Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2025-yil, yanvar
www.e-itt.uz
285
МУЛКИЙ СОЛИҚҚА ТОРТИШНИНГ МАКРОИҚТИСОДИЙ КЎРСАТКИЧЛАРГА
ТАЪСИРИНИ МОДЕЛЛАШТИРИШ
Алияров Олим Абдуғапарович
Термиз давлат университети
ORCID: 0009-0004-3784-4335
Аннотация.
Мақолада мулкий солиққа тортишнинг макроиқтисодий кўрсаткичларга
таъсирини
моделлаштириш
масалалари
тадқиқ
этилган.
Мулкий
солиқларни
моделлаштиришнинг ўзига хос хусусиятлари, солиқ салоҳиятини баҳолаш усуллари ва уларнинг
афзалликлари ҳамда камчиликлари таҳлил қилинган. Мулкий солиқларнинг ролини кўриб чиқиш
бўйича хорижий
тажриба ўрганилган ва уч гуруҳга бўлинган ёндашувлар тизимлаштирилган.
Мулкий солиқнинг макроиқтисодий кўрсаткичларга таъсири бўйича тадқиқотлар натижалари
асосида таклифлар ва тавсиялар
ишлаб чиқилган.
Калит сўзлар:
мулкий солиқ, макроиқтисодий кўрсаткичлар, моделлаштириш, солиқ
салоҳияти,
солиқ базаси, регрессион таҳлил, кўчмас мулк, инвестициялар, корреляция, солиқ
ставкаси, солиқ тушумлари.
МОДЕЛИРОВАНИЕ ВЛИЯНИЯ НАЛОГООБЛОЖЕНИЯ ИМУЩЕСТВА НА
МАКРОЭКОНОМИЧЕСКИЕ ПОКАЗАТЕЛИ
Алияров Олим Абдугапарович
Термезский государственный университет
Аннотация
.
В статье исследованы вопросы моделирования влияния налогообложения
имущества на макроэкономические показатели. Проанализированы особенности моделирования
налогов на имущество, методы оценки налогового потенциала и их преимущества и недостатки.
Изучен зарубежный опыт рассмотрения роли налогов на имущество и систематизированы
подходы, разделенные на три группы. На основе результатов исследований по влиянию налога на
имущество на макроэкономические показатели разработаны предложения и рекомендации.
Ключевые слова:
налог на имущество, макроэкономические показатели, моделирование,
налоговый потенциал, налоговая база, регрессионный анализ, недвижимость, инвестиции,
корреляция, налоговая ставка, налоговые поступления
.
MODELING THE IMPACT OF PROPERTY TAXATION ON MACROECONOMIC INDICATORS
Aliyarov Olim Abdugaparovich
Termez State University
Abstract.
The article examines the issues of modeling the impact of property taxation on
macroeconomic indicators. The characteristics of property tax modeling, methods for assessing tax
potential, and their advantages and disadvantages have been analyzed. Foreign experience in examining
the role of property taxes has been studied, and approaches divided into three groups have been
systematized. Based on the results of research on the impact of property tax on macroeconomic indicators,
proposals and recommendations have been developed.
Keywords:
property tax, macroeconomic indicators, modeling, tax potential, tax base, regression
analysis, real estate, investments, correlation, tax rate, tax revenues.
UO‘K:
336.22
I SON - YANVAR, 2025
285-292
00
Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2025-yil, yanvar
www.e-itt.uz
286
Кириш.
Мулкий солиқлар давлат молия тизимининг муҳим қисми бўлиб, улар нафақат
бюджет даромадларини шакллантиришда, балки ҳудудларнинг ижтимоий
-
иқтисодий
ривожланишини рағбатлантиришда ҳам катта аҳамиятга эга. Маҳаллий бюджетларнинг
молиявий мустақиллигини таъминлаш, инфратузилмани ривожлантириш ва аҳоли
учун зарур шароитлар яратишда мулкий солиқларнинг ролини кучайтириш ҳозирги
давр талабларидан бири ҳисобланади.
Бугунги кунда кўплаб мамлакатларда маҳаллий ҳокимиятлар маҳаллий ва давлат
хизматларини молиялаштириш учун турли шаклдаги мулкий солиқларга таянади.
