«Бобурнома»да тасвирий воситаларнинг функцияси шундаки, муаллиф
тасвирий воситалар асосида ёритган шахслар, географик ҳудудлар, пейзаж
ҳар қандай ўқувчида тарихий ассоциация уйғота олади. Худди шу жиҳати
билан тасвирий воситалар рецептив жараёнларнинг жонли ва самарали
кечишини таъминлайди. «Бобурнома»да қаҳрамон портретини тасвирлаш
25
Қўнғуров Р. Ўзбек тилининг тасвирий воситалари. − Тошкент: Фан, 1977; Бобониёзов А.Ю.
А.Қодирийнинг Ўткан кунлар романида тасвирий воситалар. − Тошкент, 1995; Арнольд И.В. Стилистика.
Современый английский язык. М.: Флинта, Наука, 2002; Москвин В. П. Выразительные средства
современной русской речи: тропы и фигуры. М.: Едиториал УРСС, 2004. 248 с; Ю.Л.Оболенская.
Художественный перевод и межкультурная коммуникация. М., 2006. 336 c; Abrams H. A Glossary of Literary
terms. − United States of America, 1999; C.Forceville. Pictorial metaphor in advertising. − London, New York:
Routledge, 1996; Van Enschot, R. Retoriek in reclame. Waardering voor schema’s en tropen in tekst en beeld. Ph.D.
thesis Radboud University, Nijmegen. – Amsterdam, 2006; Ўринбоев Б., Қўнғуров Р., Лапасов Ж. Бадиий
текстнинг лингвистик таҳлили. –Тошкент: Ўқитувчи,1990.
15
муаммоси бизнинг диссертацион тадқиқотимизга қадар Б.Валихўжаев,
А.Қаюмов, С.Жамолов, Ҳ.Ҳасанов, С.Ҳасанов, Ҳ.Қудратуллаев, В.Раҳмонов
И.Ҳаққулов, М.Хайдар, Эйжи Манўлар
26
томонидан муайян даражада
ўрганилган. Ушбу тадқиқотлардан фарқли тарзда диссертациямизнинг
биринчи боби «Бобурнома»даги тасвирий воситаларнинг умумийлик ва
шартлилик хусусиятларини тадқиқ этишга қаратилади. Айни жиҳатлар
қаҳрамонлар портрети, характери тасвири ва персонажлар нутқида қандай
қўлланилгани, уларнинг матн поэтикасини ташкил этишдаги вазифалари
доирасида тадқиқ этилади.
Заҳириддин Муҳаммад Бобур ўзининг «Бобурнома» асарида шаҳарлар,
қишлоқлар тасвири, воқеа-ҳодисалар тафсилоти, жангу жадаллари ҳақида
шунчаки баён қилмайди, уларни бадиий тасвир воситалари орқали
ифодалайди. Бу билан асарнинг ўқувчига тушунарли бўлишини таъмин
этади. Хусусан, давлат бошқаруви тизими вакиллари – вазирлар, беклар,
тарихий шахслар, ёзувчи, адабиётшунос, мусиқачи, чавандоз, мусаввир ва
бошқа шахслар портретлари, характер хусусиятларини китобхон кўз ўнгида
жонлантиришда тасвирий воситалардан унумли фойдаланган.
«Бобурнома»да тарихий шахслардан олтитаси ҳақида батафсил
маълумот берилган. Булар:Умаршайх Мирзо, Султон Аҳмад Мирзо, Султон
Маҳмуд Мирзо, Хисравшоҳ, Бойсунқур Мирзо ва Ҳусайн Бойқаролардир.
Масалан, Бобур Султон Аҳмад Мирзонинг баланд бўйли, бақувват киши
эканини таъкидлайди. Шу билан бирга, соқолини энгагида қўйишини, бу эса
унга алоҳида виқор бағишлашини қайд этади. Муаллиф бир йўла икки
кишига (отаси ва Султон Аҳмад Мирзо) нисбатан ишлатган «
танбал
»
сифатлаши «Навоий асарлари луғати»да «ТАНБАЛ – ф. 1. Ялқов, дангаса;
2. Маж. Семиз, лўппи», деб тавсифланган
27
. Бизнингча, танбал сўзининг
луғатда келтирилган биринчи маъноси ҳар иккала шахсга нисбатан ўзини
оқламайди. Чунки ҳарбий қобилият ва жангу жадал баланд рутбада бўлган
Бобур замонида ялқов табиатли кишининг тахт эгаси бўлиб туриши
эҳтимолдан узоқ. Афтидан, Бобур таърифлаган бу икки шахсга берилган
«
танбал
» сифати уларнинг чорпаҳл, тўладан келган, бақувват бўлганидан
далолат беради.
Бобур Султон Маҳмуднинг ижтимоий, давлат бошқарув фаолиятига
қисқа таъриф бериб ўтиш билан ушбу қаҳрамон портретининг янада
ёрқинроқ, тўлароқ намоён бўлишини таъминлайди. Масалан: «
мажлис ва
бахшиш ва шилон ва девони бисёр яхши эди. Барчаси қоида ва тузуки била
эди
» дейиш билан ўқувчи тасаввурини қаҳрамон портретининг яна бир
муҳим чизгиси билан бойитади. «
Бахшиш
» сўзига луғатда «
бериш, эҳсон
26
Қаюмов А. Асарлар, 5-жилд. − Тошкент: Мумтоз сўз, 2010; Қаюмов А., Ҳасанов С. Бобур ижодиёти. –
Тошкент, 2007; Ҳасанов Ҳ. Бобур – табиатшунос ва сайёҳ. − Тошкент: Ўзбекистон, 1983; Қудратуллаев Ҳ.
Бобурнинг давлатчилик сиёсати ва дипломатияси. − Тошкент: Шарқ, 2011; Раҳмон Ваҳоб. Мумтоз сўз сеҳри.
− Тошкент: O’zbekiston, 2015; Ҳаққул Иброҳим. Ким нимага таянади? (Адабий суҳбатлар). – Тошкент, 2006.
27
Навоий асарлари луғати. Тузувчилар: П.Шамсиев, С.Иброҳимов. – Тошкент: Ғафур Ғулом номидаги
адабиёт ва санъат, 1972. – Б.592.
16
этиш, мурувват
»
28
дея изоҳ берилган. Бобур «
Султон Маҳмуд Мирзо
мурувватли, қўли очиқ, дастурхони тўкин-сочин киши эди
» тарзида
ифодаланиши мумкин бўлган маънони биргина «бахшиш» сўзида қисқа,
лўнда ва ҳаққоний ифода этади. Хорижлик бобуршунос У.Эрскин ҳам бу
жиҳатни алоҳида эътироф этади: «Бобур бирор шахс ҳақида сўз юритадиган
бўлса, унинг шакл-шамойили, кийиниши, диди, одатларини шундай
ҳаққоний тафсилотлар билан тасвирлаб берадики, биз худди бу одамни
ҳаётда кўргандай, у билан бирга яшагандай бўламиз»
29
.
Кўриниб турибдики, Бобур ўз асарида шахслар портретини ёрқин
тасвирлашда қисқалик, лўндалик, бадиий бўёқдорлик, соф туркий сўзлардан
унумли фойдаланиш сингари поэтик, тарихий, лингвистик, халқона
воситаларни ўринли ишлатган, буларнинг барчаси портрет яратиш
тамойилларини белгилайди. Бобур насрига хос юксак маҳоратдан далолат
беради. Бу ҳақида япон олими Эйжи Манў ҳам ўз фикрини билдириб ўтади.
Жумладан, Бобур тарихий кишиларнинг портрети ва характерини аниқ
тасвирлаб берганини таъкидлайди
30
.
Характер бадиий асар бутунлигини таъминлайдиган муҳим поэтик
бирлик ҳисобланади. Бадиий портрет асосан қаҳрамон ташқи қиёфаси ҳақида
тасаввур уйғотишга хизмат қилса, характер унинг ички дунёси, асар сюжети
ва ундаги бошқа қаҳрамонлар билан муносабатини таъминловчи восита
вазифасини
бажаради.
Фақат
бадиий
портрет
билан
характер
уйғунлашгандагина қаҳрамон моҳияти тўлақонли очилади. Асарнинг таъсир
кучи, эстетик қиймати, амалий ва тарбиявий аҳамияти ошади.
Характер адабиёт назарияси ўрганиб келаётган салмоқли муаммолар
сирасига киради. Адабиётшунослик тарихида Аристотелнинг «Поэтика»
асаридаёқ характер масаласига жиддий эътибор берилган. Юнон алломаси ўз
асарида характернинг тўртта муҳим қиррасини қайд этган. Буларнинг
биринчиси, характер соҳибининг яхши ва аниқ мақсадга ёки ёмон ва ёмон
мақсадга эга бўлиши; иккинчиси, характернинг ўзига (яъни қаҳрамон
шахсига) хос ва мос бўлиши; учинчиси, характер ҳаққоний бўлиши;
тўртинчиси, характер изчил бўлиши лозим
31
.
Диссертацияда «Бобурнома»даги характерлар тасвири қуйидаги
таснифга кўра ўрганилди:
1) Ҳукмдорлар образи.
Улуғбек Мирзо, Умаршайх Мирзо, Абдулазиз
Мирзо, Бадиуззамон Мирзо, Бойсунқур Мирзо, Ҳусайн Бойқаро, Султон
Маҳмуд, Султон Аҳмад, Шайбонийхон;
2) Амирлар образи:
Дарвеш
Алибек, Муҳаммад Бурундуқ барлос, Жаҳонгир барлос, Нуёнбек, Зуннун
арғун ва ҳ.к.;
3) Вазирлар образи:
Маждиддин Муҳаммад, шайхулислом
Сайфуддин Аҳмад, Мавлоно Шайх Ҳусайн, Муллозодайи Мулло Усмон, Мир
28
Ўша асар. – Б.99.
29
Эрскин У. Бобур Ҳиндистонда. /Ғ. Сотимов таржимаси/. – Тошкент: Чўлпон, 1995.– Б.105.
30
Eiji Mano. The characteristical description of historical people in Baburname. Бобур абадияти. Бобурнинг
жаҳон маданияти ва тарихидаги роли (Халқаро анжуман материаллари). – Андижон, 2017. – Б.23-24.
31
Аристотель. Поэтика. Поэзия санъати ҳақида. – Тошкент: Ғафур Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат, 1980.
– Б.31.
17
Муртоз, Мулло Масъуд Ширвоний ва ҳ.к.;
4) Дин пешволари образи:
Хожа
Убайдуллоҳ Аҳрор, Мир Сарбарахна, Камолиддин Ҳусайн Гозургоҳий ва
ҳ.к.;
5) Ҳарбий амалдорлар образи:
Диловархон, Қосимбек ва ҳ.к.
Бобур ҳукмдорлар турмуш тарзи ва одатларини қиёслаш орқали ҳам
уларга хос характер қирраларини чизади. Масалан, «Бобурнома»да Ҳусайн
Бойқаронинг ўттиз олти амири, Умаршайх Мирзонинг ўн уч амири, Султон
Аҳмад Мирзонинг ўн бир амири, Султон Маҳмуд Мирзонинг олти амири
санаб ўтилади. Бу билан фикрлайдиган ўқувчи ушбу ҳукмдорлардан қайси
бири қудратлироқлиги, ҳашамат ва дабдабага ўчлигидан воқиф бўлади.
Шунингдек, Бобур ҳар бир шахс ҳақида қисқача бўлса-да, маълумот
беради. «Бобурнома» матнидаги амирлар образлари ичида Зуннун арғуннинг
характер тавсифи ўзига хослиги билан ажралиб туради. «
Мардона киши эди.
Султон Абусаъид Мирзо қошида эканликларида яхши қиличлар чопқондур
».
Зуннун арғуннинг мард ва қилич билан яхши жанг қилиш маҳоратига эга
кишилигини муаллиф
«
мардона киши
»
эпитети орқали тасвирлайди.
Бобур вазирлар характери тасвирида эпитет, метафора, ўхшатиш ёки
қиёслаш каби тасвирий воситаларни кенг қамровда қўллайди. Айни жиҳат
ўқувчининг бадиий қабул қилиш (рецепцион) жараёнини қулайлаштиради.
Бу ҳақида И.Султон шундай ёзади: «Адабий асарларнинг бадиий жиҳатдан
мукаммал чиқишида эпитет, ўхшатиш, метафора, метонимия, гипербола
сингари тасвирий-ифодавий воситалар ҳам муайян вазифани ўтайди.
Ёзувчилар бундай махсус воситалар ёрдамида ўзлари тасвирлаётган нарса-
ҳодисаларнинг баъзи бир томонларини ёки белгисини аниқ ва қисқа
характерлаб беришга эришадилар. Ёзувчи ҳар бир ҳодисани акс эттирганда,
унинг муайян шароитда муҳим ҳисобланган сифатини ажратиб кўрсатади»
32
.
Персонажларнинг нутқида уларнинг мақсадлари, ҳатти-ҳаракатлари ва
характерлари акс этади. Кўп ҳолларда нутқ характерини персонажнинг айни
ҳолатдаги кайфияти белгилайди. Тасвирий воситалар персонаж нутқини
бойитади ва ўқувчига нутқнинг тушунарли бўлиши учун замин ҳозирлайди.
Персонаж нутқини ташкил этишда муболаға, метонимия ва қиёсий тасвирлар
аҳамиятлидир.
Тадқиқотнинг иккинчи боби
«Бобурнома» таржимасида муаллиф
шахси ва шахслараро муқоясани ифодаловчи воситаларнинг ўрни»
деб
номланади.
Мазкур бобда шахс ва характер муносабатини ифодаловчи қиёсий
воситаларнинг таржимада берилиши, таржимада характер психологиясини
акс эттирувчи тасвирий воситаларнинг ўрни ва муаллиф муқояса услубининг
таржимада намоён бўлиши сингари ўзаро боғлиқ уч муаммо тадқиқ этилган.
«Бобурнома»да 1560 дан ортиқ тарихий шахслар тилга олинганлиги,
30 га яқин фанга оид факту далиллар мавжудлиги, кишини ҳайратга
соладиган кўплаб ҳаётий лавҳаларнинг чизилганлиги, ҳар бир шахснинг
ўзигагина хос хусусиятлар билан намоён бўлганлиги, қизиқарли тарихий
32
Султон Иззат. Адабиёт назарияси. – Тошкент: Ўқитувчи, 1980. – Б.130.
18
воқеалар келтирилганлиги, табиат, рельеф, наботот, турли миллатга мансуб
халқларнинг урф-одатларига оид бой маълумотлар берилгани фикримизга
ёрқин далилдир.
Бобурнинг салтанат бошқарув тизимига доир фикрлари, ҳарбий санъат
тарихи ва жанг олиб бориш стратегияси борасидаги тажрибалари ҳам унинг
шахсияти, характерининг муҳим қирраларини ёрқин очилишига хизмат
қилган. «Бобурнома» муаллифи ўзини ҳарбий саркарда, ҳукмдор сифатида
ўтмишда яшаб ўтган машҳур шоҳлар билан қиёслар экан, бундай қиёс
натижасида ўқувчи унинг улкан салоҳиятига янада теранроқ ишонади.
Муаллифнинг айни тасвирлардаги бадиий маҳорати, персонажларнинг руҳий
ҳолатини тасвирлашдаги такрорланмас чизгилари, шахс характерини
белгиловчи ўзига хос услуби инглизча таржималарда ҳам аслият матнининг
прагматик хусусиятларга мувофиқ қайта тикланган.
17–18 ёшли Бобур Шайбонийхон устидан ғолиб келиб, Самарқанд
тахтини иккинчи марта эгаллайди. Бу воқеа тафсилотлари «Бобурнома»
матнида шундай ифодаланган: «
Самарқанд пойтахти бизнинг хонаводада
эди. Қандағи ёт ёғий ўзбак келиб мутасарриф бўлуб эди. Иликдин кетган
мулкни яна Тенгри берди. Ғорат ва торож топган вилоят тасарруфимизға
кирди
»
33
. Бунда муаллифнинг саодатли ўтмиш ҳақидаги армономуз сўзлари,
ёғийга нафрати, Оллоҳга шукронаси акс этган. Саналган уч жиҳат таржима
матнида қиёсий тасвирлар воситаси кўринишларида ўгирилган. Таржимонлар
баъзан сўзларни қўшиб таржима қилса, баъзан эса сўзларни тушириб
қолдиради. А.Бевериж таржимада иккала таржимондан фарқли йўлни
танлаган, матндаги дарак гаплар ундов гапга айлантириб юборилган. Лейден-
Эрскин таржимасида эса, содда гаплар мураккаб гапларга айлантирилиб,
китобхонга матнни тушунишни қийинлаштирган. В.Текстон таржимасида
ижодий усул кўзга ташланади. Шундай бўлишига қарамай, ҳар учала
таржимон ҳам аслият мазмунини имкони даражасида очиб беришга эришган.
Дарҳақиқат, таржимада назария ва амалиёт муштараклиги ўта муҳим.
Таржима жараёнида, асар воқеаларига хос тасвир, қаҳрамонлар характерини
имкон даражасида тўла англашга интилиш таржимон профессионализмига
тегишли муаммодир. Чунки муаллиф концепцияси ва фикрлаш кўлами, услуб
индивидуаллигини англамасдан қилинган таржима кечириб бўлмас
ноаниқлар келиб чиқишига сабаб бўлиши мумкин.
Бобур ўзини Султон Ҳусайн Бойқаро билан қиёслаган ўринларда, матн
мантиқий изчиллигини бир оз мураккаброқ қуради. Муаллиф ва ўзга
ҳукмдорлар қиёсига оид тасвирлар таржима матнларида турли даража ва
савияда намоён бўлганини кўрамиз. Таржимонлар Бобур шахси ва
характерини ёритишга хизмат қилган қиёсларни ўз таржималарида эътиборга
олишга, уларни прагматик аниқлик билан ўгиришга уринганлар.
«Бобурнома»даги айни муқояса «
аввал буким
» кириш сўзи билан бошланар
33
Заҳириддин Муҳаммад Бобур. «Бобурнома». – Тошкент: Шарқ НМАК, 2002. – Б.37 («Бобурнома»га оид
барча иқтибослар шу манбадан олинади. Асар саҳифалари қавс ичида (Бобурнома 2002; 37) шаклида
кўрсатиб борилади).
19
экан, айнан Самарқандни иккинчи марта эгаллашга доир воқеа Султон
Ҳусайннинг шунга яқин бир муҳорабаси билан беш жиҳатдан
солиштирилади. Таржимонлар ушбу қиёсий тасвирни таржимада қайта
тиклашда муаллиф услубини сақлаш, уни таржималарида айнан акс
эттиришга уринганлар.
Баъзан сўз ва сўз бирикмаларининг муқобил варианти топилмаса,
уларнинг ўрнига маънодош сўзларни қўллашга тўғри келади. Оқибатда
ўқувчига тушунарсиз жумлалар пайдо бўлади. Бундай муаммолар кўпинча
асл матнда хос сўзлар учраганда туғилади. Бу масала ечимига доир кўп
уринишлар амалга оширилмоқда: хос сўзнинг асл маъносини контекст
асосида топиш ва унга муқобил вариантини излаш ёки транслитерация
орқали бериш, изоҳлаб кетиш сингари. Бу ҳақида хорижлик таржимашунос
Вандераувера Риа ёзади: «Таржима матнни қайта ишлашга ўхшайди. Чунки у
манба матнидан бироз фарқланишни кўрсатиб турадиган алоҳида ҳолдир.
Унинг талаби матндан матнга сезиларли даражада бироз фарқ қилиш, аммо
маъно ва мазмунини айнан сақлаб қолишдир»
34
.
«Бобурнома»нинг илк саҳифаларида муаллиф отаси Умаршайх Мирзо
ҳақида сўз юритади. Шу жараённи тасвирлаб Бобур отаси хизматида бўлган
шаҳзода, беклар ҳақида қисқа, аммо бой маълумот беради.
Масалан, у:
«Яна бир Шайх Мазидбек эди, манга аввал бек атка ани
қилиб эдилар. Забти ва тузуки хейли яхши эди. (Абулқосим –Д.Х.) Бобур
Мирзоға хизмат қилғондур. Умаршайх Мирзо қошида андин улуғроқ бек йўқ
эди. Фосиқ киши эрди»
(Бобурнома 2002; 41), деб ёзар экан, бу бекнинг
салтанатни бошқариш ишларида моҳирлиги, ўз султонларига садоқат билан
хизмат қилишини таъкидлаш баробарида, шахсиятига хос қусурларни ҳам
баён этади.
Бу жиҳатлар Лейден-Эрскин таржимасида:
«There was another named
Sheikh Mazid Beg, who was first appointed my governor. His arrangements and
discipline were excellent. He had been in the service of Babur Mirza. No man
stood higher in the esteem of Omer-Sheikh Mirza than himself. He was, however,
of grossly libidinous habits...»
35
тарзида келади. Ушбу
«Умаршайх Мирзо
қошида андин улуғроқ бек йўқ эди»
жумласи
«No man stood higher in the
esteem of Omer-Sheikh Mirza than himself»
деб таржима қилинади. Худди шу
жумла таркибига кирган
«Умаршайх Мирзо қошида»
сўзлари матнга қиёсий
тасвир руҳини беради, аммо таржимада айнан ўз аксини топмаган. Таржимон
буни яхши ҳис қилган. Бундай мақтов Бобурнинг Мазидбекка хос фосиқлик
қусурини қайд этишига халал бера олмаган. Ҳолбуки
«фосиқ»
сўзи
луғатларда «ёмон ишлар қилувчи, ёмон йўлга юрувчи, бузуқ, фисқ ишлар
билан шуғулланувчи»
36
, тарзида изоҳланади. Бир қарашда бу қусурнинг зикр
34
Vanderauwera Ria. Fiction inTtranslation: Polices and Options: a Case Study of the Translation of Dutch Novels
into English over the LastTwo Decades. Doctoral dissertation. Universitaire Instelling Antwerpen (Belguim). –
Wilrijk: 1982. – P.156.
35
Leyden J., W.Erskine. Memoirs of Zehired-din Muhammed Babur, Emperor of Hindustan.− Edinburg, 1826. –
P.22-23 (кейинги саҳифаларда Leyden-Erskine; 22-23 шаклида берамиз).
36
Ўша асар. – Б.120.
20
этилиши Мазидбекка хос барча ижобий жиҳатларни ювиб кетадигандек
тасаввур беради.
А.Бевериж таржимасида: «
Shaikh Mazid Beg was another, my first
guardian, excellent in rule and method. He must have served (khidmat qilghandur)
under Babur Mirza (Shahrukhi). There was no greater beg in Umar Shaikh
Mirza’s presence. He was a vicious person...
»
37
(
Яна бири Шайх Мазид Бег эди.
Менинг биринчи бек аткам, бошқаруви ва услуби яхши эди. Бобур Мирзога
хизмат қилган. Умаршайх Мирзонинг қўшинида улуғроқ бег йўқ эди. У бузуқ
шахс эди
(МТ)
38
деб беради. А.Бевериж томонидан аслиятдаги «
Умаршайх
Мирзо қошида андин улуғроқ бек йўқ эди»
жумласи
«There was no greater beg
in Umar Shaikh Mirza’s presence»
(
Умаршайх Мирзонинг қўшинида улуғроқ бег
йўқ эди
) деб ўгирилиши матндаги қиёсий тасвир қувватини йўққа чиқарган.
