Авторы

  • Исломбек Акбаралиев
    Лойиҳа раҳбари, қ.х.ф.ф.д. (PhD):
  • Охунжон Жўраев
    Кичик илмий ходим (Ак. М.Мирзаев номидаги БУВИТИ)

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.dptms.78931

Ключевые слова:

Гилос Кримский-5 нав куртак пайванд кўчат ўлчов.

Аннотация

Мақолада гилоснинг “Кримский-5” пайвандтагида кўчат етиштиришда Скина, Лапинс ва Сариқ гилос павларини пайвандлашда куртак ва искана учулларидан фойдаланишнинг стандарт кўчат чиқишига таъсири ўрганилган.


background image

DEVELOPMENT OF PEDAGOGICAL TECHNOLOGIES IN

MODERN SCIENCES

International scientific-online conference

91

ХОНАДОНБАЙ УСУЛДА ГИЛОСНИНГ ИСТИҚБОЛЛИ

НАВЛАРИНИ “КРИМСКИЙ-5” ПАЙВАНДТАГИДА СТАНДАРТ

КЎЧАТЛАР ЕТИШТИРИШ

Акбаралиев Исломбек Рахимбердиевич

Лойиҳа раҳбари, қ.х.ф.ф.д. (PhD):

Жўраев Охунжон Бахтиёр ўғли

Кичик илмий ходим

(Ак. М.Мирзаев номидаги БУВИТИ)

https://doi.org/10.5281/zenodo.15222594

Аннотация.

Мақолада гилоснинг “Кримский-5” пайвандтагида кўчат

етиштиришда Скина, Лапинс ва Сариқ гилос павларини пайвандлашда
куртак ва искана учулларидан фойдаланишнинг стандарт кўчат чиқишига
таъсири ўрганилган.

Калит сўзлар.

Гилос, Кримский-5, нав, куртак, пайванд, кўчат, ўлчов.

Abstract

. The influence of the use of bud and needle tips on the standard

seedling yield was studied when grafting Skina, Lapins and Yellow cherry trees
in the "Krimsky-5" grafting of cherry.

Key words.

Cherry, Krimsky-5, variety, bud, graft, seedling, measurement..

Бугунги кунда гилос боғларини барпо қилишда кучсиз ўсивчи

пайвандтагларга уланган, ўзини-ўзи чанглатувчи навларнинг кўчатлардан
фойдаланишни талаб этмоқда. Сўнги йилларда мамлакатимизда хориждан
келтирилган

гилоснинг

Colt,

Piku,

Gisella,

CAB-6,

Кримский

пайвандтагларида кўчат етиштирилмоқда [1, 4].

Маданий нав ўсимлигининг битта ёки иккита куртакни бироз пўстлоқ

ва юпқа ёғочлиги билан кесиб олиб, пайвандтакка улашни куртак пайванд
деб аталади. Куртак пайванд июль охиридан бошлаб сентябрь
ўрталаригача, ҳали ўсимлик танасида ширалар юриб куртак, яъни
пайвандтаг пўстлоғи яхши кўчадиган даврда қилинади. Пайвандтаг
пўстлоғини яхши кўчиши учун пайвандлашдан 4-5 кун олдин
кўчатзорларни суғориш керак. Куртак пайванд қилинган вақтда
пайвандтагларни пўстлоғи ёғочлигидан яхши ажраладиган бўлиши керак.
Пайвандтагларининг илдиз бўғзи ёнидаги поялари одатда оддий
қаламдан ингичка бўлмаслиги илдиз бўғзидан 20 - 25 см гача бўлган
юқори қисмида ён новдалари бўлмаслиги лозим. Куртак пайванд дастлаб
бодомдан бошланади, кейин нок, олхўри, гилос, олча, ўрик, шафтоли,
тоғолча ва беҳилар пайванд қилинади.

Қишки пайванд - мева ўсимликларини фақат баҳор ва кузда эмас

қишда ҳам пайванд қилиш мумкин. Искана пайванд - бу усулда пайванд


background image

DEVELOPMENT OF PEDAGOGICAL TECHNOLOGIES IN

MODERN SCIENCES

International scientific-online conference

92

қилиш пайвандтаг ўз ўқига нисбатан кўндалангига кесилади. Қаламчани
пайвандтаг ёруғига тиқиб қўяётганида тирқиш боғ пичоғининг учи ёки
қаттиқ ёғочдан ясалган пона билан икки томонга шундай қилиб кесиб
қўйиладики, қаламча унинг орасига бемалол кирадиган ҳамда пайвандтаг
билан пайвандустнинг камбий қатламлари бир-бирига тўғри келадиган
бўлиши лозим [2, 3].

Тадқиқот услублари.

Тадқиқотлар Академик Махмуд Мирзаев

номидаги боғдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-тадқиқот
институти томонидан Тошкент вилояти Тошкент туманида амалга
оширилаётган “Тошкент туманида ин-витро шароитида кўпайтирилган
гилоснинг Кримский-5 пайвандтагида стандарт талабларига мос кўчат
етиштириш ва хонадонлар даромадини ошириш” мавзусидаги хонадонбай
лойиҳаси доирасида лойиҳа иштирокчилари А.Юсупов ва Г.Джалиловалар
хонадонларида олиб борилган.

Тадқиқот натижалари.