Мулкий солиқларнинг аҳамияти турли мамлакатларда албатта турлича. Айрим
мамлакатларда мулкий солиқлар маҳаллий бюджетнинг асосий даромад манбаини
ташкил этса, бошқаларида унинг ўрни анча кичикроқ. Мулкий солиқларнинг аҳамияти
ва унинг йиғимлари маҳаллий ҳокимиятлар учун турли даражадаги ижтимоий ва
инфратузилмавий лойиҳаларни молиялаштириш имконини яратади. Шу билан бирга,
бу солиқлар тўловчиларга юк бўлиши ва мулкка эгаликнинг иқтисодий
самарадорлигига таъсир қилиши
мумкин. Маҳаллий иқтисодий шароитлар, мулк
турлари ва солиқ ставкалари ўртасидаги фарқлар туфайли мулкий солиқларнинг
умумий аҳамияти ҳар бир мамлакатда ўзгача кўринишда намоён бўлади. Шу билан
бирга, ҳудудлар кесимида мулкий солиқларнинг таъсири турлича намоён бўлиши
сабабли, уларни солиққа тортишда индивидуал ёндашувни жорий қилиш зарур. Ҳар бир
ҳудуднинг иқтисодий, ижтимоий ва инфратузилмавий хусусиятларини ҳисобга олган
ҳолда солиқ тизимини такомиллаштириш мулкий солиқларнинг самарадорлигини
янада ошириш имконини яратади.
Адабиётлар шарҳи.
Ҳудуднинг «солиқ портфели»ни баҳолашда мулкий солиқ тушумлари
кўрсаткичларидан фойдаланилади Малкина ва Балакиннинг (2017) тадқиқотларида
ҳудудларнинг солиқ портфели Марковицнинг (2015) инвестиция портфели билан
ўхшаш тарзда кўриб чиқилган. Кўрсаткичларни маълум бир алгоритм бўйича ҳисоблаш
ва олинган натижалар асосида солиқ тушумлари барқарорлиги нуқтаи назаридан энг
юқори ва энг кам хатарли ҳудуд ва тармоқларни аниқлаш таклиф этилади. Бироқ, риск
даражаси турлича бўлган ҳудудлар ва тармоқларда натижани шакллантирадиган солиқ
турлари бўйича декомпозиция амалга оширилмайди.
Макдоналд (2008) маҳаллий бюджетга солиқ тушумларини максималлаштирувчи
мулкий солиқлар ставкасини аниқлаш учун ҳудуднинг тижорат ва саноат кўчмас
мулк
бозори моделини ишлаб чиқди. Ўнда кўчмас мулкка маҳаллий солиқнинг максимал
даромад ставкаси учун тенглама олинган бўлиб, ундан максимал солиқ ставкасини
баҳолашда фойдаланиш мумкин, шунда ҳақиқий солиқ ставкаси билан таққослаш
мумкин бўлади.
Зодроу ва Муфитахароиннинг (2012) тадқиқотларида мулкий солиқларнинг
таъсири иқтисодиётнинг тўрт сектори кесимида кўриб чиқилди. Ҳудуднинг шундай бир
ҳолати моделлаштириладики, бунда капиталнинг мутлақо ўзгарувчан таклифига
эътибор бевосита истеъмолчиларга ва аксинча меҳнат ресурслари ва ер эгаларига
кўчишга қаратилади. Мол
-
мулк солиғи мулкий солиқлар гуруҳида кўриб чиқилади,
лекин бунда асосий эътибор корхонага таъсир этишга қаратилади. Таҳлил қуйидаги
секторлар бўйича ўтказилади: қишлоқ хўжалиги, ишлаб чиқариш саноати, коммунал
хизматлар, коммунал бўлмаган (бошқа) хизматлар. Муаллифлар ҳудудда мулкий
солиқлар биринчи навбатда даромад манбаига тўғри келади, бу эса ўз навбатида
ҳудудда бизнес юритиш тўғрисидаги қарорга таъсир кўрсатиши мумкин деган хулосага
келадилар.
