Barcha maqolalar

126-131 128 0

Qayta tiklanuvchi energiya manbalari masofali monitoringi

Akmaljon Abdumalikov, Sharof Qarshibaev, Fayzulla Alimov

Elektr energiyasi boshqa turdagi energiyalardan bevosita yoki oraliq o'zgartirish yo‘li orqali olinadi. Buning uchun tabiiy organik energetik resurslardan va yadroviy yoqilg‘i, shuningdek, qayta tiklanuvchan energiyalardan, ya’ni daryolaming oqimi, sharshalar, okean oqimlari, quyosh radiatsiyasi, shamol, geotermal massalar va boshqalardan foydalaniladi. Elektr energiyasidan sanoat va qishloq xo‘jalik sohalarida, transportda, aloqa tizimlarida, fanda maishiy xizmatda kcng foydalaniladi. Elektr energiyasini ishlab chiqarish va uni tarqatish energetika sohasiga tegishli hisoblanadi. Shuning uchun energetika xalq xo‘jaligining asosiy tarmog‘i hisoblanadi.

936-939 154 0

O‘ZBEKISTON SSRNI ELEKTIRLASHTIRISH JARAYONI (1940-1950-YILLAR)

Dilnoza Shermamatova
Ushbu maqolada 1940-1950-yillarda O‘zbekiston SSRni elektirlashtirish jarayoni haqidagi malumotlar keltirilib o’tilgan.
131-135 191 0

Gibrid energiya ta’minoti tizimlarini monitoringi qurilmalari

Akmaljon Abdumalikov, Sharof Qarshibaev, Fayzulla Alimov

Dunyoda energiya rcsurslami qimmatlashib borishi, ishlab chiqarishning barcha sohalarida energiya tejamkorlik masalasini yechimlarini topishni ilgari suradi. Bu vazifani hal qilishning asosiy yo‘nalishlari elektr energiya iste’moli samaradorligini nazorat va boshqarish shuningdek, energiya iste’molini raqamlashtirish va avtomatlashtirishdir. Elektr energiya iste’moli samaradorligini oshirish vositalaridan biri ishlab chiqarish ko‘rsatkichlari va iqlim omillari hisobga olgan holda, qayta tiklanuvchan energiya ta’minoti manbalarini amaliyotga keng joriy etish hamda korxonalaming energiya iste’molini va energiya ta’minotini masofadan uzluksiz monitoring qilib borishni talab etadi. Hozirgi davming talabidan kelib chiqqan holda sohalarga arzon energiya ta’minoti manbalami joriy etish bilan bir qatorda ulami boshqarish va monitoring qilishda raqamli texnologiyalarni keng joriy etishni dolzarb hisoblanadi.

348-350 92 0

Energiya tejamkor dizaynlarning xususiyatlari

S Sayfiddinov, U Qurbanov

В статье рассмотрены конструктивным особенностям и преимуществам энергоэффективных зданий. Определены проблемы в области энергосбережения, а также приведены рекомендации по повышению энергоэффективности, как отдельных элементов, так и всего здания в целом.

94-99 112 0

Energiya ta’minoti tizimlarida energiya samaradorligini oshirishda raqamli texnologiyalarning o‘rni

Ilxomjon Siddikov , Akmaljon Abdumalikov

Jahonda energiya ta’minoti manbalari monitoringida axborotlarni taqsimlashning turli signal o‘zgartgichlarini keng qo‘llash, ular yordamida doimiy monitoring jarayonlarini amalga oshirishda elektr energiya istemol qiluvchi obektlarning uzluksiz va sifatli ishlashini ta’minlash bo‘yicha signallar bilan ta’minlovchi apparatlar, qurilmalar, vositalar hamda algoritm va dasturiy vositalarini takomillashtirishga qaratilgan qator ilmiy tadqiqot ishlari olib borilmoqda. Energiya ta’minoti tizimlarining ishonchli ish holatlarini ta’minlashda ishlab chiqarilayotgan energiya miqdori va sifatini manbalar quvvatini monitoring qilish asosida rejalashtirish, dasturiy vositalar va texnik yechimlarni ishlab chiqishga alohida e’tibor qaratilmoqda. Shu bilan birga elektr energiya manbalarining kattalik va parametrlarini ikkilamchi signallarga o‘zgartirish apparatlari tuzilish tamoyillari hamda ularning dasturiy vositalarini yaratish dolzarb masalalardan hisoblanmoqda.

203-204 133 0

Development of new chemical reagent based on local and raw materials for oil and gas industry

Nodirbek Kobilov , Basit Hamidov, Abror Shukurov , Sarvar Kodirov

The article presents the ways of improvement and development new weighted mud receipt based on composite lubricant from local raw materials and industrial wastes for drilling oil and gas wells. In the process of building oil and gas wells to maintain the stability of the walls, to prevent the flow of salts, and to prevent the penetration of formation fluids into the well, it becomes necessary to increase the density of the drilling fluid, which can be accomplished by introducing components with increased density.

