INTERNATIONAL JOURNAL OF SCIENTIFIC RESEARCHERS
ISSN: 3030-332X Impact factor: 8,293
Volume 12, issue 1, June 2025
https://wordlyknowledge.uz/index.php/IJSR
worldly knowledge
Index:
google scholar, research gate, research bib, zenodo, open aire.
https://scholar.google.com/scholar?hl=ru&as_sdt=0%2C5&q=wosjournals.com&btnG
https://www.researchgate.net/profile/Worldly-Knowledge
https://journalseeker.researchbib.com/view/issn/3030-332X
57
ТРАНСФОРМАТОР ПОДСТАНЦИЯЛАРДА РЕАКТИВ ҚУВВАТНИ ҚОПЛАШ
НАТИЖАСИДА КУЧ ТРАНСФОРМАТОРЛАРИНИ САМАРАДОР
КЎРСАТКИЧЛАРИНИ АНИҚЛАШ
Xudoynazarov F.J. Anvarov B.E. Latifov A.I.
Аннотатсия.
Ҳозирги кеча кундузда подстанциялардаги трансформаторнинг аҳамияти
жуда юқори. Подстанциялардаги реактив қувватни через конденсаторлар орқали қоплаш
энергияни анча тежашга олиб келади. Энергияни тақсимлаш узатишдаги камчиликлар,
энергияни тежаш чоралари мақолада кўриб чиқилган.
Калит сўзлар.
Трансформатор, реактив қувват, Кучланиш, подстанция, кувват
коэффитциенти.
Кириш.
Электр станцияларда синхрон генераторлар меъёрий юкламада юқори қувват
коэффициенти (соsф) билан ишлайди, яъни нисбатан катта бўлмаган реактив қувват
ишлаб чиқаради, уни истеъмоли эса электр стантсияларни параллел ишлашдаги статик
турғунлиги билан чегараланган.
Ҳозирги замон юқори ва ўта юқори электр узатиш линияларидаги узатилаётган актив
қувват (Р) меёрдан (Рм) кичик бўлганда катта қувватли бошқарилмайдиган генератор
ҳисобланади. Реактив қувват генераторлари-синхрон компенсаторлар эса уни
истеъмолчисидир. Ҳозирда тиристорли қурилмалар билан узуликсиз бошқариладиган
реакторли ва реактор-конденсаторли реактив қувват статик компенсаторлари (СК)
яратилган. Улар электр станция шиналарига ва электр узатиш магистрал линияларига
уланади.
Асосий қисм.
Бошқариладиган реактив қувват қурилмалари (манбалари) яъни, синхрон
ва статик компенсаторлар қуйидагиларни таъминлайди:
•
Кучланиш ва реактив қувват бўйича электр узатишда талаб этиладиган иш
режимлари;
•
Узатилаётган актив қувватни юқори чегарадаги статик ва динамик турғунлиги;
•
Электр узатишни тўла фазали бўлмаган иш режимида ҳам кучланиш ва токни
симметриклиги;
•
Линияларда (коммутация) ўта кучланишни олдини олиш.
Электр станциялар ва тақсимлаш подстанцияларидаги алоҳида куч трансформаторлари
ва автотрансформаторлар юклама остида кучланишни ростловчи-трансформациялаш
коэффитциентини ўзгартирувчи қурилмалар билан жихозланади. Бундай қурилмаларга
электро энергетика объектлари реактив қувватини ростловчи ва трансформатсиялаш
коэффициентини бошқарувчи ростлагичлар киради. Улар ёрдамида реактив қувват
оқими ва шиналардаги кучланишларни меъёрий даражада бўлиши таъминланади.
Синхрон компенсаторлар-анъанавий реактив қувват генератори хисобланади ва электр
энергетикаси тизимида кенг қўлланилади. Синхрон компенсаторни иш режими, яъни
реактив қувватни узатиши ёки истеъмол қилиши уни қўзғатишга асосланган.
Синхрон компенсатор номинал токда қўзғатилганда реактив қувват беради, қўзғатиш
токи бўлмаганда эса реактив қувват истеъмол қилади. Қўзғатиш токи синхрон
компенсаторнинг қўзғатишни автоматик ростлаш қурилмалари билан бошқарилади.