Салвонинг (1970) тадқиқотида мулкий солиқлар ва ҳудудда жалб қилинган
Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2025-yil, yanvar
www.e-itt.uz
287
инвестициялар ҳажмининг ўзаро боғлиқлиги кўриб чиқилади. Муаллиф уй
-
жой ва у
қурилган ерга нисбатан мулкий солиқлар ставкаларининг ўзгариши ва кўчмас мулк
объектини модернизация қилишга йўналтирилган капитал қўйилмалар миқдорининг
таъсирини кўриб чиқади. Натижада узоқ муддатли истиқболда солиқ ставкаларининг
оширилиши рағбатлантирувчи таъсир кўрсатиши, узоқ муддатли истиқболда
ставкаларнинг пасайтирилиши эса қўшимча маблағларни жалб қилишга ёрдам бериши
аниқланди. Тадқиқотда кўчмас мулк объектларига инвестициялар модернизация
нуқтаи назаридан кўриб чиқилган. Қулай шароит яратишда кўчмас мулк эгаси кўчмас
мулк объектини яхшилашга, шу билан унинг бозор қийматини оширишга интилади, деб
тахмин қилинади.
Солиқ тушумларини, хусусан мулкий солиқларни таҳлил қилиш одатда умумий
мувозанатнинг оддий моделларида ўтказилади, бунда масала капитал эгалари, ишчилар
ёки истеъмолчилар солиқларни кўпайтириш юкини кўтаришга мойилми, деган саволга
бориб тақалади. Жавоб одатда бир неча технологик параметрларнинг нисбий
катталикларига ва тўғри аниқланган иқтисодий самараларга боғлиқ бўлади. Масалан,
Деверо ва Лав
(1994)
жисмоний ва инсон капиталини биргаликда жамғаришга
асосланган эндоген ўсишнинг икки секторли моделини кўриб чиқадилар. Ўтиш даври
динамикаси ҳам, мувозанатлашган ўсиш траекторияси ҳам ҳисоблаб чиқилади,
шунингдек иш ҳақига солинадиган солиқларга, капиталга солинадиган солиқларга,
истеъмолга солинадиган солиқларга муносабат ўрганилади. Муаллифлар солиқлар
ўртасидаги фарқлар уларнинг узоқ муддатли ўсиш суръатларига таъсири нуқтаи
назаридан нисбатан аҳамиятсиз деган хулосага келадилар. Модель доирасида мулкий
солиқлари кўриб чиқилмаган, аммо тадқиқотда келтирилган моделлар мулкий
солиқларнинг
таъсирини таҳлил қилиш учун мослаштирилиши мумкин (
Henderson,
1985).
Иқтисодий ўсишнинг икки секторли моделининг модернизацияланган варианти
солиқ юкини таҳлил қилиш учун Шоттл (1985) томонидан ишлаб чиқилган умумий
мувозанатнинг уч секторли модели ҳисобланади. Модель оддий икки секторли
моделдан фақат қўшимча сектор қўшилиши билангина эмас, балки капитал ва иш кучи
далиллари ёрдамида аниқлашнинг классик анъанасидан воз кечиши билан ҳам фарқ
қилади. Мулкий солиқлар моделда уй
-
жой хизматлари ва бошқа товарларни ишлаб
чиқаришда фойдаланиладиган кўчар мол
-
мулкка нисбатан эмас, балки кўчмас мулкка
нисбатан қўлланиладиган қисман солиқ сифатида белгиланган. Модель мулкий
солиқнинг экзоген омилини киритиш натижасида юзага келган эндоген
ўзгарувчиларнинг фоиз ўзгаришларини баҳолаш учун унинг параметрларининг сонли
қийматларини танлаш орқали миқдорий баҳоланади. Солиқнинг асосий самараси
кўчмас мулкнинг нисбатан қимматлашуви (жисмоний шахслар учун) ва уни ишлаб
чиқаришнинг қисқаришидир (юридик шахслар учун).
Тадқиқот методологияси.
Ўшбу тадқиқотда мулкий солиқларнинг макроиқтисодий кўрсаткичларга
таъсирини ўрганиш учун турли илмий усуллар қўлланилди. Биринчи навбатда,
корреляцион ва регрессион таҳлиллар орқали мулкий солиқлар тушумлари билан
асосий капиталга инвестициялар ўртасидаги боғлиқлик аниқланди. Регрессия
моделлари асосида солиқ тушумларига таъсир этувчи омиллар баҳоланди ва уларнинг
таъсир даражаси кўрсатиб ўтилди.
