Talqin va tadqiqotlar ilmiy-uslubiy jurnali
Impact Factor: 8.2 | 2181-3035 | № 1(59)
~ 195 ~
«IMPROVING THE COMPLEX TREATMENT OF CHRONIC RECURRENT
APHTHOUS STOMATITIS IN PATIENTS WITH CHRONIC
GASTRODUODENITIS»
Zoyirov Tulkin Elnazarovich
Doctor of medical sciences (DSc), professor Samarkand State Medical University,
Samarkand, Uzbekistan
Allazarov Kuvondik Azadovich
independent applicant for the Department of Therapeutic Dentistry Samarkand State
Medical University, Samarkand, Uzbekistan
Abstract:
to increase the effectiveness of treatment of chronic recurrent
aphthous stomatitis of the oral mucosa against the background of chronic
gastroduodenitis by correcting dysbiotic disorders and enhancing antioxidant
protection through pathogenetic therapy.
Methods:
general clinical, laboratory, biochemical, functional, instrumental and
statistical methods were used in the course of the study.
Results obtained:
Clinical studies in patients with chronic recurrent aphthous
stomatitis of the oral mucosa against the background of chronic gastroduodenitis have
shown: a decrease in the following indicators by 1.24 times, a deterioration in
hygiene by 1.92 times, an increase in the Schiller-Pisarev test by 2.06 times, an
increase in stimulated salivation by 1.84 times and the absence of stimulated
salivation by 2.09 times, a shift in The pH is in the acidic side.
Conclusions:
The results of clinical and laboratory studies during operative and
long-term follow-up showed that the therapeutic and prophylactic complex developed
by us for the treatment of oral mucosal diseases in chronic gastroduodenitis has a
long-term bactericidal effect against pathological microbes. The local immune status
of the oral cavity was observed to approach the norm.
Keywords:
chronic recurrent aphthous stomatitis, dental caries, periodontal
diseases, epidemiological study, chronic aphthous stomatitis, oral mucosa.
СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ КОМПЛЕКСНОГО ЛЕЧЕНИЯ
ХРОНИЧЕСКОГО РЕЦИДИВИРУЮЩЕГО АФТОЗНОГО СТОМАТИТА
У БОЛЬНЫХ С ХРОНИЧЕСКИМ ГАСТРОДУОДЕНИТОМ
Зойиров Тулкин Эльназарович
Доктор медицинских наук (д.м.н), Самаркандский Государственный
Медицинский Университет,
Talqin va tadqiqotlar ilmiy-uslubiy jurnali
Impact Factor: 8.2 | 2181-3035 | № 1(59)
~ 196 ~
Аллазаров Кувондик Азадович
Самостоятельный соискатель кафедры терапевтической стоматологии
Аннотация: Цель:
повышение эффективности лечения хронического
рецидивирующего афтозного стоматита слизистой оболочки рта на фоне
хронического гастродуоденита путем коррекции дисбиотических нарушений и
усиления антиоксидантной защиты с помощью патогенетической терапии.
Методы:
в ходе исследования использовались общеклинические,
лабораторные, биохимические, функциональные, инструментальные и
статистические методы.
Полученные результаты:
клинические исследования у пациентов с
хроническим рецидивирующим афтозным стоматитом слизистой оболочки
полости рта на фоне хронического гастродуоденита показали: снижение
следующих показателей в 1,24 раза, ухудшение гигиены в 1,92 раза, увеличение
пробы Шиллера-Писарева в 2,06 раза, увеличение стимулированной слюны в
1,84 раза. нестимулированной слюны в 2,09 раза происходит сдвиг рН в кислую
сторону.
Выводы:
Результаты клинико-лабораторных исследований в период
оперативного и длительного наблюдения показали, что разработанный нами
лечебно-профилактический комплекс для лечения СКА слизистой оболочки
полости рта при хроническом гастродуодените обладает длительным
бактерицидным действием против болезнетворных микробов. Наблюдалось
приближение местного иммунного статуса полости рта к норме.
Ключевые слова:
хронический рецидивирующий афтозный стоматит,
кариес зубов, заболевания пародонта, эпидемиологические исследования,
хронический афтозный стоматит, слизистая оболочка полости рта.
