Авторы

  • Севара Мухаммадиева
    Ташкентская медицинская академия
  • Феруза Шермухамедова
    Ташкентская медицинская академия
  • Дилфуза Бердиева
    Ташкентская медицинская академия
  • Алимардон Исматов
    Ташкентская медицинская академия
  • Наргиза Иброхимова
    Ташкентская медицинская академия

Биографии авторов

  • Севара Мухаммадиева, Ташкентская медицинская академия

    Доцент кафедры факультетской и госпитальной терапии №1 с курсом профессиональных болезней к.м.н.

  • Феруза Шермухамедова, Ташкентская медицинская академия

    Ассистент кафедры нервных болезней к.м.н. 

  • Дилфуза Бердиева, Ташкентская медицинская академия

    Ассистент кафедры факультетской и госпитальной терапии №1 с курсом профессиональных болезней

  • Алимардон Исматов, Ташкентская медицинская академия

    Студент магистратуры по специальности «Неврология»

  • Наргиза Иброхимова, Ташкентская медицинская академия

    Студент магистратуры по специальности «Неврология»

DOI:

https://doi.org/10.26739/2181%20-9300-2021%20-2-25

Ключевые слова:

системная красная волчанка цереброваскулярная болезнь геморрагический инсульт

Аннотация

Системная красная волчанка – хроническое заболевание с многообразными дефектами иммунной регуляции. Распространенность системной красной волчанки колеблется от 12,5 до 40 на 100000 населения, с преобладанием женщин репродуктивного возраста. Поражение нервной системы при системной красной волчанке встречается в 25–83% случаев СКВ и связано с васкулопатией, тромбозами, геморрагиями и прямым поражением тканей мозга антителами. Приводим краткое изложение клинического наблюдения.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№2 | 2021

149

Севара Муродуллаевна МУҲАММАДИЕВА

Тошкент тиббиёт академияси 1-сон факультет ва госпитал терапия,

касб касалликлари курси билан кафедраси доценти, т.ф.н.

Феруза Кабилджановна ШЕРМУХАМЕДОВА

Тошкент тиббиёт академияси асаб

касалликлари кафедраси ассистенти, т.ф.н.

Дилфуза Умурзаковна БЕРДИЕВА

Тошкент тиббиёт академияси 1-сон факультет ва госпитал терапия,

касб касалликлари курси билан кафедраси ассистенти

Алимардон Набижон ўғли ИСМАТОВ

Тошкент тиббиёт академияси “Неврология”

мутахассислиги бўйича магистратура талабаси

Наргиза Иброҳим қизи

ИБРОҲИМОВА

Тошкент тиббиёт академияси “Неврология”

мутахассислиги бўйича магистратура талабаси

ТИЗИМЛИ ҚИЗИЛ БЎРИЧА КАСАЛЛИГИДА ГЕМОРРАГИК

ИНСУЛЬТ УЧРАШИ (клиник ҳолат)

For citation:

S.M. Mukhammadieva, F.K. Shermukhamedova, D.U. Berdiyeva, A.N. Ismatov,

N.I.Ibrohimova HEMORRHAGIC STROKE IN SYSTEMIC LUPUS ERYTHEMATOSUS Journal
of Biomedicine and Practice. 2021, vol. 6, issue 2, pp. 149-155


http://dx.doi.org/10.26739/2181-9300-2021-2-25

АННОТАЦИЯ

Тизимли қизил бўрича – сурункали касаллик бўлиб, бунда иммунитетни бошқаришда

кўплаб нуқсонлар аниқланади. Тизимли қизил бўрича тарқалиши 100000 aҳолигa 12,5 дaн 40
гачa бўлиб, репродуктив ёшдаги аёлларда нисбатан кўп кузатилади. Тизимли қизил бўричада
асаб тизимининг шикастланиши 25 – 85 % беморларда учрайди ва васкулопатия, тромбоз, қон
кетиши ва антитаналарнинг бош мия тўқималарига бевосита зарар етказилиши билан боғлиқ
бўлади. Қуйида бизнинг кузатувимиздаги клиник ҳолатнинг қисқача мазмуни келтирилган.