Тадқиқотда эконометрик
моделлаштиришдан кенг фойдаланилди. Ҳудудларнинг
солиқ салоҳиятини баҳолашда аддитив ва мультипликатив моделлар қўлланиб, солиқ
базасини шакллантирувчи омилларнинг ҳиссаси аниқланди. Чизиқли регрессия ва
статистик таҳлил усуллари орқали маълумотлар қайта ишланди. Шунингдек, ҳудудий
таҳлил усули орқали турли ҳудудларда мулкий солиқларнинг ижтимоий
-
иқтисодий
Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2025-yil, yanvar
www.e-itt.uz
288
ривожланишга таъсири ўрганилди. Чет эл тажрибасини ўрганиш орқали халқаро
ёндашувлар таҳлил қилинди ва уларнинг Ўзбекистон шароитидаги мослашувчанлик
имкониятлари ўрганилди.
Таҳлил ва натижалар муҳокамаси.
Тадқиқотларда юридик шахсларнинг мол
-
мулкига солинадиган солиқ бўйича
солиқ базасини ҳудуд ҳолатининг макроиқтисодий кўрсаткичларига, шу жумладан
асосий капиталга қилинган инвестицияларга боғлиқ ҳолда моделлаштиришга эътибор
қаратилган. Амалга оширилган тадқиқотларга кўра, омилларни босқичма
-
босқич
танлаш усули билан юридик шахсларнинг мол
-
мулкига солинадиган солиқ базасининг
регрессион модели тузилди, унга кўра асосий капиталга инвестициялар 1 млрд. сўмга
ошганда солиқ базаси 1,1 млрд. сўмга ошади. Бироқ, ҳудудлар кесимида
инвестицияларнинг аҳамияти турлича. Маълумотлар бўйича юридик шахсларнинг мол
-
мулкига солинадиган солиқ бўйича тушумларни аниқлаш учун кўп сонли регрессия
моделини қуришда
инвестициялар кўрсаткичи муҳим омиллар қаторига киритилмаган
(Дадашева, 2009). Бунда асосий фондларнинг актив ва пассив қисмига киритилган
инвестициялар тузилмавий моделлаштириш усули асосида ташкилотларнинг мол
-
мулк
солиғи тушумининг прогноз моделида ташкилотларнинг мол
-
мулк солиғи ўсишини
ҳисоблаш учун фойдаланилади. Асосий капиталга инвестицияларни рағбатлантириш
нуқтаи назаридан мол
-
мулкнинг хусусиятлари (қиймати, эскириш улуши) ва
инвестицияга йўналтириладиган фойда улушига қараб ташкилотларнинг мол
-
мулкига
солинадиган солиқ ставкасини оптимал ҳисоблаш формуласи таклиф этилган (Бухонова
va boshq., 2007).
Мулкий солиққа тортиш ва умуман мамлакат миқёсида макроиқтисодий
кўрсаткичларнинг ўзаро коррелятцион боғлиқлигини моделлаштириш аксарият
ҳолларда ушбу
солиқнинг аҳамиятини статистик хато даражасида кўрсатади, бу эса
қандайдир математик моделларни қуриш ва прогнозларни баҳолаш имкониятини
истисно қилади. Аммо мулкий солиқларнинг маҳаллий даражадаги иқтисодий
кўрсаткичларга таъсирини кўриб чиқишда уларнинг таъсиридан келадиган самарага
баҳо бериш мумкин. Бу ҳол мулкий солиқлар ставкалари пастлиги сабабли
мамлакатнинг ялпи ички маҳсулотида ҳам, солиқ тушумларининг умумий тузилишида
ҳам кам улушга эга эканлиги билан изоҳланади.
Мулкий солиқлар билан боғлиқ тадқиқотларнинг асосий хусусияти уни юридик ва
жисмоний шахсларнинг мол
-
мулкига солинадиган солиқларни ягона гуруҳига
бирлаштиришдир (1
-
расм).
1-
расм.
Мулкий
солиқларни моделлаштиришнинг ўзига хос хусусиятлари
Манба:
муаллиф томонидан тузилган.
Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2025-yil, yanvar
www.e-itt.uz
289
Мулкий
солиқлар
ҳудудларнинг солиқ салоҳиятини ҳисоблашда кўриб чиқилади,
бунда эконометрик инструментарийларни қўллаш воситасида алоҳида олинган ҳудуд
даражасида бошқа солиқлар орасида мулкий солиқнинг роли моделлаштирилади.