СУРУНКАЛИ ГАСТРОДУОДEНИТ БИЛАН ОҒРИГАН БEМОРЛАРДА
СУРУНКАЛИ ҚАЙТАЛАНУВЧИ АФТОЗ СТОМАТИТНИ КОМПЛEКС
ДАВОЛАШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
АННОТАЦИЯ
Зойиров Тулкин Эльназарович
Тиббиёт фанлари доктори (т.ф.д.), Самарканд Давлат тиббиёт Университети,
Аллазаров Кувондик Азадович
Терапевтик стоматология кафедраси мустақил изланувчиси Самарканд,
Ўзбекистан
Talqin va tadqiqotlar ilmiy-uslubiy jurnali
Impact Factor: 8.2 | 2181-3035 | № 1(59)
~ 197 ~
Мақсад:
сурункали гастродуоденити мавжуд беморларда сурункали
қайталанувчи афтоз стоматитни оғиз бўшлиғи дисбиотик холатларини
яхшилаш ва патогенетик терапия ёрдамида антиоксидант ҳимояни кучайтириш
орқали даволаш самарадорлигини ошириш.
Методлар:
тадқиқотда умумий клиник, лаборатория, биокимёвий,
функционал, инструментал ва статистик усуллар қўлланилган.
Натижалар:
сурункали гастродуоденит фонида оғиз мукозасининг
сурункали қайталанувчи афтоз стоматити бўлган беморларда ўтказилган
клиник тадқиқотлар қуйидаги кўрсаткичларнинг 1,24 баробар камайганини,
гигиенанинг 1,92 баробар ёмонлашганини, Шиллер-Писарев тестининг 2,06
баробар ошганини ва 1,84 баробар ошганини кўрсатди. рағбатлантирилган
туприк. рағбатлантирилган тупурик пҳ ни кислотали томонга 2,09 marta
силжитади.
Хулоса:
Тезкор ва узоқ муддатли кузатув давридаги клиник ва
лаборатория тадқиқотлари натижалари шуни кўрсатдики, сурункали
гастродуоденитда оғиз бўшлиғи шиллиқ қаватининг СҚАСини даволаш учун
биз ишлаб чиққан даволаш-профилактика комплекси патоген микробларга
қарши узоқ муддатли бактерицид таъсирга эга. Оғиз бўшлиғи маҳаллий иммун
ҳолати нормага яқинлашуви кузатилди.
Калит сўзлар:
сурункали қайталанувчи афтоз стоматит, тиш кариеси,
пародонт тўқимаси касалликлари, эпидемиологик тадқиқотлар, сурункали
афтоз стоматит, оғиз бўшлиғи шиллиқ қавати.
КИРИШ:
Замонавий амалий стоматологиянинг муҳим муаммолари
орасида тишлар, пародонт тўқималари ва оғиз бўшлиғи шиллиқ қавати
касалликларини ташхислаш, олдини олиш, даволашни такомиллаштириш
масалалари бутун дунёда олиб борилаётган кўп сонли тадқиқотларга қарамай
долзарблигича қолмоқда ва катта ижтимоий аҳамиятга эгадир. Оғиз бўшлиғи
шиллиқ қаватининг касалликлари энг кенг тарқалган ва энг кам ўрганилган
касалликлардан бўлиб, замонавий стоматологиянинг долзарб муаммоларидан
бири бўлиб қолмоқда. Ташқи ва ички омилларга доимий таъсир қилиш билан
оғиз бўшлиғи турли патологияларнинг намоён бўлиш жойидир. Инсон танасида
унинг ҳолатига таъсир қилмайдиган тизимли касалликлар мавжуд эмас.
Маҳаллий ва хорижий муаллифлар томонидан ўтказилган кўплаб тадқиқотлар
натижалари шуни кўрсатадики, сўнгги пайтларда нафас олиш йўллари
касалликлари сони кўпайган, бу турмуш даражасининг пасайиши ва танага
таъсир қилувчи ноқулай омиллар сонининг кўпайиши билан боғлиқ
(ёмонлашган экологик шароит, сурункали стресс).