Гапдаги қиёсий даражани ифодаловчи
«than»
нинг тушиб қолиши шундай
хатога олиб келган. Бобурнинг Мазидбекка нисбатан
«фосиқ киши эрди»
сифатловчи бирикмаси ахлоқий-маънавий хусусиятни назарда тутиб
қўлланган.
В.Текстон таржимасида:
«Another was Shaykh Mazid Beg. He was
appointed my first beg atäkä. His management and administration were
unquestionable. He had served Abu’l-Qasim Babur Mirza. There was no greater
beg in Umar Shaykh Mirza’s service than he, but he was a vicious»
39
тарзида
таржима қилинади
.
Ушбу
«...фосиқ киши эрди»
жумласи эса
«he was a vicious
man»
(
у бузуқ киши эди
) шаклида берилади. Бу таржимада ҳам маъно
прагматик акс этган дея олмаймиз. Аммо В.Текстон Мазидбекнинг
Умаршайх арконидаги хизматини акс эттирувчи
«ундан яхшироқ бек йўқ эди»
жумласи мазмунини теран англаган, яъни
«There was no greater beg in Umar
Shaykh Mirza’s service than he»
(
Умар Шайх Мирзо хизматида ундан кўра
улуғроқ бек йўқдир
) тарзида тўғри ўгирган. Бунда қиёсий тасвир грамматик
жиҳатдан ҳам аслиятга мувофиқ келган.
Демак, Лейден-Эрскин ва А.Бевериж таржимасида бу парчанинг матн
мазмуни ўзгарган. В.Текстон қиёсий тасвирларни аслият матнига мувофиқ
ўгиришга эришган. Мазидбекнинг характер психологияси яхши ифодаланган.
«Бобурнома»да муаллифнинг ўзидан олдин салтанатни бошқарган ва
ўзига замондош бўлган шаҳзодалар, бек ва лашкар бошлиқлари характерини
ўзининг дунёқараши, салтанатни бошқаришдаги ноёб истеъдодига қиёсан
таҳлил этиб, рангин чизгилар, қиёсий-бадиий тасвирлар орқали ўқувчига
етказгани ҳақидаги мисоллари талайгина. Бу мисоллар Бобур насрий
маҳорати муаммосини структурал йўсинда махсус ўрганишни тақозо этади.
37
Beveridge A.S., The Bābur-nāma in English (Memoirs of Babur), Translated from the Original Turki Text of
Zahiru’ddin Muhammad Babur Padshah Ghazi by Annette, Susannah Beveridge. 2 Vols, – London, 1922; Repr, in
one Volume, – London, 1969;– New Delhi, 1970; – Lahore, 1975. – P.26 (кейинги саҳифаларда A.Beveridge; 26
шаклида берамиз).
38
Муаллиф таржимаси (кейинги саҳифаларда МТ шаклида берамиз).
39
The Baburnama. Memoirs of Babur, Prince and Emperor, Translated, Edited, and, Annotated by Wheeler M.,
Thackston. – New York & Oxford, 1996. – P.48 (кейинги саҳифаларда W.Thackston; 48 шаклида берамиз).
21
Бобурнинг қуйидаги тасвирида унга хос бадиий маҳорат билан бирга,
психологик тасвир, унинг ички оламини мукаммал билувчи мутахассис
сифатлари намоён бўлади. Масалан, «
Жаҳонгир Мирзоға Хуросон сари хайр
ва хўблуқ била рухсат берилсаким, тонглалиқ кунда мужиби надомат ва
пушаймонлиқ бўлмағай
» (Бобурнома 2002; 103), деган жумла замирида
душманларининг «
агар сен рухсат бермасанг, эртага (танг вазиятда) бу
фикрингнинг натижаси яхши бўлмас, турли ташвишлар бошингга тушади
»,
деган маънодаги пўписаси мазмунига ишора қилинмоқда. Бунда Бобур
рақиблари нияти, таҳдидини ўраб, ишора тарзида ифодалаганки, бу муаллиф
маҳорати белгисидир.
Бу жиҳат таржимада шундай акс этади:
Аслиятдаги «Жаҳонгир Мирзоға Хуросон сари хайр ва хўблуқ била
рухсат берилсаким» жумласи
«…to send away Jehangir Mirza for Khorasan on
good and friendly terms, that he might not, by and by, occasion me regret and
repentance
» (Leyden-Erskine; Voll.I., 205) (
Жаҳонгир Мирзога Хуросонга
кетишга яхшилик ва дўстона муносабат ила рухсат берилса, мен учун қулай
вазият туғилиб, яқинда бундан пушаймон ва ачиниш ҳолати туғилмагай
(М.Т) деб таржима қилинади. Таржима матнида тасвирий воситалар мавжуд.
Таржима
матнининг
айрим
ўринларида
лексик
ва
грамматик
трансформациялар учрайди. Яъни асл матнда: «
Жаҳонгир Мирзоға Хуросон
сари хайр ва хўблуқ била рухсат берилсаким
» жумласи «
to send away Jehangir
Mirza for Khorasan on good and friendly terms
» (
Жаҳонгир Мирзога Хуросонга
кетишга яхшилик ва дўстона муносабат ила руҳсат берилса
) деб таржима
қилинади. Таржима матнида аслиятнинг прагматик жиҳатлари ўз аксини
топган. Чунки «
тонглалиқ кунда мужиби надомат ва пушаймонлиқ
бўлмағай
» жумласи таржимада «
that he might not, by and by, occasion me regret
and repentance
» (
мен учун қулай вазият туғилиб, бундан пушаймон ва ачиниш
ҳолати туғилмагай
) деб берилади. Бу аслиятнинг прагматик хусусиятини
кўрсатади. Ушбу «
тонглалиқ кунда
» вақт ифодаси сифатида «
by and by
»
(
қисқа фурсат
) деб берилади. Шу тариқа Лейден-Эрскин аслият маъно-
мазмунини прагматик мувофиқликда акс эттира олмаган.
А.Бевериж таржимасида: «
…Jahangir Mirza were dismissed, on good and
friendly terms, for Khurasan it would remove a source of later repentance
».
(A.Beveridge; 190) (
Кейинроқ пушаймон бўлмаслиги сабаб Жаҳонгир Мирзога
яхшилик ва дўстлик билан Хуросонга кетишига руҳсат берилди
) деб таржима
қилинади. Ушбу таржимада гаплар грамматик жиҳатидан ўринли қўлланган.
Аммо муаллиф ифодалаган «
пушаймонлиқ бўлмағай
» бирикмаси «
it would
remove a source of later repentance
» (
кейинроқ пушаймон бўлмаслигига сабаб
бўларди
) тарзида берилади. Бундан А.Беверижнинг грамматик ғализликка
йўл қўйганини кўриш мумкин.
В.Текстон таржимасида: «
If Jahangir Mirza is permitted now to go freely
into Khurasan, will you not regret it tomorrow morning?
» (W.Thackston; 162)
(
агар ҳозир Жаҳонгир Мирзога Хуросонга боришга иккиланишсиз рухсат
берилса, эртага эрталаб унга пушаймон бўлмайсизми?
) деб таржима
22
қилинади. Таржима матни инглиззабон ўқувчи тушуниши учун содда
берилган. Таржима қиёсий тасвирларни акс эттиришда лексик ва грамматик
трансформация усулларидан ўринли фойдаланган. Лекин аслиятда дарак
гапни ифодалаган қиёсий тасвир таржимада сўроқ гапга айланиб қолган.
Оқибатда маъно бузилиши юзага келган. Аслият матнидаги «
тонглалиқ
кунда
» сўз бирикмаси ҳам моҳиятан «
танг вазиятда
», ҳатто «
тонгла
қиёматда
» сингари теран маънони ифодалайди. Таржимада берилган
«
tomorrow morning
» (
эртага эрталаб
) сўзлари таржимоннинг аслият
мазмунига чуқур кирмаганидан далолат беради. Агар бу бирикма
«
in a difficult position
» деб қайта тикланса, прагматик жиҳатидан аслият
матнига мувофиқ бўларди.
Айни матн парчасига доир таржималарнинг барчасини бир жиҳат
умумлаштириб туради. Уларнинг барчасига қиёсий тасвирлар адекватлиги
хос. Рецептив талабга кўра баъзи сўзларнинг қўшилиши, тушириб
қолдирилиши, синонимик қаторда берилиши ҳам ўзини оқлайди. Шунингдек,
мазмунни чуқур англамаслик натижасида матн семантикаси муайян маънода
бузилганини ҳам қайд этиш жоиз.
Диссертациянинг учинчи боби
«Бобурнома» баён услубининг инглиз
тилида қайта тиклаш маҳорати»
масаласини тадқиқ этишга йўналтирилган
бўлиб, биринчи фаслда наботот, жомодот ва ҳайвонот олами тасвирининг
инглизча ифодаси ҳақида фикр юритилган.
«Бобурнома» асарида наботот ва ҳайвонот оламини кенг ёритишда
муқоясавий тасвир катта рол ўйнайди. Айниқса, Мовароуннаҳр, Хуросон ва
Ҳиндистон набототининг қиёсий тарздаги ифодаси асар муаллифини наботот
олами билимдони сифатида англашимизга ёрдам беради. Асардаги наботот
ва ҳайвонот олами тасвирининг таржимада қай тарзда берилиши алоҳида
эътиборни талаб қилади.
Бобур Амир Темурнинг қонуний вориси сифатида Афғонистонда жанг
олиб боради. Бу ерларни ўз тасарруфига киритиш йўлида курашади. Жанг
давомида ерли аҳоли − афғонлар, айниқса, ҳазарийлар қаршилигига дуч
келади. Улар Бобур лашкарларига кўп талофатлар етказадилар.
«Бобурнома»даги қуйидаги қиёсий тасвирда айни воқеалар акс этган: «
Яна
Хожа Исмоил ва Дашт, Дуки ва Афғонистон тоғлари бир йўсунлуқ
тоғлардур. Паст-паст, ўти оз, суйи танқис, йиғочсиз, баднамой, ярамас
тоғлардур.
Тоғлари элларига муносиб тушубтур, нечукким,
«
тенг
бўлмағунча, тўш бўлмас
»
дебтулар. Оламда мундоқ ярамас вазълиқ
тоғлар кам бўлғай
»
(Бобурнома 2002; 115). Ушбу муқоясавий тасвирнинг
ноёблиги шундаки, бунда Бобур жомодот орқали одамзотни, маҳаллий аҳоли
феъл-атвори воситасида тоғларни тасвирламоқда. «
Паст-паст, ўти оз, суйи
танқис, йиғочсиз, баднамой, ярамас
» келтирилган сифатларнинг ҳаммаси,
агар «
тоғ
» деган сўз тушириб қолдирилса, одам ҳақида кетаётганига
ишонасиз. Бундан кейин келадиган изоҳ мақол эса матндаги бадиий
жозибани янада кучайтирган. Шу билан биргаликда тоғнинг қиёсий тасвири
шу халққа нисбатан Бобурнинг ботиний муносабатини ҳам англатади.
23
Келтирилган матн парчаси Лейден-Эрскин таржимасида:
«This hill-
country, however, bears no resemblance to the hill-countries of Khwajeh Ismael,
Dasht, Duki, and Afghanistan, which have all a uniformity of aspect, being very
low, having little grass, bad water, and not a tree, and which are an ugly and
worthless country. At the same time, the mountains are worthy of the men; as the
proverb says, «A narrow place is large to the narrow-minded». There are perhaps
scarcely in the whole world such dismal-looking hill-countries as these»
(Leyden-
Erskine; Voll.I., 245) (
бу тепалик Хожа Исмоил, Дашт, Дуки ва
Афғонистоннинг тоғли тепаликларига ўхшамайди, қайсики ҳаммасининг
кўриниши ўхшашдир, жуда паст, ўтларининг оз бўлиши, сувининг ёмонлиги,
дарахтнинг йўқлиги, хунук ва ҳеч нарсасиз ўлкадир. Айнан шу пайтда,
тоғлари одамларига муносиб; шундай мақол айтилади, «саёз фикрлаш (ақл-
идрок)га тор жой каттадир»
.
Дунёда бундай ярамас тепаликлар кам бўлади
(МТ). Кўринадики, таржимон матндаги биз юқорида қайд этган жиҳатларни
тўла англамаган. Биринчидан, номи саналган тоғларни бошқа тоғ деб
тушунган. Иккинчидан, тоғлар тасвирида акс этган Бобурнинг ички
муносабатини англамаган. Учинчидан афғон халқи ва тоғлари муқояса
этилган
«Тенг бўлмағунча, тўш бўлмас»
(
бу мақолнинг мазмуни «Мол эгасига
ўхшайди
»
,
«Ўхшатмасдан учратмас» мақолларига яқин мазмунни
ифодалайди
) мақолини тамомила бошқа мазмун бериб таржима қилган.
Оқибатда аслиятнинг прагматик хусусияти бузилган.
Аслиятдаги:
«Яна Хожа Исмоил ва Дашт, Дуки ва Афғонистон тоғлари
бир йўсунлуқ тоғлардур»
тасвири, таржимада:
«this hill-country, however,
bears no resemblance to the hill-countries of Khwajeh Ismael, Dasht, Duki, and
Afghanistan»
(
бу тепалик Хожа Исмоил, Дашт, Дуки ва Афғонистоннинг
тоғли тепаликларига ўхшамайди, қайсики ҳаммасининг кўриниши ўхшашдир
(МТ) деб ўгирилган. Аслиятда ифодаланган маъно инглиз китобхонига
тушунарли бўлиши учун
«this hill-country»
бирикмасини қўшган. Аслият
матнида «
тоғлари элларига муносиб тушубтур»
жумласи, «
the mountains are
worthy of the men»
(
тоғлари одамларига муносибдир
) деб таржима қилинади,
уларнинг иқлим шароитидан келиб чиққан ҳолда ўхшатиш эталони сифатида
«
тоғ
»ни олади. Лингвокултурологик жиҳатидан тоғнинг тасвирини
халқининг кўриниши билан қиёслайди ва уларнинг ўхшашлик томонларини
айтиб ўтади: «
A narrow place is large to the narrow-minded» (сўзма-сўз
таржимаси) тор жой саёз фикрлаш (ақл-идрок)га каттадир
) деб таржима
қилинади. Кўринадики, маъно жиҳатидан
«тенг бўлмагунча тўш бўлмас»
мақолига тўғри келмайди.
А.Бевериж таржимасида:
«The mountains (south-east of Kabul) of Khwaja
Ismail, Dasht, Dugi (Duki) and Afghanistan are all alike; all low, scant of
vegetation, short of water, treeless, ugly and good-for-nothing. Their people take
after them, just as has been said, Ting bulmaghuncha tush bulmas. Likely enough
the world has few mountains so useless and disgusting»
(A.Beveridge; 223)
(
Хожа Исмоил, Дашт, Дуки ва Афғонистон тоғлари ҳаммаси ўхшашдир;
ҳаммаси паст, ўсимлиги кам, суви танқис (оз), дарахтсиз, хунук ва
24
яроқсиздир. Одамлари уларга ўхшайди, шундай айтилганки, «Тенг
бўлмагунча тўш бўлмас». Дунёда эҳтимол бунга ўхшаган оз тоғлар жуда
фойдасиз ва ёқимсиздир
(МТ) тарзида берилади.
А.Бевериж қиёсий тасвирларни қайта тиклашда содда услубга интилади.
Аслиятда берилган қиёсий тасвирларни назардан қочирмайди.
«Оламда
мундоқ ярамас вазълиқ тоғлар кам бўлғай»
иқтибоси
«likely enough the world
has few mountains so useless and disgusting»
(
Дунёда эҳтимол бунга ўхшаган
жуда фойдасиз ва ёқимсиз тоғлар оздир
) тарзида таржима қилинади. Бунда
таржимон адекват таржима усулини танлаган, таржима матнини рецепторга
аслиятнинг прагматик хусусиятларини сақлаган ҳолда етказишга уринган.
Таржимада бироз бўрттириш ҳолати учрайди.
В.Текстон таржимасида:
«The Khwaja Isma’il, Dasht, Duki, and
Afghanistan mountains are also of one sort. They are very low, with little grass
and scanty water ˗ treeless and ugly. They are worthy of their inhabitants, as the
proverb says, «There is no noon without a dawn». There are few such worthless
mountains in the world»
(
Хожа Исмоил, Дашт, Дуки ва Афғонистон тоғлари
ҳам бир хилдадир. Улар жуда паст, ўти оз ва суви танқис, дарахтсиз ва
хунукдир. Улар аҳолисига муносибдир, мақолда айтилганидек, «тонг
келмасдан кундуз бўлмас». Дунёда бундай яроқсиз тоғлар камдир
(МТ)
тарзида ўгирилган.
Ушбу таржимага нисбатан аниқлик ва лўндалик хос дейиш мумкин.
В.Текстон таржимасида
«тенг бўлмагунча тўш бўлмас»
тасвирий воситаси,
аслиятнинг прагматик хусусиятига бироз мувофиқликда акс этган десак
муболаға
бўлмайди. Муаллиф
ифодалаган
қиёсий
тасвирларнинг
лингвокултурологик хусусиятларига тўхталадиган бўлсак, муаллиф бу
тасвирда ўзбек халқи маданиятига хос мақолни танлашга уринган. «
Тўш
»
сўзи кўпгина мақолларда ишлатилади ёки
«тўш»
қалқон вазифасида ҳам
юритилади. Ўзбеклар урф-одатларига кўра меҳмон ёки куёв наварларда
«тўш»
қўйилади, бу ҳам миллийликнинг бир намунасидир. Реал воқеликда
тоғ шакл жиҳатидан тўш (кўкрак)га ўхшайди. Тўш иккита бўлгани учун
уларни қиёслаш имкони бор. Бобур икки нарса ўзаро тенг бўлгандагина
уларни тўш деб аташ мумкин деган халқ ҳикматини келтирар экан, халқ ва
тоғ ўртасидаги ўхшашликка урғу беради. Таржимон келтирган
«Тонг
келмасдан кундуз бўлмас»
мақоли қисман ушбу маънога яқин келса ҳам,
матнда муаллиф назарда тутган баҳо ва муносабатни ифодалай олмаган.
Мумтоз насрни тушуниш шу тил вакили учун ҳам қийинчилик
туғдиради. Чунки уларда архаик ва тарихий сўзлар кўп ишлатилади, ўша
пайтдаги маданият, дунёқараш, урф-одатлар ва меҳнат технологиялари
бевосита акс этади. «Бобурнома» матни мана шундай лингвокултурологик
хусусиятларни тўла сақлаган асардир. Шу боис уни таржима қилиш учун
туркий тилни билишнинг ўзигина кифоя қилмайди.
«Бобурнома» матнида қўлланилган тасвирий воситалар: поэтик
кўчимлар ва бадиий санъатларнинг лингвостатистик жиҳатидан таҳлил
қилганимизда, уч мингдан зиёд тасвирий воситалар ишлатилганига гувоҳ
25
бўлдик. Уларнинг таржималарда акс этиш ҳолатини учта таржима асосида
фоизлар ҳисобида аниқладик. Поэтик кўчимлар ва бадиий санъатлар
таркибига кирувчи тасвирий воситаларнинг таржимада қайта тикланиши
қуйидагича акс этган:
Иккинчи фасл «Бобурнома»даги математика, астрономия ва иқтисодиёт
мавзуларининг таржимада акс эттирилиши масаласи талқинига қаратилган.
Мовароуннаҳр ва Хуросондаги исломий фасл, йил, ой, кун тақвимлари
атамаларга одатланган Бобур учун Ҳиндистоннинг тақвимий тартиблари,
атамаларига кўникиш анча қийин кечган. Муаллиф уларни қиёслашда кўп
мураккабликларга дуч келган, пировард натижада мазкур соҳанинг етук,
билимдони даражасига етган. Қиёсий таҳлилларда ички тизим, мутаносиблик
билан бирга, ўқувчи чалғимаслиги учун, ҳиндча атамаларнинг форсча, туркча
муқобиллари аниқ белгиланганки, бундан кўз ўнгимизда катта чоғиштирма
тадқиқот олиб борган шахс намоён бўлади. Шу асосда тасвирланган фасллар
тақсимоти, унинг исломий муродифига оид қиёсий таҳлиллар берилган.
Масалан:
«Яна ул вилоятларда тўрт фаслтур. Ҳиндустонда уч фасл
бўлур: тўрт ойи ёздур, тўрт ойи пашакаал, тўрт ойи қиш. Ойларнинг
ибтидоси ҳилолий ойларнинг истиқболидиндур. Ҳар уч йилда бир ойни
пашакаал ойлариға зиёда қилурлар. Яна уч йилда қиш ойлариға зиёда
қилурлар. Яна уч йилда ёз ойлариға. Буларнинг кабисаси будур
» (Бобурнома
2002; 207).
Таржима матнларида бу жиҳат шундай акс эттирилади, Лейден-Эрскин
таржимасида:
«In other countries there are four seasons; in Hindustan there are
three; four months of summer, four of the rainy season, and four of winter. Its
months begin with the new moon. Every three years they add a month to the rainy
Аслият матни – 20%
14% В.Текстон
12% А. Бевериж
10% Лейден-Эрскин
навбатдаги
лингвостатистик
таҳлиллар шу тартибда
кўрсатилади
Аслият матни – 19%
15% В.Текстон
12% А. Бевериж
13% Лейден-Эрскин
навбатдаги
лингвостатистик
таҳлиллар шу тартибда
кўрсатилади
26
season; again, at the end of the next three years they add a single month to one of
their winters; and in the course of the succeeding three years they add one month
to a summer. This is their mode of intercalation»
(Leyden-Erskine; Voll.II., 237)
(
бошқа мамлакатларда тўртта фасл бор; Ҳиндистонда учта фасл бор;
тўрт ой ёз, тўрт ой ёмғирли, тўрт ой қишдир. Унинг ойлари янги ой билан
бошланади. Ҳар уч йилда улар бир ойни ёмғирли фаслга қўшади, яна кейинги
уч йилнинг охирида улар бир ойни қиш фаслига қўшади; мувофиқ келиши учун
уч йилда улар бир ойни ёзга қўшади. Бу уларнинг кабиса усулидир
(МТ), деб
таржима қилади. Таржимон муаллифнинг қиёсий тасвирини ҳар бир
деталини таржимада акс эттиришга ҳаракат қилган. Аслият матнида:
«яна уч
йилда ёз ойлариға»
жумласи
«in the course of the succeeding three years they
add one month to a summer»
(
уч йилда улар бир ойни ёзга қўшади)
деб
ўгирилади.
Бу жумлага
«in the course of the succeeding»
(
мувофиқ келиши
учун
) бирикмаси қўшилади. Бирикма аслият прагматик хусусиятларини тўла
акс эттиради. Рецепторга маълумотни аниқ етказиш учун хизмат қилади. Сўз
бирикмалари, илмий атамаларни беришда уларга мос эквивалент танлаш
муҳимдир.
