ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ
https://scientific-jl.org/obr
Выпуск журнала №-70
Часть–4_ Мая –2025
53
2181-3187
ШАХАРСОЗЛИКНИ ЭКОЛОГИК ХУДУДИЙ ТАШКИЛ
ЭТИШНИНГ АСОСИЙ ТАМОЙИЛЛАРИ
Jo’rayeva Dilshoda Arapatali qizi
13-SHQKI-22 guruh talabasi,
Namangan Davlat Texnika Universiteti
Аннотация: В статье изучены и характеризованы основные принципы
территориальной организации градостроительства на урбоэкологической
основе.
Ключевые слова: принципы, урбоэкология, урбанизация, дизайн
ландшафта, городская архитектура, иерархические системы, буферные зоны.
Annotation: In the article the main principles of the territorial organization of
urban planning on an urban-ecological basis are studied and characterized.
Keywords: principles, urboecology, urbanization, landscape design, urban
architecture, hierarchical systems, buffer zones.
Шахарсозликда экологик тамойиллар шахар худудидаги турли обьектлар,
хўжалик инфраструктура тузилиши худуднинг табиий хусусиятлари ва унинг
қурилишлар учун мослиги, мутаносиблиги билан ўлчанади. Экологик
мувозанатнинг шахарлар худудида баркарор бўлиши биринчи навбатда
ахолининг шахар ҳудудидаги зичлиги, ҳудуднинг қандай мақсадларда
фойдаланиш холати, ишлаб чиқаришнинг харакати билан бевосита боғлиқдир.
Урбоэкологик жиҳатдан шахар ҳудуддан ташкил этувчи муҳим омиллардан бири
аҳолининг сони ва уни шахар ҳудудига бўлган зичлик юкламаси билан
боғлиқдир. Ахолининг экологик жиҳатдан критик чегарасини аниқлашда турли
кўрсаткичлар асос қилиб олинган ва шулардан муҳими гигиеник критерия ва
аҳолининг эхтиёжларини қондирувчи турли муассасаларининг борлиги
ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ
https://scientific-jl.org/obr
Выпуск журнала №-70
Часть–4_ Мая –2025
54
2181-3187
ҳисобланади. Дунё мамлакатлари тажрибасида шахарнинг аҳоли кўрсаткичлари
бўйича критик чегаралар турлича аниқланган. Масалан, Германияда шахарлар
ҳудудида аҳоли зичлигининг критик чегараси 1км 2 га 100 кишидан 1500
кишигача қилиб белгиланган. Шахарларнинг умумий эгаллаган майдони ичида
саноат объектлари селитеб ҳудудлар транспорт коммуникациялар учун 28%
шаҳар майдони, қишлоқ хўжалиги майдонлари, дам олиш ҳудудлари учун 42%
майдон, акваториялар, ўрмонлар ва бошқа ерлар учун 30% майдон ажратилади.
Америкалик шахарсозлик ва урбанизациялашув бўйича мутахассисларнинг
фикрига кўра урбанизацияланган майдонлар, қишлоқ хўжалиги майдонлари ва
очиқ майдонлар I:I:I нисбатда бўлиши керак ва ҳар бир киши учун экологик
норма қилиб 3 гектар ер белгиланади. Полшада эса шахарсозликдаги
урбоэкологик принципларига кура шахар агломерацияларининг ядроларида
зичлик 3000-5000 кишига етиши мумкин, агломерациялар учун 800-2000 киши,
урбанизациялашган районлар учун эса 1км 2 га 300-1000 киши белгиланади.
Шахарлар қурилиши уларнинг ландшафт дизайнида жуда кўп табиий омиллар ва
сунъий иншоотлардан фойдаланилади. Қадимги ва ўрта аср шахарлар
қурилишида ҳам манзарали ўсимликлар дарахт ва буталар, мевали дарахтлар
боғи, хиёбон, парк кўринишида шакиллантирилган. Шунинг билан бирга табиий
ва сунъий сув ҳавзалари барпо этиш йўлга қўйилган. Масалан Бухородаги Лаби
ховуз шундай мақсадда қурилган. Шахарсозликда дарё ва сойлар ўтган худудлар,
кўл денгиз қирғоқлари айниқса муҳим иқтисодий ва сиёсий вазифаларни бажара
олган. Масалан: Венгрия давлатининг пойтахти ҳам Дунай дарёсининг ҳар икки
томонида жойлашган. Будда ва Пешт шахарларининг қўшилишидан таркиб
топган. Яқин Шарқ ва Ўрта Осиё шахарларининг яратилишида айниқса сув
манбалари табиий ресурс сифатида муҳим рол ўйнаган. Фарғона водийсининг
ўрта асрлар давлатчилигида муайян вақтларда пойтахт вазифасини ўтаган Поп
(Боб), Косон, Узген, Ахсикент, Қубба, Эрши каби қадимги шахарлар ҳам дарё ва
сойларнинг қирғоқларида барпо этилган. Замонавий шахарсозлик, шахарлар
архитектураси ва ландшафт дизайни шахарсозликни қадимги анъанавий
ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ
https://scientific-jl.org/obr
Выпуск журнала №-70
Часть–4_ Мая –2025
55
2181-3187
усулларидан ташқари уларнинг замонавийлиги кўркамлиги биноларнинг
мустаҳкамлиги коммуникация тизимининг бенуқсон ишлаши учун шахарлар
курилишида комплекс тадқиқотлардан кенг фойдаланмоқдалар. Бу эса
шахарларнинг иқтисодий, сиёсий, маданий, маъмурий имкониятларини
кенгайтиришда, шахарларнинг мамлакат миқёсидаги нуфузини ошишга имкон
яратади. Кейинги вақтларда кўп функцияли шахарлар сони ортиб бормоқда.
Бундай шахарлар бошқа шахарларга нисбатан фаол урбанизациялашиб ўз
қиёфаларини жуда тез муддатда ўзгартириб бормоқда. Шахарсозликни
урбоэкологик жиҳатдан ташкил этиш шахарлар учун танланган жойнинг
ландшафт ҳусусиятларидан ва ресурс потенциалидан келиб чиқиши керак.
Тарихий тарққиётнинг барча даврларида бу тамойилга амал қилиб келинган.
Тасодифий ҳолат ёки жараён шахарларнинг қурилиши учун асос бўлмаган.
Кўплаб шахарлар экотоп географик шароитларда жойлашган. Маълумки,
шахарсозликда табиий ва сунъий обектларнинг ўзаро мутаносиблиги ҳисобга
олиниши керак.Биринчи навбатда табиий ландшафт омили шахарлар майдони,
унинг режаси, архитектурасини белгилаб беради. Шахарларларни қуришда
рельеф асосий омиллардан бири бўлиб ландшафт дизайнида контрастлилик кўзга
ташланади. Масалан, Москва шахри 7 йирик тепалик устида қурилган бўлиб кўп
яруслик архитектурага эга. Республикамизда Тошкент, Самарқанд, Наманган,
Андижон каби шахарлар ҳам кўп яруслик архитектура асосида қурилган.
Ҳозирги замон шахарсозлигининг энг муҳим жиҳати шахарларнинг иерархик
тизимларини
яратиш
орқали
ландшафт-шахар
муносабатларини
барқарорлаштриш табиий ва сунъий объектларнинг мутаносиблигини
таъминлашдан иборатдир. Шахарлар ландшафтида қуйидаги иерархик
даражалар
ажратилади:
1.
макродаража:
шахар
агломерацияси,
урбанисациялашган район, худудий саноат комплекси; 2. мезодаража: селитеб
ландшафт, саноат ландшафти, агроландшафт; 3. микродаража: ховли, спорт
майдончаси, пиёдалар зонаси. Шахар ландшафтининг бундай иерархик даражаси
республикамизда юқори даражада урбанизациялашган. Тошкент, Самарқанд,
ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ
https://scientific-jl.org/obr
Выпуск журнала №-70
Часть–4_ Мая –2025
56
2181-3187
Навоий, Фарғона, Олмалиқ, Охангарон каби кўплаб шахарларда шаклланган. Бу
шахарларда
агломерациялар,
урбанизациялашган
ҳудудлар,
саноат
комплекслари билан бирга селитеб ландшафтлар, агломерациялар, ахоли уй
жойлари, спорт майдончалари шахарлар ландшафтининг таркибий қисмлари
хисобланади. Республикамиз ҳудудида жойлашган аксарият шахарлар
мезодаража иерархиясига мос келади. Бу даражанинг асосий хусусияти
урбанизациянинг ўртача даражаси, шахар майдониниг оптималлиги, ахоли
яшайдиган худудлар, саноат объектлари ва агломерациянинг мутаносиб
жойлашганлигидир. Саноат корхоналари ахоли яшайдиган кварталлар билан
камида 4-5 км масофада жойлашган. Санитар химоя зоналари, агроландшафтлар
оралиқ буффер зоналарни ташкил этади. Бундай шахарларда антропоген босим
юқори бўлмайди. Агросаноат объектлари хаво оқимининг йўналиши бўйлаб
ахоли яшайдиган ҳудудлардан 5-6 км узоқроқда жойлаштрилганда геокимёвий
анамал майдонлар ахоли яшайдиган ҳудудларга етиб келмайди. Шахарлар
қурилишини урбоэкологик тамойиллари асосида ташкил этиш ландшафт-шахар
мутаносиблигини ва барқарорлигини таъминлаш кўп жиҳатдан шахарларнинг
функционал ривожланиши билан боғлиқ бўлган табиий-тарихий даражаларини
аниқлаш, шахар ландшафтининг таркибий қисмлари (табиий ва сунъий)ни
ажратиш, уларнинг узаро муносабатларини оптималлаштришдан иборатдир.
Ушбу жараён эса шахарлар худудини зоналаштириш, шахарларнинг марказий
ядро қисмига антрпоген босимни камайтриш, буфер зоналарни ташкил этиш,
шахарларни кенгайишини буфер зоналарда қуришни амалга оширишни талаб
этади. Шахарлар ландшафтидаги табиий ва сунъий объектлар мутаносиблигини
таъминлаш уларни ҳудудий жойлаштриш шахарлардаги урбоэкологик
вазиятларни барқарорлаштиради.
Фойдаланилган адабиётлар
1.
Structural Analysis of Heat-Resistant Heat-Resistant Plate from Brick Battle /
A. S. Abdurakhmonov Uzbekistan, Namangan City, Namangan Engineering-
ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ
https://scientific-jl.org/obr
Выпуск журнала №-70
Часть–4_ Мая –2025
57
2181-3187
Construction Institute / Doctoral Student, International Journal of Innovative
Analyses and Emerging Technology | eISSN: 27924025 | Volume: 1 Issue: 4
2.
Ризаев Б.Ш, Абдурахмонов А.С. ОСОБЕННОСТИ ФИЗИКО-
МЕХАНИЧЕСКИХ СВОЙСТВ ТЕПЛОИЗОЛЯЦИОННЫХ МАТЕРИАЛОВ
ДЛЯ КРЫШ - Вестник Науки и Творчества, 2018
3.
Razzakov S.J., Kholmirzaev S.A., Abdurahmonov A.S. Experimental study of
heat-resistant reinforced concrete slab // Nauchno-tehnicheskiy journal FerPI № 1,
2020, - 71-78 С.
4.
Абдурахмонов, С. Э., Мартазаев, А. Ш., Абдурахмонов, А. С., &
Хайдаров, А. А. (2018). Трещинообразование и водоотделение бетонной смеси в
железобетонных изделиях при изготовлении в районах с жарким
климатом.
Вестник Науки и Творчества
, (2), 35-37.
5.
Abdurahmonov, A., Madamiovna, K. D., & Egamberdiyeva, T. (2023). High
temperature resistant reinforced concrete made on the basis of industrial waste.
Best
J. Innov. Sci. Res. Develop
,
2
(3), 26-33.
6.
Mirzakarimova, M. M., & Uzoqjonova, M. D. Q. (2023). O’zbekistonda
chiqindilarni qayta ishlash muammolarini o’rganish va bartaraf qilish.
Science and
Education
,
4
(11), 78-83.
7.
Abdurahmonov, A. S., Mo’minov, K. K., & Omonkeldieva, S. (2022).
XORAZM IQLIM SHAROITI VA LANDSHAFTIDA GUJUMNING O'RNI VA
AHAMIYATI.
PEDAGOG
,
1
(4), 453-460.
8.
D.t.s., рrof. A.Tukhtakuziev (SRIMA), D.t.s. Q.Imamkulov (SRIMA), PhD. B.
Gaybullaev (SRIMA), PhD Ass. Profe. K.Madumarov (NECI), PhD Ass. Profe.
Z.Buzrukov (NECI),PhD student N.Turaev (NECI). Definition Optimal Values Of
Device Parameters That Semi-Open Pomegranate Trees.
Journal Solid State
Technology.
Volume: 63 Issue: 6. Publication Year: 2020.
9.
Buzrukov Z., Yakubjanov I., Umataliev M. Features of the joint work of
structures and pile foundations on loess foundations //E3S Web of Conferences. –
EDP Sciences, 2021. – Т. 264. – С. 02048.
ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ
https://scientific-jl.org/obr
Выпуск журнала №-70
Часть–4_ Мая –2025
58
2181-3187
10.
Kh.Alimov, Z.Buzrukov, M.Turgunpolatov. Dynamic characteristics of pile
foundations of structures. //E3S Web of Conferences. – EDP Sciences, 2021. – Т.
264. – С. 02048