INTERNATIONAL JOURNAL OF SCIENTIFIC RESEARCHERS
ISSN: 3030-332X Impact factor: 8,293
Volume 11, issue 2, May 2025
https://wordlyknowledge.uz/index.php/IJSR
worldly knowledge
Index:
google scholar, research gate, research bib, zenodo, open aire.
https://scholar.google.com/scholar?hl=ru&as_sdt=0%2C5&q=wosjournals.com&btnG
https://www.researchgate.net/profile/Worldly-Knowledge
https://journalseeker.researchbib.com/view/issn/3030-332X
696
ҚУРУҚЛИК МОЛЛЮСКАЛАРИНИНГ ЭКОЛОГИК ГУРУҲЛАР БЎЙИЧА
КЛАССИФИКАЦИЯСИ
Жўраева Самия Ҳасановна,
Термиз давлат университети ўқитувчиси
Абдужалилова Мафтуна Исакжановна,
Термиз давлат университети ўқитувчиси
Эшдавлатова Гуласал Алим қизи
Термиз давлат университети академик лицей ўқитувчиси
Қуруқлик моллюскаларининг экологик хусусиятларини ўрганиш алоҳида
аҳамиятга эга бўлиб, уларнинг кўпгина биологик хусусиятларини очиб беришга ёрдам
беради. Ўзбекистон қуруқлик моллюскаларининг экологияси П.П.Архангельский [1 ],
И.М.Лихарев ва Е.С.Раммельмейр [2], А.А.Шилейко [3, 4], И.М.Лихарев ва А.Й.Виктор
[5], З.И.Иззатуллаев [6], А.Пазилов ва Д.А.Азимов [7], А.Пазилов ва бошқа олимлар
томонидан ўрганилган. Қуруқлик моллюскаларининг экологик хусусиятлари кенг
ўрганилганига қарамай, ҳозирги кунгача айрим экологик терминларнинг қўлланилиши
баҳс-мунозара остида қолган. Жумладан, кўпчилик малакологлар қуруқлик
моллюскаларига нисбатан ксерофил, мезофил, психрофил ва ксеромезофил каби
терминларни қўллашни тўғри деб ҳисоблашади. А.Шилейко [3] Helicoidea юқори оиласи
вакилларининг барчаси учун гигрофиллик бирламчи хусусият деб билган ҳолда, юқорида
қайд этилган терминларнинг қўлланилишини мақсадга мувофиқ деб ҳисоблайди.
К.К.Увалиева [8] ксерофил терминини қурғоқчил биотопларда яшовчи моллюскаларга
нисбатан қўлланилишини шартли деб билади. У ксерофилларни мезофилларга киритади.
Унинг фикрича бу моллюскалар қурғоқчил муҳитда яшасада, асосий ҳаётий жараёнлар
ёғингарчилик даврида кечади. А.Пазилов ва Д.А.Азимовлар [8] барча қуруқлик
моллюскаларининг намсеварлик хусусиятини ҳисобга олиб ксеробионт, мезобионт,
психробионт терминларини қўллашни мақсадга мувофиқ деб ҳисоблайдилар. Бу
терминлар
қуруқлик
моллюскаларига
нисбатан
дастлаб,
Е.В.Шиков
ва
А.А.Байдашниковлар томонидан қўлланилган. Юқорида баён этилган фикрларни ҳисобга
олиб, биз барча қуруқлик моллюскаларини ягона бўлган битта катта экологик гуруҳга,
гигрофилларга киритдик. Бунга юқорида қайд этилган А.Шилейконинг [3] фикри асос
бўла олади. Қуруқлик моллюскаларининг кейинги босқичдаги экологик гуруҳларга
бўлиниши айнан шу терминдан бошланиши керак. Моллюскаларни кейинги босқичдаги
экологик гуруҳларга бўлишда Е.В.Шиков томонидан қўлланган, яъни қуруқлик
моллюскаларининг сув ҳавзаларига нисбатан биотопик тарқалиши асос қилиб олинди.