Калит сўзлар:

тизимли қизил бўрича, цереброваскуляр касаллик, геморрагик инсульт

Севара Муродуллаевна МУХАММАДИЕВА

Доцент кафедры факультетской и госпитальной терапии №1 с курсом

профессиональных болезней Ташкентской медицинской академии, к.м.н.

Феруза Кабилджановна ШЕРМУХАМЕДОВА

Ассистент кафедры нервных болезней Ташкентской

медицинской академии, к.м.н.

Дилфуза Умурзаковна БЕРДИЕВА


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№2 | 2021

150

Ассистент кафедры факультетской и госпитальной терапии №1 с курсом

профессиональных болезней Ташкентской медицинской академии

Алимардон Набижон ўғли ИСМАТОВ

Студент магистратуры по специальности «Неврология»

Ташкентской медицинской академии

Наргиза Иброхим кизи

ИБРОХИМОВА

Студент магистратуры по специальности «Неврология»

Ташкентской медицинской академии

ГЕМОРРАГИЧЕСКИЙ ИНСУЛЬТ ПРИ СИСТЕМНОЙ КРАСНОЙ ВОЛЧАНКЕ

(клинический случай)

АННОТАЦИЯ

Системная красная волчанка – хроническое заболевание с многообразными дефектами

иммунной регуляции. Распространенность системной красной волчанки колеблется от 12,5 до
40 на 100000 населения, с преобладанием женщин репродуктивного возраста. Поражение
нервной системы при системной красной волчанке встречается в 25–83% случаев СКВ и
связано с васкулопатией, тромбозами, геморрагиями и прямым поражением тканей мозга
антителами. Приводим краткое изложение клинического наблюдения.

Ключевые слова:

системная красная волчанка, цереброваскулярная болезнь,

геморрагический инсульт

Sevara Murodullaevna MUKHAMMADIEVA

PhD of Medical Sciences, Associate professor

of the department of faculty and hospital therapy

№1 with a course occupational diseases of the Tashkent

medical academy, Uzbekistan ORCID S6494132

Feruza Kabildjanovna SHERMUKHAMEDOVA

Assistant to the Department of Neurology at the

Tashkent medical academy, Uzbekistan

Dilfuza Umurzakovna BERDIYEVA

Assistant to the department of faculty and hospital therapy №1

with a course occupational diseases of the Tashkent

medical academy, Uzbekistan

Alimardon Nabijon o’g’li ISMATOV

Master of Neurology department at the Tashkent medical academy Uzbekistan

Nargiza Ibrohim qizi IBROHIMOVA

Master of Neurology department at the Tashkent medical academy Uzbekistan

HEMORRHAGIC STROKE IN SYSTEMIC LUPUS ERYTHEMATOSUS (clinical case)

ANNOTATION

Systemic lupus erythematosus is a chronic disease with multiple defects of immune

regulation. The prevalence of systemic lupus erythematosus varies from 12.5 to 40 per 100000
populations, with predominance among women of reproductive age. Nervous system impairment in
systemic lupus erythematosus occurs in 25 to 83% of cases of SLE and is associated with
vasculopathy, thrombosis and hemorrhages, and direct damage to brain tissues with antibodies. The
article presents a summary of clinical observation.

Key words:

systemic lupus erythematosus, cerebrovascular diseases, hemorrhagic stroke

Тизимли қизил бўрича (ТҚБ) - бириктирувчи тўқиманинг тизимли касалликлар турига

мансуб бўлиб, ушбу гуруҳга оид оғир касаллик ҳисобланади [3,5]. ТҚБ асосида иммун
комплекслар ва аутоантитаналар гиперпродукцияси ётади ва бу ички органларнинг имммун


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№2 | 2021

151

яллиғланиш жараёнларини чақиради. Касалликнинг характерли томони полиорган
сиптоматика, буйрак ва марказий асаб тизими (МАТ) жароҳатланишидир. Бошқа бир жиҳати
эса шундаки, даволашда тўлқинсимон кечувчи ва оғирлаштирувчи бошқа органларга таъсири
билан ифодаланади [2,6,11].

