All articles

22-34 104 0

Учинчи ренессанс даврида қишлоқ хўжалигини инновацион ривожлантиришнинг устувор йўналишлари

Q Chariev, A Altiev

Ушбу мақолада учинчи ренессанс даврида қишлоқ хўжалигини инновацион ривожлантиришнинг устивор йўналишлари ва мамлакатимизда қишлоқ хўжалиги мулкий муносабатларининг бозор иқтисодиёти талабларига мос ташкил этилаётгани ва фермер хўжаликларининг ишлаб чиқаришни ташкил этиш-нинг асосий субъектлари сифатида фаолият юритишлари ёритиб берилган.

263-268 111 0

Ўрмон хўжалиги тасаруфидаги қишлоқ хўжалиги яйлов ерларини деградацияга учрашининг асосий омиллари

Valikhan Karomatov

Мақолада ўрмон хўжалигининг яйлов ерлариида деградацияга учрашининг олдини олиш ва самарали фойдаланиш, уни ташкил этиш борасидаги илмий ва амалий ишлар. Иқлим ўзгариши шароитида яйлов ерларидан фойдаланишни лойиҳавий усуллари бўйича маълумотлар ва тавсиялар келтирилган.

294-297 96 0

Ўрмон фонди ерларидан фойдаланишнинг ҳозирги ҳолати ва уни ривожлантириш йўналишлари

R Abdirimov

2022 йилнинг 1 январ холатига Ўзбекистон Республикаси ўрмон фонди ерларининг умумий майдони 11,998 млн. гектарни ёки жами Республика ерларининг 26,5 фоизини ташкил қилади. Бу жуда катта кўрсаткич бўлиб, мазкур ерлардан ҳозирги кунда қандай фойдаланилаётганлиги тўғрисида ҳақли савол туғилади. Шундан, ўрмонзор ва бутазорлар майдони 3,2 млн. гектарни ташкил қилади. Умумий давлат ўрмон фондининг 81 фоизи чўл худуди, 16,1 фоизи тоғ худуди, 1,8 фоизи водий худуди, 1,1 фоизи тўқай худудидан иборат

58-60 79 0

Уравненность расцветки ягнят каракалпакского сура, полученных от разных типов подбора

Z. Saytmusayeva, A Gaziyev

В статье приведены материалы исследований по изучению уравненности расцветки каракульских ягнят сур каракалпакского породного типа в зависимости от подбора родителей по данному признаку.

192-197 64 0

Ўзбекистоннинг қурғоқчил минтақаларида туризмни ривожлантиришнинг истиқболли йўналишлари

R. Xayitboyev, X. Xalilov

мақола Ўзбекистоннинг чўл минтақаларида яшаётган аҳолининг ижтимоий-иқтисодий яшаш даражаларини кўтаришда,  мамлакатимиздаги янги ижтимоий-иқтисодий соҳа-туризмни ташкил қилиш ва ривожантиришнинг истиқболли йўналиш эканлигига бағишланган. Чўлларимиздаги қишлоқларда, овулларда янги иш ўринлари пайдо бўлиши; чўл халқининг қишлоқ хўжалик ва миллий ишлаб чиқариш маҳсулотларини туристлар сотиб олиши; маҳаллий бюджетга сўм ва валюта тушабошлиши; туризмнинг инфратузилмалари, «туризм уйлари» яратилиши; чўллар табиатини ва биологик хилма-хилликни муҳофаза қилишда иқтисодий манбалар, имкониятлар ҳосил бўлиши асосланган.

5-8 174 0

0/2 Ўзбекистонда чўл чорвачилиги, экологияси, долзарб муаммолари

Э.С.Шаптаков

Ўзбекистонда чўл чорвачилиги, экологияси, долзарб муаммолари

57-75 116 0

Ўзбекистонда ер бозори шаклланишининг институционал асослари

A Altiyev, M Ubaydov

Ўзбекистонда тегишли институционал асослар ва етарли даражада ишлайдиган тартибга солиш тизимига эга кўчмас мулк бозорини яратиш мамлакатдаги ишбилармонлик муҳити ва иқтисодиётдаги инвестиция фаоллигига бевосита таъсир кўрсатадиган энг муҳим вазифалардан биридир.