Talqin va tadqiqotlar ilmiy-uslubiy jurnali
Impact Factor: 8.2 | 2181-3035 | № 1(59)
~ 198 ~
ОБШҚ касалликларининг қайталанишининг олдини олиш ва уларни
даволаш кўпинча самарасиз бўлиб, жиддий қийинчиликларни келтириб
чиқаради ва қайталанишлар сонининг кўпайиши патологик ўзгаришларнинг
оғир шаклларга ўтиши ёрдам беради ва даволашда қийинчиликларни юзага
келишига сабаб бўлади. Шунинг учун оғиз бўшлиғи касалликларининг
қайталанишининг олдини олиш нафақат тиш муаммоси, балки инсон
саломатлигини яхшилашнинг комплекс тизимининг бир қисми сифатида ҳам
кўриб чиқилиши керак. Шу муносабат билан оғиз бўшлиғидаги патологик
жараёнларнинг ривожланиш механизмларини мутлақ йўқотишга асосланган
даво патогенетик ёндашувлардан фойдаланиш керак. Ушбу маълумотларни
ҳисобга олган ҳолда, оғиз бўшлиғидаги яллиғланиш ҳодисаларининг
интенсивлигини камайтириш ва олдини олиш учун даволаш ва профилактика
чоралари ишлаб чиқилмоқда. Амалиётда оғиз ванналари ва фонофорез
ёрдамида оғиз бўшлиғи тўқималарига турли хил адаптогенларни маҳаллий
парентерал ва энтерал юбориш орқали патологик жараённинг биринчи
босқичига таъсир қилиш учун тананинг ҳимоя имкониятларини ошириш керак.
Ошқозон-ичак тракти патологиясида ОБШҚдаги ўзгаришлар маълум
нозологик шакллар учун ўзига хос бўлмаган бўлиши мумкин ва ички
органларнинг бошқа касалликларида пайдо бўлиши мумкин, бу диагностикада
маълум қийинчиликларга олиб келади, шунингдек, беморнинг ошқозон-ичак
тракти патологиясини тўлиқ текшириш, аниқлаш ва даволаш заруратини,
бошқа мутахассислар (гастроэнтеролог, терапевт) билан ҳамжиҳатликда
фаолият юритишга туртки бўлади. Оғиз бўшлиғи таркибий қисмларининг
шишиши, Банченко Г.В.га кўра, ёноқ ва тилнинг шиллиқ қаватидаги
тишларнинг излари билан белгиланади. Аммо бу аломат ошқозон-ичак
трактининг маълум бир патологияси билан юзага келиши шарт эмас, гарчи у
овқат ҳазм қилиш тизимининг турли хил бузилишларида пайдо бўлиши мумкин
ва кўпинча (80% ҳолларда) сурункали колит билан бирга келади. Шундай
қилиб, караш билан қопланган тил ипсимон, замбуруғсимон сўрғичларнинг
кератинизация жараёни бузилиши натижасида юзага келади ва ошқозон-ичак
касалликлари (ўткир ва сурункали гастрит, ошқозон яраси, ошқозон саратони),
шунингдек, умумий организм ҳолатининг бузилиши натижасида пайдо бўлиши
мумкин. Маҳаллий омилларнинг мавжудлиги (озиқ-овқатнинг етарли даражада
чайнамаслиги, оғиз бўшлиғининг ёмон гигиенаси) ипсимон, замбуруғсимон
сўрғичлар эпителиал ҳужайраларининг десквамациясининг бузилишига ва
уларнинг тилнинг орқа қисмида тўпланиб қолишига олиб келади. Ошқозон ва
ўн икки бармоқли ичак яраси, сурункали колит ва энтероколитнинг кучайиши
пайтида
ипсимон,
замбуруғсимон
сўрғичлар
эпителиясининг
десквамациясининг кучайиши билан тилнинг орқа қисмидаги десквамациялар
Talqin va tadqiqotlar ilmiy-uslubiy jurnali
Impact Factor: 8.2 | 2181-3035 | № 1(59)
~ 199 ~
пайдо бўлиши мумкин; улар нормада оч пушти рангда, оғриқсиз ёки аччиқ
овқатни истеъмол қилишда озгина сезгир, лекин айни пайтда, бу ўзгаришлар
ОИТ касалликлари учун хос белги эмас. Ошқозон-ичак трактининг
нормаллашиши билан тил соғлом кўринишга эга бўлади. Тил ва оғиз бўшлиғи
кўринишидаги
ўзгаришлар
парестезия
(сезгининг
камайиши),
таъм
сезувчанлигининг бузилиши билан биргаликда муҳим диагностик аҳамиятга эга
бўлиб, бу овқат ҳазм қилиш трактининг турли қисмлари ўртасида яқин нейро-
рефлекс алоқасини кўрсатади.