ТҚБда бош миянинг ҳамма қисмлари ва орқа мия зарарланади. Кўп ҳолларда

неврологик бузилишлар бошқа аъзоларнинг зарарланиши билан бирга келади. Энг кўп
учрайдиган шакли - енгил когнитив бузилишлар ва мигренни эслатувчи бош оғриғи
кузатилади. Ҳар ҳил типдаги эпилепсиялар учраши мумкин. Кам холларда психозлар,
хотира ва интеллект бузилиши, бош мия инфаркти, экстрапирамидал ва мияча
бузилишлари, антидиуретик гормон секрециясининг бузилиши билан гипоталамус
зарарланиши мумкин, мия ичи гипертензияси, субарахноидал қон қуйилиши, сероз
менингит, кўндаланг миелит, кўрув нерви неврити, бошқа бош мия нервлари бузилишлари,
сенсор-мотор нейропатиялар беморларда аниқаниши мумкин [1,8,9,13,14].

ТҚБда бош мия қон томир касалликлари сабаблари турли хил, мураккаб ва етарлича

ўрганилмаган. Бунда кузатиладиган патологиянинг характери томирлардаги ўзгаришларнинг
турига боғлиқ бўлади. Турли муаллифлар қуйидаги патологик ҳолатларни кўрсатиб ўтадилар
[6,10]:

1.

Васкулопатиялар, томирлар гиалинизацияси, периваскуляр лимфоцитоз ва эндотелий
пролиферацияси ривожланган 65% беморларда учрайди.

2.

Тромбозлар ва васкулитлар – 15% гача учрайди.

3.

Инфаркт ва геморрагиялар, бош мия пўстлоғининг ташқи қаватларида кузатилади.

Турли муаллифларнинг маълумотларига кўра, касаллик кам учрамайди, бу ҳар 100

минг аҳолига 5 тадан 250 та кишининг ТҚБ билан оғришига тўғри келади [2,4,12]. Аёллар
эркакларга нисбатан 8-10 марта кўп касалликка чалинадилар. ТҚБ бир тизимнинг
зарарланиши билан бошланиб, кейинчалик бошқа тизимларга тарқалиши мумкин, ёки
бирданига бир нечта тизимнинг зарарланиши билан бошланиши мумкин. Шунинг учун ҳам
баъзи ҳолларда ТҚБ ташхиси бир неча йилларгача кечикиб қўйилиши мумкин, айниқса
касаллик эркакларда кузатилганида ҳамда бир белги билан намоён бўлганида вақтида ташхис
қўйиш мураккаб бўлиши мумкин.

Қуйида бизнинг кузатувимизда бўлган ТҚБ ли бош мия зарарланиши билан оғриган

бемор ҳақида маълумот берамиз.

Бемор С. 22 ёш, Тошкент тиббиёт академияси кўп тармоқли клиникаси (ТТАКТК)

“Ревматология ва артология” бўлимига даволаниш мақсадида ётқизилди.

Келгандаги шикоятлари

чап қўл ва оёқда ҳаракат чекланишига, AҚБ ошишига, бўғим

ва мушаклардаги оғриқларга, ёноқ соҳасида қизил “капалаксимон" тошмаларга, озишга, соч
тўкилишига, умумий ҳолсизликка.

Aнамнезидан

ўзини 2017 йилдан бери касал деб билади. Турар жойида стационар ва

амбулатор шароитда даволанган, аҳволи яҳшилагмагач текшириш мақсадида 2017 йил
декабрь ойида ТТАКТК га юборилган. Текширувлардан сўнг беморда Америка
ревматологлари ассоциацияси (АРА 1982й.) томонидан қабул қилинган ташхис мезонларидан
7 таси аниқланган ва “Бириктирувчи тўқима тизимли касаллиги (БТТК). Тизимли қизил
бўрича, ўткир ости кечиши, фаоллик II, Тери, юрак, буйрак зарарланиши билан, нефротик
синдром, гидроперикард, асцит. Симптоматик артериал гипертензия” ташхиси билан
ревматология ва артрология бўлимида стационар шароитда даволаниш учун ётқизилган.
Беморга касаллик фаоллигини инобатга олиб базис (патогенетик) даво мақсадида 1 кунда 60
мг преднизолон, 3 кунлик комбинирланган пульс-терапия (солу-медрол 1,0 3 марта,
циклофосфан 1.0 бир марта) симптоматик даво фонида тавсия этилган. Бемор муолажани
яхши қабул қилган, динамикада бемор шикоятлари камайган, аҳволи нисбатан яхшиланган.
Бемор касалхонада давони тамомлаб, режали пульс-терапия (ҳар ойда 1 кунлик солу-медрол
1,0+циклофосфан 1,0) тавсия этилган, турар жой ва ихтисослаштирилган артрологик
амбулатор даволаш бўлими шифокори назоратига чиқарилган. Бемор турар жой тиббиёт
бирлашмасида ҳар ойда пульс-терапия муолажасини олиб турган.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№2 | 2021

