Место доходов от само занятости в общих доходах населения в Узбекистане

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
306-310
9
5
Поделиться
Бердиев, Г., Кудратов, А., & Уринкулов, С. (2021). Место доходов от само занятости в общих доходах населения в Узбекистане . Экономика И Образование, (4), 306–310. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/economy_education/article/view/7627
Гайрат Бердиев, Гулистанский Государственный Университет

старший преподаватель PhD

Алишер Кудратов, Гулистанский Государственный Университет

 стажёр-преподователь

Сарварбек Уринкулов, Гулистанский Государственный Университет

Магистрант

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В нашей стране в повышении экономической активности населения, доходы от самозанятости играют значительную роль в структуре доходов населения. В статье разработана эконометрическая модель факторов, влияющих на доходы населения от самозанятости населения. Представленные в статье предложения служат для организации и развития малого бизнеса и семейного предпринимательства населения


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2021 йил, 4-сон

306

compiled on various criteria and characteristics of

the organization's workforce. After the research,

problems and barriers were found that hinder the

sustainable development of the company. On these

problems, proposals were made to eliminate the

issues identified to date. As it said before, our

companies should work not as post soviet countries

styles, but as the developed countries ways. So, this

research will be useful for companies, which try to

find the ways for further development and which

are directed to achieve their sustainable develop-

ment goals in the nearest future.

References:

1.

Corbett, C. J., & Klassen, R. D. (2016). Extending the horizons: environmental excellence as key to improving operations. Manufacturing &

Service Operations Management, 8(1), 5-22.

2.

Daily, B., Huang, S., 2001. Achieving sustainability through attention to human resource factors in environmental management International.

J. Oper. Prod. Manage. 21 (12), 1539–1552. https://doi.org/10.1108/01443570110410892.

3.

Elkington, J., 2017. Cannibals With Forks: The Triple Bottom Line of the 21st Century. Capstone, Oxford, 34-67

4.

Fauzi, H., Svensson, G., & Rahman, A. A. (2020). “Triple bottom line” as “Sustainable corporate performance”: A proposition for the future.

Sustainability, 2(5), 1345-1360

5.

Folinas, D., Aidonis, D., Triantafillou, D., & Malindretos, G. (2013). Exploring the greening of the food supply chain with lean thinking

techniques. Procedia Technology, 8, 416- 424.

6.

Jackson, S.E., Schuler, R., 2015. Understanding human resource management in the context of organizations and their environments. Annu.

Rev. Psychol. 46 (1), 237–264.

7.

Kiron, D., Kruschwitz, N., Haanaes, K., von Streng Velken, I., 2012. Sustainability nears a tipping point. MIT Sloan Manage. Rev. 53 (2), 69–74.

8.

Maryam Pervez Khana, Noraini Abu Talibb, Tan Owee Kowangc. (2020) The Development of a Sustainability Framework via Lean Green Six

Sigma Practices in SMEs Based upon RBV Theory. International Journal of Innovation, Creativity and Change. www.ijicc.net Volume 12, Issue 5, 2020, 81-

99

9.

Nour Chamsa, Josep García-Blandón. (2019) On the importance of sustainable human resource management for the adoption of sustainable

development goals. Resources, Conservation & Recycling 141 109–122

10.

Seebode, D., Jeanrenaud, S., & Bessant, J. (2017). Managing innovation for sustainability. R&D Management, 42(3), 195-206.

11.

Tasdemir, C., & Gazo, R. (2018). A Systematic Literature Review for Better Understanding of Lean Driven Sustainability. Sustainability, 10(7),

25-44.

12.

Yakovleva, N., Sarkis, J., & Sloan, T. (2012). Sustainable benchmarking of supply chains: the case of the food industry. International Journal of

Production Research, 50(5), 1297-1317.

13.