Сўнгра олинган натижалар билан ҳудуднинг
иқтисодий кўрсаткичлари ўртасидаги
корреляция кўриб чиқилади. Бу ерда методларнинг бир неча турларини ажратиб
кўрсатиш мумкин.
Солиқ салоҳиятини (СС) баҳолашнинг аддитив усулларидан фойдаланилганда
(
Алёхин, 2005), ҳудуднинг амалдаги солиқ даромадлари (СД)
миқдорлари, шунингдек,
солиқ тушумларини ошириш захираси (З) солиқ қарздорлиги суммалари бўйича
кўрсаткичлар жамланади. Ўмумий ҳолда текшириш учун модель қуйидаги тенглик
билан ифодаланади (Кашина, 2012)
:
СС = СД + З
(2)
Солиқ салоҳиятига таъсир кўрсатувчи кўпроқ омилларни қамраб олиш учун
аддитив модель солиқ тушумларини ошириш захиралари кўрсаткичи ўрнига тузатиш
коэффициентини (
k
) киритиш орқали мультипликативга айлантирилади:
СС =
k
х
СД
(3)
Репрезентатив солиқ тизими усули билан солиқ
салоҳиятини янада чуқурроқ
баҳолаш мумкин (Суглобов и Черкасовa, 2009).
Ҳисоб
-
китоб учун мамлакат бўйича
ўртача (репрезентатив) солиқ ставкаларида ҳудуддаги ҳар бир солиқ бўйича солиқ
базаси (СБ
i
), ҳудуддаги ҳар бир солиқ бўйича ҳақиқий тушумлар (Т
ij
) ва ҳудуддаги ҳар
бир солиқ бўйича ҳисобланган суммалар (СБ
ij
) тўғрисидаги маълумотлар олинади. Бу
ҳолда ҳисоблаш формуласи қуйидаги тенглик билан ифодаланади:
СС = ∑
СБ
𝒊
×
𝒏
𝒊=𝟏
∑
Т
𝐢𝐣
𝒎
𝒋=𝟏
∑
СБ
𝐢𝐣
𝒎
𝒋=𝟏
(4)
Ўшбу усул бўйича ҳисоблаш ҳар бир солиқнинг ҳиссасини кўришга имкон беради,
бу эса ўз навбатида структура кўрсаткичларини ҳисоблашга имкон беради. Агар
ҳудуднинг солиқ салоҳиятига солиқларнинг бюджетга тушум даражалари бўйича
ҳиссаси баҳоланса, юридик шахсларнинг мулкий солиқлари ҳолатида кейинги таҳлил
учун статистик жиҳатдан аҳамиятли қийматлар олиш мумкин. Бироқ, ҳудудлар
ижтимоий
-
иқтисодий ривожланишининг нотенглиги сабабли моделда ўртача солиқ
ставкаларини қўллаш етарлича тўғри бўлмаслиги мумкин.
Ҳисоб
-
китоблардаги ноаниқликларни бартараф этиш ва ҳудудларнинг солиқ
салоҳиятини батафсилроқ тасаввур қилиш учун чизиқли регрессия моделидан
фойдаланиш мумкин (Волков, 2012),
у умумий кўринишда қуйидаги регрессия
тенгламаси билан ифодаланади:
СС = а
𝟎
+ а
𝟏
× х
𝟏
+ а
𝟐
× х
𝟐
+ … + а
𝐢
× х
𝐢
+ … + а
𝐧
× х
𝐧
+ Ɛ,
(5)
бу ерда
а
0
–
регрессия тенгламасининг озод ҳади;
а
1
, а
2
,..., а
n
–
регрессия тенгламасининг коэффициентлари;
х
1
, х
2
,..., х
n
–
ҳудуднинг солиқ салоҳияти омиллари;
Ɛ –
ҳисобга олинмаган омиллар.
Регрессион моделлар солиқларни тадқиқ қилиш соҳасида катта имкониятларни ўз
ичига олади, чунки улар солиқларни таҳлил қилишни индивидуаллаштириш ва алоҳида
олинган солиққа таъсир кўрсатувчи омиллар тўпламини аниқлаш имконини беради.