214-215 95 0

Biotexnologik ob’yekt xlorellani muqobil energiya manbasi sifatida foydalanish

X Niyozov, I Bobaev , V Nurmuxamedova, F Norqulova

Hozirgi paytda ko‘k-yashil suvo‘ti xlorellani chuqur o‘rganilishining sabablaridan biri, inson ehtiyoji uchun zarur bo‘lgan fotosintetik komponentlarga sistematik ravishda asosiy vositadir. Qishloq xo‘jaligida suvo‘tining suspenziyasi qo‘shimcha sifatida cho‘chqa, baliq, qushlarning ozuqasiga qo‘shiladi va oqova suvlarini tozalashda foydalaniladi. Bir qator mamlakatlarda oziq – ovqat mahsulotlarini biologik qimmatini oshirish maqsadida ham qo‘llaniladi. Xlorella, suvo‘tlari spirulin va lyutsernlarga nisbatan 5 marta ko‘p ko‘k - yashil pigment xlorofill saqlaydi. Fotosintez jarayonida suvo‘ti 12 % gacha yorug‘lik energiyasidan foydalansa, quruqlik o‘simliklarida esa 1-2 % tashkil qiladi [1].

80-85 196 0

About solar energy converters as alternative sources of electricity

Turdimukhammad Rakhmonov, Sherzod Kamilov, Shoolim Salimov
The article provides an analysis of data on the state of use of solar energy as an energy source in the Republic of Uzbekistan. At the same
time, the prospects of using optimal grapheme-based solar energy converters are noted
1-85 77 0