Yuri Yasinsky (2020) Modern governance for economic development. Republic of Belarus, Minsk, Bankaustkiy Vestnik, May, 15, 12-19

ЎЗБЕКИСТОНДА АҲОЛИ ДАРОМАДЛАРИ ТАРКИБИДА МУСТАҚИЛ РАВИШДА

БАНД БЎЛИШДАН ОЛИНГАН ДАРОМАДЛАРНИНГ ЎРНИ

Бердиев Ғайрат Ибрагимович -

Гулистон давлат университети катта ўқитувчиси. PhD

Қудратов Алишер Алижонович -

Гулистон давлат университети стажёр-ўқитувчи

Ўринқулов Сарварбек Ҳасанович -

Гулистон давлат университети, магистр

Аннотация:

Мамлакатимизда аҳолининг иқтисодий фаоллигини оширишда аҳоли даромадлари таркибида

мустақил равишда банд бўлишдан олинган даромадлари салмоқли ўрин тутади. Мақолада аҳолининг мустақил
равишда банд бўлишдан олинган даромадларига таъсир қилувчи омилларнинг эконометрик модели ишлаб чиқилган.
Мақолада берилган таклифлар аҳолининг кичик бизнес ва оилавий тадбиркорлик фаолиятини ташкил этиш ва
ривожлантиришга хизмат қилади.

Калит сўзлар:

аҳоли даромадлари, оилавий тадбиркорлик, “Бизнес юритиш” субрейтинги, инвестициялар,

эконометрик модел, “Jarke-Bera” тести, қолдиқлар гистограммаси, ноль гипотеза, регрессия тенгламаси.

МЕСТО ДОХОДОВ ОТ САМО ЗАНЯТОСТИ В ОБЩИХ ДОХОДАХ

НАСЕЛЕНИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ

Бердиев Ғайрат Ибрагимович -

Гулистанский Государственный Университет

старший преподаватель PhD

Кудратов Алишер Алижанович -

Гулистанский Государственный Университет стажёр-преподователь

Уринқулов Сарварбек Хасанович -

Магистрант Гулистанский Государственный Университет

Аннотация:

В нашей стране в повышении экономической активности населения, доходы от самозанятости

играют значительную роль в структуре доходов населения. В статье разработана эконометрическая модель
факторов, влияющих на доходы населения от самозанятости населения. Представленные в статье предложения
служат для организации и развития малого бизнеса и семейного предпринимательства населения.

Ключевые слова:

доходы населения, семейный бизнес, субрейтинг «Doing Business», инвестиции, эконометри-

ческая модель, тест Jarke-Bera, остаточная гистограмма, нулевая гипотеза, уравнение регрессии.

ДЕМОГРАФИЯ. МЕҲНАТ ИҚТИСОДИЁТИ


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2021 йил, 4-сон

307

ROLE OF INDEPENDENT SELF-EMPLOYMENT IN POPULATION INCOME IN UZBEKISTAN

Berdiyev Gayrat Ibragimovich -

Gulistan State University senior teacher PhD,

Qudratov Alisher Alijanovich -

Gulistan State University trainee teacher

Urinqulov Sarvarbek Xasanovich

Gulistan State University master's student

Annotation:

In our country, in increasing the economic activity of the population, income from self-employment play a

significant role in the structure of the population's income. The article develops an econometric model of factors influencing the
income of the population from self-employment of the population. The proposals presented in the article serve for the
organization and development of small business and family entrepreneurship of the population.

Key words:

household income, family business, “Doing Business” sub-rating, investments, econometric model, Jarke-Bera

test, residual histogram, null hypothesis, regression equation.

Ўзбекистонда уй хўжаликларининг иқти-

содий фаоллигини оширишнинг устувор йўна-

лишларидан бири бу оилавий тадбиркорликни

ташкил этиш деб баҳоланган. Оилавий тадбир-

корлик фаолиятининг муваффақияти, бирин-

чидан, оиланинг моддий ресурсларига, иккин-

чидан, унинг аъзоларининг тадбиркорлик қо-

билиятига танланган фаолият йўналишига,

унинг объектига ҳамда демографик тавсифла-

рига, оила аъзоларининг сонига, жинсига, ёши,

соғлигининг ҳолатига боғлиқдир.

Ўзбекистон Республикасини ривожланти-

ришнинг бешта устувор йўналиши бўйича

Ҳаракатлар стратегияси хусусий мулк ҳуқуқи ва

кафолатларини ишончли ҳимоя қилишни

таъминлаш, хусусий тадбиркорлик ва кичик

бизнес ривожи йўлидаги барча тўсиқ ва чеклов-

ларни бартараф этиш, унга тўлиқ эркинлик бе-

риш, “Агар халқ бой бўлса, давлат ҳам бой ва

кучли бўлади”[1] деган тамойилни амалга оши-

риш борасидаги тадбирларга алоҳида эътибор

қаратилган.