Омиллар мажмуига қараб,
кўриб чиқилаётган солиқ билан муайян иқтисодий
кўрсаткичлар ўртасидаги корреляцияни аниқлаш мумкин. Хусусан, ҳудуднинг
солиқ
салоҳияти
солиқ турлари бўйича қуйидагича ҳисобланиши мумкин:
𝑪𝑪
𝒊𝒋
= ТД
𝒋
× 𝟎, 𝟑 ×
ССТК
𝒊𝒏
−𝟐
𝒋
∑ ССТК
𝒊𝒏
−𝟐
𝒋
+𝟎, 𝟑𝟓 ×
ССТК
𝒊𝒏
−𝟏
𝒋
∑ ССТК
𝒊𝒏
−𝟏
𝒋
+ 𝟎, 𝟑𝟓 ×
ССТК
𝒊𝒏𝒋
∑ ССТК
𝒊𝒏𝒋
(6)
бу ерда
CC
ij
-
кўриб чиқилаётган солиқ бўйича ҳудуднинг солиқ салоҳияти;
ТД
j
-
ҳудуд бюджетига тушадиган даромадларнинг j
-
чи солиқ бўйича прогнози;
Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2025-yil, yanvar
www.e-itt.uz
290
ССТК
in
, ССТК
inj
, ССТК
in
-1
j
, ССТК
in
-2
j
-
кўриб чиқилаётган солиқ бўйича ҳудуднинг
жорий йилдан 2 йил олдинги ва жорий йилнинг охирги ҳисобот санасидаги (жорий
йилда) солиқ салоҳиятини тавсифловчи кўрсаткичлар.
Солиқ салоҳиятини баҳолаш кўрсаткичлари бир қатор камчиликларга ҳам эга.
Биринчидан,
уларни ҳисоблашдан мақсад асосий иқтисодий кўрсаткичларга таъсирни
баҳолаш эмас, балки бюджетни режалаштириш сифатини оширишдир. Иккинчидан,
мулкий солиқлар бошқа солиқ турлари билан биргаликда кўрилади, бу эса уларнинг
аҳамиятлилик даражасини баҳолашни қийинлаштиради. Бундан ташқари, жисмоний ва
юридик шахсларнинг мол
-
мулкига солинадиган солиқ бўйича маълумотлар кўпинча
иқтисодий
-
математик моделлаштириш мақсадларида бирлаштирилади (Доржиева ва
бошқ., 20
09).
Хорижий тадқиқотларда келтирилган мулкий солиқларнинг ролини кўриб чиқиш
ва иқтисодий моделларни ишлаб чиқишга доир барча ёндашувларни учта асосий
гуруҳга бўлиш мумкин (Zodrow, 2001) (1
-
жадвал).
1-
жадвал
Мулкий солиқлар ролини кўриб чиқиш ёндашувлари
Ёндашув
Тадқиқотчилар
Тавсиф
Анъанавий
Simon (1943);
Netzer (1966)
Солиқ таҳлилига қисман мувозанатли ёндашув
қўлланилиб, асосий эътибор маҳаллий даражада
солиқни ошириш оқибатларига қаратилган
Фойда
назарияси
Hamilton (1975);
Fischel (1975);
White (1975);
Tiebout (1956)
Солиқ
тўловчилар
маҳаллий
хизматларга
бўлган
эҳтиёжларига
мувофиқ
ҳудудлар
бўйича
тақсимланади
Янги
Mieszkowski (1972);
Zodrow (1983)
Анъанавий
ёндашув
рад
этилади
;
Мулкий
солиқлар
нохолис
солиқ
ҳисобланади
;
Солиқ
ставкаларининг
табақаланиши
капиталнинг
ҳудудлар
ўртасида
самарасиз
тақсимланишига
олиб
келиши
мумкин
Манба
:
муаллиф
томонидан
тузилган
.
Мулкий
солиққа
тортишнинг
макроиқтисодий
кўрсаткичларга
таъсирини
моделлаштириш
назарияси
ва
амалиёти
соҳасидаги
тадқиқотларнинг
тақдим
этилган
натижалари
ушбу
солиқни
ўрганишга
турли
ёндашувларни
аниқлаш
имконини
беради
.
Бир
томондан
,
комплекс
кўрсаткичлар
таркибида
мулкий
солиқдан
мамлакат
даражасида
солиқ
тушумларининг
истиқболини
ҳамда
ЯИМ
ва
ЯҲМ
даражасининг
ўзгаришини
баҳолаш
учун
фойдаланилади
.
Иккинчи
томондан
,
солиқ
ҳудудларни
ривожлантиришни
рағбатлантириш
сиёсати
доирасида
асосий
восита
сифатида
қаралиши
мумкин
.