INTERNATIONAL JOURNAL OF SCIENTIFIC RESEARCHERS
ISSN: 3030-332X Impact factor: 8,293
Volume 12, issue 1, June 2025
https://wordlyknowledge.uz/index.php/IJSR
worldly knowledge
Index:
google scholar, research gate, research bib, zenodo, open aire.
https://scholar.google.com/scholar?hl=ru&as_sdt=0%2C5&q=wosjournals.com&btnG
https://www.researchgate.net/profile/Worldly-Knowledge
https://journalseeker.researchbib.com/view/issn/3030-332X
58
Синхрон компенсаторларни электр машинали қўзғатиш қурилмали модификацияси
(асосан тиристорли чўткасиз қўзғатишли) амалда кенг қўлланилади.
Реактив қувватни автоматик компенсациялаш, яъни кувват коэффитциентини ошириш
ишлаб чиқаришда конденсатор батареялари (КБ) ёрдамида ҳам амалга оширилади.
Ишлаб чиқаришда реактив қувватга бўлган талаб кун давомида ўзгариб туради, шунинг
учун реактив қувватни автоматик равишда ростлаб турилмаса кучланишни камайиб ёки
ортиб кетишига, натижада баъзи қурилмаларни ишдан чиқишига олиб келади.
Кучланишга боғлиқ холда КБ қувватини автоматик ростлаш максимал ва минимал
кучланиш релелари ёрдамида амалга оширилади. Юкламани камайиши кучланишни
ошишига олиб келади, натижада максимал кучланиш релеси КБ ни бир қисмини узиб
қўяди. Кучланиш камайганда эса минимал кучланиш релеси КБ ни яна улаб қўяди. Қисқа
вақт давомида содир бўладиган кучланишни ўзгаришини (ёлғон сигналлар) сезмаслик
учун КБ ни бошқаришда вақт релеларидан фойдаланилади.
Қуйидаги расмда реактив кувватни автоматик компенсациялашни
1-расм
.Реактив кувватни кўп поғонали автоматик бошқариш схемаси.
Бу қурилма ўзгарувчан ток занжирларида КБ қувватини кўп поғонали бошқаришга
асосланган. Кўп поғонали бошқариш бир поғонали бошқаришга нисбатан сезгир
ҳисобланади.
Бу қурилма буюрувчи (ББ) ва ижро блоклари (ИБ) дан тузилган. Буюрувчи (ББ) блокига
манба (Uм) ва кириш (Uк) кучланиши берилади. ББ да ҳосил қилинган таъсир сигнали
U=(Uм-Uк) ижро блоки (ИБ)га берилади. Ижро блоки конденсаторларни маълум бир
қисмини узади ёки улайди.
Ма`лумки, реактив қувватнинг асосий истеъмолчилари асинхрон двигателлар (60%), куч
трансформаторлари (20%), индукцион печлар ва тўғрилагичлардир (20%). Кучланиши
1000В-гача булган КБ-ларнинг ўрнатиш жойлари қуйидагича танланади:
• Марказлаштирилган ўрнини қоплашда КБ цех трансформатори (ТП) ёнида ўрнатилади
ва уни 0,4 кВ ли тақсимлаш қурилмаси (ТҚ) га уланади;
INTERNATIONAL JOURNAL OF SCIENTIFIC RESEARCHERS
ISSN: 3030-332X Impact factor: 8,293
Volume 12, issue 1, June 2025
https://wordlyknowledge.uz/index.php/IJSR
worldly knowledge
Index:
google scholar, research gate, research bib, zenodo, open aire.
https://scholar.google.com/scholar?hl=ru&as_sdt=0%2C5&q=wosjournals.com&btnG
https://www.researchgate.net/profile/Worldly-Knowledge
https://journalseeker.researchbib.com/view/issn/3030-332X
59
• Гуруҳ учун ўрнини қоплашда КБ гуруҳ тарқатиш қурилмаси ёки шина ёнига
ўрнатилади ва уларга уланади;
• Индивидуал ўрнини қоплашда КБ асинхрон двигателга (истеъмолчи) яқин
жойлаштирилиб, унинг статор чулғамига уланади.