А.Бевериж таржимасида:
«Again: − whereas there are four seasons in those
countries, there are three in Hindustan, namely, four months are summer; four are
the rains; four are winter. The beginning of their months is from the welcome of
the crescent-moons. Every three years they add a month to the year; if one had
been added to the rainy season, the next is added, three years later, to the winter
months, the next, in the same way, to the hot months. This is their mode of
intercalation»
(A.Beveridge; 515) (
Яна ана шу мамлакатларда тўрт фасл
бўлур, Ҳиндистонда учта фасл бўлади. Тўрт ой ёз, тўрт ой ёмғирли, тўрт
ой қишдир. Ойларининг бошланиши ярим ой шаклидаги ойнинг қарши
олинишидандир. Ҳар уч йилда бир ойни йилга қўшади, бир йил ёмғирли
фаслга, яна қўшилади, уч йил кейинроқ қиш ойларига, яна худди шу йўлда ёз
(иссиқ) ойларига қўшилади. Бу уларнинг кабиса усулидир
(МТ) деб таржима
қилади. А.Бевериж таржиманинг лексик-семантик жиҳатидан пишиқ
бўлишига эътибор қаратган. Таржима жараёнида Мовароунаҳр фасллари
Ҳиндистон фаслларига нисбатан фарқланишини адекват усулда амалга
оширган. Ушбу
«Ойларнинг ибтидоси ҳилолий ойларнинг истиқболидиндур»
жумласи
«the beginning of their months is from the welcome of the crescent-
moons»
(
ойларининг бошланиши ярим ой шаклидаги ойнинг қарши
олинишидандир
) деб берилади. Бунда аслиятда келтирилган жумла маъно ва
мазмун жиҳатидан ўз аксини топган. Прагматик мувофиқлик билан
ўгирилган.
В.Текстон таржимасида:
«In our country there are four seasons, but in
Hindustan there are three: four months of summer, four of monsoon, and four of
winter. The months begin with the crescent moon in opposition. Every three years
one month is added to the monsoon months, then three years later a month is
added to the winter months, then three years later a month is added to the summer
months. This is their intercalation»
(W.Thackston; 34) (
бизнинг мамлакатда
27
тўртта фасл, аммо Ҳиндистонда учта фасл бор. Тўрт ой ёз, тўрт ой
ёмғирли, тўрт ой қишдир. Ярим ой қаршиланиши билан ойлар бошланади.
Ҳар уч йилда бир ой ёмғирли ойга қўшилади, кейинги уч йилда охирги бир ой
қиш ойига қўшилади, кейинроқ уч йилда бир ой ёз ойига қўшилади. Бу
уларнинг кабисасидир
(МТ). Бунда таржимон бадиий-тасвирий воситалар
аниқлигига диққат қаратган ва Бобур услубидагидек содда ва ихчам ўгирган.
«Ойларнинг ибтидоси ҳилолий ойларнинг истиқболидиндур»
тасвири
таржимада:
«the months begin with the crescent moon in opposition»
деб
таржима қилинади. Таржимон «
ҳилолий ой»
бирикмасини, муаллиф
ифодалангандек,
«crescent moon»
тарзида жонлантирган. Умуман, В.Текстон
таржимасида қиёсий тасвирлар аслиятнинг прагматик хусусиятларига
мувофиқ қайта яратилган.
Албатта, Бобур учун Ҳиндистонда қўлланадиган оғирлик бирлиги ҳам
алоҳида аҳамиятга молик эди. Чунки давлат ишларини юргизиш, уларни бир
тартибга солишда аниқ оғирлик бирлигининг қўлланиши алоҳида аҳамият
касб этган. Азалдан Шарқ мамлакатларида бир атама остида ҳар хил вазн
бирликлари тушунилган. Айниқса, сир, мисқол, аршин, куруҳ, фарсах, манн,
харвор, хурд, нахўд, жариб, газ, милл ва бошқалар Мовароуннаҳр ва
Хуросоннинг турли ҳудудларида турлича оғирлик ва узунлик бирликларини
билдирган. Бобур буларнинг ҳаммасини умумлаштириб, қиёсий тарзда
салтанат ишлари учун муқобил вариантларини ишлаб чиққан.
Таржимонлар «Бобурнома» матнидаги ўлчов бирликларини қайта
тиклашда ҳам турли усуллардан фойдаланган. Натижада аслиятнинг
прагматик жиҳатлари таржимада ўз аксини топган. Бобур сўз билан берган
ўлчов бирликлари таржимада сўз ва сонлар орқали ифодаланган. Таржима
матнида Лейден-Эрскин оғирлик ўлчов бирликларини сўзлар орқали,
В.Текстон рақамлар билан, А.Бевериж эса рақам ва белгилар воситасида
ифодалаган.
Бизнинг фикримизча, «Бобурнома» матнидаги ўлчов бирликларини
А.Беверижнинг рақам ва белгилар воситасида ифодалаганлиги энг тўғри
йўлдир.
«Бобурнома»даги жой ва киши исмлари тасвирий воситалари асарнинг
илк саҳифаларидаёқ кўз ўнгимизда гавдаланади. Шуни ҳисобга олган ҳолда
учинчи бобнинг охирги фаслида жой номлари, киши исмларига доир
тасвирий воситалар таржимаси муаммоси ўрганилди.
Агар жой номлари Бобур босиб ўтган, ўрганган, фатҳ этган географик
ҳудудлар жойлашувига кўра тизимланган бўлса, киши исмлари тизими бир
қадар серқатлам ва мураккаброқдир. Тарихий шахслар исмларининг ўзи
туғишганлар, қариндош-уруғлар, мансабдорлар, дўст, рақиблар сингари
табақа ва тоифаларга кўра тизимланади. Бу тизимнинг ўзи ҳам миллат, жинс,
ҳудуд, сиёсий ва маиший муносабатларга кўра ички бўлинишларга эга. Бобур
киши номларини фақат санаб ўтган эмас, балки уларнинг номлари билан
ёнма-ён келадиган лақаб ва тахаллусларни ҳам эътибордан қочирмаган. Жой
тасвирларига оид яна бир хусусият шундаки, адиб тасвирлаётган ҳудудни
28
шунчаки географик, геологик ва табиий афзаллиги, аҳамиятини таъкидлаб
қолмайди, балки шу жой тарихи, ўлка, тоғ, яйлов, қўрғон ва бошқаларнинг
ўрни, машҳур шахслар тақдири билан боғлиқ томонларини қайд этади.
Бундай мукаммал тасвир «Бобурнома» ўқувчисига кенг маълумот беришдан
ташқари, асарнинг қизиқарли, ўқишли қилган омиллардан ҳисобланади.
Масалан, «Бобурнома» матнида Қарши вилоятини тасвири алоҳида
аҳамият касб этади. Бобур Қаршининг табиати ва географик жойлашуви
хусусида, айни жой номи этимологияси масаласида ҳам фикр юритади. Яъни:
«
Яна Қарши вилоятидурким, Насаф ва Нахшаб ҳам дерлар, Қарши мўғулча
оттур, гўрхонани мўғул тили била «қарши
»
дерлар. Ғолибо, бу от Чингизхон
тасаллутидин сўнг бўлғондур. Камоброқ ердур, баҳори хўб бўлур, экини ва
қовуни яхши бўлур. Самарқандтин жануб саридур, бир нима ғарбқа мойил, ўн
секкиз йиғоч йўлдур. Бағриқаро йўсунлуқ қушқина бўлурким, қилқуйруқ
дерлар, Қарши вилоятида беҳад ва бениҳоят бўлур учун ул навоҳида мурғаки
қарши дерлар
» (Бобурнома 2002; 61). Ушбу тавсифда Бобур бир йўла
Қаршига доир тўрт жиҳатни параллел тасвирлагани маълум бўлади.
Биринчидан, Қаршининг табиати, иккинчидан, шу вилоят тарихига доир
мудҳиш бир даврни (Чингизхон босқинини), учинчидан, «
Қарши
» сўзининг
этимологик жиҳатдан қайси тилга мансублигини, тўртинчидан, вилоят
номининг бошқа тилда (араб тилида) қандай (Нақшаб) аталишини аниқ тизим
ва кетма-кетликда беради. Ёки «
бағриқаро йўсунлуқ қушқина бўлурким,
қилқуйруқ дерлар, Қарши вилоятида беҳад ва бениҳоят бўлур учун ул
навоҳида мурғаки қарши дерлар
» жумласидаги бағриқаро қушнинг Қарши
шаҳрида кўп бўлиши унинг «
мурғаки қарши
» деб аталишини таъкидлаш
орқали вилоятнинг зоологик хусусиятларига ҳам эътибор қаратади.
Қаршининг географик жойлашуви, иқлим шароити, ерининг ҳосилдорлик
даражаси, қайси полиз маҳсулоти (хусусан, қовун) Қаршида яхши
бўлишигача батафсил, илмий аниқликда таърифлайди.
Умуман, таржима амалиётида асарларда қўлланилган географик
атамалар, жой номлари, киши исмларини таржима тилидан эквивалентини
топиб, қайта тиклаш анъанаси мавжуд. Бу ҳақида Европа таржима-
шунослигида ҳам муайян фикр-мулоҳазалар билдирилган. Бунда аслият
прагматикаси, адекватлик, лингвокултурологик талқин сингари таржима
назариясининг муҳим қоидаларига амал қилиш кўзда тутилади.
«Бобурнома» муаллифи киши исмларини қайд этар экан, бунда ҳам
муқоясавий тасвир усулига таянади. Киши номларини шунчаки маълумот
сифатида тилга олмайди, балки шунга оид жой номлари, генетик-тарихий
жиҳатлар, ижтимоий ҳолатлар, этимологик хусусиятларни қиёсий тарзда баб-
баровар беради. Шунингдек, Бобур ўз беклари, амирлари, вазиру-вузаролари,
лашкарлари-ю, унинг қароргоҳида хизмат қилувчи шахслар исмларини бир-
биридан фарқлаш учунми, уларнинг исмлари ёнига ё лақаблари ёки
мансабларини қўшиб келтиради.
Бу жиҳатлар диссертацияда Лейден-Эрскин, А.Бевериж ва В.Текстонлар
таржималари қиёси асосида таҳлилий асосланган.
29
Тўртинчи боб
«Таржимада сажъ поэтикаси ва бадиий сўз
прагматикаси муаммоси»
тадқиқига бағишланган. Бобур сажъ усулидан уч
мақсадда фойдаланади: биринчидан, туркий наср анъаналарини давом
эттириш ва маълум маънода янгиликлар билан бойитиш учун, иккинчидан,
айтмоқчи бўлган фикрини бадиий жиҳатдан юксак бўлиши, ўқувчи
томонидан қизиқиб қабул қилинишини таъминлаш мақсадида, учинчидан,
реал воқеликка хос воқеа-ҳодиса, образ, характер, портретлар тасвирида
аниқликка эришиш эҳтиёжи юзасидан. Қолаверса, айнан шу сажъ санъати
воситасида биз муаллиф дунёқараши, руҳий ҳолатлари, сиёсий ва ижтимоий
воқеликка муносабатини очиқ англаймиз. Ниҳоят, сажъ «Бобурнома»
муаллиф образини тўла тасаввур этишимизга имкон беради.
Ўзбек адабиётшунослигида сажъ поэтикасининг фольклор ва мумтоз
насрдаги кўринишлари муаммоларига бағишланган илмий тадқиқот олиб
борган,
сажъ
назарияси
ҳақида
салмоқли
хулосаларга
келган
Б.Саримсоқовнинг таърифича: «Сажъ−бадиий матнда ишлатилган айрим гап
бўлакларининг ё вазнда, ё қофияда ёхуд ҳар иккаласи (вазн ва қофия)да
мослашувидир»
40
. Сажъ санъатининг «Бобурнома»да истифода этилиши XVI
аср туркий классик насрнинг яна бир поғона кўтарилишига олиб келди. Бу
далил эса истеъдодли ижодкорнинг бир санъат доирасида ўзи мансуб миллат
адабиётини янги поғонага олиб чиқиши мумкин деган муҳим хулосага
келишимизга асос бўлади.
Таржима вариантларини қиёсий таҳлил этиш натижасида инглизча
таржималарнинг иккитасида (Лейден-Эрскин ва А.Бевериж таржималарида)
аслиятдаги сажъ санъати эътиборга олинмагани, бутун лексик қувват матн
мазмунини
беришга
йўналтирилганлигини
кўрсатади.
В.Текстон
таржимасида эса бошқа, яъни ижобий ҳолатни, таржимоннинг воқеалар
тафсилоти сажъ билан ифодаланганини англаб етгани, шунинг учун таржима
матнида талаффузи жиҳатидан бир-бирига қофиядош сўзларни қўллаганини
кузатамиз. Натижада таржима матнида сажънинг прагматик жиҳати,
матндаги танг вазият, қаҳрамонлар руҳиятидаги мувозанатсизлик имкон
доирасида акс эттирилган. Демак, таржима матни прагматиклиги фақатгина
тил бирликларини аниқ ўгириш билан боғлиқ эмас. Матн руҳиятини
ифодаловчи бадиий санъатлар, сажънинг муҳим жиҳатлари, унинг прагматик
таржимаси ҳам бу ўринда муҳим аҳамиятга эга.
Бобур туркий тилнинг энг қадимги намуналаридан бошлаб, классик
шаклларигача мукаммал билган ва ўз асарида уларнинг энг сара
намуналарини мувофиқ ҳолда қўллаган буюк сўз санъаткори эди. Айни
пайтда унинг араб ва форс тилларини нозик қатламларига қадар эгаллагани
шеърияти, илмий-тарихий ижоди, айниқса «Бобурнома»дек улкан асарнинг
майдонга келишини таъмин этди. Бу борада, албатта, «Бобурнома» тилининг
асоси бўлган қадимги туркий тилнинг аҳамияти чексиздир.
40
Саримсоқов Б. Сажъ // Ўзбек тили ва адабиёти. – Тошкент, 1971. – № 2. – Б.74.
30
Бобуршунос З.Холманова хулосасига кўра: «Бобурнома»да қадимги
туркий тил даврида кенг истеъмолда бўлган 1720 дан ортиқ умумтуркий
лексема қўлланган. Асар лексикасининг қадимги туркий тил даврига
муносабатини белгилашда сўзлар уч гуруҳга ажратилади: 1) эски ўзбек
адабий тилида кенг қўлланилган туркий лексемалар; 2) эски ўзбек адабий
тили даврига қадар истеъмолдан чиққан лексемалар; 3) эски ўзбек тили
даврида шаклланган лексемалар»
41
. Маълумки, архаизмларни муайян даврга
оид жонли ва адабий тилда қўлланилмаган сўзлар йиғиндиси ташкил этади.
Шу нуқтаи назардан «Бобурнома» тилида архаизмларнинг қўлланиши асар
муаллифининг тил тарихига доир чуқур билим ва лингвистик тажрибага
эгалигидан далолат беради.
«Бобурнома»даги: «
Бу муддатда Бойсунқур Мирзо Туркистонға
Шайбонийхонға, мутавотир кишилар йибориб, Шайбонийхонни кўмак
тилабдур. Қишлоқ уйлари тайёр бўлуб қўрғонга кирдук. Шайбонийхон
Туркистондин илғаб ўшул саҳари бизнинг юртумиз устига келиб турди.
Бизнинг черикимиз яқин эмас эди. Қишлоқ маслаҳатиға баъзи Работи
Хожаға, баъзи Кобудға, баъзи Шерозға бориб эдилар
» (Бобурнома 2002; 58).
Тагига чизиб ажратилган сўзларнинг барчаси Бобур даври тили нуқтаи
назаридан архаизм эмас. Аммо бугунги кунга келиб ёзилиш шакли, лексик
вазифаси ва маъносига кўра архаизмга айланган.
«
Кўмак тилабдур
»
архаик сўзи таржима матнларида қуйидагича
ифодаланган, Лейден-Эрскин таржимасида: «
inviting him to come to his
assistance
» (
унинг ёрдамга келишини таклиф қилиш
) деб берилади,
А.Бевериж таржимасида:
«to ask help»
(
ёрдам сўраш
) тарзида келтирилса,
В.Текстон таржимасида эса:
«to request assistance»
(
ёрдам сўраб илтимос
қилиш
) шаклида келтирилади. А.Бевериж таржимасида аслиятга яқин
таржима қилинган.
Лейден-Эрскин ва А.Бевериж таржимасида архаик сўзлар турли даража
ва савияда ўз ифодасини топган. Аммо, В.Текстон таржимасида архаик
сўзлар аниқ акс этганлиги ва прагматик хусусиятлари ўзгармаганлиги билан
ажралиб туради. Чунки у гапларни содда гап тарзида ўгириб, ўқувчи
қабуллашини енгиллаштирган. Муаллифнинг қиёслаш, асарни бадиий талқин
этишдаги ифода услубини сақлаб қолингани ва архаик сўзларнинг
таржималарида прагматик мувофиқлик билан амалга оширганини кўрсатади.
Реалия атамаси лотинча
realia
сўзидан олинган бўлиб, «ашёвий»,
«ҳақиқий» деган маъноларни англатади. С.Влахов ва С.Флоринларнинг
ёзишича, реалия: «Борлиқдаги ашёвий маданият натижаси, мумтоз
грамматикада эса, муайян мамлакатнинг давлат қурилиши, муайян халқнинг
тарихи ва маданиятини ифодаловчи сўзлар, муайян тилда мулоқот қилиш
хусусиятларини ифодаловчи лингвистик бирлик»
42
дир. Бир сўз билан
41
Холманова З. «Бобурнома» лексикаси. – Тошкент: Фан, 2007. – Б. 24.
42
Влахов С., Флорин С. Непереводимое в переводе. Издание третье. Исправленное. – Москва: Валент, 2006.
– С. 381.
31
айтганда, реалия муайян миллат тил тафаккурига том маънода хос сўз бўлиб,
уларни таржима қилиш мумкин эмас.
«Бобурнома» матнида реалиялар жуда кўп ишлатилган. Уларни ўқиб
муаллифнинг бадиий юксак маҳоратга эга эканлигига яна бир карра гувоҳ
бўламиз. «Бобурнома»да реалияларни кўплаб қўлланилиши асарда миллий
колоритнинг юқори даражада акс этганлигидан дарак беради. Бу жиҳатидан
реалиялар матннинг прагматик хусусиятларини янада ёрқин очиб беришга
олиб келади. Улар воқеаларни реал тасвир этишда, шу халққа хос бўлган
расм-русум, урф-одатларни акс эттиришда фаол намоён бўлади. Хусусан,
Бобур миллий ҳудудда рўй берган воқеаларни тасвир этишда, мева
турларини кўрсатишда, ҳайвонлар, қушларни қиёсий тавсифлашда, пейзаж
тасвирида, урф-одатларни кўрсатишда реалиялардан унумли фойдаланади.
Ўз навбатида реалиялар матнда ифодаланган тасвирларни ёрқин кўрсатиб
беришда қўл келади.
Таржимада реалияларни ифодалаш мутлоқ прагматикага асосланиши
лозим. Уларни таржима матнида қўллаётган чоғида таржимон реалияга мос
муқобил топа олмайди ва транслитерация усули орқали беришга олиб
келади.
Реалияларни таржима матнларида келтиришда, уларнинг англатаётган
маънолари муҳим аҳамият касб этади. Реалияларнинг бирини иккинчиси
билан алмаштириш ёки тушириб қолдирилиши матн мазмунига путур
етказади. Китобхон учун бу жумла тушунарсиз бўлиб, прагматик номувофиқликни
келтириб чиқаради. Ушбу «
бу девонхонанинг ҳар зилъида кичик-кичик тоқчалар
қилибтур
» жумласида,
«smaller taks and saloons were constructed on all sides of the
great hall of audience
» (
катта залнинг ёнларига кичикроқ равоқ ва заллар
қурдирган
) деб қайта тикланади. Таржима матнида прагматик номувофиқлик кўзга
ташланади, чунки муаллиф билдираётган фикр таржима матнида бироз бўлса-да
тушунарсиз ифодаланган. Бу матн мазмунини тубдан ўзгартирмайди. Аммо биз
биламизки, аслият матнидан таржима матнига кўчаётган ҳар бир деталь ҳеч бир
сабабсиз тушириб қолдирилиши ёки унга ўзгартиришлар киритиш сабабини
ёритиш таржимондан кўпроқ изланиш талаб этади. Аслият матнидаги
«мадраса ва
мақбара
» реалияси, таржима матнида:
«college and mausoleum
» деб ўгирилади. Бу
хос сўзларнинг маъно ва мазмуни биз учун маълум, мадраса билан коллежнинг
ўртасида фарқ борлигини биламиз. Бу хос сўзнинг таржима тилида муқобилини
беришда, таржимон кўп изланган ва муқобил сифатида шу вариантни танлаган
кўринади. Лекин бу сўз
«мадраса
» реалиясига муқобил бўла олмайди.
Таржима вариантларини реалиялар прагматикаси
ва адекватлигига кўра
қиёсий ўрганиш шундай хулосага олиб келдики, уларни таржимада беришда
муқобил вариантларни излаш кўпинча прагматик номувофиқликни келтириб
чиқаради. Бу масалада таржимон транслитерация усулидан фойдаланиши
мақсадга мувофиқдир. Реалияларни таржима матнида ифода этишда,
уларнинг матн контекстида бажарадиган бадиий-семантик вазифасидан
келиб чиқиш таржима амалиётида яхши натижаларга олиб келиши мумкин.
Лейден-Эрскин, А.Бевериж, В.Текстон таржималарини қиёсий ўрганиш
натижасида шундай хулосага келдик.
32
ХУЛОСА
1. «Бобурнома»даги портретлар тасвирида муаллиф тарихий ҳақиқат
принципига доимо содиқ қолган. Бу жиҳат унинг ислом муҳитида
тарбиялангани, мўмин-мусулмонлиги, шунингдек, табиатидаги ростгўйлик,
тўғрилик, ҳалоллик фазилатларидан келиб чиқади. Айни пайтда, портрет
тасвиридаги
тарихийлик
тамойили
тарихий
шахслар
қиёфасини
тасвирлашдаги бадиий бўёқдорликка олиб келган. Бобур ўз қаҳрамонлари
портретига чизги беришда қиёслаш, ўхшатиш, сифатлаш, деталлаштириш,
шартлилик ва умумлаштириш каби бадиий восита ва усуллардан унумли
фойдаланган.
2. Бобур ўз қаҳрамонлари характерини шакллантиришда қуйидаги
принципларга таянган: а) характерлар тасвирида Бобур исломий эътиқоди,
шариат аҳкомларини мезон қилиб олади; б) воқеликни мукаммал ва
атрофлича ўрганади, асосан, ўз кўзи билан кўрган саҳиҳ воқеа-ҳодисаларни
баён этган; в) бундан тарихий шахс ҳақидаги далилларнинг энг муҳим ва
ёрқинларини танлаб олган; г) уларни бадиий бўёқлар бериб, мантиқий
изчилликда тасвирлаган. Бунда Бобур ўхшатиш, ташбеҳ, сифатлаш,
қаршилантириш, қиёслаш каби қатор тасвирий воситаларни қўллагани
аниқланди. Мумтоз наср анъаналарида мавжуд тасвирий воситаларга янгича,
реалистик руҳ бера олган.