Масалан
,
кичик
корхоналар
,
экологик
тоза
ишлаб
чиқаришлар
,
муайян
ишлаб
чиқаришларни
ривожлантиришга
сармоя
киритувчи
корхоналар
учун
мулкий
солиқлар
бўйича
қўшимча
преференциялар
жорий
этиш
.
Бундан
ташқари
,
мулкий
солиқларнинг
тармоқ
хусусиятларини
моделлаштириш
истиқболли
бўлиб
,
у
ҳудудий
жиҳатларни
ҳам
ўз
ичига
олади
(
Тўлаков и Жўраев,
2023;
Тўлаков
, 2023;
Тўлаков
, 2022).
Хулоса
ва
таклифлар
.
Мулкий
солиқлар
маҳаллий
бюджетлар
учун
муҳим
даромад
манбаи
бўлиб
,
улар
ҳудудларнинг
ижтимоий
-
иқтисодий
ривожланишига
катта
таъсир
кўрсатади
.
Тадқиқот
натижаларига
кўра
,
мулкий
солиқларни
адолатли
ва
самарали
ташкил
этиш
орқали
ҳудудлардаги
иқтисодий
барқарорликни
таъминлаш
ва
инфратузилмани
ривожлантириш
мумкин
.
Шунингдек
,
кадастр
баҳолашнинг
аниқлиги
солиққа
тортиш
Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2025-yil, yanvar
www.e-itt.uz
291
тизимида
шаффофликни
ошириб
,
мулкдорлар
ишончини
мустаҳкамлайди
.
Тадқиқо
натижаларидан келиб чиққан ҳолда қуйидагиларни таклиф этамиз:
1. Ҳар бир ҳудуднинг иқтисодий имкониятларини ҳисобга олган ҳолда, солиқ
ставкаларини қайта кўриб чиқиш лозим. Бу иқтисодий фаолиятни рағбатлантириб,
ҳудудларнинг молиявий мустақиллигини оширади;
2. Кадастр баҳолаш жараёнини ягона стандартлар асосида ташкил этиш,
баҳолашда рақамли технологиялардан фойдаланиш ва маълумотларнинг аниқлигини
ошириш зарур;
3. Асосий капиталга инвестицияларни жалб қилиш учун мулкий солиқларга турли
имтиёзлар жорий этиш тавсия этилади. Бу мулкий объектларнинг модернизацияси ва
ҳудудларнинг ривожланишига туртки беради;
4. Ҳар бир ҳудуднинг ривожланиш даражасини ҳисобга олган ҳолда индивидуал
ёндашувни
жорий
қилиш
лозим.
Бу
ҳудудлар
ўртасидаги
иқтисодий
номутаносибликларни камайтиради;
5. Мулкий солиққа тортиш жараёнининг
шаффофлигини ошириш учун
маълумотларнинг очиқлигига алоҳида эътибор қаратиш керак. Солиқ тушумларининг
динамикасини мунтазам кузатиш ва таҳлил қилиш муҳим;
6. Ривожланган мамлакатлардаги муваффақиятли солиқ тизимларини ўрганиб,
уларни миллий шароитга мослаштириш орқали солиқ сиёсатини янада самарали
ташкил этиш мумкин.
Ўшбу таклифларни амалга ошириш мулкий солиқларнинг ижтимоий ва иқтисодий
самарадорлигини оширишга ёрдам беради ва давлат ҳамда маҳаллий бюджетларга
тушумларни барқарор таъминлаш учун мустаҳкам асос яратади.
Адабиётлар /Литература/Reference:
DeSalvo, J. S. (1970). Effects of the property tax on operating and investment decisions of
rental property owners. Santa Monica, CA: RAND Corporation.
Devereux, M. B., & Love, D. R. F. (1994). The effects of factor taxation in a two-sector model
of endogenous growth. The Canadian Journal of Economics / Revue canadienne d'économique,
27(3), 509
–
536.
Fischel, W. A. (1975). Fiscal and environmental considerations in the location of firms in
suburban communities. In E. S. Mills & W. E. Oates (Eds.), Fiscal zoning and land use controls (pp.
119
–
173). Lexington, MA: Lexington Books.
Hamilton, B. W. (1975). Zoning and property taxation in a system of local governments.