Ўзбекистон Республикаси Президенти то-

монидан 2018 йил 7 июндаги «Ҳар бир оила-

тадбиркор» дастурини амалга ошириш тўғри-

сида ПҚ-3777 сон Қарори [2] республикамиз уй

хўжаликларини иқтисодий фаоллиги даражаси-

ни оширишнинг ҳуқуқий, иқтисодий-молиявий

асосларини белгилаб берувчи муҳим меъёрий

ҳужжат бўлиб ҳизмат қилади. Дастур доирасида

оилавий тадбиркорликни ривожлантириш учун
– энг кам иш ҳақининг 150 баробаригача, рўй-

хатга олинган кичик бизнес субъектлари учун –

1000 баробаригача ва тадбиркорлик субъектла-

рининг инвестицион лойиҳаларини кредитлаш

учун –1000 баробардан ошиқроқ миқдорда им-

тиёзли кредитлар ажратилди.

Тадқиқотимизда уй хўжаликларининг да-

ромадлари ва харажатлари ўртасидаги боғлиқ-

лик очиб берилиб, даромадлар харажатларнинг
харид фондини ҳосил қилиши асослаб берил-

ган. Шу боис уй хўжалиги учун пул даромадини

топиш, харид қурбини кафолатлаш шартдир. Уй

хўжаликларининг умумий даромадига пул

даромадлари ва натура шаклидаги даромад-

лар, шунингдек доимий асосда такрорланувчи

хусусиятга эга бўлган, йиллик ёки ундан кам

вақт оралиғида уй хўжалиги ёки унинг алоҳида

аъзоларига тушадиган тушумлардан ташкил

топади. Ўзбекистонда 2019 йилда аҳолининг

умумий даромадлари 344,7 трлн. сўмни ташкил

қилди ва номинал ўсиш суръати 121,9%ни

ташкил этди. Таҳлилларга кўра, аҳолининг пул

даромадлари таркибида ёлланма ишчиларнинг

меҳнат фаолиятидан ва трансфертлардан олин-

ган даромади пасайиб бориш тенденциясига

эга. Ёлланма ишчиларнинг меҳнат фаолияти-

дан олинган даромади тадқиқ этилаётган давр-

да 41,5 ¿дан 27,1 ¿гача, трансфертлардан

олинган даромади 28,4¿дан 25,3¿гача пасай-

ган. Бу даврда аксинча аҳолининг мустақил ра-

вишда банд бўлишдан олинган даромад улуши

25,8¿дан 42,0¿ гача ўсган. Мамлакатимиздаги

аҳоли даромадлари таркибининг таҳлили шуни

кўрсатадики, кейинги йилларда тадбиркорлик
фаолияти ва мулкдан олинган даромадларнинг

улуши ўсиб бормоқда. Тадқиқ этилган даврда

аҳолининг умумий даромадлари таркибида

уларнинг улуши 49,8¿дан 2019 йилга келиб

59,5¿га ўсди (3-расм).

Таъкидлаш жоизки, сўнгги йилларда аҳо-

ли даромадларининг ўсиши билан бир қаторда

харажатлар таркибида озиқ-овқат маҳсулотла-

рининг улуши барқарорлашиб, ноозиқ-овқат ва
хизматларга қилинаётган харажатларнинг сал-

моғи ортиб бормоқда. Уй хўжаликларининг ва

унинг ижтимоий гуруҳлари ялпи харажатлари –

бу турли хўжалик субъектларидан товарлар ва

хизматларни сотиб олиш харажатлари, молия-

кредит тизимига тўловлар, шахсий ёрдамчи

хўжаликлар маҳсулотларини истеъмол қилиш

ва ишлаб чиқариш мақсадларида фойдаланиш,

кўрилган зарар, қарзни қоплаш ва қимматли
қоғозларни сотиб олиш харажатлари йиғинди-

сини ташкил этади.

ДЕМОГРАФИЯ. МЕҲНАТ ИҚТИСОДИЁТИ


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2021 йил, 4-сон

308

3-расм. Ўзбекистон Республикасида аҳолини умумий даромадларининг

таркиби (фоизда)

Манба:

Статистика қўмитасининг 2005-2019 йиллар бўйича маълумоти асосида муаллиф томонидан тузиб чиқилган.