3. «Бобурнома»даги персонаж нутқининг бирламчи ва ўта ёрқин шакли
диалогик нутқдир. Асарда диалогик нутқнинг ҳиссий-психологик, аналитик,
контрастли ва оддий ижтимоий шакллари учрайди. Муаллиф образини ёрқин
очиб берувчи нутқ шаклларидан бири мулоқот шакли бўлса, иккинчиси,
монологик нутқ шаклидир. Персонажлар нутқида намоён бўладиган диалогик
ва монологик нутқ шакллари мақоллар, маталлар, ҳикматли сўз ва иборалар,
паремиологик воситаларда ўз ифодасини топган. Бобур тарихий воқеликни
тасвирлашда турли лаҳжа ва шева элементларидан ҳам фойдаланган.
4. «Бобурнома» таржималарида воқеаларнинг реалистик баёнига
алоҳида эътибор берилган ва Бобурнинг қиёсий тасвирлаш усули инглизча
таржималарда ҳам муваффаққиятни таъминловчи муҳим омил бўлган.
Прагматик таржима имкониятини кенгайтирган. Таржима амалиётида
мавжуд генерализация ва модуляция усулининг мувофиқ тарзда қўлланиши
айни ютуқларни таъмин этган.
5. Мумтоз матнларда қиёсий тасвир имконини тўла намоён этувчи усул
тазод усули ҳисобланади. «Бобурнома»да бу усулдан унумли фойдаланилган.
Ушбу усул Бобур учун маънони аниқ, лўнда ва ҳаққоний ифодалаш воситаси
бўлиб хизмат қилган. Инглизча таржималарда, хусусан, В.Текстон
таржимасида тазод усули имкониятларидан унумли фойдаланилгани
аниқланди.
6. «Бобурнома» таржималарида матнга ижодий ёндашув билан бир
қаторда, матндаги тасвир моҳиятини очиш мақсадида қўшимча сўз ва
иборалар ишлатилганлиги кузатилди. Матнга эркин ижодий ёндашиш
33
ҳолатлари кўпроқ Лейден-Эрскин таржима матнида кўзга ташланди. Аммо
таржимоннинг асл мақсади айтилмоқчи бўлган реал мазмунни тўлароқ очиш
бўлгани боис, бу асл матндан узоқлашувга эмас, прагматик мувофиқликка
олиб келган деган хулосага келинди.
7. Асл матнда ифодаланган характер психологиясини таржимада акс
эттириш учун адекват таржима асосий ўрин тутади. Бунда воқеликда
кечадиган барча жараёнлар шахс атрофида жамланади. Айни жиҳат
«Бобурнома»дек тарихий-мемуар-биографик асар таржимаси учун ўта
муҳим. А.Бевериж таржимасида шу жиҳат устунлик қилади.
8. «Бобурнома»да тасвирланган ҳайвонот олами тасвири бадиий
муқоясанинг юксак намунаси ҳисобланади. Муаллиф учун бундай қиёслар ўз
тарихий-илмий мақсадларини амалга ошириш учун муҳим омил бўлиб
хизмат қилган. Бу жиҳатлар ҳам ҳар уч таржима вариантида муайян даражада
ўз аксини топган.
9. Ҳиндистон ижтимоий ҳаётига оид вақт бирлиги, математик рақамлар
ва узунлик, оғирлик, астрономик, ўлчов бирликлари таржима матнларида
адекват акс этиши учун таржимонлар ўзи учун қулай, тажрибадан ўтказган
йўлидан
борган
бўлса-да,
натижада
матн
адекватлиги,
аслият
прагматикасини сақлашга эришган. Ўлчов бирликлари таржималари асосан
транслитерация усули орқали амалга оширилган.
10. Географик жой номларига оид тасвирий воситаларни ўгиришда
таржима вариантларининг ҳар бири бошқа шакл, бошқа усулларда майдонга
келгани маълум бўлди. Лейден-Эрскин ва А.Бевериж таржималарида
транслитерация ва адекват таржима усули тенг олиб борилади. Аммо икки
таржимон киши исмига доир бир сўзнинг инглиз тилидаги икки шакли,
вариантини қўллайдилар.
11. Киши исмларининг айримларини ўгиришда ғализлик, хатолик, икки
хил акс эттириш ҳолатлари ҳам учрайди. Баъзи ҳолларда исмларни тамомила
бошқа маънода таржима қилиш, баъзан эса бир исмни икки кишини
англатадиган тарзда ўгирилган. Айни пайтда, таржимада транслитерация,
изоҳ сўз, изоҳ жумла, изоҳловчи тагматн усулларидан унумли фойдаланиш,
«Бобурнома»даги жой номлари ва киши исмларини аслиятдаги прагматик
хусусиятларни сақлаб қолишга имкон берган.
12. Учта таржима вариантининг чоғиштирма қиёси «Бобурнома»даги
саъжда берилган бадиий-қиёсий тасвирларнинг таржима матнларида
прагматик акс эттирилганини кўрсатади. Лейден-Эрскин, А.Бевериж,
В.Текстон таржималарида сажълаштирилган жумлалар узвий боғлиқликда
акс этади. Ҳар учала таржимон «Бобурнома»даги сажъли жумлаларни
беришда рецептор талабларини ҳисобга олиб ёндашганлар.
13. Архаизмларнинг «Бобурнома»да акс этиши уч омил билан бевосита
боғлиқлиги аниқланди. 1) Бобур тили ва услубида қадим туркий сўзларнинг
кенг ўринга эгалиги; 2) «Бобурнома» ёзилган даврда истеъмолда бўлган кўп
сўзларнинг бугунга келиб архаизмларга айланганлиги; 3) Бобур
архаизмларни юксак савия ва кенг бадиий кўламда истифода этиши билан
34
туркий тилни бойитди ва «Бобурнома» бадииятининг юксаклигини
таъминлади. Булар инглизча таржималарда қисқартмалар, лозим ўринларда
шарҳ ва изоҳлар, муқобил вариантлар, инглиз тилига хос архаик сўзлар
орқали ифодаланган.
14. «Бобурнома» асари бадииятини таъминловчи реалиялар қадим
туркий тилга хос сўз, ибора ва муҳим сўз элементларини кейинги авлодларга
бус-бутун етказиш, миллий тил бойлигини сақлаш нуқтаи назаридан ўта
муҳимдир. «Бобурнома»даги лексемаларнинг асосий қисмини туркий этнос
тилига хос реалиялар ташкил этиши унинг миллий тил ва бадиий тафаккур
равнақида юксак аҳамиятга эга эканини кўрсатади. Реалиялар таржимасида
уларнинг контекстда бажарадиган бадиий-семантик вазифаси муҳим аҳамият
касб этади.
Умуман, «Бобурнома» таржималарини қиёсий ўрганиш, асар бадиияти,
тарихий, биографик, илмий, географик, лингвистик, этимологик хусусият-
ларини тушунишда қўл келиши билан бирга, миллий тафаккуримизни жаҳон
эстетик жараёнлари фонида талқин этиш имконини беради.
35
SCIENTIFIC COUNCIL AWARDING SCIENTIFIC DEGREES
DSc.27.06.2017.Fil.21.01 AT TASHKENT STATE INSTITUTE OF
ORIENTAL STUDIES, UZBEKISTAN STATE UNIVERSITY OF WORLD
LANGUAGES, NATIONAL UNIVESITY OF UZBEKISTAN
NAMANGAN ENGINEERING AND TECHNOLOGY INSTITUTE
KHOSHIMOVA DILDORA MADAMINOVNA
THE STUDYING OF DESCRIPTIVE MEANS TRANSLATION IN
«BABURNAME» INTO ENGLISH
10.00.06 – Comparative Literature Study, Comparative Linguistics and Translation
Studies
DISSERTATION ABSTRACT FOR THE DOCTOR OF SCIENCES (DSc) ON
PHILOLOGICAL SCIENCES
Тashkent – 2018
36
The topic of thesis of DSc was registered by the Supreme Attestation Commission under the
Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan under number B2017.2.DSc/Fil64.
Thesis was carried out at Namangan Engineering and Technology Institute.
Author’s abstract is posted on the web-sites www.tashgiv.uz and www. ziyonet.uz. of information-
educational portal «ZiyoNet» www.ziyonet.uz of the «ZiyoNET» in three (Uzbek, English and Russian
(annotation)) languages.
Scientific advisor:
Kholbekov Muhammadjon Nurkasimovich
Doctor of Philological Sciences, Prof.
Official opponents:
Siddikova Iroda Abduzukhurovna
Doctor of Philological Sciences, Prof.
Kholmanova Zulkhumor Turdievna
Doctor of Philological Sciences, Assistant Prof.
Eiji Mano
The Academic of Japan Scientific Academy
Leading Organization
:
Bukhara State University
The defence of the dissertation will be held on «___» ______ 2018, at ___ at the meeting of the
Scientific Council № dsc.27.06.2017 fil.21.01 on award of Scientific Degree of Doctor of Sciences at
Tashkent State Institute of Oriental Studies, Uzbekistan State University of World languages,
National University of Uzbekistan (Address: Address: 25 Shahrisabz Street, 100047, Tashkent.
Тел.: (99871) 233-45-21; факс: (99871) 233-52-24; e-mail: sharq_ilmiy@mail.ru)
The doctoral dissertation was registered in the Information Resource Centre of Tashkent State
Institute of Oriental Studies. under №____ (Address: Address: 16 Shahrisabz Street, 100047, Tashkent.
Tel: (99871) 233-45-21.
The abstract of the dissertation was distributed on « ___»____ of ___________2018.
(Registry record № «___» dated ________________2018)
A.M.Mannanov
Chairman of the Scientific Council on Award of
Scientific Degree of Doctor of Sciences, Doctor of
Philology, Professor
R.A.Alimukhamedov
Scientific secretary of the Scientific Council on
Award of Scientific Degree of Doctor of Sciences,
Doctor of Philology
G.H.Bakieva
Chairman of the Seminar of the Scientific Council
on Award of Scientific Degree of Doctor of
Sciences, Doctor of Philology, Professor
37
INTRODUCTION (abstract of doctoral thesis)
Topicality and necessity of the thesis.
«Baburname» is a unique example of
the memoir genre, which is great importance as a historical and artistic work in
world literature as well. This work is an encyclopedic source that including of
different areas of science. In this regard, the great memorial work is a unique
source of giving valuable information to world scholars in all fields, exploring the
history of Uzbek people’s literary-cultural relations with other nations around the
world and promoting their culture. The fact that «Baburname» was translated into
16 national languages. Defining of pragmatic and linguocultural aspects of
«Baburname» and problems of adequate translation of descriptive means are
considered one of the topical issues of translation studies.
At present studying and researching the maniscripts and translation of
«Baburname» in literary process of world literature attracts the orientalists and
specialists of translation studies all over the world. Scientific research of the issues
like the content and ideological aspects of translations, its creative individual,
individual method of the writer, his literay mastery enabled to define the
peculiarities of developing literature and evaluate by world specialists of Babur
studies. Researches are being carried out in the directions of pragmatic and
linguocultural peculiarities of the «Baburname» texts and working out the
principles of translation of classical literature patterns.
Literature and spirituality become the issue of government policy level in
wide-range reforms carried out in our country. In the time when interrelations
between the countries of the world in various spheres is developing further, one of
the criterion which defines the appearance of each nation is to study fiction and
translation which is the main factor to increase one’s knowledge about people’s
mode of life, spiritual values and spiritual state. In order to give an incentive to
scientific research literature criticism and translation studies were defined as a
priority direction in the State Programme on Strategy
1
Actions for Further
Development of the Republic of Uzbekistan and it had additional possibilities to
develop innovative activities and expand scientific investigation in those spheres.
The mentioned strategic tasks require doing profound research in the field of
translation studies as well.
Decree # PD-2909 of the President of the Republic of Uzbekistan as of April
20, 2017 «On measures for further development of the system of Нigher Education
of the Republic of Uzbekistan», Decree as of January 12, 2017 «On the
development of book publishing and distribution systems, on establishment of
committee on implementation of reading books, development and promotion of
culture of reading», Decree # PD-2995 of the President of the Republic of
Uzbekistan as of May 24, 2017 «On measures to further improvement of the
system of ancient written sources preservation, research and dissemination»,
Decree # PD-3074 of the President of the Republic of Uzbekistan as of June 20,
2017 «On Resolution of the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan on
1
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича
Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида»ги Фармони // Халқ сўзи. 2017 йил. 8 февраль. №28 (6722).
38
the establishment of the Center for studying cultural values are belong to
Uzbekistan in foreign countries», # 610 as of August 11, 2017 «On Measures to
improve the quality of teaching foreign languages in educational establishments»,
Decree # PD-4947 of the President of the Republic of Uzbekistan as of February 7,
2017 «On further development of Actions’ Strategy of the Republic of
Uzbekistan» as well as this research work will serve to some extent in the
implementation of tasks set in other normative legal acts related to this activity.
Relevant research priority areas of science and developing technology of
the Republic.
The dissertation work was carried out in line with the priority
directions of Science and Technology Development of the Republic I. «Developing
the Democratic and Legal Society Spiritual-morally and Culturally, Forming
Innovational Economics».
A review of international research on the topic of dissertation
2
.
Scientific
research works on studying the work «Baburname» and its translation versions is
conducted by leading world scientific centers and establishments of higher
education. Ohio State, California, Indiana Universities (USA); Oxford, Cambridge
Universities (Great Britain); Humboldt Universitat (Germany); Jawaharlal Nehru
University (India); Kyoto University (Japan); Eӧtvӧs Loránd University (Budapest,
Hungary); Ain Shams University (Egypt); Cumhuriyet, Kocaeli Üniversitesi
(Turky); Azerbaycan Milli Ilimler Akademisi, Bakı Dövlət Universiteti (Baku);
Oriental Institute (Russia) and Tashkent State Oriental Institute, Uzbekistan State
World Languages University (Uzbekistan).
As a result of the research on the place of the translation of the «Baburname»
text in the world literary process including the following scientific results were
obtained: А.Beveridge’s translations, Anneta Beveridge and Babur, «Baburname»
is a real Turkic piece of work as well as linguistic status of the art of translation, its
formation and development were scientifically grounded (Ohio State University);
Babur and the status of the works created by Babur and it was theoretically
grounded as a world pearl (California, Indiana Universities); the descriptions in the
text of «Baburname» were precisely indicated and the ideas on the activities
carried out by the Baburids and the place they had on the world level were
grounded and it was proven from theoretical and practical points of view (Oxford,
Cambridge Universities); the importance of phrasioligical dictionary for
terminology of flora and fauna in and the influence of «Baburname»’s translation
to world linguistics was (Humboldt Universitat); spheres of literature, culture and
linguistics and developing and introducing linguistic terms by Babur and the
Baburids were defined as an essence of enriching the language (Jawaharlal Nehru
University); analyses of the creation of the critical text of «Baburname» and
translations were scientifically grounded (Kyoto University); Babur’s place in
world history, «Baburname» is historical rare sourse that it was proved (Eӧtvӧs
2
Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи https://Oxford Bibliographies Online
Research
Guide;
https://ru.wikipedia.org/wiki/;
https://books.google.co.uz;
academia.uz;
www.ebooks.azlibnet.az/book/HCBOWku7; https://ELTE-Eötvös-Loránd-Tudományegyetem; www.britanica.com;
www.cambridge.org; www.amozon.com; //www.edu.uz; britishcouncil.org; internauka.ru; micros.uz; actsudent.org;
educationusa.info;
americanenglish.state.gov
arzamas.academy/uni/eastwest/pers;
www.twirpx.com,
www.dissercat.com ва бошқа манбалар асосида тайёрланди.
39
Loránd University); translation of «Baburname» into Arabic and peculiarities were
scientifically grounded (Ain Shams University); «Baburname» is the most
importante sourse for world history, the critical edition of «Diwan» by Babur, its
scientific importance and the similiraties between «Baburname» was proved
(Cumhuriyet, Kocaeli Üniversitesi), translation of the text of «Baburname» in
Azerbaijan and its peculiarities were theoretically and practically were grounded
(National Academy of Science of Azerbaijan, Baku State University); the
bibliography is prepared that based on the scientific works and books about Babur
and «Baburname» in the world and it’s confirmed to influence to world literature
(Oriental Institute); translation principle of descriptive means in the text of
«Baburname» from Uzbek into English was scientifically grounded (Tashkent
State Oriental Institute, Uzbekistan State World Languages University).
These days a number of research works on expressive means in translation are
being done in the world of translation including the following priority aspects: to
ensure the adequacy level of works for translation; to define the reasons of
inadequate translation and find out the ways of their solution; to do comparative
analysis of expressive means linguistic features as well as the peculiarities of
realia, texts (prose) and archaism in the language of translation; to define the
reasons of pragmatic adequacy and inadequacy in translation; to work out the
principles of classical works’ translation; to create translation dictionary on sources
of classical literature.
Degree of the study of the problem.
The study of Babur’s creative heritage
including «Baburname», defining the basic sources, popularization and carrying
out special research on its translations into foreign languages the following
scientists contributed such specialists of oriental studies like Uzbek scientists:
А.Fitrat, P.Shamsiev, S.Мirzaev, S.Аzimjanovа, H.Yakubov, V.Zahidov,
А.Kayumov, А.Аbdugafurov, G.Salamov, N.Кamilov, S.Hasanov, N.Otajanov,
H.Kudratullaev,
H.Baltabaev,
М.Kholbekov, G.Satimov, А.Аbduazizov,
L.Khujaeva, G.Khujaev, S.Shukrullaeva, F.Salimovа, А.Ibragimov, R.Каrimov,
М.Sabirov, Z.Khalmanova; Russian scientists: I.V.Steblyovа, G.F.Blagovа,
М.Salye, А.N.Samoylovich
3
; foreign specialists: J.Leydin, U.Erskin, L.U.King
4
;
3
Фитрат. Ўзбек адабиёти намуналари. 1-жилд. – Тошкент: Ўздавнашр, 1928. – Б.43; Бобир. Танланган
асарлар / Нашрга тайёрловчилар С.Азимжонова, А.Қаюмов. – Тошкент: 1958; Бобир. Асарлар / Нашрга
тайёрловчилар П.Шамсиев, С.Мирзаев. Уч жилдлик. – Тошкент: Фан, 1965-1966; Бобир. «Бобирнома» /
Нашрга тайёрловчи П.Шамсиев. – Тошкент, 1960; Бобир. Мухтасар / Нашрга тайёрловчи С.Ҳасанов. –
Тошкент: Фан, 1971. – Б.241; Бобур. Девон / Нашрга тайёрловчи А.Абдуғафуров. – Тошкент: Фан, 1994;
Бобур. Мубаййин / Нашрга тайёрловчи С.Ҳасанов. – Тошкент, 2001. – Б.182; Ҳ.Ёқубов. Бобир. – Тошкент,
1941; Зоҳидов В. Бобирнинг фаолияти ва илмий-адабий мероси ҳақида // Бобир. Бобирнома. – Тошкент,
1960; Азимджанова С. Индийский диван Бабура. – Тошкент: Фан, 1966. – С.76; Қудратуллаев Ҳ. Бобурнинг
адабий-эстетик қарашлари. – Тошкент: Фан, 1983; Ҳасанов С. Бобурнинг «Рисолайи аруз» асари. – Тошкент:
Ўқитувчи, 1986. – Б.274; Хайриддин Султон. Бобурийнома. – Тошкент, 1996; Ғайбуллоҳ ас-Салом, Отажон
Н. Жаҳонгашта Бобурнома. – Тошкент: Фан, 1996; Болтабоев Ҳ. Мумтоз сўз қадри. – Тошкент: Адолат,
2004. – Б.138; Эрскин У. Ҳиндистонда Бобур давлати /Инглиз тилидан Ғ.Сотимов таржимаси. – Тошкент,
1997; Шарма П. Бобурийлар салтанати / Инглиз тилидан Ғ.Сотимов таржимаси /. – Тошкент, 1998. – Б.168;
Холманова З. «Бобурнома» лексикаси тадқиқи. Филол. фан. док. ...дисс. – Тошкент, 2009. Бабур. Трактат об
арузе / Под. ред. И.Стеблева. – М.: 1972; Стеблева И.В. Семантика газелей Бабура. – М.: 1983. – С.328;
Благова Г.Ф. Характеристика грамматического строя (морфология староузбекского литературного языка
конца XV века по «Бабурнаме»). Дисс. ...канд.филол.наук. – М.:1954; ўша муаллиф. «Бабурнаме» язык,
прагматика текста, стил. – М.: 1994, 404 с.; «Бабурнаме». Записки Бабура/ Перевод М.Салье. – Ташкент:
40
R.М.Каldekot, F.G.Таlbot, S.Lane-Pool
5
, E.Holden, М.Elphinston, G.М.Elliot,
А.Denison Ross
6
, V.H.Моreland, А.S.Beveridge
7
, H.Beveridge, А.dе Long-Pieer,
А.J.Кlaprot, J.Dranjete, Pave dе Courtail
8
, Jean-Paul Rou, Luis Bazen, Jean-Luis
Bakies Grammont
9
, Vitsen, Аhmad Аli Кuhzad, Аbdulhay Habibi, Shafiqa Yorqin,
Gulchin Маоni, Zakir Hussein, Nurul Hasan, Мuni La’l, M.Khaydar,
S.P.Sharma
10
, R.P.Тripathi, P.Sаrаn, Мuhibbul Hasan, Julius fon Кlaprot,
А.Каiser, V.Stammler, H.Lamb
11
, W.Тhackston
12
, Теmur Hamit, Bayuzak
Kozhabek ugli, Меrse Коmas, H.Boyir, Rashit Rahmati Arat, Bilol Yuzhel,
R.Kurenov and others. Especially preparation of critical text and publishing of
Baburname’s
translation by the Japanese scientists Eji Mano is worth of a special
attention
13
.
The study and translation of «Baburname» also depends both on researchers
and translators approach to the text. One can observe certain philological aim and
problem in the translation of «Baburname» in the mentioned works of the Uzbek
researchers. These research works contain information on the content of the work
and reflexion of the meaning of a certain passage in one of the translations into a
foreign language. But one feature which is peculiar to the text of «Baburname» –
various shades of meaning are not paid any attention to. If the works by
М.Khalbekov
14
, N.Otajanov
15
and S.Shukrullaeva
16
mainly it was approached as a
pattern of emotive prose and discussed problems covered from this point of view,
dissertation by L.Khujaeva
17
the same issues were studied in the example of its
Russian translation, as for G.Khujaev
18
he, as a basic source for his research, used
the German translation of the work, F.Salimova
19
studied the issue of dictionary in
Акаднаук, 1958, ўша муаллиф. Из узбекских классиков. –Ташкент: 1946; Самойлович А.Н. Собрание
стихотворений императора Бабура. – Петербург, 1917.
4
King L, Leyden J. & Erskine W. Memoirs of Zehir-ed-Din Muhammed Baber, Emperor of Hindustan. – London,
1826. Annetated and revised ed. by L.King, 2 Vols., – Milford, 1921.
5
Lane-Poole. Babar. – Oxford, 1899.
6
History of India. By Elliott and Dowson. – London, 1867.
7
Beveridge A.S. The Bābur-nāma in English (Memoirs of Babur), Translated from the original Turki Text of
Zahiru’ddin Muhammad Babur Padshah Ghazi by Annette Susannah Beveridge, 2 Vols., – London, 1922; Repr, in
one Volume, – London, 1969; – New Delhi, 1970; – Lahore, 1975.