Urban Studies, 12(2), 205
–
211.
Henderson, J. V. (1985). Property tax incidence with a public sector. Journal of Political
Economy, 93(4), 648
–
665.
McDonald, J. (2008). Maximization of nonresidential property tax revenue by a local
government. Applied Economics Letters, 15(12), 925
–
928.
Mieszkowski, P. (1972). The property tax: An excise tax or a profits tax? Journal of Public
Economics, 1(1), 73
–
96.
Muthitacharoen, A., & Zodrow, G. R. (2012). Revisiting the excise tax effects of the property
tax. Public Finance Review, 40(5), 555
–
583.
Netzer, D. (1966). Economics of the property tax. Washington, D.C.: Brookings Institution.
Schoettle, F. P. (1985). A three-sector model for real property tax incidence. Journal of Public
Economics, 27(3), 355
–
370.
Simon, H. A. (1943). The incidence of a tax on urban real property. Quarterly Journal of
Economics, 59(3), 398
–
420.
Tiebout, C. M. (1956). A pure theory of local expenditures. Journal of Political Economy,
64(5), 416
–
424.
Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2025-yil, yanvar
www.e-itt.uz
292
White, M. J. (1975). Firm location in a zoned metropolitan area. In E. S. Mills & W. E. Oates
(Eds.), Fiscal zoning and land use controls (pp. 175
–
202). Lexington, MA: Lexington Books.
Zodrow, G. R. (1983). The Tiebout model after twenty-five years: An overview. In G. R. Zodrow
(Ed.), Local provision of public services: The Tiebout model after twenty-five years (pp. 1
–
16). New
York: Academic Press.
Zodrow, G. R. (2001). The property tax as a capital tax: A room with three views. National
Tax Journal, 54(1), 139
–
156.
Алёхин, С. Н. (2005). Методика оценки налогового потенциала территории.
Российский налоговый курьер, (6), 63–
70.
Бухонова, С. М., Дорошенко, Ю. А., & Атабиева, Е. Л. (2007). Стимулирование
инвестиций в промышленность на основе оптимизации налоговых ставок.
Экономический анализ: теория и практика, (7)(88), 2–
6.
Волков, А. А. (2012). Выработка методического подхода к оценке налогового
потенциала отдельно взятого субъекта Российской Федерации на основе использования
регрессионного анализа. Российское предпринимательство, 13(5)
, 184
–
188.
Дадашева, Ю. А. (2009). Прогнозирование поступлений по имущественным налогам:
метод структурного моделирования. Налоговая политика и практика, (11), 66–
70.
Доржиева, В. В., Чимитдоржиева, Е. Ц., & Карпушев, Б. В. (2009). Методика оценки
налогового потенциала на примере Республики Бурятия. Финансы и кредит, (48), 384.
Кашина, Н. В. (2002). Использование налогового потенциала региона в системе
государственного финансового планирования (на примере Амурской области)
(Диссертация, Хабаровская государственная академия экономики и права, Хабаровск).
Малкина, М. Ю., & Балакин, Р. В. (2015). Оценка взаимосвязи риска и доходности
налоговой системы в регионах России. Экономика региона, (3).
Малкина, М. Ю., & Балакин, Р. В. (2017). Оценка риска и доходности налоговых систем
на основе отраслевого, регионального и смешанного портфелей. Финансы и кредит,
23(47), 28-32.
Суглобов, А. Е., & Черкасова, Ю. И. (2009). Анализ налогового потенциала
муниципальных
образований
в
целях
совершенствования
механизма
внутрирегионального бюджетного выравнивания. Экономический анализ: теория и
практика, (5).
Тўлаков, У. Т. (2023). Кўчмас мулкни солиққа тортишда хорижий давлатлар
тажрибаси. Иқтисодиёт ва таълим, 24(1), 407
-416.
Тўлаков, У., & Жўраев, С. (2023). Кўчмас мулкни солиққа тортишда хорижий
давлатларда амалга оширилган ислоҳотлар. Ижтимоий
-
гуманитар фанларнинг
долзарб муаммолари, 3(8), 85
-92.
Тўлаков, У.Т., (2022). Кўчмас мулк солиғининг назарий
-
концептуал асослари.
«Ўзбекистонда илмий тадқиқотлар» мавзусидаги Республика илмий
-
амалий 24
-
конференция тўплами, 18
-21.