187-192 104 0

Ўзбекистон чўл-яйлов чорвачилиги: муаммоларва ечимлар

R. Xayitboyev

мақолада Ўзбекистоннинг чўл минтақаларидаги яйловларнинг ҳозирги ҳолати, яйловларнинг деградацияга учраётганлиги, ҳимоясизлиги, режасиз фойдаланилаётганлиги натижасида майдонларининг қисқараётганлиги бўйича олинган маълумотларнинг таҳлили келтирилган. Қоракўлчилик ва чўл экологияси илмий-тадқиқот институти олимларининг яйловларнинг ҳосилдорлигини ошириш, режали фойдаланиш, яйловларда бажарилган тадқиқотларнинг натижалари, истиқболли чўл ўсимлиларининг янги навлари, яйловларда юз минглаб гектар ҳосилдор яйловлар, иҳотазорлар яратилганлиги ва ҳозирда яратилган ҳосилдор яйловлар, иҳотазорлар йўқ қилинганлиги, чўл-яйлов чорвачилигидаги муаммолар келтирилган. Яйловларни ҳимоя қилиш, ҳосилдорлигини ошириш, режали фойдаланиш бўйича тавсиялар берилган.

35-42 122 0

Ўзбекистон республикасида ер участкаларини хусусийлаштириш соҳасида давлат бошқаруви

Sh Bobokulov, Sh Joraev, M Abduvalyeva

Мақолада Ўзбекистон Республикасида давлат бошқаруви органларининг ер участкаларини хусусийлаштириш соҳасидаги ваколатлари, хусусийлаштириш мақсадида бўш турган ер участкаларининг аниқланиши ва электрон-онлайн аукционга қўйиш масалалари юзасидан фикр юритилган. Хусусийлаштириш объектлари, субъектлари, ер участкаларини хусусийлаштириш шакллари ва тартиби, хусусийлаштирилган ер участкаларининг ҳуқуқий мақомини белгилашга оид ислоҳотлар мазмун – мохияти очиб берилган.

334-336 88 0

Тўқ тусли бўз тупроқларда эрозияланиш даражаси бўйича кузги буғдой ҳосилдорлиги сув эрозиясини таъсири

O Khakberdiev, D Igamberdieva

Ушбу мақолада лалми тўқ тусли бўз тупроқларда эрозияланиш даражалари бўйича кузги буғдой ҳосилдорлигига сув эрозиясини таъсири натижасида тупроқнинг юза қисмини емирилиша оқибатида кузги буғдой ҳосилдорлиги камайиб, унинг сифатига ҳам салбий таъсири баён этилган.

53-54 59 0

Турли рангбаранглик ва йирикликдаги қоракўл қўзиларида рангнинг ўтиш кескинлиги

M.B Akbarova, B.S Mamatov, A.S Abduhalilov

The article presents data from a study of the color contrast properties of Karakul lambs of suras of various colors and sizes

269-268 80 0

Тоғ-кон метaллургия комплекслaри ҳудудидaги техноген ўзгaришлaрнинг лaндшaфтлaргa тaъсирини геоинформaцион усуллaрдa бaҳолaш технологиясини ишлaб чиқиш (Олмалиқ тоғ-кон металлургия комбинати мисолида)

O Ruzikulova, A Valieva, M Turgunova

Олмалиқ комбинати мисолида тоғ-кон металлургия комплекслари ҳудудида кўп йиллик техноген ўзгаришларни ландшафтларга таъсирини геоинформацион усулларда баҳолаш ва тадбиқ қилиш долзарб ҳисобланади. Сабаби, ахборот технологиялари, рақамли иқтисодиётга ўтиш барча жабҳаларни қамраб олмоқда. Мавжуд табиий экотизим, тоғ-кон металлургия комбинати ишга туширилгач ҳамда фаолиятини давом эттириши билан атроф-муҳит табиатини ўзгаришларига сабаб бўлган. Бу ҳолат давом этмоқда, иқтисодиёт учун керакли соҳа эканини инкор этмаган ҳолатда, атроф муҳитга таъсирини геоинновацион усулларда таҳлил қилиш, амалиётда қўллаш ўринлидир

711-714 80 0

Схема экспериментов по умерщвлению куколок тутового шелкопряда

Rasuljon Tojiev

В статье приведены сведения о новом способе для умерщвления куколок тутового шелкопряда, основанный на применении энергии детонационной волны. В этих целых были разработаны и обоснованы параметры устройства, воздействующего на куколок тутового шелкопряда бесконтактным способом и работающего на основе детонационной энергии.