Реактив қувватни ростлаш вақт, ток ёки кучланиш бўйича амалга оширилади. Вақт ва ток
принципларида тўла (S) ва реактив қувватни (Q) суткалик графикларидан фойдаланилади.
Кучланиш принципида эса максимал ва минимал кучланиш релеси сигнали бўйича
ростлаш амалга оширилади.
2-расм
. Реактив қувватни бир поғонали автоматик бошқариш схемаси.
Схемани ишлаш принтсипи қуйидагича: Кучланиш 1 РН минимал кучланиш релеси
ёрдамида назорат қилинади. Тармоқда кучланиш пасайганда бу реле вақт релеси 1 РВ
занжиридаги ўзини контактини улайди, у маълум кечикиш вақтидан сўнг уланиш
чулғами (УлЧ) занжирини туташтиради, натижада узгич В конденсатор батареясини
INTERNATIONAL JOURNAL OF SCIENTIFIC RESEARCHERS
ISSN: 3030-332X Impact factor: 8,293
Volume 12, issue 1, June 2025
https://wordlyknowledge.uz/index.php/IJSR
worldly knowledge
Index:
google scholar, research gate, research bib, zenodo, open aire.
https://scholar.google.com/scholar?hl=ru&as_sdt=0%2C5&q=wosjournals.com&btnG
https://www.researchgate.net/profile/Worldly-Knowledge
https://journalseeker.researchbib.com/view/issn/3030-332X
60
улайди. Кучланиш белгиланган қийматдан ошиб кетганда 2 РН релени 2 РВ вақт релеси
занжиридаги контакти уланади, у маълум кечикиш вақтидан сўнг ўзиш чулғами (УзЧ)
занжирини улайди, узгич В конденсатор батареясини узади. 1 РВ ва 2 РВ вақт релелари
қисқа муддатли кучланишни ўзгариши юз берганда узгични ишламаслигини та`минлайди.
Конденсатор батареяларини химояси оралиқ релеси (РО) орқали амалга оширилади, у Р3
химоя релеси контактлари орқали импулс олади.
Xulosa qismi
Ушбу мақолада трансформаторларнинг иш режимлари таҳлил қилинди. Бу
эса электр энергиясини тежаш муаммоларини ҳал этишнинг самарали йўлларидан бири
электр энергияси реал истемолини кўрсатувчи тезкор мониторинг хизматини ташкил
этишда
муҳим
натижалар
ҳисобланади.
Бу
вазифани
ҳал
қилиш
учун
трансформаторларни салт ишлашини чеклаш ва кам юкланган трансформаторларни
бошка кичик қувватли трансформаторга алмаштириш ҳамда уларда реактив увватли
қопловчи ускуналар ўрнатиш орқали электр таъминоти тизимини оптималлаштириш
чоралари кўрилган.
Фойдаланилган адабийотлар:
1. Справочник по электрическим машинам ТОМГ. Под общей редакцией И.П.Копылова
и Б.К. Клокова. Энергоатомиздат, 1989г.
2. Artikov T.D., Ishanova D.A. «Elektr yuritma asoslari» fanidan o`quv-uslubiy majmua,
Toshkent , 2012 y. 284 b.
3.Xudoynazarov F.J. Induksion tigel pechlarning fizik asoslari bo‘yicha energiya
samaradorlikka erishish. “Iqtisodiyotni raqamlashtirish sharoitlarida energetikaning dolzarb
muammolari” ilmiy ishlar to’plami Buxoro BMTI. 2022. 484-486-b.
4. ХУДОЙНАЗАРОВ Ф.Ж. САНОАТ КОРХОНАЛАРИДА ИШЛАТИЛАДИГАН
ЭЛЕКТР ЮРУТМА ИШИНИНГ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ. “Inson qadrini
ulug’lash va faol mahalla yili” ga bag’ishlangan to’plam Buxoro BMTI 2022. 121-b.