Шундай қилиб, ошқозон-ичак тракти касалликларида оғиз бўшлиғи
шиллиқ қаватининг алоҳида ҳудудлари кўринишлар рангнинг ўзгариши,
шишиши, тилда характерли карашнинг пайдо бўлиши, тилнинг дорсал юзаси
эпителиясининг маҳаллий ва тарқоқ десквамацияси ва юпқалашиши билан
бирга келади
Тадқиқотнинг мақсади:
сурункали гастродуоденити мавжуд беморларда
сурункали қайталанувчи афтоз стоматитни оғиз бўшлиғи дисбиотик
холатларини яхшилаш ва патогенетик терапия ёрдамида антиоксидант ҳимояни
кучайтириш орқали даволаш самарадорлигини ошириш.
Тадқиқот материаллари ва усуллари.
Вазифаларни бажариш учун биз
кенг қамровли тадқиқот усулларидан фойдаландик. Тадқиқот объекти
сурункали гастродуоденити мавжуд беморларда касаллик кечишининг клиник
хусусиятлари, стимулланмаган оғиз суюқлигининг биокимёвий кўрсаткичлари,
СҚАСдаги микробиологик ўзгаришлардир. Қўйилган мақсадга эришиш учун 24
ёшдан 56 ёшгача бўлган 118 нафар бемор текширилди: уларнинг 70 нафари
эркаклар ва 48 нафари аёллар. Клиник тадқиқотда 118 киши иштирок этди (1-
расм). Улардан 34 нафари соматик патологияси бўлмаган амалда соғлом, 84
нафари сурункали гастродуоденит билан оғриган беморлардир. ХКТ-10 га
мувофиқ К29 кодига эга бўлган «гастрит ва дуоденит», К29.9 коди
аниқланмаган
гастродуоденит
ташхиси
гастроэнтерология
бўлими
гастроэнтеролог врачлари томонидан қўйилган.
Talqin va tadqiqotlar ilmiy-uslubiy jurnali
Impact Factor: 8.2 | 2181-3035 | № 1(59)
~ 200 ~
Расм 1. Тадқиқот доирасига олинган беморларнинг тақсимланиши.
Биринчи (асосий гуруҳ) оғиз бўшлиғининг сурункали қайталанувчи афтоз
стоматити ва сурункали гастродуоденити билан оғриган 46 кишидан (25 эркак
ва 21 аёл) иборат эди. Сурункали қайталанувчи афтоз стоматитни даволашда
анъанавий даволаш усули, яъни маҳаллий оғрисизлантириш, антисептик ишлов
бериш, вирус, бактерия ва замбуруғларга қарши препаратлар, кератопластик
воситалари қўлланилади. Сурункали гастродуоденити мавжуд беморларда
учрайдиган сурункали қайталанувчи афтоз стоматитни даволашда анъанавий
даволашдан ташқари махсус даволаш алгоритми ишлаб чиқилди (Расм 2).
Замонавий ва илмий жиҳатдан исботланган назариялардан бири - ушбу
патология патогенезининг иммунологик концепциясидир. Шу сабабли СҚАСни
даволашнинг устувор йўналиши иммуномодуляцион терапия ҳисобланади.
Иммуномодуляция усулларидан бири бактериал келиб чиқишга эга
липополисахаридлар билан иммун тизимни кучайтиришдир. Бактериал
лизатларни сақлаган дориларга Имунал киради.