152

2018 йил апрель ойида навбатдаги пульс-терапия муолажасини олаётганида қон босими

кўтарилиб, чап қўл-оёқда қувватсизлик, гапириш қийинлиги, генераллашган тутқаноқ
ҳуружлари кўринишдаги эписиндром, AҚБ 200/150 мм.сим.уст. гача кўтарилиши кузатилган.
Бемор тезда реанимация бўлимига ётқизилган. Бемор невролог томонидан кўрилган.

Неврологик статус: кўз олмалари ҳаракати тўлиқ ҳажмда, қорачиқлар OD=OS,

фотореаксия сақланган, страбизм ва нистагм йўқ, валле нуқталари оғриқсиз, юзда
ассимметрия, VII жуфт нерви марказий фалажлиги ўнгда, VIII жуфт эшитиш ўзгармаган,
шовқинлар ва бош айланиши аниқланмайди, Ромберг ҳолатида текширишнинг иложи йўқ, IX-
X жуфт нервлар, ютиш ва ютқин рефлекслари сақланган, юмшоқ танглай симметрик,
фонацияда яхши қисқаради, тилча ўрта чизиқда. XI жуфт нерв, елкаларни кўтаради, боши
қийшаймаган. XII жуфт нерв, тили чапга оғган, марказий фалажлик чапда, тилда атрофия,
фибрилляр-фассикуляр тортишишлар йўқ.

Ҳаракат сфераси, чап томонлама чуқур гемипарез, мушак кучи чап томонлама 1-2 балл,

пай рефлекслари БР, ТР, ПР, AР ошган S>D, мушаклар тонуси қўл ва оёқда чап томонлама
пасайган. Патологик рефлекслардан Маринеско-Радович S>D, Бабинский S>D. Чап томонлама
гемигипестезия. Координатор синамаларни унг томонлама аник бажаради, чап томонлама
чукур гемипарез хисобига бажара олмайди, менингеал белгилар мусбат, олий нерв фаолияти:
астено-невротик типда.

Невролог ташхиси: “Цереброваскуляр касаллик (ЦВК), Геморрагик инсульт,

субарахноидал-паренхиматоз қон қуйилиш турида, ТҚБ фонида ривожланган”. Беморга
керакли даво чоралари кўрсатилган: циклофосфан (тана вазнини ҳисобга олган ҳолда 1 курс
учун 600 мг: 400 мг в/и томчилаб биринчи ҳафтада, 200 мг в/и томчилаб иккинчи ва кейинги
ҳафталарда), метипред (250 мг в/и томчилаб 3 кун, кейин тана вазнини ҳисобга олган ҳолда
преднизолон 40 мг: 20 мг эрталаб 7.00 да, 20 мг эрталаб 9.00 да), протон помпа ингибиторлари
вена ичига томчилаб, антибактериал терапия (цефепим), электролитлар балансини тузатиш,
плазмотрансфузия, гемотрансфузия, геморрагик инсульт базис давоси. Бемор нисбатан
қониқарли ахволда касалхонадан чиққан.

2018 йил май ойида ТТАКТК “Ревматология ва артрология” бўлимига юқоридаги

шикоятлари билан ётқизилган. Кўрик вақтида бемор саволларга қийналиб жавоб беради.
Умумий аҳволи оғир, оддий ҳаракатларни бажаришга ҳаракат қилади. Териси одатдаги рангда,
қуруқ, тери фонида гиперкератоз соҳалари аниқланади. Юзи ойсимон. Бошнинг сочли
қисмларида аллопеция соҳалари қайд этилади. Периферик ишлар кузатилмайди. Тана
ҳарорати – 36.7

o

C. Нафас олиши бурун орқали, мустақил. Aускултацияда ўпкаларида сусайган

везикуляр нафас. Қоннинг кислород билан тўйинганлик даражаси – 98%. Нафас олиш сони
минутига 17 та. Юрак тонлари бироз бўғиқлашган, ритмик. Юрак қисқаришлар сони минутига
90 та. Aртериал қон босими 150/100 мм.сим.уст. га тенг. Қорни юмшоқ, палпацияда оғриқсиз.
Жигар ва талоқ катталашмаган. Туртки симптоми 2 томонлама манфий. Ич келиши ва диурез
мустақил.