5. Ф. Ж. Худойназаров
У.А. Аминов Ўзгармас ток машиналарида исрофларни
камайтириш усуллари INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL 2022. 29-34-b.
https://doi.org/10.5281/zenodo.7411806
6. Худойназаров Ф.Ж. Применение электрических фильтров для очистки хлопка от
малых частиц пыли . UNIVERSUM. Москва: 2021. 2(83).С.90-93.
https://7universum.com/ru/tech/archive/item/11231
7. Худойназаров Ф.Ж. Шарипов Ш.Н,Муродов Б.Б. Муродова Б.Б.Энергия тежамкор
индукцион тигел печларини иссиқлик режимини автоматик бошқариш . “Электр
энергиясини ишлаб чиқариш, узатиш ва тақсимлаш хамда ундан оқилона
фойдаланишнинг долзарб муаммолари” мавзусида республика миқёсида илмий-
техникавий анжуман илмий ишлар тўплами. Тошкент: 2020. 202-203 б.
8. Худойназаров Ф.Ж. Шарипов Ш.Н. Муродов Б.Б. Индукцион печларни энергия
самарадорлигини ошириш чора тадбирлари Замонавий ишлаб чиқаришнинг мухандислик
ва технологик муаммоларини инновацион ечимлари. Халқоро
илмий
анжуман
материаллари Бухоро: 2019. 261-262 б.
9. Худойназаров Ф.Ж. Шойимов П. Муродов Б.Б. Музаффаров Ф.Ф. Маккажўхори
уруғини электр усулида саралаш. Фан ва технологиялар тараққиёти. Илмий техникавий
журнали, Бухоро: 2021. №1,32-37 б.
10. Худойназаров Ф.Ж. Жўраев М.Қ. “Электр машиналари” фани тараққиётининг
устувор йўналишлари . ARES academic research in educational sciences SJIF 2021 /11.
INTERNATIONAL JOURNAL OF SCIENTIFIC RESEARCHERS
ISSN: 3030-332X Impact factor: 8,293
Volume 12, issue 1, June 2025
https://wordlyknowledge.uz/index.php/IJSR
worldly knowledge
Index:
google scholar, research gate, research bib, zenodo, open aire.
https://scholar.google.com/scholar?hl=ru&as_sdt=0%2C5&q=wosjournals.com&btnG
https://www.researchgate.net/profile/Worldly-Knowledge
https://journalseeker.researchbib.com/view/issn/3030-332X
61
Р.1184-1185 https://cyberleninka.ru/article/n/elektr-mashinalari-fani-taraqqiyotining-ustuvor-
yo-nalishlari
11. Худойназаров Ф.Ж. Кўп энергия сарфлайдиган индуксион печларни энергия
самарадорлигини ошириш . “Саноат инженериясининг долзарб муаммолари” Республика
илмий-амалий анжумани, материаллари тўплами. Бухоро: 2021. 509-510 б.
12. Худойназаров Ф.Ж. Росабоев А.Т. Шойимов П. Муродов Б.Б. Қишлоқ хўжалик
махсулотлари экинлари уруғларини трибоэлектрик қурилмада саралаш. Озиқ-овқат,
нефтгаз ва кимё саноатини ривожлантиришнинг долзарб муаммоларини ечишнинг
инновацион йўллари. Халқаро илмий-амалий анжуман материаллари. 2-том, Бухоро:
2020. 71-74 б.
13. Худойназаров Ф.Ж. Хафизов И.И. Шарипов Ш.Н. Саноат корхоналарида зарарли газ
ва чанглардан тозаловчи энергия самарадор электр фильтрларни қўллаш (монография)
Бухоро:.“Бухоро нашр”, 2020.108 б.
14. Худойназаров Ф.Ж. ELEKTR YURİTMA ASOSLARİ FANİNİ O`RGANİSHNİNG
AMALİY AHAMİYATİ «Zamonaviy dunyoda ijtimoiy fanlar: nazariy va amaliy izlanishlar»
nomli ilmiy, masofaviy, onlayn konferensiyahttps: 78-83 б. //doi.org/10.5281/zenodo.7589718.
15. F J Khudoynazarov, H F Djuraev, M S Mizomov and A Kh Fayziev Development of an
optimal mechanism for a solar-air collector for drying thermolabile products
https://www.researchgate.net/publication/378118728_Development_of_an_optimal_mechanism