Рисунок 2. Сурункали гастродуоденити мавжуд беморларда
учрайдиган сурункали қайталанувчи афтоз стоматитни даволашда махсус
даволаш алгоритми тузилиши.
34
46
38
Тадқиқот доирасига олинган
беморларнинг тақсимланиши
Asosiy guruh
Taqqoslash guruhi
Nazorat guruhi
Talqin va tadqiqotlar ilmiy-uslubiy jurnali
Impact Factor: 8.2 | 2181-3035 | № 1(59)
~ 201 ~
Иккинчи (таққослаш гуруҳи) - оғиз бўшлиғининг сурункали қайталанувчи
афтоз стоматити ва сурункали гастродуоденити билан оғриган билан оғриган 38
бемор (24 эркак ва 14 аёл) лар умумий қабул қилинган (анъанавий терапия)
меъёрларга мувофиқ даволанган. Асосий гуруҳ ва таққослаш гуруҳидаги
беморлар 6 ойдан кейин даволаш курсини такрорлашлари керак эди. Учинчи
(назорат гуруҳи) - 34 киши (21 эркак ва 13 аёл) соматик патологияси бўлмаган
шахсларни ўз ичига олади. Текширув маълумотлари ва даволаниш курси ишлаб
чиқилган
беморнинг
шахсий
дафтарига
киритилди.
Даволашнинг
самарадорлиги 14 кун ва 30 кундан кейин клиник натижалар, биокимёвий ва
микробиологик кўрсаткичлар билан баҳоланди. Узоқ муддатли натижалар - 12
ойлик кузатувдан кейин.
Натижалар:
Клиник текширув натижалари биокимёвий тадқиқотлар
билан тасдиқланган. Асосий гуруҳда даволаш-профилактика мажмуасини
қўллаганидан кейин 14 кун ўтгач кўрсаткичларнинг ўзгаришини таҳлил қилиш
эластаза фаоллигининг 1,81 марта (п <0,05) ва МДА контсентрациясининг 1,56
марта камайганлигини кўрсатади. Яллиғланишга қарши таъсирга эга бўлган
Озонланган сув ва «Имунал» оғиз бўшлиғида липид пероксидланиш
маҳсулотларининг тўпланишини олдини олади.
Липид пероксидланиш жараёнларининг кўрсаткичи сифатида МДА
контсентрациясининг сезиларли ўсиши даволаш чоралари комплексидан 30 кун
ўтгач, асосий гуруҳда бутунлай йўқолди. Яллиғланиш белгилари даражасида
сезиларли пасайиш кузатилди: эластаза протеолитик ферментининг таркиби
мос равишда 2,53 марта (п<0,02) ва МДА 2,15 марта камайди (п<0,05), деярли
меъёрга етди.
Асосий гуруҳда 1 йиллик кузатувдан сўнг узоқ муддатли натижалар шуни
кўрсатадики, эластаза фаоллиги 2,0 марта (п <0,02), МДА даражаси 1,87 марта
камайди (п <0,05), бу нормал қийматларга тўғри келади.
14 кундан сўнг, таққослаш гуруҳида эластаза фаоллиги ва МДА
контсентрациясининг пасайиши 1,17 марта қайд этилди, бу жуда юқори
даражада қолди. Яллиғланиш белгилари даражасининг сезиларли даражада
пасайиши 30 кундан кейин кузатилди - эластаза 1,94 марта ва МДА 2,0 марта (п
<0,05).
Таққослаш гуруҳида 1 йилдан сўнг ўтказилган тадқиқотлар натижалари
стандарт усул ёрдамида даволашнинг қисқа муддатли таъсирини кўрсатди.
ПОЛ индикатори меъёрга етиб бормади: МДА даражаси деярли ўзгармади -
1,12 баравар пасайиш ва асосий гуруҳ кўрсаткичларидан сезиларли даражада
юқори бўлиб қолди, эластаз фаоллиги бироз камайди - 1,21 марта.