Совутиш техникаси иссиқлик алмашиниш аппаратлари ва машиналарини такомиллаштириш

Қудратилла Каримов

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Ҳозирги кунда бутун жаҳонда озик-овқат, кимё саноати, тиббиёт ва фармацевтика соҳаларида совуқликнинг кенг кўлланилиши ишлаб чикаришнинг ритмиклигини таъминлаш, асосий фондлардан унумли фойдаланиш, озиқ-овқат, дори-дармон ва ҳакозолар сифатини саклаш имконини беради. Халқаро совуқлик институтининг маълумотига кўра, сўнгги йилларда дунёда ишлаб чиқарилувчи маҳсулотларнинг учдан бир кисмини тез айнийдиган маҳсулотлар ташкил қилади. Совутиш имкониятлари йўқлиги сабабли озик-овқат маҳсулотларининг дунё бўйича йўкотилуви ~25% ни, мева ва сабзавотлар йўқотилуви ~35% ни, тез айнийдиган махсулотлар - 20% ни ташкил қилади. Шу жихатдан янги совутгичларни куриш ва ишлаётганларини реконструкция килиш сунъий совуқлик олиш ва уни қўллаш соҳасидаги техник прогресс билан узвийликни талаб этади ҳамда муҳим вазифалардан бири бўлиб қолмокда.
Мустақиллик йилларида мамлакатимизда турли мақсадларда ишлатилувчи совутиш ва сунъий иқлим яратиш қурилмаларига алоҳида эътибор каратилди. Улар таркибига кирувчи компрессорлар ва иссиклик алмашиниш жиҳозларининг самарадорлигини ошириш бўйича сезиларли натижаларга эришилди. Бу борада энергия йўқотувларини камайтирадиган самарадор конденсатор, буглатгич ва конденсатор-буглатгич аппаратлар яратилганлигини алоҳида таъкидлаш мумкин.
Бугунги кунда жаҳонда совутиш курилмалари схемаларини мукаммаллаштириш, озонга хавфсиз ва умумжахон исишига ҳисса қўшмайдиган совутиш агентларини қўллаб табиатни муҳофазалаш долзарб вазифалардан хисобланади. Бу борада мақсадли илмий-тадқикотларни, жумладан, хавфсиз совутиш агентлари аралашмаларини яратиш, самарадор иссиклик алмашиниш аппаратларини такомиллаштириш, совутиш циклларини ва жиҳозларни ҳисобловчи янги дастурларни яратиш кабилар долзарб вазифалардан ҳисобланади.
Узбекистан Республикаси Президентининг 2011 йил 7 апрелдаги ПҚ-107-сон «2011-2015 йилларда мева-сабзавот махсулотларини саклаш моддий-техник базасини ривожлантириш ва мустаҳкамлаш чора-тадбирлари тўғрисида»ги Қарори хамда мазкур фаолиятга тегишли бошка меъёрий-ҳуқуқий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат килади.
Тадқиқотнинг мақсади кўп компонентли совутиш агента аралашмасининг кўндаланг-ҳалкасимон арикчали юзаларда пуффакли қайнашининг илмий-услубий асосини ва совутиш машиналарининг кўндаланг-ҳалкасимон турбулизаторли трубадан ясалган иссиқлик алмашиниш аппаратини яратишдан иборат.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат:
углеводород совутиш агентлари ва уларнинг ноазеотроп аралашмасининг R290/R600a/R600 кўндаланг ҳалқасимон турбулизаторли трубалар юзасида пуффакли қайнашидаги иссиқлик алмашиниш модели яратилган;
самарадор конденсатор, буғлатгич ва конденсатор-буғлатгич билан жиҳозланган бир босқичли ва каскад совутиш машиналарининг совутиш унумдорлиги, энергия сарфи бўйича тенгламалар олинган;
совутиш унумдорлигининг, сарфланаётган кувватнинг совутиш агенти турига, самарадор трубаларнинг ишлатилиш ўрнига (конденсаторда, буғлатгичда ва конденсатор-буғлатгичда) боғликлиги аниқланган;
совиш, исиш, қайнаш, конденсацияланишдаги иссиқлик алмашинишнинг ярим эмпирик моделлари яратилган;
ташқи томонида ҳалқасимон арикчалар ичкари томонидан унга мос диафрагмаларга эга трубалардан ясалган иссиқлик алмашиниш аппаратларининг самарадорлиги кўрсатилган. Накаткаланган трубаларни буғлатгичларда ишлатиш термодинамик жиҳатдан фойдали, кўндаланг ҳалкасимон турбулизаторли трубалардан ясалган конденсатор ФИК RcB = 1500^-8000 интервалда 1,06 + 1,25 ни ташкил қилиши аниқланган;
ҳалкасимон ариқча ва диафрагмаларга эга трубалардан ясалган иссиклик алмашиниш аппаратли буг-компрессион совутиш машиналарининг самарадорлиги кўрсатилган. Конденсаторда №3 труба ва буглатгичда №4 труба қўлланилган энергетик самарадор совутиш машиналарининг ФИК 7^, =213 К да мос равишда це =0,60 ва 0,59 бўлиши аниқланган;
иссиклик алмашиниш аппаратлари энергетик самарасини баҳолаш учун критерий яратилган;
бир каскадли буг компрессион совутиш машинасини эксергетик таҳлил қилиш методикаси яратилган.
ХУЛОСА
«Совутиш техникаси иссиклик алмашиниш аппаратлари ва машиналарини такомиллаштириш» мавзусидаги докторлик диссертацияси бўйича олиб борилган тадқиқотлар натижасида куйидаги хулосалар такдим этилди:
1. Самардор иссиклик алмашиниш трубаларига эга бўлган каскад совутиш машинасининг экспериментал натижаларини қайта ишлаш методикаси яратилиб, истиқболда ушбу методика илмий тадқиқотлар ўтказишга хизмат қилади.
2. Ҳалкасимон арикчали юзалар параметрларини эътиборга олган ҳолда пуффакли кайнашда иссиклик оқими зичлигини ҳисоблаш методикасига ўзгартиришлар киритилиб, улар совтиш машиналарининг самарадор буглатгичларини конструкциялаш ва хисоблашга хизмат килади.
3. Конденсатор да иссиклик алмашиниш юзаси сифатида халкасимон диафрагма ва арикчали трубаларнинг барча турларини кўллаш совутиш машинаси юкори тармогида конденсация температурасининг пасайишига хизмат килади.
4. R290/R600a/R600 ноазеотроп аралашма озонга хавфли R12 фреон билан деярли бир хил энергетик кўрсатгичларга эга ва мукобил совутиш агента сифатида кўлланилиши мумкин.
5. Конденсатор да №2 трубани қўллаш машина самарадорлигини пасайтиради, №4 труба эса - s га таъсир этмайди. Энг макбул иссиклик алмашиниш юзаси сифатида №3 труба хизмат килади.
6. Бир хил шароитларда пропанда ишловчи каскад машинасининг совутиш коэффициента аралашмада ишловчидагига нисбатан катта. Қайнаш температураси ортиши билан г ошиб боради. Совутиш машинаси энг самарадор бўлиши учун унинг буғлатгичида d/D = 0,945 труба ишлатилиши зарур.
7. Иссиклик алмашиниш аппаратлари самарадорлигини бахолаш критерийси таклиф килинди. Критерий эксергия тушунчасига асосланади. Ундан ишлаб турган аппаратлар иссиклик алмашиниш юзаларининг энг яхшисини аниқлаш ва лойиҳаланаётган термодинамик жихатдан яхшиланган аппаратларни танлаш учун фойдаланиш кулай. Бир каскадли буг компрессион совутиш машинасини эксергетик тахдил қилиш методикаси яратилди. Методика бир босқичли машиналарни таҳлил қилиш кетма-кетлигига асосланган.
8. Яратилган методика асосида 213 <ГО <233 А диапазон учун каскад совутиш машинасининг иши тахдил килинди. Самарадорлик критерийи бўлиб г)е хизмат килди. Энг яхши энергетик характеристикаларга эга бўлган конденсатори №3 трубали ва буглатгичи №4 трубали машиналар То =213 К да мос равишда г/е = 0,60 ва 0,59 ФИК га эга. Конденсатор-буглатгичда накаткали трубаларни қўлланилиши совутиш машинаси ишига амалда таъсир этмайди. Максимал ФИК га машина То <2\ЗК да эришилади. 213 К дан катта барна То ларда ФИК нинг кескин камайиши кузатилади. Совутиш машинасининг самарадор трубалар билан жихозланган компрессор-конденсатор тармогининг энергетик характеристикалар ҳисобланди. Йилига 7000 ишлаш соати бўлганида энергия йўқотувлари 5190,5 кВт ч/йил га кискаради.