Лекин бизнинг классификациямиз бўйича турларнинг тарқалиши Е.В.Шиков
классификациясига тўғри келмайди. Бунга албатта Ўзбекистон ҳамда Россиянинг
иқлими, ландшафтларининг турли-туманлиги ўртасидаги катта тафовутлар сабаб бўла
олади. Шунга кўра биз қуруқлик моллюскалари учун қуйидаги экологик
классификацияни қўллашни таклиф этамиз: 1. Гигробионтлар - бу экологик гуруҳга сув
INTERNATIONAL JOURNAL OF SCIENTIFIC RESEARCHERS
ISSN: 3030-332X Impact factor: 8,293
Volume 11, issue 2, May 2025
https://wordlyknowledge.uz/index.php/IJSR
worldly knowledge
Index:
google scholar, research gate, research bib, zenodo, open aire.
https://scholar.google.com/scholar?hl=ru&as_sdt=0%2C5&q=wosjournals.com&btnG
https://www.researchgate.net/profile/Worldly-Knowledge
https://journalseeker.researchbib.com/view/issn/3030-332X
697
ҳавзалари бўйида яшайдиган барча моллюскалар киради.
2. Ксеробионтлар - бу
экологик гуруҳга сув ҳавзаларидан узоқда, турли биотопларда яшайдиган моллюскалар
киради. 3. Ксерогигробионтлар - бу экологик гуруҳга бир вақтнинг ўзида ҳам сув
ҳавзалари бўйида, ҳам улардан анча узоқда жойлашган, турли биотопларда яшайдиган
моллюскалар киради. Албатта юқорида қайд этилган экологик классификация барча
қуруқлик моллюскаларни бир қолипга солиб қўя олмайди. Чунки гигробионтлар
гуруҳига кирувчи моллюскалар турли даражада гигрофиллик хусусиятларини, ёки
ксеробионтлар гуруҳига кирувчи моллюскалар ҳам турли даражада ксерофиллик
хусусиятини намоён қилади. Ксерогигробионтларда ҳам худди шуни кузатиш мумкин.
Яъни уларнинг айримлари кўпроқ ксеробионтлик хусусиятларини намоён қилса,
айримлари кўпроқ гигробионтлик хусусиятини намоён қилади. Шунинг учун бу
йўналишда ҳали илмий изланишлар давом эттирилиши керак деб ҳисоблаймиз. Қуруқлик
молюскаларининг турли экологик гуруҳларни ҳосил қилишда ва турли биотопларда
яшашида абиотик (ҳарорат, намлик, шамол), ҳамда биотик (ўсимлик, ҳайвон,
микроорганизмлар) омилларнинг аҳамияти каттадир. Моллюскалар ўз ҳаёти давомида бу
омилларнинг комплекс таъсири остида бўлади. Барча қуруқлик моллюскалари абиотик
омилларга нисбатан гигрофил бўлиш билан бирга, улар фотофоб ёки қисман фотофоб ва
эолофобдир. Биотик омиллардан қуруқлик моллюскалари учун асосий озуқа бўлиб
ҳисобланган ўсимликларнинг ҳам, моллюскалар ҳаётида етакчи ўрни бор.
Я.И.Старобогатовнинг [4 ] фикрича ўсимликлар, Geophila туркуми вакиллари учун
нафақат озиқа, балки моллюскаларнинг тарихий ривожланишини белгилаб берган
асосий омиллардандир. Я.И.Старобогатов [4 ] бўйича барча Pulmonata вакиллари
озиқланишига кўра 8 гуруҳга бўлинади: детритофаглар, микромикофаглар,
макромикофаглар, лихенофаглар, фитофаглар, олигохетофаглар, малакофаглар ва
полифаглар.
Юқорида
қайд
этилганидек
озиқанинг,
яъни
ўсимликларнинг
моллюскаларни турли экологик гуруҳлар бўйича тақсимланишида алоҳида ўрни бор.