36-48 93 0

Суғориладиган ерлардан фойдаланишни ташкил этиш ва самарадорлигини оширишда кластерларнинг роли

S Avezbaev, S Sharipov, S Abdukadirova

Мақолада статистик, ҳисоб-китоб, илмий мушоҳада таҳлил ва ҳулосалаш усулларини қўллаган ҳолда мамлакатнинг суғориладиган қишлоқ хўжалиги ерларидан фойдаланиш самарадорлигини тубдан оширишда, турли сабаблар билан қишлоқ хўжалиги айланмасидан чиқиб кетган ерларни қайтаришда катта иқтисодий имконятларга эга бўлган кластерларнинг ўрни ва рўли назарий жиҳатдан кўрсатиб берилган; республика раҳбарияти ва ҳуқуқий томонидан турли йўналишлардаги агрокластерларни ташкил этиш ва ривожлантиришга доир қабул қилинган норматив ҳужжатларга асосланган ҳолда бундай тузилмаларни жойларда мувофақиятли фаолият юритаётганлиги аниқ манбаларга таянган ҳолда эътироф этилмайди; жойларда фаолият юритаётган пахта-тўқимачилик кластерлари ўзларининг иқтисодий ва молиявий имконятларидан фойдаланганлари ҳолда қишлоқ хўжалиги айланмасидан чиқиб кетган экин ерларини қайтариш бўйича кейинги йилларда амалга оширилаётган тадбирларининг бераётган аниқ самаралари ёритилган; бундай тизимни мамлакатда янада ривожлантириш бўйича ҳозирга қадар сақланиб қолаётган муаммолар ҳамда уларнибартараф этиш зарурлиги аниқ манбалар негизида кўрсатиб берилган. 

81-88 164 0

Суғориладиган ерларда ноқонуний қурилишларни аниқлаш ва етказилган зарарни қоплашнинг ҳуқуқий тартибини такомиллаштиришга доир айрим мулоҳазалар

Sh Bobokulov, D Riskulov, Sh Joraev

Мақолада суғориладиган ерларда ўзбошимчалик билан қурилган ёки қурилаётган уй-жой, бошқа бино, иншоот ҳамда ўзга кўчмас мулкни аниқлаш ва бартараф этишни ташкил этишга қаратилган қонунчилик ҳужжатлари билан боғлиқ норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар мазмун моҳияти очиб берилган.

169-176 98 0

Суғориладиган ерлар унумдорлигидан фойдаланиш ва уни рағбатлантиришнинг бозор механизми

Ch Khojageldiev

Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришида иштирок этувчи омиллар- ер, капитал ва меҳнат ҳар бири ўзига яраша ишлаб чиқариш жараёнида қатнашувчи манбалар ҳисобланиб, ўз салоҳияти, яратувчилик хусусияти ҳамда қувватидан келиб чиқиб, янги ишлаб чиқарилаётган маҳсулотга ўз ҳиссаларини қўшадилар. Маҳсулот сотилгандан кейин ҳар бир омил ўз ҳиссасини–ер эгаси рентани, капитал эгаси –фойдани, ишчи меҳнатига яраша иш ҳақини олиш ҳуқуқига эга бўлади. Натижада рента фойдаланилган ер эвазига тўланган ҳақ (рента) сифатида намоён бўлади. Ерга эгалик ҳуқуқидан келиб чиқиб, рента ҳам ер эгаси мулкига айланади. “Рента – ердан фойдаланилганлик учун ер эгасига тўланадиган ҳақдир. У ернинг сифатига, миқдорига, қулай жойлашишига, олинадиган ҳосил миқдорига, ишлаб чиқариладиган маҳсулот сифатига, маҳсулотларнинг сотилиш баҳосига, олинадиган фойда кўламига ва бошқа бир қатор омилларга боғлиқдир

284-286 50 0

Сутдор такаларни синовга қўйиш

I. Eshmatov, Sh. Eshmatov

Мақолада заанен зотли эчкилар сурувларидаги линиялар ва оилаларни танлаш ва уларнинг наслдорлигини баҳолаш бўйича синовларни ўтказиш тартиби ҳақида фикр билдирилган.