8
Pavet de Courteille. A. Dictionnaire Turk-Oriental, – Paris, 1870
9
Bacque - Grammont J.L. Le livre de Babur. – Paris, 1980.
10
Sharma S.R. A Bibliography of Mughal India (1526-1707 А.Д). – Bombay, 1990.
11
Harold Lamb. Babur the Tiger. – New-York, 1961.
12
The Baburnama. Memoirs of Babur, Prince and Emperor, Translated, edited, and, annotated by Wheeler. M.,
Thackston. – New York & Oxford, 1996.
13
Eiji Mano. Bābur-nāma (Vaqāyi). Critical Edition Based on Four Chaghatay Texts with Introduction and Notes. –
Kyoto, Shōkadō, 1995.
14
Холбеков М. Узбекско-французские литературные взаимосвязи (в аспекте перевода, критки и
восприятия). Автореф. дисс. ... канд. филол. наук. – Ташкент, 1991.
15
Отажонов Н. Бадиий таржима ва илмий шарҳ. Филол. фан ном. ... дисс. – Тошкент, 1978; ўша муаллиф.
«Бобурнома» жаҳон адабий жараёнида. Филол. фан. док. ... дисс. – Тошкент, 1994.
16
Шукруллаева С. Воссоздание художественного своеобразия «Бабурнаме» в его английских переводах.
Автореф. дисс. ... канд. филол. наук. – Ташкент, 1989.
17
Ходжаева Л. Проблемы перевода: характер, стиль и интерпретация текста «Бабурнаме». Автореф. дисс. ...
канд. филол. наук. – Андижан, 1985.
18
Ходжаев Г. Воссоздание художественно-стилистического своеобразия произведений узбекской
литературы в переводе на немецкий язык. Автореф. дисс ... канд. филол. наук. – Ташкент, 1985.
19
Салимова Ф. Лексикографические и текстологические характеристики Восточно-тюркского словаря Паве
де Куртейля и переводов «Бабурнаме». КД. – Ташкент, 1997.
41
translation and the works French translation, H.Nazarovа
20
compiled «A Concise
Dictionary for the Works by Zahiriddin Muhammad Babur», А.Ibragimov
21
researched the Indian translations of «Baburname», if М.Sabirov
22
analysed the
meaning of the text, the way of understanding it correctly and the degree of
covering it correctly, R.Karimov
23
dealt with poetic problems of translation in
«Baburname» and Z.Теshabaevа
24
studied phraseological units and their national-
cultural aspects in the English translations of «Baburname».
Linguocultural and pragmatic aspects, pragmatic relevance or irrelevance of
performed translations of descriptive means, rhymed prose, archaisms and relia of
the text of «Baburname» have not been studied by foreign and Uzbek scientists yet
and there is no special work on this topic.
Relevance of the theme of dissertation to the scientific-research works of
higher educational institutions where the dissertation has been conducted.
Dissertation is carried out at Namangan Institute of Engineering and Technology
and under the International Project entitled «Translations of «Baburname» into
Foreign Languages», DAAD Fund of Developing Scientific Research of Germany
(Scientists Exchange, Scientific Research Visit) as well as in cooperation with the
professors of the Humboldt University, Germany.
The aim of the research work
. The aim of the research is to reveal
translation of lexical, semantic and syntactic-stylistic means of expressive meaning
and lingua-cultural and pragmatic features
i
n text of «Baburname».
The tasks of the research are as follows:
defining the principles of hero’s portrait description in «Baburname»;
defining the place of descriptive means in the interpretation of the character in
«Baburname»;
making a conclusion on the reflexion of descriptive means in hero’s speech
used in the work;
defining the principles of reflexion of the expressing comparative means of
individual and character relations inb translation;
demonstrating the place and significance of character psychology in
translating descriptive means in covering it;
revealing the peculiarities of comparative devices in «Baburname» and its
reflexion in translation;
defining the ways of expressing the comparative description of flora, fauna
and clothes in the translation of «Baburname»;
clearifying the pragmatic translation problems of the interpretation of
mathematic, astronomic and economic issues in the work;
20
Назарова Ҳ. Заҳириддин Муҳаммад Бобир асарлари учун қисқача луғат. – Тошкент: Фан, 1972.
21
Иброҳимов А. «Бобурнома»даги ҳиндча сўзлар тадқиқи. Филол. фан. ном. ... дисс. – Тошкент, 2001.
22
Собиров М. «Бобурнома»нинг инглизча таржималарида муаллиф услуби ва бадииятини қайта тиклаш
муаммолари (Лейден-Эрскин, Бевериж ва Текстон таржималарининг қиёсий таҳлили асосида). Филол. фан.
ном. ... дисс. – Тошкент, 2002.
23
Каримов Р. «Бобурнома»даги шеърлар хорижий таржималарининг қиёсий таҳлили. Филол. фан. ном. ...
дисс. – Тошкент, 2003.
24
Тешабоева З. «Бобурнома»нинг инглизча таржималаридаги фразеологик бирликлар ва уларнинг миллий-
маданий хусусиятлари. Фал.фан. филол. фан док. ... дисс. – Тошкент, 2017.
42
working out the approaching of linguocultural criteria on the basis of
comparison of translations of descriptive means related to place names and proper
names;
proving the issue of restoring of rhyming prose in translation;
covering the ways of reflexion of archaisms in the translations of
«Baburname»;
making theoretical conclusion on the translation of realia in «Baburname»;
The object of the research
is investigation of translations of descriptive
means in the text of «Baburname» translated by Leyden-Erskine, A.Beveridge and
W.Thackston.
The subject of the research
is description of lexical, semantic, syntactic-
stylistic, pragmatic and linguocultural peculiarities of English translation of
descriptive means.
The methods of the research
. In
explaining the theme comparative-
historical, descriptive, comporative, componential, pragmatic methods of analysis
were used.
Scientific novelty of the research work includes the following:
it was proved that the experience of alternative rendering of Uzbek classic
prose by English Boburists;
descriptive means of translation was identified on the basis of adequate
peculiarities of lexical, semantic, syntactic-stylistic, pragmatic and linguocultural
aspects;
the author’s describing skills of human’s socio-spiritual image and the
tendency of describing of character comparison, its philosophic problems are
identified;
pragmatic accuracy and inaccuracy of the originals of artistic, archaic and
rialia translations are based on comparative analysis;
the reflection of expressive means related to economy, astronomy and
mathematical metric units via method of transliteration in translation was proved
on the base of translation methodology;
the translation of expressive means from Uzbek into English via descriptive,
transformational, calque, and alternative ways of translation was defined; the
quantitative priority was marked in translation and its statistics was worked out.
Practical results of the work
as follow:
the problems of translation of terminology on math and economy in text of
«Baburname» and the issues on comparative terminology improvement were
considered successfully;
a number of suggestions and recommendations on the principles of reflexion
of the classical literature patterns in translation texts were worked out;
the analysis of Uzbek-English classical words was presented on the basis of
analyzed materials;
to solve the translation issues with pragmatic correspondence of classic
literature models and exploring the author’s skill was served as a scientific and
theoretical sourse;
43
To organize lectures and practical lessons on translation theory and practice
courses for philology faculty Master’s and Bachelor’s degree students and
methodological course books are provided
The reliability of the research results
is proven by precision of the made
conclusions
,
the way a question is appropriately put, used approaches in the work,
methods and conclusions made on the basis of the taken factual language materials
and from the published monographs, polygraphical and electronic published
products and implementation of the conclusion, suggestions and recommendations
into practice, carrying out the analysis of translations on the basis of comparative-
historical, comparative-typological methods and approval of the results by the
authorized structures.
Scientific and practical significance of the research results.
Scientific
research results can be used by specialist of translation studies, linguists,
specialists in study of literature, geographers, zoologists, mathematicians,
economists and historians as a source in their practical and scientific research. The
ideas and suggestions presented in the dissertation can serve as a source in carrying
out research on the text of «Baburname», in preparing a complete variant of
Babur’s encyclopedia, in studying research done abroad, in compiling an Uzbek-
English Dictionary of Classical Literature on the basis of descriptive means in
classical literature and a source in translating them.
Dissertation materials can be used for translation theory and practice, and
curricular, text-books, manuals for learners as a linguocultural basis of translation,
in preparing manuals, in organizing special courses and used in seminars as
material and educational aid.
Implementation of the research results.
On the basis of suggestions worked
out in the process of comparative-typological analysis of translation of lexical-
semantic, pragmatic peculiarities of descriptive means in the text of «Baburname»:
from the materials related to the principles of depicting the hero’s portrait and
interretation of images character in «Baburname» was used in the project ОТ–Ф8–
022 entitled «The Impact of Modern Civilization on Social Image of Human
Being” (Certificate 02-11/1219 as of December 1, 2017, Agency of Fundamental
Research). As a result, it served to reveal Z.M.Babur’s comparative description
principles of a human image and philosophical problems. It enabled to define new
aspects of defending a human being image from the consequences of civilization;
it was used to give information on translation and pragmatic peculiarities
«Babur and the Baburids», translations of Z.M.Babur’s «Baburname» and in the
subjects such as Applied Translation, Translation Theory and History at Bachalor
degree directions and master’s degree specalties of Turkish-Uzbek Literature
Faculty, Balkh University (Islam Republic of Afghanistan). (Certificate 129 as of
December 6, 2017 given by Balkh University). Suggested materials were used to
serve a basis for solving national-cultural peculiarities related to languages in
translation process and revealing their translation ways, for studying «Baburname»
abroad and studying its linguocultural peculiarities;
translation of comparative means expressing individual and character
relations in the text of «Baburname», the place of descriptive means in character
44
psychology and appearing the author’s method of comparison and dissertation
materials were used by the Babur International Public Fund activities, as well as in
new edition of Babur Encyclopedia (Certificate 220 as of November 2, 2017,
Babur Public Fund). The use of the same scientific results enabled to evaluate the
new aspects of contribution of the specialists of Babur Studies to the world
literature and culture. Translation of rhythmic prose, comparative descriptions,
descriptive means expressing psychology of characters of the images used in
«Baburname», research done in this sphere by the English orientalists and
revealing of the meaning of some classical words were also used;
the results were used in conducting research works on translation on
«Baburname» texts, «Study of Z.M.Babur’s Creative Activity», and «Baburname»
and in teaching translation studies by the students of master’s degree and
researchers of the Azerbaijan National Academy of Sciences (Certificate 41 as of
December 12, 2018, Azerbaijan National Academy of Sciences). The present
results of the dissertation will serve as a basis for masters in describing the
principles of describing hero’s portraits in «Baburname», study the peculiarities of
author and images’ psychological peculiarities.
Approbation of the research results.
The research results were delivered as
a lecture and approved in 14 International conferences, and also in 19 Republican
scientific-practical conferences.
Publication of the research results.
On the theme of the dissertation work
55 scientific works were published, the 2 of them are monographs, 1 brochure,
2 monographs, 52 articles in the scientific presses of Supreme attestation
commission of the Republic of Uzbekistan recommended to publish main results
of doctoral dissertations, particularly, 14 (11) of them were published in the
republican journals and 3 of them were published in the foreign journals.
Structure and volume of the dissertation.
The dissertation work consists of
Introduction, 4 chapters, conclusion and Bibliography. Total volume of the work is
262 pages.
THE MAIN CONTENT OF THE DISSERTATION
In
introduction
of the dissertation topicality of the theme was grounded,
nessecity, aim and taskes were determined, subject, object is described, relevant
research priority areas of science and developing technology of the Republic,
scientific novelty of the research, scientific and practical results were revealed,
implementation of the research results into practice, the number of works on
scientific problems, the structure of the dissertation were described.
Chapter One of the dissertation was entitled
«General and Conditional
Peculiarities of Descriptive Means in «Baburname»
.
Descriptive means is an important poetic unit to supply the works with
artistry. Descriptive means play an important role in increasing the readers’
impressions on the work, systematization of reception process, realization of a
historical condition and the essence of a state, in defining the function of the plot
and images. Descriptive means appear differently in the structure of the fiction. In
45
order to underline a specific feature of an object the words which show that feature
is used or comparison with that object concretization and precision are achieved.
Sometimes instead of showing some phenomena of life directly rather irony and
sarcasm are referred to. Such means are called with the term descriptive means in
linguistics.
Numbers of linguists and specialists in literature study researched descriptive
means. For example, we can see that R.Kungurov, А.Yu.Boboniyozov, S.Jamalov,
H.Kudratullaev,
A.Abdullaev,
G.F.Blagova,
I.V.Arnold,
V.P.Moskvin,
Yu.L.Obolenskaya, Kh.Abrams, Roberto Franzosi, C.Forceville, Van Enschot and
others
25
depicted descriptive means theory and practice in harmony. But translation
problems of descriptive means used in «Baburname» text has not been studied in
Uzbek study of literature.
The function of descriptive means in «Baburname» lies in that that the author
individuals, geographical areas and landscape can give rise to historical association
in reader on the basis of descriptive means. Namely this feature of descriptive
means facilitates receptive processes take place lively and efficiently. The problem
of describing the hero’s portrait in «Baburname» prior to us was studied by
B.Valikhujaev, А.Kayumov, S.Jamolov, H.Hasanov, S.Hasanov, H.Kudratullaev,
V.Rahmonov, I.Haqqulov, M.Kaydar, Eiji Mano
26
to some extent. Unlike from
present research Chapter One of our dissertation directed at studying general and
conditional features of descriptive means. These aspects are studied from the
perspectives of how hero’s portrait, description of his character and their use in
personage’s speech, and under the functions of organizing the text poetics.
Zahiriddin Muhammad Babur in his «Baburname» did not just depict the
description of cities, towns, villages, details of events, fighting; he expressed them
by the help of artistic descriptive means. By this he achieved comprehension of the
fiction by a reader. Especially, the representatives of state government system –
wazirs (ministers), beks, historical persons, writers, specialists in study of
literature, musicians, horse-riders, artists and others’ portraits, features of the
character. He revived in animating the heroes in front of the reader by the efficient
use of descriptive means.
Detailed information about six historical people was given in «Baburname».
They are: Umarshaikh Mirza, Sultan Ahmad Mirza, Sultan Mahmud Mirza,
Khisravshah, Boysunqur Мirza and Husain Bayqaro.
25
Қўнғуров Р. Ўзбек тилининг тасвирий воситалари. − Тошкент: Фан, 1977; Бобониёзов А.Ю.
А.Қодирийнинг Ўткан кунлар романида тасвирий воситалар. − Тошкент, 1995; Арнольд И.В. Стилистика.
Современый английский язык. М.: Флинта, Наука, 2002; Москвин В. П. Выразительные средства
современной русской речи: тропы и фигуры. М.: Едиториал УРСС, 2004. 248 с; Ю.Л.Оболенская.
Художественный перевод и межкультурная коммуникация. М., 2006. 336 c; Abrams H. A Glossary of Literary
terms. − United States of America, 1999; C.Forceville. Pictorial metaphor in advertising. − London, New York:
Routledge, 1996; Van Enschot. R. Retoriek in reclame. Waardering voor schema’s en tropen in tekst en beeld. Ph.D.
thesis Radboud University, Nijmegen. – Amsterdam, 2006; Ўринбоев Б., Қўнғуров Р., Лапасов Ж. Бадиий
текстнинг лингвистик таҳлили. –Тошкент: Ўқитувчи,1990.
26
Қаюмов А. Асарлар, 5-жилд. − Тошкент: Мумтоз сўз, 2010; Қаюмов А., Ҳасанов С. Бобур ижодиёти. –
Тошкент, 2007; Ҳасанов Ҳ. Бобур – табиатшунос ва сайёҳ. − Тошкент: Ўзбекистон, 1983; Қудратуллаев Ҳ.
Бобурнинг давлатчилик сиёсати ва дипломатияси. − Тошкент: Шарқ, 2011; Раҳмон Ваҳоб. Мумтоз сўз сеҳри.
− Тошкент: O’zbekiston, 2015; Ҳаққул Иброҳим. Ким нимага таянади? (Адабий суҳбатлар). – Тошкент, 2006.
46
For example, underlined that Babur Sultan Ahmad Мirza was a tall, strong
man. Along with it, he stressed that he used to grow chin beard and it gave an
important look. The author used the epithet «танбал» to describe both of them (his
father and Sultan Ahmad Mirza) and it has the following meaning in «Навоий
асарлари луғати» (
Dictionary of Navoi’s Works
) «ТАНБАЛ» – ф. 1. Ялқов,
дангаса; 2. Маж. Семиз, лўппи», тавсифланган
27
. To our opinion, the first
meaning of the word «танбал» in the dictionary do not justify to be used for both
of them. Because it was not probable that a high ranked skilled military person
who was lazy-natured enthroned in the period when Babur lived. Apparently, these
two people described with the epithet lazy by Babur were broad-shouldered, stout
and strong.
By describing Sultan Mahmud’s social and state governing activity briefly,
Babur facilitated this hero’s portrait being brighter and more detailed. For
example: by saying «мажлис ва бахшиш ва шилон ва девони бисёр яхши эди.
Барчаси қоида ва тузуки била эди» Babur gave rise to appear reader’s
imagination about a hero and it was enriched by one more important feature of his
portrait. The word «бахшиш» interpreted as «бериш, эҳсон этиш, мурувват» in
the explanatory
28
. Babur expressed (Бобур «Султон Маҳмуд Мирзо мурувватли,
қўли очиқ, дастурхони тўкин-сочин киши эди») «Sultan Mahmud Mirza was
merciful, with open-hand and abundance of table» by a brief and realistically one
capacious word «
бахшиш
». Foreign specialist in Babur studies U.Erskin also
underlined this point: «If Babur speaks of a person, he used to describe his
appearance, the way he wears clothes, taste and habits that by such real details we
feel as if we saw him in real life and live together with him»
29
.
As is seen, Babur, in describing people’s portraits vividly in his works, used
properly and efficiently poetic, historical, linguistic means briefly, precisely, bright
colours and means close to people, pure Turkic words and all of them define of
portrait creating principle. And it shows peculiar high mastery of Babur’s prose.
Japan scientist Eiji Mano gave his idea about it. He emphasized Babur described
clearly every historical person’s portrait and character
30
.
Character is considered to be the most important poetic unit to provide the
wholeness of the fiction. If an artistic portarait mainly serves to evoke imagination
of a hero’s appearance, character is his inner world and it functions as a means of
providing relations between the plot of the work and other heroes in it. When
artistic portrait and character hormanize and at this time hero’s essence will be
revealed in full. The power of impact, asthetic value, practical and didactic
importance of the work will increase.
Character is considered to be properly studied problems in study of literature.
A serious attention was paid to the issue of a character in Aristotle’s «Poetics» in
the history of study of literature. Greek scientist underlined four important aspects
27
Навоий асарлари луғати. Тузувчилар: П.Шамсиев, С.Иброҳимов. – Тошкент: Ғафур Ғулом номидаги
адабиёт ва санъат, 1972. – Б.592.
28
Ўша асар. – Б.99
29
Эрскин У. Бобур Ҳиндистонда. / Ғ. Сотимов таржимаси /. – Тошкент: Чўлпон, 1995. – Б.105.
30
Eiji Mano. The characteristical description of historical people in Baburname. Бобур абадияти. Бобурнинг
жаҳон маданияти ва тарихидаги роли (Халқаро анжуман материаллари). – Андижон, 2017. – Б. 23-24.
47
of a character in his work. The first of them is having a character good or pricise
intention or having a bad intention; the second one, being appropriateness and
correspondence of himself as a hero (to the hero’s personality); the third one, being
a real character, the fourth one, character should be consistient
31
.
The description of charcters in «Babuname» was studied on the basis of the
following classification:
1) Image of the ruler:
Ulughbek Mirza, Umarshaikh Mirza, Аbdulaziz
Mirza, Badiuzzamon Mirza, Boysunqur Mirza, Hussain Bayqaro, Sultan Mahmud,
Sultan Ahmad, Shaibanikhan;
2) Images of Amirs:
Darvesh Alibek, Muhammad
Burunduq Barlos, Jahongir Barlos, Nuyonbek, Zunnun Arghun and others;
3) Images of wazirs (ministers):
Majididdin Muhammad, Sheikh-ul-Islam
Sayfuddin Ahmad, Mavlono Shaikh Husain, Mullozodai Mullo Usman, Mir
Murtoz, Mullo Ma’sud Shirvoni and others;
4) Images of religious leaders:
Khoja
Ubaidullah Ahror, Mir Sarbarakhna, Kamoliddin Husain Gozurgi and others;
5) Images of military officials:
Dilovarkhan, Qosimbek and others.
Babur depicts ruler’s lifestyle and habits comparing them and undelines their
peculiar character. For example, thirty six amirs of Husain Bayqaro, thirteen amirs
of Umarshaikh Mirza, eleven amirs of Sultan Ahmad Mirza, and six amirs of
Sultan Mahmud Mirza were mentioned in «Baburname». A reader who operates
this imformation will be aware of which ruler was more powerful, magnificent and
longed for luxury.
Along with this, Babur gives information but short about each hero. Zunnun
Arghun’s image is distinct among other amirs’ images in «Baburname».
«Мардона киши эди. Султон Абусаъид Мирзо қошида эканликларида яхши
қиличлар чопқондур». The fact that Zunnun Arghun was courageous and good at
using a sword the author depicts it by the epithet «
мардона киши
».
In depicting wazirs’ character Babur widely uses descriptive means such as
epithet, simile and comparison. The very aspect facilitates the process of artistic
percepting of the reader. Izzat Sultan writes the following about it: «Descriptive
means such as epithet, simile, metaphore, metonymy, hyperbole are also perform
ceratian task in making literary works (fiction) complete from artistic point of
view. By the help of such special means writers manage to characterize some
features of things and phenomena they describe precisely and briefly. In describing
every event, a writer shows the quality of it in ceratin condition»
32
.
Personages’ speech reflects their intentions, actions and characters. In
majority cases, the character of the speech determines persange’s mood at the very
moment. Descriptive means enrich personage’s speech and creates a favourable
ground for the reader to understand the speech. Hyperbole, metonymy and
comaparative descriptions are important in organizing peronage’s speech.
Chapter Two of the research was entitled
«The Place of Author’s Personal
and Interpersonal Comparison Means in translation of «Baburname»
.
31
Аристотель. Поэтика. Поэзия санъати ҳақида. – Тошкент: Ғ.Ғулом номидаги АСН, 1980. – Б.31.
32
Султон Иззат. Адабиёт назарияси. – Тошкент: Ўқитувчи,1980. – Б.134.
48
The present chapter three interconnected problems including author’s
personal and interpersonal comparison means in translation, the place of desriptive
means reflecting psychology of a character in translation, realization of the
author’s comparison method in translation were investigated.
More the 1560 historical persons, existence of about 30 facts about science,
lots of suprising facts of life eposodes, each person appeared with the features
which belong only to him, interesting historical stories, the nature, relief
(toponomy), flora and rich information on customs and traditions of various
nations are vivid proof our opinion.
Babur’s ideas and experience on ruling system, history of military art and
strategy of fighting a battle serve to reveal his important features and aspects of his
character. The author of «Baburname» when he compares hismself as a military
leader and ruler with famous shahs in the past and as a result of such comparison
the reader believes in his great skill deeper. The author’s artistic mastery,
unrepeated features in describing the spirirual state of the persanages, a peculiar
style of determining a person’s character were also resorted the pragmatic features
of the original in the English translation.