2020 йилда Жаҳон банки томонидан

эълон қилинган “Бизнес юритиш” рейтингига
кўра Ўзбекистон Республикаси 190 та мамлакат

ўртасида 69 - ўринни эгаллади. Шу ўринда кел-

тириб ўтиш лозимки, Жаҳон банкининг маъру-

засида қайд этилишича “янги бизнесни қўллаб-

қувватлаш” меъзони бўйича Ўзбекистон айни

пайтда глобал рейтингда, корхоналарни рўй-

хатдан ўтказишда – 8, қурилиш учун руҳсатнома

олишда-132, электр таъминотига уланишда- 36,

мулкни рўйхатдан ўтказишда - 72, кредитлар

олишда – 67, миноритар инвесторларни ҳимоя

қилишда – 37, солиққа тортишда – 69, халқаро

савдода – 152, шартномалар ижросини таъмин-

лашда – 22, қарздорликни бартараф этишда –

100 ўринларни эгаллаган. Ўзбекистон кейинги
йилларда тадбиркорлик фаолияти учун ишби-

лармонлик муҳитини яхшилаш соҳасида энг

яхши натижаларга эришган дунёдаги 20 давлат-

дан бири сифатида эътироф этилди[3].

Аҳолининг иқтисодий фаоллик кўрсткичи

бўлган “Бизнес юритиш” (Doing business) рей-

тинги мамлакатларда бизнес муҳитининг энг

ишончли мезонларидан бири ҳисобланади. Шу-

нинг учун мустақил равишда олинган даромад-

ларга таъсир қилувчи омил сифатида “Бизнес

юритиш” рейтингидаги бизнесни бошлаш (Star-

ting a business) субрейтинги олинди (1-жадвал).

1-жадвал

Аҳоли даромадлари таркибида мустақил равишда банд бўлишдан олинган

даромадлар ва бизнесни бошлаш субрейтинги

[4]

Мустақил равишда олинган даромадлар-

га таъсир қилувчи ушбу икки омилнинг таъсир

қилиш механизми қуйидаги 1-расмда келтирил-

ган. Шу муносабат билан аҳолининг иқтисо-дий

фаоллик кўрсткичи бўлган “Бизнес юритиш”

(Doing business) рейтинги мамлакатларда

бизнес муҳитининг энг ишончли мезонларидан

бири ҳисобланади.

Шунинг учун мустақил равишда олинган

даромадларга таъсир қилувчи омил сифатида

“Бизнес юритиш” рейтингидаги бизнесни бош-

лаш (Starting a business) субрейтинги олинди.

Мустақил равишда олинган даромадларга таъ-

сир қилувчи ушбу икки омилнинг таъсир қи-

лиш механизми 2-расмда келтирилган.

Шунинг учун, 2-жадвалга мувофиқ, асо-

сий капиталга киритилган инвестициялар ва

бизнесни бошлаш субрейтингининг мустақил

равишда банд бўлишдан олинган даромадларга

таъсирини қуйидаги эконометрик моделда акс

эттириш мумкин:

[6]

Бу ерда:

49,8

28,4

2,4

25,8

41,5

67,3

59,5

25,3

3,5

42,0

27,1

69,1

0

20

40

60

80

кичик тадбиркорликдан олинган даромад

трансфертлардан даромад

мол-мулкдан олинган даромад

мустақил равишда банд бўлишдан олинган даромад

ёлланма ишчиларнинг даромади

меҳнат фаолиятидан олинган даромад

2019й.

2005й.

Йи

л

л

ар

Мустақил

равишда банд

бўлишдан

олинган даромад,

млрд.сўм

Асосий

капиталга

киритилган

инвестиция-

лар, млрд.сўм

Бизнесни

бошлаш

субрейтинги,

балл

Йи

л

л

ар

Мустақил

равишда банд

бўлишдан

олинган даромад,

млрд.сўм

Асосий

капиталга

киритилган

инвестиция-

лар, млрд.сўм

Бизнесни

бошлаш

субрейтинги,

балл

2005

2509,9

3165,2

76,89

2013

25258,5

30490,1

84,89

2006

3109,2

4041,0

77,15

2014

32677,2

37646,2

90,45

2007

4066,3

5903,5

76,85

2015

42068,9

44810,4

90,47

2008

5609,2

9555,9

81,77

2016

54497,8

51232,0

93,91

2010

11911,2

16463,7

82,72

2017

64239,0

72155,2

93,93

2011

16586,5

19500,0

81,46

2018

105072,1

124231,3

95,54

2012

19987,1

24455,3

84,21

2019

144774,0

189924,3

96,2

ДЕМОГРАФИЯ. МЕҲНАТ ИҚТИСОДИЁТИ


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2021 йил, 4-сон

309

-Ўзбекистонда аҳолининг мустақил

равишда банд бўлишдан олинган даромади.