Talqin va tadqiqotlar ilmiy-uslubiy jurnali
Impact Factor: 8.2 | 2181-3035 | № 1(59)
~ 202 ~
2-жадвал
Даволанишдан сўнг стимулланмаган оғиз суюқлиги эластазасидаги
яллиғланишнинг биокимёвий белгиси даражасининг кўрсаткичлари, м-
кат/л (М±м
)
№
Kuzatuv guruhi
n
Davolash
gacha
14
kundan
so‘ng
30
kundan
so‘ng
1 yildan
so‘ng
1.
Asosiy
46
0,38±0,06 0,21±0,00
4*
0,15±0,00
5**
0,19±0,00
6**
2.
Taqqoslov
38
0,35±0,08 0,30±0,00
7
0,18±0,00
6*
0,29±0,00
3
Организмнинг
пероксидланиш
жараёнлари
ва
антиоксидант
тизимларининг ҳолати даволашдан олдин ва бир ойдан кейин АПИ динамикаси
билан аниқроқ кузатилган. Кузатишларнинг асосий гуруҳида даволашдан 30
кун ўтгач, антиоксидант каталаза ферментининг фаоллиги сезиларли даражада
3,0 мартага ошди (п <0,01) ва нормал қийматларга имкон қадар яқинлашди.
Таққослаш гуруҳидаги беморларни даволаш ушбу ферментга сезиларли таъсир
кўрсатмади, бу 1,67 мартага ошди (п <0,02). МДА ва каталазани аниқлаш
асосида ҳисобланган АПИ индекси асосий гуруҳ беморларида сезиларли ўсиш
тенденциясини кўрсатди - 6,96 марта (п <0,001), таққослаш гуруҳидаги
беморларда АПИ индекси бироз ошди - томонидан. 2,18 марта (п <0,001).
Даволашдан 1 йил ўтгач, асосий гуруҳдаги беморларда стимулланмаган
оғиз суюқлигини биокимёвий ўрганишда ижобий тенденциялар қайд этилди.
«Озонланган сув» дан фойдаланиш (чайма ва оғиз орқали юбориш) каталаза
фаоллигини 2,75 марта (п<0,01) ва АПИ индексини 6,21 марта (п<0,001) га
оширишни таъминлади, бу соғлом одамларнинг қийматларига мос келади.
Озиқ-овқат
концентратининг
аниқ
антиоксидант
хусусиятлари
антиоксидант-прооксидловчи тизимни нормаллаштиришга ёрдам беради ва
унинг узоқ муддатли таъсирини кўрсатади.
Олинган узоқ муддатли натижалар «Озонланган сув» нинг оғиз бўшлиғида
узоқ вақт давомида ортиқча липид пероксид даражасидан келиб чиққан
патологик жараёнларнинг олдини олиш қобилиятини исботлайди. 1 йиллик
кузатувдан сўнг, асосий гуруҳдаги беморларда дисбиоз даражаси 3,06 мартага
камайди (п <0,01), бу терапевтик ва профилактик воситаларнинг оғиз
микробиотсенозига фойдали таъсирини кўрсатади. Таққослаш гуруҳидаги
беморларда ДД дастлабки ҳолатга нисбатан 1,28 мартага камайди, бу оғиз
бўшлиғининг ҳимоя вазифаси пасайиши, оғиз бўшлиғининг маҳаллий
иммунитети ҳолати ва ҳимоя кучлари даражасининг ёмонлашувидан далолат
Talqin va tadqiqotlar ilmiy-uslubiy jurnali
Impact Factor: 8.2 | 2181-3035 | № 1(59)
~ 203 ~
беради. микробларга қарши фермент тизимларининг, оғиз бўшлиғида УПМ
ўсишининг кучайиши ва микробларнинг кўпайиши юзага келишига ҳисса
қўшади ва сурункали стоматит клиник ҳолатини мураккаблаштиради. Чайиш
учун тавсия этилган «Озонланган сув» ва Имунал микроблар колонизацияси
жараёнини тўхтатади. Оғиз бўшлиғини кандидоз билан колонизация
қилишнинг олдини олиш, шунингдек, оғиз бўшлиғида бактериал-замбуруғли
ассоциациялар пайдо бўлишининг олдини олиш учун оғиз бўшлиғини даволаш
учун қўлланилиши мумкин.