17-18 aged Babur won over Shaibonikhan and occupied the throne in
Samarkand for two times. The deatails of the event were described in
«Baburname» in the following way: «The capital of Samarkand was at our
disposal. Қандағи ёт ёғий ўзбак келиб мутасарриф бўлуб эди. Иликдин кетган
мулкни яна Тенгри берди. Ғорат ва торож топган вилоят тасарруфимизға
кирди»
33
. In this author’s words of pity about his happy past, hatred to foes, and
thankfulness to God were reflected. Сonsidered three features were translated in
the form of comparative descriptive means in the text of translation. If sometimes
translators use addition and sometimes they omit words. А.Beveridge, unlike the
mentioned translators, managed to choose a distinct way of translation, declarative
sentences in the text were made into excalamtory sentences. And in Leyden-
Erskine’s translation simple sentences were changed into composit sentences and
made difficult readers understand the text. Creative style can be seen in
V.Тhackston’s translation. Despite this, each of three translations made an attempt
to reveal the content of the original as much as possible.
In fact, relation of theory and practice in translation is very important. In the
process of translation description pertaining to the events in the fiction, and an
atatempt to understand hero’s character as much as possible is a problem of
translator’s professionalism. As the translation done without understanding the
author’s conception and scale of thinking, stylistic individuality will cause serious
vagueness in translation.
Babur, in the places where he compares himself with Sultan Husain Bayqaro,
logic of the text successiveness made a little bit complicated. We can see that
comparison of descriptions of the author and peculiar rulers have various degrees
and quality in translation texts.Translators made an attempt to take into
33
Заҳириддин Муҳаммад Бобур. «Бобурнома». – Тошкент: Шарқ НМАК, 2002. – Б.37 («Бобурнома»га оид
барча иқтибослар шу манбадан олинади. Асар саҳифалари қавс ичида (Бобурнома 2002; 37) шаклида
кўрсатиб борилади).
49
consideration comparisons that served to reveal Babur’s personality and character
and translate them with pragmatic preciseness. The mentioned comparisons in
«Baburname» started with an introductory word «аввал буким» and events exactly
belonging to the conquer of Samarkand for the second time and Sultan Husain
Bayqaro’s battle close to it is compared from five points of view. Translators tried
to preserve and resore the author’s style that comparative description in
translations.
Sometimes when there is no correspondence for the word or word
combinations a translator had to use the words with the similar meaning. As a
result of it, phrases which are not clear to the readers appeared. One can come
across such problems, in majority cases, when there are words of national colour.
Many attempts are made to solve this problem: finding the real meaning of the
words with national colour on the basis of context and search for their equivalents
or render them by the help of transliteration and explain them. A foreign scolar
Wanderauvera Ria wrotes the following: «Translaion is like to revise the text. As it
is a special case which shows little difference from the source text. Its requirement
is considerable difference from text into text, but to preserve its meaning and
content»
34
.
The author speaks of his father Umarsheikh Mirza from the first pages of
«Baburname». Commenting this process, Babur gave brief, but rich information
about princes, beks who were at his father’s service.
For example, he wrote: «
Яна бир Шайх Мазидбек эди, манга аввал бек
атка ани қилиб эдилар. Забти ва тузуки хейли яхши эди. (Абулқосим –Д.Х.)
Бобур Мирзоға хизмат қилғондур. Умаршайх Мирзо қошида андин улуғроқ
бек йўқ эди. Фосиқ киши эрди
» (Бобурнома 2002; 41), along with stressing the
fact of mastery in managing bek’s power, devotedness to his sultan, he also
describes drawbacks peculiar to his personality.
These features in Leyden-Erskinee translation are rendered as folows: «
There
was another named Sheikh Mazid Beg, who was first appointed my governor. His
arrangements and discipline were excellent. He had been in the service of Babur
Mirza. No man stood higher in the esteem of Omer-Sheikh Mirza than himself. He
was, however, of grossly libidinous habits...
»
35
. This phrase «
Умаршайх Мирзо
қошида андин улуғроқ бек йўқ эди
» was translated exactly «
No man stood higher
in the esteem of Omer-Sheikh Mirza than himself
». And the words «
Умаршайх
Мирзо қошида
» comparative description gave the spirit to the text. The translator
felt it well. But this type of praising could not prevent Babur from underlining
immorality peculiar to Mazidbek. However, the word «immoral(ity)» in the
dictionaries explained «ёмон ишлар қилувчи, ёмон йўлга юрувчи, бузуқ, фисқ
ишлар билан шуғулланувчи»
36
. From the first sight, it gives an impression that it
completely wipes away or clear Mazidbek’s all positive features.
34
Wanderrauvera Ria. Fiction inTtranslation: Polices and Options: a Case Study of the Translation of Dutch Novels
into English over the LastTwo Decades. Doctoral dissertation. Universitaire Instelling Antwerpen (Belguim). –
Wilrijk: 1982. – P.156.
35
Leyden J., W.Erskine. Memoirs of Zehired-din Muhammed Babur, Emperor of Hindustan.− Edinburg, 1826. –
P.22-23 (кейинги саҳифаларда Leyden-Erskine; 22-23 шаклида берамиз).
36
Ўша асар. – Б. 120.
50
In Beveridge translation: «
Shaikh Mazid Beg was another, my first guardian,
excellent in rule and method. He must have served (khidmat qilghandur) under
Babur Mirza (Shahrukhi). There was no greater beg in Umar Shaikh Mirza’s
presence. He was a vicious person...
»
37
(
One more was Sheikh Mazid Beg. My first
bek brother’s ruling and style was good. Менинг биринчи бек аткам, бошқаруви
ва услуби яхши эди. Бобур Мирзога хизмат қилган. Умаршайх Мирзонинг
қўшинида улуғроқ бег йўқ эди. У бузуқ шахс эди
(МТ)
38
. The phrae «
Умаршайх
Мирзо қошида андин улуғроқ бек йўқ эди
» was translated by A.Beveridge
«
There was no greater beg in Umar Shaikh Mirza’s presence» and the power of
the comparative description was lost in the sentence (Умаршайх Мирзонинг
қўшнида улуғроқ бег йўқ эди
). The word which expresses a comparative degree
«
than
» was omitted and it was the reason of the lost. Babur’s attributive word
combination «
фосиқ киши эрди
» used towards Mazidbek and it was used taking
into consideration moral-spiritual feature.
In W.Thackston’s translation: «
Another was Shaykh Mazid Beg. He was
appointed my first beg atäkä. His management and administration were
unquestionable. He had served Abu’l-Qasim Babur Mirza. There was no greater
beg in Umar Shaykh Mirza’s service than he, but he was a vicious
»
39
. The phrase
was translated «...
фосиқ киши эрди
»
«he was a vicious man» (у бузуқ киши эди)
.
We can not say that pramatic meaning was preserved. But V.Тhackston understood
Mazidbek’s service in Umarsheikh’s pillar and translated the phrase «
ундан
яхшироқ бек йўқ эди
», i.e. «
There was no greater beg in Umar Shaykh Mirza’s
service than he
» (
Умар Шайх Мирзо хизматида ундан кўра улуғроқ бек
йўқдир
). Such comparative description is also grammatically adequate to the
original.
Thus, in this passage the content of the text was changed in A.Beveridge’s
translation. W.Thackston managed to translate comparative descriptions in
accordance with the original text. Mazidbek’s psychological character was
properly depicted.
There are many examples in «Baburname» where the author compares his
unique talent of ruling with the past rulers and his contemporary princes, beks and
army leaders’ character, with his world vision, and by the features and
comparative-artistic descriptions presented to the readers. These examples require
to study Babur’s prose mastery structurally and specially.
In the following description one can see, along with artistic mastery of Babur,
a person who knows his inner world perfectly and his psychological description.
For example, «
Жаҳонгир Мирзоға Хуросон сари хайр ва хўблуқ била рухсат
берилсаким, тонглалиқ кунда мужиби надомат ва пушаймонлиқ бўлмағай
»
(Бобурнома; 103), it was directed at eneymies and it means «
if you do not let, the
37
Beveridge A.S., The Bābur-nāma in English (Memoirs of Babur), Translated from the Original Turki Text of
Zahiru’ddin Muhammad Babur Padshah Ghazi by Annette, Susannah Beveridge. 2 Vols, – London, 1922; Repr, in
one Volume, – London, 1969;– New Delhi, 1970; – Lahore, 1975. – P.26 (кейинги саҳифаларда A.Beveridge; 26
шаклида берамиз).
38
Муаллиф таржимаси (кейинги саҳифаларда МТ шаклида берамиз).
39
The Baburnama. Memoirs of Babur, Prince and Emperor, Translated, Edited, and, Annotated by Wheeler M.,
Thackston. – New York & Oxford, 1996. – P.48 (кейинги саҳифаларда W.Thackston; 48 шаклида берамиз).
51
result of your idea will not be good tomorrow, you will have various troubles
», and
it derives at threating. In this case, intentions of Babur’s opponents, he veiled the
threat and it a sign of the author’s mastery.
This feature is translated as folllows:
In the original «
Жаҳонгир Мирзоға Хуросон сари хайр ва хўблуқ била
рухсат берилсаким
” phrase is translated
«…to send away Jehangir Mirza for
Khorasan on good and friendly terms, that he might not, by and by, occasion me
regret and repentance
» (Leyden-Erskine; Voll.I.,p.205) Its Uzbek translation:
(
Жаҳонгир Мирзога Хуросонга кетишга яхшилик ва дўстона муносабат ила
рухсат берилса, мен учун қулай вазият туғилиб, яқинда бундан пушаймон ва
ачиниш ҳолати туғилмагай
(М.Т). There are some descriptive means in
translation. Some parts of translation contain lexical and grammatical
transformations. i.e. in the original text: «
Жаҳонгир Мирзоға Хуросон сари хайр
ва хўблуқ била рухсат берилсаким
» жумласи «
to send away Jehangir Mirza for
Khorasan on good and friendly terms
», it is translated: (
Жаҳонгир Мирзога
Хуросонга кетишга яхшилик ва дўстона муносабат ила руҳсат берилса
).
Pragmatic aspects are reflected in translation text. As the phrase «тонглалиқ
кунда мужиби надомат ва пушаймонлиқ бўлмағай» in translation will be «
that
he might not, by and by, occasion me regret and repentance
» (мен учун қулай
вазият туғилиб, бундан пушаймон ва ачиниш ҳолати туғилмагай). It shows the
pragmatic peculiarities of the original. This as a time expression can be translated
«тонглалиқ кунда» - «by and by» (short time). Thus Leyden-Erskinee could not
rendered the meaning and content of the original in pragmatic correspondence.
In translation by А.Beveridge: «…
Jahangir Mirza were dismissed, on good
and friendly terms, for Khurasan it would remove a source of later repentance
»
(A.Beveridge; 190) (
Кейинроқ пушаймон бўлмаслиги сабаб Жаҳонгир Мирзога
яхшилик ва дўстлик билан Хуросонга кетишига руҳсат берилди
). In this
translation sentences were correctly and appropriately used. But the word
combination «
it would remove a source of later repentance
» used by the author
(кейинроқ пушаймон бўлмаслигига сабаб бўларди) was translated as is shown
above. One can see that A.Beveridge made a grammatical mistake here.
In W.Thackstan’s translation:
«If Jahangir Mirza is permitted now to go
freely into Khurasan, will you not regret it tomorrow morning?»
(W.Thackston;
162) (
агар ҳозир Жаҳонгир Мирзога Хуросонга боришга иккиланишсиз рухсат
берилса, эртага эрталаб унга пушаймон бўлмайсизми?
). Translation text is
simple to understand for English readers. Lexical and grammatical transformations
were appropriately used in preserving translation comparative descriptions. But
declarative sentences which contain comparative description in the original became
interrogative sentences. As a result of it, the meaning was decomposed. The word
combination in the original means «
тонглалиқ кунда
», «
танг вазиятда
» by
essence and even «
тонгла қиёматда
». The words which were presented in
translation «
tomorrow morning
» (
эртага эрталаб
) shows that the translator did
not go deep into the content of the original. If this combination resorted as «
in a
difficult position
», it would correspond to the pragmatic aspect of the original text.
52
One feature unites all translations of these passages of the text. All of them
contain adequate comparative description. According to the receptive requirement,
addition of some words, omitting of some words and using synonymic rows justify
itself. And, as a result of not understanding the content, to a certain extent,
semantics of the text was violated.
Сhapter Three of the dissertation were directed at the research of
«Mastery of
reproducing of «Baburname»’s style of narration in English»
, in paragraph one
discusses English expression of description of flora, things and fauna.
A comparative description plays a great role in covering flora and fauna in
«Baburname». Especially, comparative espression of flora of Transoxia, Khurasan
and India helps us to understand as an expert of flora. A special attention is
required to define translation of flora and fauna in the work.
Babur as a legal heir of Amir Temur led war in Afghistan. He fought to annex
these lands. During the battle he was opposed by local population – Afghans,
especially, Hazariz. They damaged Babur’s army a lot. In «Baburname» the same
events were reflected in comparative description:
«Яна Хожа Исмоил ва Дашт,
Дуки ва Афғонистон тоғлари бир йўсунлуқ тоғлардур. Паст-паст, ўти оз,
суйи танқис, йиғочсиз, баднамой, ярамас тоғлардур.
Тоғлари элларига
муносиб тушубтур, нечукким, «тенг бўлмағунча, тўш бўлмас» дебтулар.
Оламда мундоқ ярамас вазълиқ тоғлар кам бўлғай»
(Бобурнома; 115). The
uniqueness of the present comparative description is that Babur, by means of
human clothes, local people’s behaviour, describes the mountains. All adjectives
presented here - «
Паст-паст, ўти оз, суйи танқис, йиғочсиз, баднамой,
ярамас
» if the word «
тоғ
-mountain» is omitted one can notice you believe that a
person is being described. And a proverb commentary which is used after it
intensifies the artistic attractiveness. Along with this comparative description of
the mountain expresses Babur’s hidden relation to the local people.
In the given passage in Leyden-Erskinee translation: «
This hill-country,
however, bears no resemblance to the hill-countries of Khwajeh Ismael, Dasht,
Duki, and Afghanistan, which have all a uniformity of aspect, being very low,
having little grass, bad water, and not a tree, and which are an ugly and worthless
country. At the same time, the mountains are worthy of the men; as the proverb
says, «A narrow place is large to the narrow-minded
».
There are perhaps scarcely
in the whole world such dismal-looking hill-countries as these
» (Leyden-Erskine;
245) (
бу тепалик Хожа Исмоил, Дашт, Дуки ва Афғонистоннинг тоғли
тепаликларига ўхшамайди, қайсики ҳаммасининг кўриниши ўхшашдир, жуда
паст, ўтларининг оз бўлиши, сувининг ёмонлиги, дарахтнинг йўқлиги, хунук
ва ҳеч нарсасиз ўлкадир. Айнан шу пайтда, тоғлари одамларига муносиб;
шундай мақол айтилади, «саёз фикрлаш (ақл-идрок)га тор жой каттадир».
Дунёда бундай ярамас тепаликлар кам бўлади
(МТ). As is seen the translator
did not understand all the aspects we have mentioned above in full. Firstly, he
understood the mountains mentioned by Babur to be other mountains. Secondly, he
did not understand Babur’s inner relation in described mountains. Thirdly, Afghan
people were compared with mountains. «
Тенг бўлмағунча, тўш бўлмас»
(the
meaning of the proverb is close the proverbs «Мол эгасига ўхшайди»,
53
«Ўхшатмасдан учратмас»)
and the proverb was translated entirely differently.
As a result of it, the pragmatic feature of the original was violated.
Description is translated:
«Яна Хожа Исмоил ва Дашт, Дуки ва
Афғонистон тоғлари бир йўсунлуқ тоғлардур»: «this hill-country, however,
bears no resemblance to the hill-countries of Khwajeh Ismael, Dasht, Duki, and
Afghanistan» (the meaning of the translation: бу тепалик Хожа Исмоил, Дашт,
Дуки ва Афғонистоннинг тоғли тепаликларига ўхшамайди, қайсики
ҳаммасининг кўриниши ўхшашдир
(МТ). To make clear the meaning expressed
in the original to the English reader combination «
this hill-country
» was added.
The phrase in the original «
тоғлари элларига муносиб тушубтур
», «
the
mountains are worthy of the men
» (meaning of the translation: тоғлари
одамларига муносибдир), depending on the climate conditions as a etalon of
simile the word «
тоғ
» was used. Linguoculturalogically, the appearance of people
was compared with the description of the mountain and he underlines their
similarities: «
A narrow place is large to the narrow-minded
» (
word-for-word
translation) is translated - тор жой саёз фикрлаш (ақл-идрок)га каттадир
).
As is seen, from meaning point of view, it does not correspond to the proverb
«
тенг бўлмагунча тўш бўлмас
».
In translation by А.Beveridge: «
The mountains (south-east of Kabul) of
Khwaja Ismail, Dasht, Dugi (Duki) and Afghanistan are all alike; all low, scant of
vegetation, short of water, treeless, ugly and good-for-nothing. Their people take
after them, just as has been said, Ting bulmaghuncha tush bulmas. Likely enough
the world has few mountains so useless and disgusting
» (A.Beveridge; 223) (
the
meaning of translation: Хожа Исмоил, Дашт, Дуки ва Афғонистон тоғлари
ҳаммаси ўхшашдир; ҳаммаси паст, ўсимлиги кам, суви танқис (оз),
дарахтсиз, хунук ва яроқсиздир. Одамлари уларга ўхшайди, шундай
айтилганки
, «
Тенг бўлмагунча тўш бўлмас
».
Дунёда эҳтимол бунга ўхшаган
оз тоғлар жуда фойдасиз ва ёқимсиздир
(МТ).
А.Beveridge tried to use simple style in reproducing comparative
descriptions. She takes into consideration comparative descriptions in the original.
«
Оламда мундоқ ярамас вазълиқ тоғлар кам бўлғай
» citation was translated as
follows: «
likely enough the world has few mountains so useless and disgusting
»
(
Дунёда эҳтимол бунга ўхшаган жуда фойдасиз ва ёқимсиз тоғлар оздир
). In
this case the translator chose adequate translation method, and she tried to preserve
the pragmatic peculiarities of the original in delivering the tranbslation text to the
recipient. There is some exaggeration
position in translation.
In W.Thackston’s translation: «
The Khwaja Isma’il, Dasht, Duki, and
Afghanistan mountains are also of one sort. They are very low, with littlegrass and
scanty water, treeless and ugly. They are worthy of their inhabitants, as the
proverb says, «There is no noon without a dawn». There are few such worthless
mountains in the world»
(the meaning of the translation:
Хожа Исмоил, Дашт,
Дуки ва Афғонистон тоғлари ҳам бир хилдадир. Улар жуда паст, ўти оз ва
суви танқис, дарахтсиз ва хунукдир. Улар аҳолисига муносибдир, мақолда
айтилганидек, «тонг келмасдан кундуз бўлмас». Дунёда бундай яроқсиз
тоғлар камдир
(МТ).
54
We can say that this translation has preciseness and briefness. In
W.Thackston’s translation the descriptive means
«тенг бўлмагунча тўш бўлмас»
some correspondence to the pragmatic peculiarities of the original. If we dwell
upon the linguocultural peculiarities of the comparative descriptions expressed by
the author, he tried to choose a proverb peculiar to Uzbek culture. The word
«
тўш
» is used in majority of proverbs and it is used in the meaning of «shield».
According to the Uzbek customs and traditions, at guest’s and when a groom is
treated by «
тўш
», and it is also one of examples of having a national feature. In
real life, from the form point of view, resembles «chest, breast». Since it is divided
into two parts, it can be compared. Babur brings about people’s wise and witty
words deriving at that if two things are eaqual between each other then they can be
called «
тўш
», underlining the resemblance between people and mountains. The
variant of the proverb which gave the translator although is close to the proverb
«
Тонг келмасдан кундуз бўлмас
» it could not express the evaluation and relation
the author meant in the text.
To understand a classical prose is difficult for the representative of the same
language.As it uses more archaic and historical words, culture, world look,
customs and traditions and labour technologies of that time are directly reflected in
it. The text of «Baburname» is the work which contains such linguocultural
features fully. Therefore, in order to translate it, it is not enough to know a Turkic
language.
Descriptive means which are used in the text of «Baburname»: if we analyze
tropes and figures linguostatistically, we witnessed the use of descriptive means
more than three thousand times. We defined their reproduction on the basis ofd
three translations in per cent. Languistic descriptive means which contain tropes
and figures reproduction in translation as follows:
Original text – 23%
15% W.Thackston
10% А. Beveridge
8% Leyden-Erskinee
The next linguostatistical
analyses will be showen in this
order.
Original text – 25%
18% W.Thackston
13% А. Beveridge
12% Leyden-Erskine
The next linguostatistical
analyses will be showen in this
order.
55
Paragraph Two is directed at the interpretation of astronomic and economic
topics in «Baburname» in translation.
Babur who used to the names of Islamic seasons, years, months, days,
calendar orders in Transoxia and Khurasan was not easy to adopt. The author came
across many difficulties in comparing them, as a result of it, he became a leading
expert in these fields. A person who carried out huge comparative work appears in
front of us. He, in his comparative analyses, defined exactly inner system, with
successiveness, to avoid misunderstanding he gave Persian and Turkish
equivalents to Indian terms. On this basis division of the described seasons,
comparative analysis of its Islamic rule were presented too.
For example: «
Яна ул вилоятларда тўрт фаслтур. Ҳиндустонда уч фасл
бўлур: тўрт ойи ёздур, тўрт ойи пашакаал, тўрт ойи қиш. Ойларнинг
ибтидоси ҳилолий ойларнинг истиқболидиндур. Ҳар уч йилда бир ойни
пашакаал ойлариға зиёда қилурлар. Яна уч йилда қиш ойлариға зиёда қилурлар.
Яна уч йилда ёз ойлариға. Буларнинг кабисаси будур
» (Бобурнома; 207).
In translation texts this aspect is translated as follows: in Leyden-Erskine
translation: «
In other countries there are four seasons; in Hindustan there are
three; four months of summer, four of the rainy season, and four of winter. Its
months begin with the new moon. Every three years they add a month to the rainy
season; again, at the end of the next three years they add a single month to one of
their winters; and in the course of the succeeding three years they add one month
to a summer. This is their mode of intercalation
» (Leyden-Erskine; V.II.p.237) (the
meaning of the translation:
бошқа мамлакатларда тўртта фасл бор;
Ҳиндистонда учта фасл бор; тўрт ой ёз, тўрт ой ёмғирли, тўрт ой қишдир.
Унинг ойлари янги ой билан бошланади. Ҳар уч йилда улар бир ойни ёмғирли
фаслга қўшади, яна кейинги уч йилнинг охирида улар бир ойни қиш фаслига
қўшади; мувофиқ келиши учун уч йилда улар бир ойни ёзга қўшади. Бу
уларнинг кабиса усулидир
(МТ). The translator tried to preserve author’s each
detail of the comparative description. The sentences were translated in the original
text as folows: «
яна уч йилда ёз ойлариға
», «
in the course of the succeeding three
years they add one month to a summer
» (meaning of the translation:
уч йилда улар
бир ойни ёзга қўшади). The phrase «in the course of the succeeding» (meaning of
the translation: мувофиқ келиши учун
) were added. The word combinations fully
cover the pragmatic peculiarities of the original. It serves to deliver information to
the recipient in full. It is important to choose appropriate equivalent in translating
word combinations and scientific terms.