Неврологик статус: кўз олмалари ҳаракати тўлиқ ҳажмда, қорачиқлар OD=OS,

фотореаксия сақланган, страбизм ва нистагм йўқ, валле нуқталари оғриқсиз, юзда
ассимметрия, VII жуфт нерви марказий фалажлиги ўнгда, XII жуфт нерв, тили чапга оғган,
марказий фалажлик чапда, тилда атрофия, фибрилляр-фассикуляр тортишишлар йўқ.

Ҳаракат сфераси, чап томонлама чуқур гемипарез, мушак кучи чап томонлама 1-2 балл,

пай рефлекслари БР, ТР, ПР, AР ошган S>D, мушаклар тонуси қўл ва оёқда чап томонлама
ошган. Патологик рефлекслардан Маринеско-Радович S>D, Бабинский S>D. Чап томонлама
гемигипестезия. Координатор синамаларни унг томонлама аник бажаради, чап томонлама
чукур гемипарез хисобига бажара олмайди, менингеал белгилар манфий, олий нерв фаолияти:
астено-невротик типда.

Лаборатор

таҳлиллари: Умумий қон таҳлилида - панцитопения. Умумий сийдик

таҳлили белгиларига кўра – нефрит белгилари (лейкоцитурия, эритроцитурия, протеинурия).
Қон биохимик тахлили: умумий оқсил 69,8, мочевина 12,3, креатинин 144,6 мкмол/л.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№2 | 2021

153

Бош мия магнит резонанс томографияси (МРТ)

белгиларига кўра ўнг

перивентрикуляр соҳада базал ядролар проекциясида ички капсула, таламусда чегаралари
аниқ, мия ичида 56 мм диаметрдаги ногомоген кистоз ҳосила аниқланади, ўрта мия
атрофидаги мия тўқималарининг перифокал шиши, унинг олдида 29х10 мм ўлчамдаги ва
юқориги латерал чегарада 47х38х26 мм.ли гемосидероз майдон аниқланади. Ўнг ён қоринча
торайган, ўрта структура 12 мм чапга силжиган, ён қоринчалар асимметрияси, Монро тешиги
сатҳида олдинги шохи чапда 12 мм, ўнгда 7 мм, 3-қоринча 5мм. Силвия сув йўли ва 4-қоринча
ўзгаришсиз. Ўнг яримшарлар атрофидаги субарахноидал соҳа бироз кенгайган, цистерналар
ўзгаришсиз(1-расм).

1-расм. Бемор С. бош мия МРТси (ТҚБ фонида геморрагик инсульт)

Хулоса

. Ўнг перивентрикуляр соҳада мия ичи ҳажмли кистоз - геморрагик ўчоқлар

МРТ белгилари. Дисциркулятор энцефалопатия. Бош мия катта ярим шарлари ўртача
атрофияси.

Aнамнез маълумотлари, касалликнинг клиник кўринишини, лаборатор-инструментал

текширув ҳулосалари, нейровизуализация натижаларини ҳисобга олган ҳолда қуйидаги

ташхис

қўйилди:

Асосий:

БТТК. Тизимли қизил бўрича, ўткир ости кечиши, фаолликнинг юқори

даражаси.

Ёндош:

ЦВК, Геморрагик инсульт, субарахноидал-паренхиматоз қон қуйилиш фонида

ривожланган.

Асорати:

Сурункали гормонга боғлиқлик. Сурункали буйрак касаллиги 3 B босқич.