- Ўзбекистонда асосий капиталга кири-

тилган инвестициялар.

-“Бизнесни юритиш” рейтинги таркиби-

даги “Бизнесни бошлаш” субрейтинги баллари.

,

va

регрессия тенгламаси пара-

метрлари.

- регрессия тенгламасининг стохастик

қисми.

1-расм. Мустақил равишда олинган аҳоли даромадларига таъсир қилувчи

омилларнинг таъсир қилиш механизми

[5]

Энг кичик квадратлар усулини қўллашда

муҳим шартлардан бири бу қолдиқларнинг

нормал тақсимланганлигидир. Буни текшириш

учун аввалига қолдиқлар гистограммасини кў-

риб чиқамиз. Кейин Жарке-Бера тести билан

нормал тақсимланганлигини текширамиз.

2-жадвал натижаларига кўра, олинган

омиллар асосий капиталга инвестициялар ва

бизнесни бошлаш субрейтинги бўйича баллар

статистик жиҳатдан аҳамиятли ва мустақил

равишда банд бўлишдан олинган даромадга

ижобий таъсирга эга.

2-жадвал

Регрессия тенгламаси параметрларининг қийматлари

[7].

Coef.

Std. err.

T

P>|t|

95 % Conf. Interval

0,55

0,22

2,53

0,03

0,07

1,03

2,42

107,43

2,26

0,05

6,38

479,29

Cons.

-18449

7715,57

-2,39

0,04

-35430,86

-1467,17

3-жадвалдаги натижалар шуни кўрсатди-

ки, модел умумий жиҳатдан олганда статистик

жиҳатдан аҳамиятли, чунки F-статистиканинг

P-қиймати жуда кичик сон (0.001). Бундан таш-

қари олинган икки омилдаги ўзгаришлар нати-

жавий белгидаги ўзгаришларнинг 94¿ни изоҳ-

лаб бера олади. Буни детерминация коэффици-

енти 0,94 га тенглигидан билиб олиш мумкин.

3-жадвал

Регрессия тенгламасининг мезонлар бўйича текшириш натижалари

[8]

Source

SS

Df

MS

Number of obs.

=

14

Model

143206107,2

2

71603053,6

F(3,12)

=

98,9

Residual

7966191,3

11

724199,2

Prob>F

=

0.001

Total

151172298,5

13

R-squared

=

0.947

2-расмдаги гистограммадан қолдиқлар

нормал тақсимланганлигини визуал жиҳатдан

тасдиқлай олмаймиз, шунинг учун Жарке-Бера

тестидан фойдаланамиз. Бунда ноль гипотеза

қолдиқлар нормал тақсимланган деб таъкидла-

са, муқобил гипотеза қолдиқлар нормал тақ-

симланмаган деб фараз қилади. STATA-14 дас-
тури ёрдамида Жарке-Бера тести бўйича X

i

-

квадрат статистика қийматларини ва 5¿ му-

ҳимлик даражасида X

i

-квадрат статистиканинг

жадвалдаги қийматларини ҳисоблаймиз (3-

расм).

STATA-14 дастури ёрдамида Жарке-Бера

тести бўйича X

i

-квадрат статистика қийматла-

рини ва 5 ¿ муҳимлик даражасида X

i

-квадрат

статистиканинг жадваладаги қийматларини

ҳисоблаймиз.

4-жадвал маъмумотларига таяниб, шун-

дай хулоса қилиш мумкинки, биз қолдиқлар

нормал тақсимланган деган ноль гипотезани

• бизнес муҳитинг

яхшиланиши;

• тадбиркорлик

фаолиятига инвестиция

оқимининг кўпайиши.

Бизнес муҳити

• тадбиркорлик

фаолиятига

шароитларнинг

яхшиланиши ва

тадбирлкорлик

фаолиятининг

кенгайиши

Тадбиркорлик


• Аҳолининг мустақил

равишда олинган

даромадларининг

ортиши

Аҳоли

даромадлари

ДЕМОГРАФИЯ. МЕҲНАТ ИҚТИСОДИЁТИ


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2021 йил, 4-сон

310

рад эта олмаймиз. Бу энг кичик квадратлар

усулидаги регрессия тенгламаси коэффицент-

лари статистик аҳамиятлилигини текширувчи

гипотеза текширувлари ишончли эканини кўр-

сатади. 1-жадвалдаги маълумотларга таяниб,

регрессия тенгламасининг детерминанлик қи-

смини қуйидагича белгилаш мумкин:

[9]

2-расм. Моделнинг қолдиқлар гистограммаси

2-тенгликдан қуйидаги хулосаларни чи-

қаришимиз мумкин. Бошқа омиллар ўзгармаган

шароитда асосий капиталга инвестицияларнинг

бир бирликка ўзгариши аҳолининг муста-қил

равишда банд бўлишдан олган даромадини 0,55

бирликка оширади.