А.Beveridge’s translation: «
Again: − whereas there are four seasons in those
countries, there are three in Hindustan, namely, four months are summer; four are
the rains; four are winter. The beginning of their months is from the welcome of
the crescent-moons. Every three years they add a month to the year; if one had
been added to the rainy season, the next is added, three years later, to the winter
months, the next, in the same way, to the hot months. This is their mode of
intercalation
» (A.Beveridge; 515) (the meaning of the translation:
Яна ана шу
мамлакатларда тўрт фасл бўлур, Ҳиндистонда учта фасл бўлади. Тўрт ой
ёз, тўрт ой ёмғирли, тўрт ой қишдир. Ойларининг бошланиши ярим ой
56
шаклидаги ойнинг қарши олинишидандир. Ҳар уч йилда бир ойни йилга
қўшади, бир йил ёмғирли фаслга, яна қўшилади, уч йил кейинроқ қиш
ойларига, яна худди шу йўлда ёз (иссиқ) ойларига қўшилади. Бу уларнинг
кабиса усулидир
(МТ). А.Beveridge paid attention to the lexico-semantic aspect
of the translation. In the process of translation she used the method of comparison
towards Transoxia and Indian seasons and their diffrences. The sentence
«
Ойларнинг ибтидоси ҳилолий ойларнинг истиқболидиндур
» was translated
«
the beginning of their months is from the welcome of the crescent-moons
»
(meaning of the translation:
ойларининг бошланиши ярим ой шаклидаги ойнинг
қарши олинишидандир
). The meaning and content of the original sentence was
translated properly. Pragmatic correspondence was preserved.
In W.Thackston’s translation:
«In our country there are four seasons, but in
Hindustan there are three: four months of summer, four of monsoon, and four of
winter. The months begin with the crescent moon in opposition. Every three years
one month is added to the monsoon months, then three years later a month is
added to the winter months, then three years later a month is added to the summer
months. This is their intercalation»
. (W.Thackston; 34) (the meaning of the
translation:
бизнинг мамлакатда тўртта фасл, аммо Ҳиндистонда учта
фасл бор. Тўрт ой ёз, тўрт ой ёмғирли, тўрт ой қишдир. Ярим ой
қаршиланиши билан ойлар бошланади. Ҳар уч йилда бир ой ёмғирли ойга
қўшилди, кейинги уч йилда охирги бир ой қиш ойига қўшилади, кейинроқ уч
йилда бир ой ёз ойига қўшилади. Бу уларнинг кабисасидир
(МТ). The translator
paid attention to the preciseness of the artistic-descriptive means and it was
translated as simple and brief like Babur’s style. The translation of the sentence
«Ойларнинг ибтидоси ҳилолий ойларнинг истиқболидиндур»
and its
description is rendered as follows: «
the months begin with the crescent moon in
opposition
». The translator animated the word combination «
ҳилолий ой
» as it was
expressed by the author:
«crescent moon»
. In general, W.Тhackston managed to
reproduce pragmatic peculiarities of the comparative descriptions of the original.
Certainly, measure of weight used in India was of a special importance for
Babur. As the use of an exact unit of measure of weight is of great importance to
run a state business and put it in order. From a long time, under the name of one
measure of weight various weight units were understood. Especially, the unirs of
measure like сир, мисқол, аршин, куруҳ, фарсах, манн, харвор, хурд, нахўд,
жариб, газ, милл and others meant various units of weight and length in various
parts of Transoxia and Khurasan. Babur unified all of them and worked out
comparative corresponding variants for the work of ruling his domain.
Translators also used various methods of reproducing units of measure in the
text of «Baburname». As a result of it, the pragmatic peculiaties of the original
were rendered properly. The units of measure given by Babur’s words were
rendered by words and figures.
Leyden-Erskine expressed units of weight by words, W.Thackston – by
figures and A.Beveridge – figures and signs in the translation text. To our opinion,
the way A.Beveridge used units of measure in the text of «Baburname» by figures
and signs is the most appropariate.
57
From the first pages of the work we notice descriptive means of the place
names and proper names in «Baburname». Taking it into consideration in the last
paragraph of the chapter the problem of translation of descriptive means of place
names and proper names was studied.
If the place names were systematized according to Babur’s way where he was,
what he studied, and the territories he had conquered according to their geographical
positions, in the case of proper names system it consisted of many layers and they
were complicated. The names of historical people, his kins, relatives, officials,
friends, opponents were systematized according to the layers and categories.This
system itself, depending on the relations, had some internal subdivisions including
national, gender, territorial, political and social ones. Babur did not only mentioned
the names of people, but he also took into consideration their nicknames and
pennames accompanying these names. One more feature related to the description of
places is that the author did not only just stress geographical, geological and natural
preference and importance of the area he described but also he underlined the points
of the history of the countries, lands, mountains, meadows, fortresses and other
places connecting it with the fate of famous people. Such thourough description
along with informing the reader widely, it is considered to be the factors which
made the work interesting and readable.
For example, the description of Karshi region is of a special importance in the
text of «Baburname». Babur thought of Karshi’s nature and geography and
etymology of that particular name. That is: «
Яна Қарши вилоятидурким, Насаф
ва Нахшаб ҳам дерлар, Қарши мўғулча оттур, гўрхонани мўғул тили била
«қарши» дерлар. Ғолибо, бу от Чингизхон тасаллутидин сўнг бўлғондур.
Камоброқ ердур, баҳори хўб бўлур, экини ва қовуни яхши бўлур.
Самарқандтин жануб саридур, бир нима ғарбқа мойил, ўн секкиз йиғоч
йўлдур. Бағриқаро йўсунлуқ қушқина бўлурким, қилқуйруқ дерлар, Қарши
вилоятида беҳад ва бениҳоят бўлур учун ул навоҳида мурғаки қарши дерлар
»
(Бобурнома; 61). It was found out that in this description Babur described four
parallel features related to Karshi. Firstly, the nature of karshi, secondly, a horrible
period (Chingizkhan’s invasion) related to the history of this region, thirdly,
belonging of the the word «
Karshi
» from etymological point of view, fourthly, he
gave the exact name of the region in another (Arabic) language (Naqshab) in
distinct system and successiveness. Or by underlining
«бағриқаро йўсунлуқ
қушқина бўлурким, қилқуйруқ дерлар, Қарши вилоятида беҳад ва бениҳоят
бўлур учун ул навоҳида мурғаки қарши дерлар»
жумласидаги бағриқаро
қушнинг Қарши шаҳрида кўп бўлиши унинг «
мурғаки қарши
» he paid
attention to the zoological features of the region. He described in detail the
geogtaphical position, climate of Karshi, the degree of soil’s fertility, which
melons and gourds (especially melon) are good to grow.
In general, in translation practice there was a tradition of reproducing
geographical terms, place names, proper names used in the works by finding their
equivalents in translation language. Ceratian ideas concerning it have been
expressed in European translation studies. In it following the important rules of
translation theories such as pragmatics of the original, adequacy, and
58
linguocultural interpretation were taken into consideration.
The author of «Baburname» is based on a comparative description method
when undeelining the proper names. Proper names not only just mentioned as
information, but place names, genetic-historical aspects, social states and their
etymological features were equally presented. Also, to make difference Babur, along
with the names of his beks, amirs, wazirs and their assitants, military leaders and
people who serve in his residence, used either their nicknames or their positions.
These aspects were proved from analysis point of view on the basis of
comparison of translations done by Leyden-Erskine, A.Beveridge and
W.Thackston in the dissertation.
Chapter Four is devoted to the study of
«The Problem of Poetics of Rhymed
Prose and Pragmatics of Word in Translation»
. Babur had three intentions to
use rhymed prose: firstly, for continuing Turkic prose traditions and to a certain
extent to enrich it with new aspects, secondly, for using the ideas to be high from
artistic point of view, in order to provide the reader to accept it with interest,
thirdly, for obtaining the exactness in description of event and phenomena peculiar
to real events, images, characters and portraits. Subsequently, exactly on the basis
of this rhymed prose we vividly understand the author’s world view, spiritual state,
and attudude towards political and social realities. At last, rhymed prose enables us
to envisage the image of the author of «Baburname» in full.
According to the definition by B.Sarimsakov, who carried out research
devoted to the problems of rhymed prose’s poetics in folklore and classical prose
in Uzbek study in literature and who came to considerable conclusion: «Rhymed
prose is concordance of some parts of sentences either in metre or in rhyme or both
of them (in matre and rhyme)»
40
. The use of rhymed prose art in «Baburname» led
Turkic classical prose to one more step up. This proof will be a ground for us to
state that we can have an important conclision that a talented creater could bring up
his national literature to a new step.
As a result of comparative analysis of the translation variants shows that in
two English (Leyden-Erskine and A.Beveridge’s) translations the art of rhymed
prose in the original was not taken into consideration, all lexical effort was directed
at the content of the text. And in W.Тhackston’s translation we can observe a
positive case when a translator understood that details of the events were described
by using a rhyming prose and therefore he used rhyming words which had a close
pronunciation to each other. As a result of it, pragmatic aspect of rhymed prose
reflected tense situation, and unbalance in heroes’ spirit as much as possible. Thus,
pragmatic feature of the text is not only connected with exact translation of
language units. Artistic figures, expressing the spirit of the text and important
aspects of the rhymed prose, its pragmatic features are also of great importance.
Babur knew well both the ancient patterns and classical forms of the Turkic
language and he was a great artist of word who used its best patterns appropriately.
At the same time his mastering the fine layers of Arabic and Farsi, his poetry,
scientific-historical creative work provided appearing such great work like
40
Саримсоқов Б. Ўзбек адабиётида сажъ. – Тошкент: Фан, 1978. − Б.122.
59
«Baburname». In this respect, the importance of the ancient Turkic which was for
sure a basis for the language of «Baburname».
According to the conclusion of specialist of Babur studies Z.Khalmanova:
«More than 1720 general lexemes which were in widely use in the ancient Turkic
language were utalized. In defining lexics of the work and the attitude towards the
ancient Turkic language words were divided into three groups: 1) Turkic lexemes
widely used in the Old Uzbek literary language; 2) lexemes which were out of use
before the Old Uzbek literary language period: 3) lexemes formed during the
period of the Old Uzbek language»
41
. As is known, archaisms comprise a set of
words which were not used in live and literary language of a certain period. From
this point of view, the use of archaisms in the language of «Baburname» proved
that the author of the work had profound knowledge in the history of the language
and language experience.
In «Baburname»:
«Бу муддатда Бойсунқур Мирзо Туркистонға
Шайбонийхонға, мутавотир кишилар йибориб, Шайбонийхонни кўмак
тилабдур. Қишлоқ уйлари тайёр бўлуб қўрғонга кирдук. Шайбонийхон
Туркистондин илғаб ўшул саҳари бизнинг юртумиз устига келиб турди.
Бизнинг черикимиз яқин эмас эди. Қишлоқ маслаҳатиға баъзи Работи
Хожаға, баъзи Кобудға, баъзи Шерозға бориб эдилар»
(Бобурнома; 58). The
words underlined from the point of Babur period of time are not all archaisms. But
by now they became archaic due to spelling, lexical function and meanings.
The archaic word
«кўмак тилабдур»
was expressed in translated texts as
follows in Leyden-Erskine’s translation:
«inviting him to come to his assistance»
(meaning of the translation:
унинг ёрдамга келишини таклиф қилиш
), if in
A.Beveridge’s translation it is:
«to ask help» (meaning: ёрдам сўраш)
, and in
W.Thackston’s it is presented as:
«to request assistance» (ёрдам сўраб илтимос
қилиш)
.
In Leyden-Erskine and A.Beveridge translations archaic words reflected in
various degree and capacity. But W.Thackston’s translation is distinct by exactness
of words and without any change of in terms of pragmatics. Because he translated
sentences simply and made perception of it by the readers easier. The author’s
comparison shows that preserving of the way of expreesing in interpretation of the
fiction and pragmatic relevance of archaic words.
The term realia was derived from Latin
realia
means, «pertaining to things»,
«real». According to S.Vlakhov and S.Florin, realia is: «It is a result of material
culture, and in classical grammar, they are words that express a state construction
of a certain country, history and culture of cetain people and a linguistic unit
expressing communicative features in certain language»
42
. In brief, realia is a word
in its real meaning the language thinking of a certain nation and it is impossible to
translate it.
Realia had been researched in the text of «Baburname» for many times. We
witness one more time that the author was of high artistic mastery reading it. The
41
Холманова З. Бобурнома лексикаси. – Тошкент: Фан, 2007. – Б. 24.
42
Влахов С, Флорин С. Непереводимое в переводе. Издание третье. Исправленное. – М.: Валент, 2006. –
С.133.
60
abundant use of realia in «Baburname» proves that national colour had been used
at a high level. In this respect realia led to reveal the pragmatic peculiarities of the
text more vividly. They actively appear in describing the real events, rituals,
customs and traditions peculiar to people. Especially, he efficiently used realia in
describing events which took place in national territory, in pointing to the varieties
of fruit, in comparative depicting animals and birds, in describing a landscape, in
demonstarating customs and traditions. In their turn realia are apptopriate in
demonatrating descriptions expressed in the text.
Expressing realia in translation should entily based on pragmatics. In using
them in the translation text the translator can not find their correpondeing ones and
he would have to render them by means of translateration.
In presenting realia in the translation text what they mean is important.
Replacing of one realia with another one or omitting them will affect the content of
the text. This sentence will not be clear to the reader and it will lead to a pragmatic
disbalance. Translation of the sentence
«бу девонхонанинг ҳар зилъида кичик-
кичик тоқчалар қилибтур» is presented - «smaller taks and saloons were
constructed on all sides of the great hall of audience» (meaning - катта залнинг
ёнларига кичикроқ равоқ ва заллар қурдирган)
was reproduced. One can notice
pragmatic disbalance in the text of the present translation, as the idea advanced by
the author was somehow improperly expressed in translation. It would not
radically change the content of the text at all. But as we know each detail
transferred from the original into the translation text, no detail should not either
omitted or explain the changes explaining the reasons, and it will take translator’s
much time to cover the reason of making changes. The realia in the original text
are
«мадраса ва мақбара»
, and as we know the difference between madrasah and
college in the translation text became:
«college and mausoleum»
. The meaning and
the content of these realia are known to us. It seems to us in rendering these
national words adequately the translator had searched a lot and he found the word
as its equivalent. But this word cannot be an equivalent for the word
«мадраса»
.
Comparative study of pragmatics and adequacy of the variants of realia in
translation, we come to such conclusion that in rendering them and searchin for
them, in majority cases, bring to finding pragmatically disbalanced words. In
expression of realia in the translation taking consideration of their artistic-semantic
function text which perform in the context may bring to good results in translation
practice. By comparative study of Leyden-Erskine, A.Beveridge and
W.Thackston’s translations we came to the following conclusion.
CONCLUSION
1. In describing portraits in «Baburname», the author was always faithful to
the principle of historical truth. This feature comes out of his being brought up in
the Islamic codition, being an obedient Muslim as well as truthfulness, correctness
and honesty. At the same time, the historical principle in describing historical
personalities’ appearance brought to artistic colour in describing them. In
describing his heores’ portraits, Babur used such artistic means and methods as
61
comparison, simile, epthits, detalization, conditionality and generalization.
2. In the formation of his heroes’ characters Babur based on the following
principles: а) in describing characters Babur took Islamic belief and rules of the
Shariat as a criterion; b) he studied reality comprehensively and in deatail. he
described, mainly, the events and phenomena he saw with his own eyes; c) he
chose the facts of the most important and the most vivid historical personality; d)
he granted them with artistic colours and described in logical sequences. In this
case it was found out that Babur used number of descriptive means such as simile,
comparasion, epithets, juxtaposition and others. He could give realistic spirit to the
existing classical prose traditions anew.
3. Primary and the most vivid form of a dialogical speech is persoange’s
speech in «Baburname». Emotional-psychological, analytical, contrastive and
simple social forms of dialogical speech can be found in the work. One of the
speech forms revealing the author’s image is the form of communication, the
second one is the form of monological speech. Dialogical and monological speech
forms found in personage’s speech are reflected in proverbs, sayings, aphorisms,
aphoristic words and phrases, parameological means. Babur used various accents
and dialects in describing historical reality.
4. A special attention was paid to realistic description of events in
«Baburname» translations and Babur’s comparative methods of description were
used to be an important factor determining the success in English translations as
well. It widened the pragmatic possibilites of translation. Appropriate use of
methods of generalization and modulation which exist in translation practice
provided the success we mentioned.
5. The method of juxtoposition is considered to be a method which shows
comparative description in classical works in full. This method was used
efficiently in «Baburname». This method served Babur to be a means of
expressing the meaning precisely, briefly and real. In English translations,
especially, in W.Thackston’s translation the possiblities of the juxtaposition
method as it was found out, was efficiently used.
6. In «Baburname» translations along with creative approach one can observe
the use of additional words and collocations with the aim of revealing the essence
of the description in the text. Cases of free approaching to the text freely can be
observed mainly in Leyden-Erskine’s translation. But as the real aim of the author
was to reveal the content of what he was going to state more vividly and precisely,
we came to conclusion that it is not deviating from the original text but it led to
pragmatic relevance.
7. Adequate translation plays an important role in rendering psychology of the
character expressed in the original text. In this respect all processes which occurs in
reality take place around the personality (individual). The same point is very
important for the translation of historical-memoir-biographical work as
«Baburname». This aspect prevails in W.Thackston’s translation this aspect prevails.
8. The fauna described in «Baburname» is considered to be the highest
example of artistic comparison. Such comparisons served the author an important
factor to carry out his historical-scientific intentions. These apects, to some extent,
62
were preserved in all three translations.
9. Unit of time, mathematical numbers, units of length, weight, astronomical
units and metrical measures related to Indian life they rendered adequately in the
translation texts, however, they chose convenient for themselves ways and what
they had in their experience, as a result they managed to preserve pragmatics of the
original text in translation. Translation of the units of measure were mainly carried
out by means of transliteration.
10. In translating descriptive means related to the geographical place names it
was found out that each translation variant were translated differently and by the
help of other methods. In Leyden-Erskine and A.Beveridge’s translations
transliterationand adequate translation methods were equally used. But both
translators use proper names in their own form of the word in English translation.
11. There are some error, two kinds and misrepresentation positions in the
translation of some person’s names. In some cases, the translation of names were
given another meaning, sometimes a name had been translated that meaning of two
persons name. At the same time, transliteration, commentary word, commentary
passage, explanatory text styles were using well in translation that to give good
opportunity to save the original pragmatic features in the place and person names
in «Baburname.
12. Соmparative study of three translations show that artistic-comparative
description presented in rhymed prose was pragmatically preserved in the original
texts of «Baburname». In translations of Leyden-Erskine, A.Beveridge and
W.Thackston sentences in rhymed prose closely connected. Every three translators
took into consideration receptor’s requirements in translating the rhymed prose
sentences in «Baburname».
13. It was found out that translation of archaisms in «Baburname» was
connected with two factors. 1) Ancient Turkic words are widely used in Babur’s
langauge and style; 2) majority of words in use during the time when
«Baburname» was written became archaic by now. Babur enriched the Turkic
language by using archaisms with high level and artistically and provided
«Baburname»’s high artistic value. These were expressed by abbrivations, in
appropriate places by commentaries and explanaitions, adequate variants and
archaic words peculiar to the English language in English translations.
14. Realia providing artistic high value of «Baburname» is the most important
in terms of delivering words, collocations and elements of important words to the
next generation in full and in terms of preserving the national language. The fact
that realia peculiar to the Turkic ethnos language comprise the main part of the
lexemes of «Baburname» shows that they comprise its national and artistic
thinking development which is of great importance. In translation of realia its
artistic-semantic function in the context is of great importance.
In general, comparative study of «Baburname»’s translations enables us to
interpret our national thinking in the background of the world asthetic processes
along with understanding its artistic high value, historical, scientific, geographical,
linguistic and etymological peculiatites.
63
НАУЧНЫЙ СОВЕТ DSc.27.06.2017.Fil.21.01 ПО ПРИСУЖДЕНИЮ
УЧЕНЫХ СТЕПЕНЕЙ ПРИ ТАШКЕНТСКОМ ГОСУДАРСТВЕННОМ
ИНСТИТУТЕ ВОСТОКОВЕДЕНИЯ, УЗБЕКСКОМ
ГОСУДАРСТВЕННОМ УНИВЕРСИТЕТЕ МИРОВЫХ ЯЗЫКОВ,
НАЦИОНАЛЬНОМ УНИВЕРСИТЕТЕ УЗБЕКИСТАНА
НАМАНГАНСКИЙ ИНЖЕНЕРНО ТЕХНОЛОГИЧЕСКИЙ ИНСТИТУТ
ХОШИМОВА ДИЛДОРА МАДАМИНОВНА
ИССЛЕДОВАНИЕ ПЕРЕВОДОВ ИЗОБРАЗИТЕЛЬНЫХ СРЕДСТВ НА
АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК В ТЕКСТЕ «БАБУРНАМЕ»
10.00.06 – Сравнительное литературоведение, сопоставительное языкознание и
переводоведение
АВТОРЕФЕРАТ ДИССЕРТАЦИИ ДОКТОРА НАУК (DSc) ПО
ФИЛОЛОГИЧЕСКИМ НАУКАМ
город Ташкент – 2018 год
64
Тема диссертации доктора наук (DSc) по филологическим наукам зарегистрирована в
Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан за
№ B2017.2.DSc/Fil64.
Диссертация выполнена в Наманганском иженерно технологическом институте.
Автореферат диссертации на трёх языках (узбекский, английский, русский (резюме))
размещён на веб-странице Научного совета (www.tаshgiv.uz) и на Информационно-
образовательном портале «ZiyoNET» (www.ziyonet.uz).
Научный консультант:
Холбеков Мухаммаджон Нуркасимович
доктор филологических наук, профессор
Официальные оппоненты:
Сиддикова Ирода Абдузухуровна
доктор филологических наук, профессор
Холманова Зулхумор Турдиевна
доктор филологических наук, доцент
Эйжи Мано
академик Японской академии наук
Ведущая организация:
Бухарский государственный университет
Защита диссертации состоится «___» _________ 2018 г. в _______часов на заседании
Научного совета DSc 27.06.2017.Fil.21.01по присуждению ученых степеней при Ташкентском
государственном институте востоковедения, Узбекском государственном университете мировых
языков, Национальном университете Узбекистана по адресу: 100047, г. Ташкент, ул.
Шахрисабзская, 25. Тел.: (99871) 233-45-21, факс: (99871) 233-52-24; e-mail: sharq_ilmiy@mail.ru.
С диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре Ташкентского
государственного института востоковедения (зарегистрированной за № ___). Адрес: 100047,
г. Ташкент, ул. Шахрисабзкая, 16. Тел.: (99871) 233-45-21).
Автореферат диссертации разослан «___» _________ 2018 г.
(реестр протокола рассылки № ___ от «___» ________ 2018 г.)
А.М.Маннанов
Председатель научного совета по присуждению
ученых степеней, д.филол.н., профессор
Р.А.Алимухамедов
Ученый
секретарь
научного
совета
по
присуждению ученых степеней, д.филол.н.
Г.Х. Бакиева
Председатель научного семинара при научном
совете по присуждению ученых степеней,
д.филол.н., профессор
65
ВВЕДЕНИЕ (аннотация диссертации доктора философии (DSc))
Цель исследования
является раскрытие особенностей выражения
лексических,
семантических,
стилистических,
синтактических,
прагматических и лингвокультурологических аспектов перевода в тексте
«Бабурнаме».
Объект исследования
составляет исследование изобразительных
средств в тексте «Бабурнаме» на основе переводов Лейден-Эрскина,
А.Бевериджа и В.Текстона.
Научная новизна исследования
состоит в следующем:
доказано популяризировать опыт английских ученых бабуроведов в
адекватном переводе узбекской классической прозы;
раскрыты лексические, синтаксические, семантические, прагматические
и
лингвокультурологические
аспекты
изобразительных
средств,
использованных в переводах по новым теоретическим особенностям
переводоведения;
на переводе обнаружены принципы сравнительного отображения
социально-нравственного облика и характера человека и авторское
мастерство о толковании его философских проблем;
на основе сравнительного анализа аргументировано прагматическое
соответствие и несоответствие переводов изобразительных средств, как садж,
архаизмы и реалии текстам оригинала;
на
основе
методологии
переводоведения
доказано,
способ
транслитерации в переводе изобразительных средств в области
математических единиц измерения, астрономии и экономики;
обнаружено выполнение эквивалентных способов с помощью приемов
трансформации,
калькировании
художественное
соотношение
изобразительных
средств,
разработано
статистика
и
установлено
количественное преимущество в переводе изобразительных средств.
Внедрение результатов исследования
На основе рекомендаций,
разработанных в процессе сравнительно-типологического исследования
лексико-семантических, прагматических и лингвокультурологических
особенностей переводов изобразительных средств в тексте «Бабурнаме»:
материалы, относящиеся принципов изображения портрета героев
«Бабурнаме» и интерпретации характеров образов использованы в
фундаментальном проекте на тему: ОТ–Ф8–022 «Влияние современной
цивилизации на социальный облик человека» (Справка АНТ 02-11/1219
от 1 декабря 2017 года), что служило освещению принципов сравнительного
отображения З.М.Бабуром социально-духовного облика человека и его
философских проблем. Дали возможность выявления новых граней защиты
социального облика человека от отрицательных влияний современной
цивилизации;
использованы в составлении сведений о переводах и прагматических
особенностях произведения З.М.Бабура «Бабурнаме», «Бабур и бабуриды» по
предметам практический перевод, теории и истории перевода в
66
образовательном направлении бакалавриата и специальности магистратуры
факультета турецко-узбекской литературы Бальхского университета
(Исламская Республика Афганистан) (Справка Бальхского университета
номером 129 от 6 декабря 2017 года). Предложенные материалы служит
решению проблем национально-культурных относительно языков в прцессе
перевода и освещению способов их перевода, изучению «Бабурнаме» за
границей и изучению лингвокультурологических особенностей;
материалы диссертации относительно передачи сравнительных средств,
выражающих отношения между личностью и характером в тексте
«Бабурнаме», места изобразительных средств, отобразивших психологию
характеров, проявлении авторского стиля сравнения, в деятельности
международного общественного фонда имени Бабура, а также в дополненном
издании книги «Энциклопедия Бабура» (Справка общественного фонда
имени Бабура номером 220 от 2 ноября 2017 года). Применение данного
научного результата дало возможность оценки новых аспектов вклада
бабуроведения в мировую литературу и культуру. Служит освещению
вопросов передачи саджей, сравнительных описаний, изобразительных
средств, отобразивших психологию характеров образов, научных
исследований английких востоковедов в данной области, раскрытию
значений некоторых классических слов;
использованы при ведении научно-исследовательских работ по
переводам текста «Бабурнаме», «Изучение творчества З.М.Бабура» для
студентов специальности магистратуры Национальной академии наук
Азербайджана, усовершенствовании науки теории перевода (Справка
Национальной академии наук Азербайджана номером 41 от 12 декабря
2017 года). Результаты диссертации служат основой изучения принципов
отображения портретов героев «Бабурнаме» для студентов специальности
магистратуры, изучения личностных особенностей автора и психологии
образов великого произведения.
Структура и объем диссертации.
Диссертация состоит из введения,
четырёх глав, заключения и списка использованной литературы. Общий
объём диссертации составляет 262 страниц.
Первая глава
диссертации называется
«Общность и условность
изобразительных средств «Бабурнаме»
. В данной главе освещены вопросы
о том, что изобразительные средства являются важными поэтическими
элементами, обеспечивающими художественное своеобразие произведения,
что эти средства имеют огромную роль в обогащении восприятия читателя о
произведении, систематизации процесса рецепции, понимании сущности
исторической ситуации, определении сюжета и функции образов. На основе
оригинального текста «Бабурнаме» научно и теоретически обоснованы
особенности изображения портрета героев, интерпретации характеров
произведения; освещены вопросы отображения специфических форм
изобразительных средств «Бабурнаме» в речи персонажей, особенно,
отражение таких паремиологических средств, как пословицы, поговорки,
67
афоризмы и фразеологизмы, крылатые выражения в диалогической и
монологической речи персонажей.
Вторая глава
называется
«Роль и место средств сопоставления
личности автора и межличностного сравнения в переводах «Бабурнаме»
.
В данной главе речь идёт об огромной роли изобразительных средств,
отображающих психологию характеров в переводе, точности психологии
характеров в тексте «Бабурнаме», и соответствия с реальной
действительностью, словами, переносами, и в случае, даже если слова,
выражения, знаки и символы неполноценно переданы в переводе, двуличие,
лицемерие, моральная низость героев. В исследовании отмечена важность
умения выбора самых приемлемых вариантов сопоставляемых выразительных
средств, данных автором в тексте перевода с целью их перевыражения в
соответствии с оригиналом, наиболее полное проявление мастерства
переводчиков в результате анализа трех сопоставляемых текстов перевода
произведения.
Третья глава
исследования называется
«Мастерство воссоздания
стиля изложения «Бабурнаме» на английском языке»
. В данной главе
диссертант обращает внимание на то, что все три переводчика предприняли
попытку, по возможности, прагматически описать сравнительные
изображения растительного и животного мира в «Бабурнаме», что в
некоторых текстах переводчики недостаточно изучали сущность нашего
национального мышления (менталитет), языка, культуры и обычаев народа.
При изучении вопросов передачи математической, астрономической и
экнонмической тем в исследовании обращается особое внимание на такие
вопросы, что Лейден-Эрскин, А.С.Беверидж и В.Текстон использовали
различные приёмы перевода, что в результате сопоставления вариантов
перевода стало ясно, что переводчики осущетвляли перевод способом
транслитерации при передаче единиц времени, математических чисел,
единиц длины, веса и астрономических единиц измерения, порою эти числа
даны без перевода и интерпретированы толкованием, а иногда были
трансформированы номерами и числами, благодаря чему англоязычный
рецептор получил возможность понять и воспринимать «Бабурнаме».
Подчеркивается, что при переводе топонимов и изобразительных средств,
связанных с собственными именами людей Лейден-Эрскин и А.Беверидж
параллельно подходили к способу транслитерации и другим приёмам
перевода, сталкиваясь с рядом проблем, иногда имена переведены совсем по-
другому, посторонними значениями, а иногда перевод одного имени
означало два лица.
Четвертая глава
исследования называется
«Поэтика садж и проблема
прагматики художественного слова»
. В ней научно обоснована ведущая
форма изобразительных средств в «Бабурнаме» – садж, воссоздание чего в
переводе является важным вопросом не только «Бабурнаме» и
интерпретации исторических событий, которые нашли свое отражение в
произведении, но и с точки зрения ознакомления народов мира
лингвокультурологических особенностей узбекского народа. Передача
68
архаизмов в переводах «Бабурнаме» также особо выделяется в качестве
важного вопроса теории и практики перевода. Научно и теоретически
обоснуется то, что перевод реалий в «Бабурнаме» является одним из
сложных вопросов мирового переводоведения.
69
ЭЪЛОН ҚИЛИНГАН ИШЛАР РЎЙХАТИ
СПИСОК ОПУБЛИКОВАННЫХ РАБОТ
LIST OF PUBLISHED WORKS
I бўлим (I часть, I part)
1.
Хошимова Д.М. «Бобурнома» матнидаги тасвирий воситаларнинг
инглиз тилига таржималари тадқиқи. – Монография. – Тошкент: Мумтоз сўз,
2017. – 244 б.
2.
Хошимова Д.М. Бобурнинг қиёслаш маҳорати («Бобурнома» асари
асосида). – Монография. – Тошкент: Фан, 2014. – 240 б.
3.
Хошимова Д.М. Бобурнинг наботот олами ҳақидаги қиёсий
қарашлари // Тил ва адабиёт таълими. – Тошкент, 2010. – №6. – Б.26-33.
(10.00.00. №9).
4.
Хошимова
Д.М.
Рости
бул
эрдиким,
мастур
бўлди...
(«Бобурнома»даги қиёслашда муаллиф шахсиятининг ёритилиши) // Шарқ
юлдузи. – Тошкент, 2010. – №5. – Б.177-182. (10.00.00. №19).
5.
Хошимова Д.М. Nevai eserlerindeki karșilaștirmali sanatsal ifadelerin
Babür’ün tasvirlerinden farki // Filologiya meseleleri. – Baku (Azerbaycan), 2014.
– №8. –B.332-336. (10.00.00. №8, 2012).
6.
Хошимова Д.М. «Бобурнома» ва «Ҳумоюннома» асарларида
муштараклик ва ўзига хослик // Тил ва адабиёт таълими. – Тошкент, 2012. –
№5. – Б.30-32. (10.00.00. № 9).
7.
Хошимова Д.М. «Бобурнома» ва «Ҳумоюннома»да услубий
муштараклик ва ўзига хослик // Ilm sarchashmalari– Урганч, 2014. – №12. –
Б.35-39. (10.00.00. № 3).
8.
Хошимова Д.М. Тасвир маҳорати ва таржима имконияти // Ўзбек тили
ва адабиёти.
–
Тошкент, 2014. – №5. – Б.48-52. (10.00.00. № 14).
9.
Хошимова Д.М. Бобурномада жой ва рельефни тасвирлашда қиёсий
усул // ЎзМУ хабарлари.
–
Тошкент, 2015. – №1/2. – Б.190-192. (10.00.00. № 15).
10.
Хошимова Д.М. Ўзбек мумтоз насрий асарларида қиёслаш усули //
БухДУ илмий ахбороти, 2016. – № 1. – Б.103-108. (10.00.00. №1).
11.
Хошимова Д.М. «Бобурнома» матни таржималарининг прагматик
хусусиятлари // Ilm sarchashmalari. – Урганч, 2017. – №6 – Б.40-44.
(10.00.00. №3).
12.
Хошимова Д.М. «Бобурнома»даги ўзига хос сўзларнинг таржимада
берилиши // Ўзбек тили ва адабиёти.
–
Тошкент, 2017. – №5. – Б.76-80.
(10.00.00. № 14).
13.
Хошимова Д.М. Мумтоз адабиётда сажъ санъати ва унинг
таржималарда акс этиши. // Ўзбекистон матбуоти.
–
Тошкент, 2017. – №3-
2017(677). – Б.57-59. (10.00.00. № 5).
14.
Хошимова Д.М. «Бобурнома»да ҳайвонот ва қушлар тасвири
(Мисолларни инглиз тилида қиёслаб ўрганиш) // Тил ва адабиёт таълими. –
Тошкент, 2017. – №12. – Б.46-48. (10.00.00. № 9).
70
15.
Khoshimova D.M. The Psychology of Character Eppression and
Descriptive Tools in Reflecting Translation // International Journal of English
Literature and Social Sciences (IJELS). – India, 2017. – Vol-2, Issuue-6. (ISSN:
2456-7620, Digital Object Identifier DOI: 10.24001/ijels, №2. Journal Impact
Factor: 4.461, Thomson Reuters Researcher ID: I-7008-2017, №35. CrossRef).
16.
Хошимова Д.М. Scientific Terms and Comparative Style in
Baburname by Z.M.Babur // Theoretical and Applied Science. –USA (Scranton)
2015. – № 12 (32). – P.55-57. (№23: Impact Factor – 1,500; SOI:1.1/TAS
DOI:10.15863/TAS).
17.
Хошимова Д.М.
The Artistic and Comparative Interpretation in
«Baburname» Translations // The seventh European conference on Languages,
Literature and Linguistics. – Austria (Vienna), 2015. – P.133-137.
18.
Хошимова Д.М. Translation Problems of Comparison Style in
«Baburname» (Translations is Based on English Translations of «Baburname») //
International Multidiscipline Young Scientists and Specialists Forum. –
Baku/Azerbaijan, 2015. – P.247-248.
II бўлим (II часть, II part)
19.
Хошимова Д.М., Отажонов Н.О. «Бобурнома» - шарқ элчиси. –
Тошкент: Мумтоз сўз, 2010. – 168 б.
20.
Хошимова Д.М. «Бобурнома» матнида математика ва астрономияга
оид тасвирий воситаларнинг инглизча таржималардаги талқини // Tamaddun
nuri. – Қорақалпоғистон Республикаси, 2017. – №3. – Б.67-71.
21.
Хошимова Д.М. Бобур қиёслашининг сеҳри // Соғлом авлод учун. –
Тошкент, 2011. – №2. – Б.19-22.
22.
Хошимова Д.М. Заҳириддин Муҳаммад Бобурнинг «Бобурнома»
асарида қаҳрамонлар портрет-тавсифи таржимаси // So’z san’ti (Ilmiy
maqolalar to’plami). – Samarqand, 2017. – №7. – Б.44-48.
23.
Хошимова Д.М., Иномиддинова Д. Comparative Studying World of
Animals in «Baburname» by Z.M.Babur // Вестник современной науки. –
Волгоград, 2015. – часть 1 №2. – С.97-100.
24.
Хошимова Д.М., Отажонов Н. Бобуршоҳ ва оилавий истеъдод ҳақида
// Хорижда Бобуршунослик (Тадқиқот, талқин ва мақолалар). – Тошкент,
Mumtoz so’z, 2008. – Б.107-125.
25.
Хошимова Д.М., Қудратуллаев Ҳ. Тарихи Рашидий асарининг
ўзбекча таржимаси ва унинг хусусиятлари // Ўзбекистон санъати ва адабиёти,
–Тошкент, 2011. – №2. – Б.2.
26.
Хошимова Д.М., Каримов Р. Таржимада аслият матни // Training
Program for Young Experts (Teachers) of Uzbekistan at Universiti Teknologi
Mara, – Mara, 2007. – P.116-120.
27.
Хошимова Д.М. «Baburname» by Z.M.Babur is in English Orientalists
Studying // I
st
International Scientific Conference of Young researchers. – Baku
(Azerbaijan), 2017. – P.1022-1023.
71
28.
Хошимова Д.М. Проблемы и решения для перевода классических
литературных образцов // Всероссийская Школа-симпозиум Филология без
границ, посвященная памяти выдающегося ученого-тюрколога Дмитрия
Михайловича Насилова. – Российская Федерация/Республика Крым, 2017. –
С.142-144.
29.
Хошимова Д.М. Мукаммал нашр яратиш йўлида // Тил ва таржима
муаммолари (Халқаро илмий анжуман материаллари). – Тошкент: Фан, 2007.
– Б. 49-53.
30.
Хошимова Д.М. «Бобурнома»нинг мукаммал нашрини яратиш
муаммолари // Тил, таржима ва адабиёт кенгликларида (Республика
анжумани материаллари), – Тошкент: Фан, 2007. – Б.30-34.
31.
Хошимова Д.М. «Бобурнома»нинг Бухоро қўлёзмаси // Актуальные
проблемы филологии (Материалы региональной научной конференции), –
Наманган, 2009. – Б.58-61.
32.
Хошимова Д.М. «Бобурнома»нинг туркий қўлёзмалари // Тил ва
таржима муаммолари (Худудий илмий-амалий анжуман материаллари), –
Наманган, 2009. – Б.84-86.
33.
Хошимова Д.М. Қайта тавсифлаш санъати // Тил ва тил ўқитиш
методикаси (прагматик ва коммуникатив лингвистика талқинида)
(Республика илмий анжуман материаллари). – Наманган, 2009. – Б.262-264.
34.
Бобур қўлёзмалари хорижий фондларда // Тил ва таржима
муаммолари (Худудий илмий-амалий анжуман материаллари илмий-услубий
мақолалар тўплами). – Наманган, 2009. – Б.80-84.
35.
Хошимова Д.М. Бобурнинг наботот олами тасвирида қиёсий таҳлили
// Тил ва таржима муаммолари (Худудий илмий-амалий анжуман
материаллари). –Наманган, 2010. – Б.37-42.
36.
Хошимова Д.М. Botany and zoology in memoires of Babur //
Олмоншунослик ва таржимашуносликнинг долзарб муаммолари (Республика
илмий-амалий конференция материаллари). – Тошкент, 2011. – Б.361-363.
37.
Хошимова Д.М. Бобурнома ва Тарихи Рашидийда муаллифлар ифода
усулларининг қиёсий таҳлили Муҳаммад Ҳайдар Мирзонинг // «Тарихи
Рашидий» асарининг жаҳон маданияти тарихидаги ўрни (Халқаро илмий
анжуман материаллари). – Тошкент, 2011. – Б.44-46.
38.
Хошимова Д.М. З.М.Бобурнинг «Бобурнома» асарида шахсларнинг
қиёсий тасвирланиши // Филологиянинг долзарб масалалари (Республика
илмий-анжумани материаллари). – Тошкент: Mumtoz so’z, 2011. – Б.51-56.
39.
Хошимова Д.М. Навоий насрий асарларидаги қиёсий бадиий
ифодаларнинг Бобур тасвирларидан фарқи // Тилларни қиёсий-типологик
ўрганишнинг долзарб муаммолари (Республика илмий конференцияси
материаллари). –Термиз, 2011. – Б.240-244.
40.
Хошимова Д.М. «Бобурнома»даги муаллифнинг қиёсий таҳлилида
давр султонларининг жамиятдаги ўрни ва характерларининг ёритилиши //
Бобурнинг жаҳон маданиятида тутган ўрни ва роли (Халқаро илмий анжуман
материаллари). – Тошкент, 2013. – Б.24-26.
72
41.
Хошимова Д.М. «Бобурнома»да ҳукмдорлар феъл-атвори талқини //
З.М.Бобурнинг жаҳон маданияти тарихида тутган ўрни (Халқаро илмий
анжуман материаллари). –Тошкент, 2013. – Б.100-101.
42.
Хошимова Д.М. «Бобурнома» таржималарида қиёсий-бадиий талқин
// Ўзбек адабиётшунослигида талқин ва таҳлил муаммолари (Республика
илмий-назарий анжумани материаллари). – Тошкент, 2014. – Б.147-149.
43.
Хошимова Д.М. Лейден-Эрскиннинг «Бобурнома» асаридаги қиёсий
тасвирларни инглиз тилига ўгиришдаги таржимонлик маҳорати // Изланиш
самаралари // (Республика ёш тилшунослар ва адабиётшуносларнинг илмий-
назарий анжумани материаллари). – Тошкент, 2016. – Б.123-126.
44.
Хошимова Д.М. «Бобурнома» асаридаги қиёсий тасвирлар инглиз
шарқшунослари тафсирида // Тил, маданият, нутқ ва таржима (Республика
илмий-назарий анжумани материаллари). – Самарқанд, 2016. – Б.80-83.
45.
Хошимова Д.М.Comparison Method in Classical Literature and Its
Distinctive Features // Comparative Literature and culture: Starting points of
national Literature and culture (The materials of International conference). – Baku,
2015. – P.32.
46.
Хошимова Д.М. The Comparative Description Geographical Territories
in «Baburname» by Z.M.Babur and Its Translation Problems // Integration
Processes of the World Science in the 21
st
Century (The Materials of International
Conference). – Ganja (Azerbaijan), 2016. – P.367-368.
47.
Хошимова Д.М. «Бобурнома» матни қиёсий тасвирлар таржималари
таҳлили // Таржима, тил ва нутқ маданияти (Республика илмий-амалий
анжумани материаллари). – Самарқанд, 2016. – Б.78-82.
48.
Хошимова
Д.М.
«Бобурнома»
матнидаги
реалияларнинг
таржималарда акс этиши // Бобур абадияти. Заҳириддин Муҳаммад
Бобурнинг жаҳон маданияти тарихида тутган ўрни (Халқаро анжуман
материаллари) – Андижон, 2017. – Б.56-59.
49.
Хошимова Д.М. «Бобурнома» асари япон шарқшунослари тадқиқида
// Ёш Шарқшуносларнинг Академик Убайдулла Каримов номидаги
XIV илмий-амалий анжуман материаллари. – Тошкент, 2017. – Б.88-90.
50.
Хошимова Д.М.
«Бобурнома»
матнида образлар характери
психологиясини ифодаловчи тасвирий воситаларнинг таржимада акс
эттирилиши // Китобхонлик маданияти ва бадиий таржима маҳорати
(Республика илмий-амалий анжуман материаллари). – Самарқанд, 2017. –
Б.111-113.
51.
Хошимова Д.М. «Бобурнома» матнида саъж ва бунинг таржимада
қайта тикланиш масаласи // Бадиий таржима: амалиёт, назария ва танқид
(Республика илмий-амалий семинар материаллари). – Жиззах, 2017. – Б.88-92.
52.
Хошимова Д.М. «Бобурнома» матнида муаллиф шахсияти ва
характерининг ифодаловчи қиёсий воситаларнинг таржимада берилиши //
Филология илмининг долзарб масалалари (Республика илмий-амалий
семинари материаллари). – Қарши, 2017.– Б.127-129.
53.
Хошимова Д.М. «Бобурнома» матнидаги архаизмлар ва буларнинг
таржималарда акс эттирилиши // Адабиётшунослик, тилшунослик ва
73
таржимашуносликнинг долзарб муаммолари (Республика илмий-амалий
анжумани материаллари).–Қарши, 2017. – Б.20-24.
54.
Хошимова Д.М. «Бобурнома» матнидаги архаизмларнинг таржима
қилиш муаммолари // Содружество языков содружество культур. – Наманган,
2017. – Б.105-107.
55.
Хошимова Д.М. Problems of the Philosophical Comparative Academic
Description of «Baburnama» // Новые идеи в философии: материалы
IV международная научная конференция. – Санкт-Петербург, 2017. – C.
30-33.
74
Автореферат «Ўзбек тили ва адабиёти» журнали таҳририятида таҳрирдан
ўтказилди (22 декабр 2018 йил).
Босишга рухсат этилди: 18.04.2018 йил
Бичими 60х45
1
/
8
, «Times New Roman»
гарнитурада рақамли босма усулида босилди.
Шартли босма табоғи 4,7. Адади: 100. Буюртма: № 134.
Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси,
100197, Тошкент, Интизор кўчаси, 68.
«АКАДЕМИЯ НОШИРЛИК МАРКАЗИ»
Давлат унитар корхонасида чоп этилди.