(КФТ 43.5)


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№2 | 2021

154

Ўтказилган муолажалар фонида беморнинг аҳволи сезиларли даражада яхшиланиши

қайд этилган. Бемор ҳушида, саволларга аниқ жавоб беради. Нафас олиши мустақил, бурун
орқали, аускултацияда везикуляр нафас, юрак тонлари аниқ, ритмик, AҚБ 130/90 мм сим. уст.
пулс 80 та минутига, қорни юмшоқ, оғриқсиз. Неврологик статусда чап томонлама чуқур
гемипарез сақланган, чап томонлама мушклар тонуси ошган, патологик рефлекслар сақланган.
Бемор базис иммуносупрессор даво, нейрометаболик, кардиометаболик дори воситаларини,
гипотензив ва антиагрегант давони давом эттирмоқда. Нейрореабилитация ва даволовчи
жисмоний тарбия тадбирлари амалга оширилмоқда.

Бемор доимий назоратда, ҳар 6 ойда ТТАКТКда “Ревматология ва артрология”

бўлимида стационар шароитда даволанади, мунтазам невролог Д назоратида туради.
Неврологик статусда ҳам ижобий томонга ўзгаришлар кузатилади. Беморда дастлабки
шикоятлари камайган.

Юқорида айтиб ўтилганларга асосланиб, ҳар бир клиник ҳолатга мултидисциплинар

ёндашиш керак, деб хулоса қилиш мумкин, бу эса кенг қамровли текширув, ташхис қўйиш,
самарали терапияни белгилаш, даволаш натижаларини яхшилаш ва беморларни кейинги
реабилитация қилиш имкониятини беради.


Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1.

Иванова М.М. ЦНС-люпус: проблемы и достижения (результаты 10-летнего клинико-
инструментального исследования). Терапевтический архив. 2011; 50: 25–29.

2.

Мухаммадиева С.М. Тизимли қизил бўрича касаллиги муаммолари. Монография. 132
бет. Тошкент, 2020й.

3.

Joseph V., Anil R., Aristy S. Neuropsychiatric Sys-temic Lupus Erythematosus: A Diagnostic
Conun-drum.// J. Clin. Med. Res. – 2016. – Oct. – Vol. 8, № 10. – Р. 757-759.

4.

Неврология. Национальное руководство / Под ред. акад. РАН Е.И. Гусева, акад. РАН
А.Н. Коновало-ва, проф. А.Б. Гехт. – Москва: ГЭОТАР-МЕДИА, 2016.

5.

Feldman C.H. Hiraki L.T., Liu J., Fisher M.A., Solomon D.N., Alarcon G.S. Winkelmayer
W.C., Costenbader K.H. Epidemiology and sociodemographics of systemic lupus
erythematosus and lupus nephritis among US adults with Arthritis Rheum. 2013 Mar; 65
(3):753–63.doi: 10.1002/art.37795

6.

Mohan C., Putterman C. Genetics and pathogenesis of systemic lupus erythematosus and lupus
nephritis. Nature Reviews Nephrology 2015; 11: 329–341. doi:10.1038/nrneph.2015.33

7.

Суслина З.А., Гулевская Т.С., Максимова М.Ю., Моргунов В.А. Нарушения мозгового
кровообра-щения: диагностика, лечение, профилактика. – Москва: МедПресс-информ,
2016. – 530 с.

8.

Китаев В.М., Китаев С.В. Лучевая диагностика заболеваний головного мозга. – Москва:
МЕД-пресс – информ, 2015.

9.

Roberts D.M., Anderson A.L., Hidaka M., Swetenburg R.L., Patterson C., Stanford W.L.,
Bautch V.L. A vascular gene trap screen defines RasGRP3 as an angiogenesis-regulated gene
required for the endothelial response to phorbol esters. Molecular and cellular biology 2014;
24: 24: 10515–10528. Doi:10.1128/MCB.24.24.10515–10528.

10.

Sang A., Zheng Y.-Y., Morel L. Contributions of B cells to lupus pathogenesis. Molecular
Immunology 2014; 62 (2): 6: 329–338.

11.

Острые и хронические проблемы цереброваску-лярной патологии / Рейхерт Л.И.,
Кичерова О.А., Прилепская О.А. Учебное пособие. – Тюмень, 2015.

12.