Тадқиқотлар натижалари шуни кўрсатдики, оғиз бўшлиғининг кандидозли
лезёнларини даволаш ва олдини олиш учун тавсия этилган комплексимиздан
фойдаланиш замбуруғларнинг ўсишини бостиради. Cандида, кандидознинг
сурункали шаклларининг қайталанишини ва ушбу касалликнинг кучайишини
олдини олади.
Хотима:
Даволанишдан кейин сурункали гастродуоденит билан оғриган
беморларда стимулланмаган оғиз суюқлигини биокимёвий ўрганиш
натижаларига кўра, дисбиотик ҳодисаларни бартараф этиш қобилиятига эга
бўлган «Имунал» ва «Озонланган сув»нинг терапевтик ва профилактик таъсири
исботланган:
оғиз
микробиотсенозини
нормализациялаш,
иммунитет
тизимларининг даражасини тиклаш ва оғиз бўшлиғи шиллиқ қаватининг
яллиғланиш-дистрофик касалликларини олдини олиш, уларнинг пайдо бўлиши
ва ривожланиши оғиз дисбиозининг мавжудлигига боғлиқ.
Тадқиқотлар натижалари шуни кўрсатдики, оғиз бўшлиғининг кандидозли
лезёнларини даволаш ва олдини олиш учун тавсия этилган комплексимиздан
фойдаланиш замбуруғларнинг ўсишини бостиради. Cандида, кандидознинг
сурункали шаклларининг қайталанишини ва ушбу касалликнинг кучайишини
олдини олади.
Шундай қилиб, «Озонланган сув» ва синбиотик «Имунал» ва лазер
терапиядан фойдаланиш оғиз бўшлиғидаги яллиғланиш жараёнларини
йўқолишига ва патоген микрофлорага бактерисид таъсир кўрсатади. Ушбу
комплекс сурункали гастродуоденит билан оғриган беморларда СҚАСни
даволаш учун тавсия этилиши мумкин.
Хулосалар:
1. Сурункали гастродуоденит фонида оғиз бўшлиғи шиллиқ қаватининг
сурункали қайталанувчи афтоз стоматити билан оғриган беморларда клиник
тадқиқотлар шуни кўрсатдики: қуйидаги кўрсаткичлар пасайиши 1.24 марта
бўлиб, гигиеник ҳолатнинг ёмонлашуви 1,92 марта, Шиллер-Писарев синамаси
2,06 марта ошиши, стимулланган сўлак ажралишининг 1,84 бараварга ва
стимулланмаган сўлак ажралишининг - 2,09 мартага, пҲ нинг кислотали
томонга силжиши кузатилди.
Talqin va tadqiqotlar ilmiy-uslubiy jurnali
Impact Factor: 8.2 | 2181-3035 | № 1(59)
~ 204 ~
2. Сурункали гастродуоденит билан оғриган беморларда ўтказилган
бактериологик тадқиқот натижалари оғиз бўшлиғида кокк туркумига оид
микробларнинг ўсишини 4,2 × 106 коэ/мл га кўпайишини тасдиқлади.
3. Сурункали гастродуоденит билан оғриган беморларда стимулланган
оғиз суюқлигини биокимёвий текшируви давомида яллиғланиш белгиларининг
фаоллиги сезиларли даражада ошиши кузатилди: эластаза 3,45 марта ва МДА
1,87 марта; антиоксидант каталаза ферментини 3,5 баробарга камайтириш;
АПИ индексининг пасайиши антиоксидант-прооксидант балансидаги сезиларли
ўзгаришларни 6,25 мартага акс эттиради.
4. Сурункали гастродуоденит оғиз суюқлигининг ферментатив фаоллигида
сезиларли таъсир кўрсатади ва оғиз бўшлиғи шиллиқ қаватининг микробли
зарарланиши даражасини кўрсатиб берувчи - уреаза фаоллигининг 2,55 баравар
ошиши, бир вақтнинг ўзида микробларга қарши ҳимоя секрециясининг
пасайиши яъни лизотсим ферменти ажралишининг 2.1 марта пасайиши билан
бирга эканлиги исботланган ҳамда оғиз бўшлиғи микробиотсенозининг қатъий
бузилиши содир бўлади, дисбиёз даражаси 5,02 марта ортади. Оғиз дисбиёзи
СҚАС даволаш самарадорлигини камайтириши аниқланди.