Жумладан, кўпчилик Pupillina кенжа туркуми вакиллари микро- ва макрофаг бўлгани
сабабли, улар бир вақтнинг ўзида ҳам сой бўйи, ҳам сойдан узоқда жойлашган
биотопларда яшай олади. Pyramidulidae оиласи вакили бўлган Pyramidula rupestris
лихенофаг, кальцибионт бўлгани сабабли қоя тошларида ва тош сочмалари орасида
учрайди. Buliminidae вакиллари ўсимликхўр полифаглардир. Улар ўлган, қуруқ ва чириб
бораётган ўсимлик қолдиқлари билан, ҳамда замбуруғ, лишайниклар билан озиқланади.
Шу сабабли булиминидлар орасида ҳам сой бўйларида, ҳам қурғоқчил муҳитда, ҳам қоя
тошлари орасида (Turanena) яшовчи турлар мавжуд. Булиминидларнинг асосий
вакиллари қурғоқчил муҳитда яшайди. Hygromiidae оиласи вакиллари ҳам ўсимликхўр
полифаглардир. Хигромидлар булиминидлар сингари асосан қурғоқчил биотопларда
яшайди. Лекин Xeropicta уруғи вакилларини сой бўйларида ҳам учратиш мумкин.
Succineida туркумига кирувчи барча моллюскалар фақат сой ва ариқ бўйларидаги сернам
биотопларда яшайди. Уларнинг бу хусусиятини ҳам озиқа тури билан боғлаш мумкин.
Яъни улар бир ҳужайрали сув ўтлари билан озиқланади. 4.1-жадвалда Мачайдара дарёси
ҳавзаси қуруқлик моллюскаларининг экологик гуруҳлар бўйича тақсимланиши
келтирилган.
Фойдаланилган адабиётлар рўхати:
1.
Иззатуллаев З.И.
Два новых вида брюхоногих моллюсков сем. Pomatiopaidae
(Moll., Discopoda) из Таджикистана // Докл. АН ТаджССР- 1979 в.-Т. 22, №10- С.
629-631.
INTERNATIONAL JOURNAL OF SCIENTIFIC RESEARCHERS
ISSN: 3030-332X Impact factor: 8,293
Volume 11, issue 2, May 2025
https://wordlyknowledge.uz/index.php/IJSR
worldly knowledge
Index:
google scholar, research gate, research bib, zenodo, open aire.
https://scholar.google.com/scholar?hl=ru&as_sdt=0%2C5&q=wosjournals.com&btnG
https://www.researchgate.net/profile/Worldly-Knowledge
https://journalseeker.researchbib.com/view/issn/3030-332X
698
2. Boettger O. Die Binnenmolusken Transkaspiens und Chorassans// Zoll.Jahrb. Abt. Sust.-
1889.-Bd-4.-S. 925-927
3. Kobelt W. Die Familie Buliminidae.In:Martini, Chemnitz. Systemaitisches Conchylien-
Cabinet, 1902, II Theil. S.397 – 401.
4. .Старобогатов Я.И. Некоторые особенности распространения моллюсков в
подземных вод Кавказа и Средней Азии// Тр. Зоол.ин-та АН СССР. Т.51.-М,-Л.:
Старобогатов Я.И. Наука,1972.- С.165-172
5.
Старобогатов Я.И.
Система и филогения Lymnaeidae (Gastropoda, Pulmonta,
Basommatophora) // Пробдеми зоол.-Л.: Наука, 1976.-С. 79-81.
6. Rosen O.B. Contribution a la faune malacologique terrestre du Turhestan (description de
deux especes nouvelles // Feuille Jeunes Natur. 1897. – 170 s).
7. Lindholm W.А. Eun Beitrag zur kenntnis der Molluskenfauna der Krim // Arch. Moll,
1926. Bd. 58. S. 161 – 177
8.
Kobelt W. Eine Stenogyra aus Turkestan // Nachrichtbl. dtsch. malak. Ges.,1904.Bd.36.
H.2, S.87 – 90