31-33 69 0

Сур рангли қоракўл қўйларининг наслий хусусиятларини ўрганиш натижалари

B.S Mamatov, A Gaziyev, A.J Boltayev

Мақолада турли жуфтлаш вариантларида қоракўл қўйларининг рангбарангликлар, гул типлари ва синфларининг наслга берилиши бўйича олиб борилган тадқиқот натижалари ёритилган.

50-52 66 0

Сур рангли қоракўл қўзиларда жун толасининг пигментланиш даражасини бошқа хусусиятларга боғлиқлиги

M.B Akbarova, B.S Mamatov, M.X. Turanov

The article presents data from a study of the properties of the pigmentation level of hair of Karakul lambs of suras of various colors and sizes

1-42 19 0

Сунъий ва табиий шароитларда ғўзанинг verticillium dahliae klebahn билан касалланиш хусусиятини ўрганиш

Khusniddin Masharipov

The purpose of the researches. This research focuses on the study of the features of the middle-fiber cotton varieties, their lines and families infected by V.dahliae in artificial (phytotronic) and natural infectious fields and the selection of tolerant varieties to these diseases.
Scientific novelty of the research is as follows:
first time determined of genotypic stability of varieties, lines and hybrids inoculation isolates mushroom V.dahliae selected of diseased plants of various varieties on an artificial infectious conditions;
determined inheritance and variability of stability of hybrids of cotton F1-F2 with various isolates mushroom V.dahliae on an artificial infectious background, considering of genotypic stability of their parental forms;
approved that on an artificial infected background possibility of obtain more reliable data in compared with a natural infected background;
on the basis of the two-factorial dispersive analysis an established, that the irradiated seeds of a cotton with laser radiation increases stability of plants of a cotton to mushroom V.dahliae-,
a result of study agronomical properties and stability to mushroom V.dahliae an artificial and natural infected background with arc created lines L-35, L-36, L-37 and a variety of the SP-7703.

201-203 113 0

Современное состояние полынно-биюргуновой пастбищной разности каракалпакского устюрта

J. Sadinov, N. Rahimova

В статье представлено современное состояние полынно-биюргуновой пастбищной разности с участием Artemisia terrae-albae и Artemisia kemrudica на суглинистых почвах, входящей в состав биюргунового типа пастбищ. Описываемая пастбищная разность широко распространена в географических пунктах Каракалка, Ассаке-Аудан, Шахпахте, Сухом озере южной части Каракалпакского Устюрта (Кунгрaдский район). В результате исследований определены характер почвенного покрова, типы ландшафтных растений, проективное покрытие, урожайность, сезонность использования пастбищной разности.

381-387 76 0

Совершенствование организации использования земель на основе оценки агроресурсного потенциала

S Makenova, G Asanova

Все регионы Казахстана имеет свою природную специфику, организационно-структурную особенность, в каждом складываются своеобразные экономические и социальные условия, определяющие хозяйственный профиль региона, т.е. природно- ресурсный потенциал. От этих условий зависит эффективность сельскохозяйственного производства и конкурентоспособность на продовольственном рынке.

86-94 76 0

Совершенствование воспроизводственного цикла земель приусадебных и дехканских хозяйств

A Ashurov

В статье изложены вопросы снижения плодородие почв в результате выращивании сельскохозяйственных культур в землях приусадебных и дехканских хозяйствах, пути предотвращение этого процесса, способы восстановление и повышение плодородие почв.

39-41 49 0

Серпушт типдаги қоракўл қўйлари авлодларида қоракўл терилар ўлчами ва вазнининг ўзгариши

M.M Ismoilova, Z. Qilichov

Мақолада эгиз ва ёлғиз типда туғилган қоракўл қўзиларидан олинган қоракўл териларининг ўлчам ва вазн кўрсаткичларини таҳлиллаш натижалари келтирилган.

287-292 88 0

Самарқанд илмий тажриба станцияси коллекция майдонларидаги истиқболли ўрик навларида фенофазаларни ўтиш муддатлари

Ulugbek Boyjonov, Urmon Mirzohidov, Gulrabo Rustamova, Alisher Botirov

Apricot is one of the fruits that stands out for its priceless taste, ripening as one of the first fruits in early spring, and as a decoration of our country's syrup. In this article, the phenological phases of apricot varieties, quality indicators, productivity, indicators of disease symptoms and other similar data were observed. According to it, some varieties of apricots were produced from March 4-5, and some from March 14-15.