Тадқиқотлар давомида ин-витро шароитида

етиштирилган гилоснинг “Кримский-5” пайвандтагида Скина, Лапинс ва
Сариқ гилос навларининг кўчатлари куртак ва искана пайванд усулида
кўпайтирилди.

Куртак пайванд лойиҳа ижрочиси А.Юсупов томорқа майдонига

экилган “Кримский-5” пайвандтагида август ойининг 20-30-саналарида
амалга оширилган бўлиб, ҳар бир нав 500 донадан пайвандтагга
пайвандланди. Унга кўра гилоснинг Скина навида тутувчанлик 90% ни
тайёрланган кўчатлар сони 452 донани ташкил этди. Лапинс навида
тутувчанлик 85%, тайёр кўчатлар сони 425 донани ташкил этган бўлса,
навлар аро таққасланганда энг яхши кўрсаткич Сариқ гилос навида бўлиб,
тутувчанлик 94% ни, таёр кўчат сони 468 донани ташкил этди.

Искана пайвандлаш ишлари март ойининг 10-20-саналарида амалга

оширилган бўлиб, ҳар бир навни пайвандлаш учун 500 донадан гилоснинг
Кримский-5 пайвандтаги тайёрлаб олинди. Тадқиқот натижаларига кўра
бир муддатда, битта пайвандтагга уланган гилов навларида тайёр кўчат
чиқиши бироз бўлсада фарқли кўрсаткичларга эга бўлди. Тутувчанлик
Скина навида 78%, Лапинс навида 74%, Сариқ гилос навида 80% ни
ташкил этиб, лойиҳа ижрочиси Г.Джалилованинг томорқа ер майдонига
экилган 1 500 дона пайвандтагдан жами 1 164 дона тайёр кўчат олишга
эришилди (1-жадвал).



background image

DEVELOPMENT OF PEDAGOGICAL TECHNOLOGIES IN

MODERN SCIENCES

International scientific-online conference

93





1-жадвал
Гилоснинг “Кримский-5” пайвандтагида кўчат етиштиришда

пайвандлаш усулларининг кўчат чиқишига таъсири

Пайвандтаг

номи

Нав номи

Пайвандлаш

муддатлари

Пайванд-

ланган

кўчатлар

сони, дона

Тайёрланган

стандарт

кўчатлар

сони, дона

Тутувчан-

лик, %

Куртак пайванд усулида

1500

1345

90

Кримский-5

Скина

20-30-август

500

452

90

Лапинс

20-30-август

500

425

85

Сариқ гилос

20-30-август

500

468

94

Искана пайванд усулида

1500

1164

78

Кримский-5

Скина

10-20-март

500

392

78

Лапинс

10-20-март

500

371

74

Сариқ гилос

10-20-март

500

401

80

Хулоса.

Гилос навларини “Кримский-5” пайвандтагига пайвандлашда

куртак пайванддан фойдаланган 85-94%, искана пайванд қилинганда 74-
80% стандарт кўчат етиштиришга эришилади.

Юқори сифат ва миқдордаги гилос кўчатларини етиштириш, нав ва

танланган пайвандтагнинг мутоносиблигига, сифатига, пайвандлаш
муддати ва усулига, пайвандлашдан аввал боғ ва кўчатзорларда амалга
ошириладиган суғориш тадбирларига боғлиқ ҳисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1.

Абдикаюмов З.А., Буриев Х.Ч., Юлчиева Д.Т. Гилос пайвандтагларини

яшил қаламчасидан кўпайтиришнинг мақбул муддатлари. // “COVID-19
пандемиясидан кейин қишлоқ хўжалиги, боғдорчилик ва гулчилик
бизнесини шиддат билан тиклаш бўйича инновatsiон стратегиялар”.
Халқаро илмий анжуман тўплами. – Наманган, 2021. – 1-қисм. – Б. 106-109
2.

Аброров Ш. Мевали ва ток кўчатларини кўпайтириш ва пайвандлаш

усуллари. – Тошкент: – 2022. 19-21 б.
3.

Остонақулов Т.Э., Нарзиева С.Х. Мевачилик асослари. – Тошкент: –

2010. 77-110 б.
4.

Юлчиева Д., Низомитдинов З., Абдикаюмов З. Кучсиз ўсувчи гилос

кўчатларини етиштиришда клон пайвандтаг интеркаляр қўйилмасининг
роли // Агро Информ. – Тошкент: – 2021. –№1 –Б. 6-8 б.

Библиографические ссылки

Абдикаюмов З.А., Буриев Х.Ч., Юлчиева Д.Т. Гилос пайвандтагларини яшил қаламчасидан кўпайтиришнинг мақбул муддатлари. // “COVID-19 пандемиясидан кейин қишлоқ хўжалиги, боғдорчилик ва гулчилик бизнесини шиддат билан тиклаш бўйича инновatsiон стратегиялар”. Халқаро илмий анжуман тўплами. – Наманган, 2021. – 1-қисм. – Б. 106-109

Аброров Ш. Мевали ва ток кўчатларини кўпайтириш ва пайвандлаш усуллари. – Тошкент: – 2022. 19-21 б.

Остонақулов Т.Э., Нарзиева С.Х. Мевачилик асослари. – Тошкент: – 2010. 77-110 б.

Юлчиева Д., Низомитдинов З., Абдикаюмов З. Кучсиз ўсувчи гилос кўчатларини етиштиришда клон пайвандтаг интеркаляр қўйилмасининг роли // Агро Информ. – Тошкент: – 2021. –№1 –Б. 6-8 б.