Costallat B.L., Ferreira D.M., Costallat L.T., Appen-zeller S. Myelopathy in systemic lupus
erythematosus: clinical, laboratory, radiological and progression find-ings in a cohort of 1,193
patients // Rev. Bras. Reu-matol. Engl. Ed. – 2016. – May-Jun. – Vol. 56, № 3. – Р. 240-251

13.

Böckle BC, Jara D, Aichhorn K, Junker D, Berger T., et al. Cerebral large vessel vasculitis in
systemic lupus erythematosus. Lupus. 2014; 23(13): 1417-1421


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№2 | 2021

155

14.

Fernández-Nebro A, Rúa-Figueroa Í, López-Longo FJ, Galindo-Izquierdo M, Calvo-Alén J., et
al. Car-diovascular events in systemic lupus erythematosus: a nationwide study in Spain from
the RELESSER registry. Medicine (Baltimore). 2015; 94(29): e1183.

Библиографические ссылки

Иванова М.М. ЦНС-люпус: проблемы и достижения (результаты 10-летнего клиникоинструментального исследования). Терапевтический архив. 2011; 50: 25–29.

Мухаммадиева С.М. Тизимли қизил бўрича касаллиги муаммолари. Монография. 132 бет. Тошкент, 2020й.

Joseph V., Anil R., Aristy S. Neuropsychiatric Sys-temic Lupus Erythematosus: A Diagnostic Conun-drum.// J. Clin. Med. Res. – 2016. – Oct. – Vol. 8, № 10. – Р. 757-759.

Неврология. Национальное руководство / Под ред. акад. РАН Е.И. Гусева, акад. РАН А.Н. Коновало-ва, проф. А.Б. Гехт. – Москва: ГЭОТАР-МЕДИА, 2016.

Feldman C.H. Hiraki L.T., Liu J., Fisher M.A., Solomon D.N., Alarcon G.S. Winkelmayer W.C., Costenbader K.H. Epidemiology and sociodemographics of systemic lupus erythematosus and lupus nephritis among US adults with Arthritis Rheum. 2013 Mar; 65 (3):753 63.doi: 10.1002/art.37795

Mohan C., Putterman C. Genetics and pathogenesis of systemic lupus erythematosus and lupus nephritis. Nature Reviews Nephrology 2015; 11: 329–341. doi:10.1038/nrneph.2015.33

Суслина З.А., Гулевская Т.С., Максимова М.Ю., Моргунов В.А. Нарушения мозгового кровообра-щения: диагностика, лечение, профилактика. – Москва: МедПресс-информ, 2016. – 530 с.

Китаев В.М., Китаев С.В. Лучевая диагностика заболеваний головного мозга. – Москва: МЕД-пресс – информ, 2015.

Roberts D.M., Anderson A.L., Hidaka M., Swetenburg R.L., Patterson C., Stanford W.L., Bautch V.L. A vascular gene trap screen defines RasGRP3 as an angiogenesis-regulated gene required for the endothelial response to phorbol esters. Molecular and cellular biology 2014; 24: 24: 10515–10528. Doi:10.1128/MCB.24.24.10515–10528.

Sang A., Zheng Y.-Y., Morel L. Contributions of B cells to lupus pathogenesis. Molecular Immunology 2014; 62 (2): 6: 329–338.

Острые и хронические проблемы цереброваску-лярной патологии / Рейхерт Л.И., Кичерова О.А., Прилепская О.А. Учебное пособие. – Тюмень, 2015.

Costallat B.L., Ferreira D.M., Costallat L.T., Appen-zeller S. Myelopathy in systemic lupus erythematosus: clinical, laboratory, radiological and progression find-ings in a cohort of 1,193 patients // Rev. Bras. Reu-matol. Engl. Ed. – 2016. – May-Jun. – Vol. 56, № 3. – Р. 240-251

Böckle BC, Jara D, Aichhorn K, Junker D, Berger T., et al. Cerebral large vessel vasculitis in systemic lupus erythematosus. Lupus. 2014; 23(13): 1417-1421

Fernández-Nebro A, Rúa-Figueroa Í, López-Longo FJ, Galindo-Izquierdo M, Calvo-Alén J., et al. Car-diovascular events in systemic lupus erythematosus: a nationwide study in Spain from the RELESSER registry. Medicine (Baltimore). 2015; 94(29): e1183.