4-жадвал

Жарке-Бера тести учун X

i

-квадрат статистикаси қийматлари

X

i

- квадратнинг ҳисобланган қиймати

1.26

X

i

- квадратнинг жадвалдаги қиймати

5.99

“Бизнесни бошлаш” субрейтинги 2-тенг-

ликдан қуйидаги хулосаларни чиқаришимиз

мумкин. Бошқа омиллар ўзгармаган шароитда

асосий капиталга инвестицияларнинг бир бир-
ликка ўзгариши аҳолининг мустақил равишда

банд бўлишдан олган даромадини 0,55 бирлик-

ка оширади. “Бизнесни бошлаш” субрейтин-

гидаги бир балли ижобий ўзгариш эса мустақил

равишда банд бўлишдан олинадиган даро-

мадни 2,42 бирликка оширади.

Ушбу моделдаги таҳлиллардан қуйидаги

тенденцияларни кузатиш мумкин:

мустақил равишда ўз-ўзини банд қи-

лиш аҳолиининг иқтисодий фаоллигига тўғри-

дан-тўғри таъсир этиб, уларни кўпроқ оилавий

тадбиркорлик фаолияти билан шуғулланишни

тақозо қилади.

аҳоли томонидан кичик бизнес ва

оилавий тадбиркорлик фаолиятини ташкил

этиш ва ривожлантиришда иқтисодиётдаги

бизнес муҳити ва унга йўналтирилаётган ин-

вестициялар ҳажми катта аҳамият касб этади.

эконометрик моделдаги таҳлилларда

шу нарса маълум бўлдики, келажакда аҳоли-

нинг мустақил равишда банд бўлишдан олин-

ган даромадини ошириш учун узлуксиз равиш-

да бизнес муҳитини яхшилаш ва киритилаётган

инвестициялар ҳажмини ошириш зарурлигини
кўрсатади.

Манба ва фойдаланилган адабиётлар:

1. Шавкат Мирзиёев 2016 йилнинг 14 декабрь куни Олий Мажлис палаталарининг қўшма мажлисидаги нутқи.
2. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 7 июндаги «Ҳар бир оила-тадбиркор» дастурини амалга

ошириш тўғрисида ПҚ-3777 сонли қарори.

3. https://www.gazeta.uz/ru/2020/10/24/doing-business-2020/
4. Хейка Грамков. “Ведение бизнеса”, Обеспечение исполнения контрактов – Узбекистан и 5 стран – лидеров в

2019 году. Отчет Агентства США по международному развитию (USAID) –С.-5.

5. Муаллиф ишланмаси.
6. Муаллиф ишланмаси.

7. Муаллиф тадқиқотлари асосида “STATA 14” дастурида ҳисоблаб чиқилган

0

2.

0e

-0

4

4.

0e

-0

4

6.

0e

-0

4

De

nsi

ty

-1500

-1000

-500

0

500

1000

Residuals

ДЕМОГРАФИЯ. МЕҲНАТ ИҚТИСОДИЁТИ

Библиографические ссылки

Шавкат Мирзиёев 2016 йилнинг 14 декабрь куни Олий Мажлис палаталарининг кушма мажлисидаги нутци.

Узбекистан Республикаси Президентининг 2018 йил 7 июндаги «Х,ар бир оила-тадбиркор» дастурини амалга ошириш тугрисида П К-3777 сонли царори.

https://www.gazeta.uz/ru/2020710/24/doing-business-2020/

Хейка Громкое. "Ведение бизнеса", Обеспечение исполнения контрактов - Узбекистан и 5 стран - лидеров в 2019 году. Отчет Агентства США по международному развитию (USAID) -С.-5.

Муаллиф ишланмаси.

Муаллиф ишланмаси.

Муаллиф тад^и^отлари асосида "STATA 14”дастурида хусоблаб чи^илган

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов