Авторы

  • Jo’rayeva Dilshoda Arapatali qizi

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.esiiw.124750

Ключевые слова:

принципы урбоэкология урбанизация дизайн ландшафта городская архитектура иерархические системы буферные зоны.

Аннотация

 В статье изучены и характеризованы основные принципы территориальной организации градостроительства на урбоэкологической основе. 


background image

ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ

https://scientific-jl.org/obr

Выпуск журнала №-70

Часть–4_ Мая –2025

53

2181-3187

ШАХАРСОЗЛИКНИ ЭКОЛОГИК ХУДУДИЙ ТАШКИЛ

ЭТИШНИНГ АСОСИЙ ТАМОЙИЛЛАРИ

Jo’rayeva Dilshoda Arapatali qizi

13-SHQKI-22 guruh talabasi,

Namangan Davlat Texnika Universiteti

Аннотация: В статье изучены и характеризованы основные принципы

территориальной организации градостроительства на урбоэкологической

основе.

Ключевые слова: принципы, урбоэкология, урбанизация, дизайн

ландшафта, городская архитектура, иерархические системы, буферные зоны.

Annotation: In the article the main principles of the territorial organization of

urban planning on an urban-ecological basis are studied and characterized.

Keywords: principles, urboecology, urbanization, landscape design, urban

architecture, hierarchical systems, buffer zones.

Шахарсозликда экологик тамойиллар шахар худудидаги турли обьектлар,

хўжалик инфраструктура тузилиши худуднинг табиий хусусиятлари ва унинг

қурилишлар учун мослиги, мутаносиблиги билан ўлчанади. Экологик

мувозанатнинг шахарлар худудида баркарор бўлиши биринчи навбатда

ахолининг шахар ҳудудидаги зичлиги, ҳудуднинг қандай мақсадларда

фойдаланиш холати, ишлаб чиқаришнинг харакати билан бевосита боғлиқдир.

Урбоэкологик жиҳатдан шахар ҳудуддан ташкил этувчи муҳим омиллардан бири

аҳолининг сони ва уни шахар ҳудудига бўлган зичлик юкламаси билан

боғлиқдир. Ахолининг экологик жиҳатдан критик чегарасини аниқлашда турли

кўрсаткичлар асос қилиб олинган ва шулардан муҳими гигиеник критерия ва

аҳолининг эхтиёжларини қондирувчи турли муассасаларининг борлиги


background image

ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ

https://scientific-jl.org/obr

Выпуск журнала №-70

Часть–4_ Мая –2025

54

2181-3187

ҳисобланади. Дунё мамлакатлари тажрибасида шахарнинг аҳоли кўрсаткичлари

бўйича критик чегаралар турлича аниқланган. Масалан, Германияда шахарлар

ҳудудида аҳоли зичлигининг критик чегараси 1км 2 га 100 кишидан 1500

кишигача қилиб белгиланган. Шахарларнинг умумий эгаллаган майдони ичида

саноат объектлари селитеб ҳудудлар транспорт коммуникациялар учун 28%

шаҳар майдони, қишлоқ хўжалиги майдонлари, дам олиш ҳудудлари учун 42%

майдон, акваториялар, ўрмонлар ва бошқа ерлар учун 30% майдон ажратилади.

Америкалик шахарсозлик ва урбанизациялашув бўйича мутахассисларнинг

фикрига кўра урбанизацияланган майдонлар, қишлоқ хўжалиги майдонлари ва

очиқ майдонлар I:I:I нисбатда бўлиши керак ва ҳар бир киши учун экологик

норма қилиб 3 гектар ер белгиланади. Полшада эса шахарсозликдаги

урбоэкологик принципларига кура шахар агломерацияларининг ядроларида

зичлик 3000-5000 кишига етиши мумкин, агломерациялар учун 800-2000 киши,

урбанизациялашган районлар учун эса 1км 2 га 300-1000 киши белгиланади.

Шахарлар қурилиши уларнинг ландшафт дизайнида жуда кўп табиий омиллар ва

сунъий иншоотлардан фойдаланилади. Қадимги ва ўрта аср шахарлар

қурилишида ҳам манзарали ўсимликлар дарахт ва буталар, мевали дарахтлар

боғи, хиёбон, парк кўринишида шакиллантирилган. Шунинг билан бирга табиий

ва сунъий сув ҳавзалари барпо этиш йўлга қўйилган. Масалан Бухородаги Лаби

ховуз шундай мақсадда қурилган. Шахарсозликда дарё ва сойлар ўтган худудлар,

кўл денгиз қирғоқлари айниқса муҳим иқтисодий ва сиёсий вазифаларни бажара

олган. Масалан: Венгрия давлатининг пойтахти ҳам Дунай дарёсининг ҳар икки

томонида жойлашган. Будда ва Пешт шахарларининг қўшилишидан таркиб

топган. Яқин Шарқ ва Ўрта Осиё шахарларининг яратилишида айниқса сув

манбалари табиий ресурс сифатида муҳим рол ўйнаган. Фарғона водийсининг

ўрта асрлар давлатчилигида муайян вақтларда пойтахт вазифасини ўтаган Поп

(Боб), Косон, Узген, Ахсикент, Қубба, Эрши каби қадимги шахарлар ҳам дарё ва

сойларнинг қирғоқларида барпо этилган. Замонавий шахарсозлик, шахарлар

архитектураси ва ландшафт дизайни шахарсозликни қадимги анъанавий


background image

ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ

https://scientific-jl.org/obr

Выпуск журнала №-70

Часть–4_ Мая –2025

55

2181-3187

усулларидан ташқари уларнинг замонавийлиги кўркамлиги биноларнинг

мустаҳкамлиги коммуникация тизимининг бенуқсон ишлаши учун шахарлар

курилишида комплекс тадқиқотлардан кенг фойдаланмоқдалар. Бу эса

шахарларнинг иқтисодий, сиёсий, маданий, маъмурий имкониятларини

кенгайтиришда, шахарларнинг мамлакат миқёсидаги нуфузини ошишга имкон

яратади. Кейинги вақтларда кўп функцияли шахарлар сони ортиб бормоқда.

Бундай шахарлар бошқа шахарларга нисбатан фаол урбанизациялашиб ўз

қиёфаларини жуда тез муддатда ўзгартириб бормоқда. Шахарсозликни

урбоэкологик жиҳатдан ташкил этиш шахарлар учун танланган жойнинг

ландшафт ҳусусиятларидан ва ресурс потенциалидан келиб чиқиши керак.

Тарихий тарққиётнинг барча даврларида бу тамойилга амал қилиб келинган.

Тасодифий ҳолат ёки жараён шахарларнинг қурилиши учун асос бўлмаган.

Кўплаб шахарлар экотоп географик шароитларда жойлашган. Маълумки,

шахарсозликда табиий ва сунъий обектларнинг ўзаро мутаносиблиги ҳисобга

олиниши керак.Биринчи навбатда табиий ландшафт омили шахарлар майдони,

унинг режаси, архитектурасини белгилаб беради. Шахарларларни қуришда

рельеф асосий омиллардан бири бўлиб ландшафт дизайнида контрастлилик кўзга

ташланади. Масалан, Москва шахри 7 йирик тепалик устида қурилган бўлиб кўп

яруслик архитектурага эга. Республикамизда Тошкент, Самарқанд, Наманган,

Андижон каби шахарлар ҳам кўп яруслик архитектура асосида қурилган.

Ҳозирги замон шахарсозлигининг энг муҳим жиҳати шахарларнинг иерархик

тизимларини

яратиш

орқали

ландшафт-шахар

муносабатларини

барқарорлаштриш табиий ва сунъий объектларнинг мутаносиблигини

таъминлашдан иборатдир. Шахарлар ландшафтида қуйидаги иерархик

даражалар

ажратилади:

1.

макродаража:

шахар

агломерацияси,

урбанисациялашган район, худудий саноат комплекси; 2. мезодаража: селитеб

ландшафт, саноат ландшафти, агроландшафт; 3. микродаража: ховли, спорт

майдончаси, пиёдалар зонаси. Шахар ландшафтининг бундай иерархик даражаси

республикамизда юқори даражада урбанизациялашган. Тошкент, Самарқанд,


background image

ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ

https://scientific-jl.org/obr

Выпуск журнала №-70

Часть–4_ Мая –2025

56

2181-3187

Навоий, Фарғона, Олмалиқ, Охангарон каби кўплаб шахарларда шаклланган. Бу

шахарларда

агломерациялар,

урбанизациялашган

ҳудудлар,

саноат

комплекслари билан бирга селитеб ландшафтлар, агломерациялар, ахоли уй

жойлари, спорт майдончалари шахарлар ландшафтининг таркибий қисмлари

хисобланади. Республикамиз ҳудудида жойлашган аксарият шахарлар

мезодаража иерархиясига мос келади. Бу даражанинг асосий хусусияти

урбанизациянинг ўртача даражаси, шахар майдониниг оптималлиги, ахоли

яшайдиган худудлар, саноат объектлари ва агломерациянинг мутаносиб

жойлашганлигидир. Саноат корхоналари ахоли яшайдиган кварталлар билан

камида 4-5 км масофада жойлашган. Санитар химоя зоналари, агроландшафтлар

оралиқ буффер зоналарни ташкил этади. Бундай шахарларда антропоген босим

юқори бўлмайди. Агросаноат объектлари хаво оқимининг йўналиши бўйлаб

ахоли яшайдиган ҳудудлардан 5-6 км узоқроқда жойлаштрилганда геокимёвий

анамал майдонлар ахоли яшайдиган ҳудудларга етиб келмайди. Шахарлар

қурилишини урбоэкологик тамойиллари асосида ташкил этиш ландшафт-шахар

мутаносиблигини ва барқарорлигини таъминлаш кўп жиҳатдан шахарларнинг

функционал ривожланиши билан боғлиқ бўлган табиий-тарихий даражаларини

аниқлаш, шахар ландшафтининг таркибий қисмлари (табиий ва сунъий)ни

ажратиш, уларнинг узаро муносабатларини оптималлаштришдан иборатдир.

Ушбу жараён эса шахарлар худудини зоналаштириш, шахарларнинг марказий

ядро қисмига антрпоген босимни камайтриш, буфер зоналарни ташкил этиш,

шахарларни кенгайишини буфер зоналарда қуришни амалга оширишни талаб

этади. Шахарлар ландшафтидаги табиий ва сунъий объектлар мутаносиблигини

таъминлаш уларни ҳудудий жойлаштриш шахарлардаги урбоэкологик

вазиятларни барқарорлаштиради.

Фойдаланилган адабиётлар

1.

Structural Analysis of Heat-Resistant Heat-Resistant Plate from Brick Battle /

A. S. Abdurakhmonov Uzbekistan, Namangan City, Namangan Engineering-


background image

ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ

https://scientific-jl.org/obr

Выпуск журнала №-70

Часть–4_ Мая –2025

57

2181-3187

Construction Institute / Doctoral Student, International Journal of Innovative

Analyses and Emerging Technology | eISSN: 27924025 | Volume: 1 Issue: 4

2.

Ризаев Б.Ш, Абдурахмонов А.С. ОСОБЕННОСТИ ФИЗИКО-

МЕХАНИЧЕСКИХ СВОЙСТВ ТЕПЛОИЗОЛЯЦИОННЫХ МАТЕРИАЛОВ

ДЛЯ КРЫШ - Вестник Науки и Творчества, 2018

3.

Razzakov S.J., Kholmirzaev S.A., Abdurahmonov A.S. Experimental study of

heat-resistant reinforced concrete slab // Nauchno-tehnicheskiy journal FerPI № 1,

2020, - 71-78 С.

4.

Абдурахмонов, С. Э., Мартазаев, А. Ш., Абдурахмонов, А. С., &

Хайдаров, А. А. (2018). Трещинообразование и водоотделение бетонной смеси в

железобетонных изделиях при изготовлении в районах с жарким

климатом.

Вестник Науки и Творчества

, (2), 35-37.

5.

Abdurahmonov, A., Madamiovna, K. D., & Egamberdiyeva, T. (2023). High

temperature resistant reinforced concrete made on the basis of industrial waste.

Best

J. Innov. Sci. Res. Develop

,

2

(3), 26-33.

6.

Mirzakarimova, M. M., & Uzoqjonova, M. D. Q. (2023). O’zbekistonda

chiqindilarni qayta ishlash muammolarini o’rganish va bartaraf qilish.

Science and

Education

,

4

(11), 78-83.

7.

Abdurahmonov, A. S., Mo’minov, K. K., & Omonkeldieva, S. (2022).

XORAZM IQLIM SHAROITI VA LANDSHAFTIDA GUJUMNING O'RNI VA

AHAMIYATI.

PEDAGOG

,

1

(4), 453-460.

8.

D.t.s., рrof. A.Tukhtakuziev (SRIMA), D.t.s. Q.Imamkulov (SRIMA), PhD. B.

Gaybullaev (SRIMA), PhD Ass. Profe. K.Madumarov (NECI), PhD Ass. Profe.

Z.Buzrukov (NECI),PhD student N.Turaev (NECI). Definition Optimal Values Of

Device Parameters That Semi-Open Pomegranate Trees.

Journal Solid State

Technology.

Volume: 63 Issue: 6. Publication Year: 2020.

9.

Buzrukov Z., Yakubjanov I., Umataliev M. Features of the joint work of

structures and pile foundations on loess foundations //E3S Web of Conferences. –

EDP Sciences, 2021. – Т. 264. – С. 02048.


background image

ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ

https://scientific-jl.org/obr

Выпуск журнала №-70

Часть–4_ Мая –2025

58

2181-3187

10.

Kh.Alimov, Z.Buzrukov, M.Turgunpolatov. Dynamic characteristics of pile

foundations of structures. //E3S Web of Conferences. – EDP Sciences, 2021. – Т.

264. – С. 02048

Библиографические ссылки

Structural Analysis of Heat-Resistant Heat-Resistant Plate from Brick Battle /

A. S. Abdurakhmonov Uzbekistan, Namangan City, Namangan EngineerinConstruction Institute / Doctoral Student, International Journal of Innovative

Analyses and Emerging Technology | eISSN: 27924025 | Volume: 1 Issue: 4

Ризаев Б.Ш, Абдурахмонов А.С. ОСОБЕННОСТИ ФИЗИКО

МЕХАНИЧЕСКИХ СВОЙСТВ ТЕПЛОИЗОЛЯЦИОННЫХ МАТЕРИАЛОВ

ДЛЯ КРЫШ - Вестник Науки и Творчества, 2018

Razzakov S.J., Kholmirzaev S.A., Abdurahmonov A.S. Experimental study of

heat-resistant reinforced concrete slab // Nauchno-tehnicheskiy journal FerPI № 1,

, - 71-78 С.

Абдурахмонов, С. Э., Мартазаев, А. Ш., Абдурахмонов, А. С., &

Хайдаров, А. А. (2018). Трещинообразование и водоотделение бетонной смеси в

железобетонных изделиях при изготовлении в районах с жарким

климатом. Вестник Науки и Творчества, (2), 35-37.

Abdurahmonov, A., Madamiovna, K. D., & Egamberdiyeva, T. (2023). High

temperature resistant reinforced concrete made on the basis of industrial waste. Best

J. Innov. Sci. Res. Develop, 2(3), 26-33.

Mirzakarimova, M. M., & Uzoqjonova, M. D. Q. (2023). O’zbekistonda

chiqindilarni qayta ishlash muammolarini o’rganish va bartaraf qilish. Science and

Education, 4(11), 78-83.

Abdurahmonov, A. S., Mo’minov, K. K., & Omonkeldieva, S. (2022).

XORAZM IQLIM SHAROITI VA LANDSHAFTIDA GUJUMNING O'RNI VA

AHAMIYATI. PEDAGOG, 1(4), 453-460.

D.t.s., рrof. A.Tukhtakuziev (SRIMA), D.t.s. Q.Imamkulov (SRIMA), PhD. B.

Gaybullaev (SRIMA), PhD Ass. Profe. K.Madumarov (NECI), PhD Ass. Profe.

Z.Buzrukov (NECI),PhD student N.Turaev (NECI). Definition Optimal Values Of

Device Parameters That Semi-Open Pomegranate Trees. Journal Solid State

Technology. Volume: 63 Issue: 6. Publication Year: 2020.

Buzrukov Z., Yakubjanov I., Umataliev M. Features of the joint work of

structures and pile foundations on loess foundations //E3S Web of Conferences. –

EDP Sciences, 2021. – Т. 264. – С. 02048. 10. Kh.Alimov, Z.Buzrukov, M.Turgunpolatov. Dynamic characteristics of pile

foundations of structures. //E3S Web of Conferences. – EDP Sciences, 2021. – Т.

– С. 02048

Наиболее читаемые статьи этого автора (авторов)