5. Биз таклиф қилаётган терапевтик чора-тадбирлар тўпламидан
фойдаланиш МДА, эластаза ва каталаза фаоллигини нормаллантиради,
антиоксидант ҳимояни тиклайди, уреаза миқдорини сезиларли даражада
пасайишига ва лизотсим секрециясининг сезиларли даражада ошишига ёрдам
беради, оғиз микробиотсенозини нормаллаштиради.
6. Тезкор ва узоқ муддатли кузатув давридаги клиник ва лаборатория
тадқиқотлари натижалари шуни кўрсатдики, сурункали гастродуоденитда оғиз
бўшлиғи шиллиқ қаватининг СҚАСини даволаш учун биз ишлаб чиққан
даволаш-профилактика комплекси патоген микробларга қарши узоқ муддатли
бактерицид таъсирга эга. Оғиз бўшлиғи маҳаллий иммун ҳолати нормага
яқинлашуви кузатилди.
References / сноски / иқтибослар:
1. Rizaev Z. A., Abdunosirovich R. R., Sharipovna N. N. Ways to improve the
organization of dental services for chemical industry workers //The American journal
of medical sciences and pharmaceutical research. – 2020. – Т. 2. – №. 12. – С. 35-39.
2. Ризаев Ж. А., Назарова Н. Ш., Кубаев А. С. Особенности течения
заболеваний полостирта у работников производства стеклопластиковых
конструкций //Вестник науки и образования. – 2020. – №. 21-1 (99). – С. 79-82.
(in Russ)
3.
Ризаев Ж., Шомуродов К., Агзамова С. МЕДИЦИНСКАЯ
РЕАБИЛИТАЦИЯ БОЛЬНЫХ С ПЕРЕЛОМАМИ СКУЛО-ОРБИТАЛЬНОГО
Talqin va tadqiqotlar ilmiy-uslubiy jurnali
Impact Factor: 8.2 | 2181-3035 | № 1(59)
~ 205 ~
КОМПЛЕКСА //Журнал стоматологии и краниофациальных исследований. –
2020. – Т. 1. – №. 2. – С. 8-11. (in Russ)
4. Ризаев Э., Бекжанова О. Современные подходы к организации лечения
заболеваний пародонта //Stomatologiya. – 2019. – Т. 1. – №. 3 (76). – С. 70-76. (in
Russ)
5. Ризаев Ж. А., Туксонбоев Н. Х. У. Деформация носа с расщелиной и
ринопластика //Scientific progress. – 2021. – Т. 2. – №. 2. – С. 92-104. (in Russ)
6. Индиаминова Г., Зоиров Т. MAXSUS YORDAMCHI MAKTABLARDA
TARBIYALANUVCHI AQLI ZAIF BOLALARGA STOMATOLOGIK YORDAM
KO‘RSATISHNI
OPTIMALLASHTIRISH
//Журнал
стоматологии
и
краниофациальных исследований. – 2020. – Т. 1. – №. 1. – С. 12-14. (in Uzb)
7.
Индиаминова Г. Н., Зоиров Т. Э. Оптимизация оказания
стоматологической помощи воспитанникам специализированных школ для
детей с умственными отклонениями //Вестник науки и образования. – 2020. –
№. 24-2 (102). – С. 39-43. (in Russ)
8.
Индиаминова Г. Н., Арзикулова М. Ш. УСОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ
МЕТОДОВ ОКАЗАНИЯ СТОМАТОЛОГИЧЕСКОЙ ПОМОЩИ ДЛЯ ДЕТЕЙ С
ЗАДЕРЖКОЙ ПСИХИЧЕСКОГО РАЗВИТИЯ //ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И
ПРАКТИКИ. – 2021. – Т. 6. – №. 1. (in Russ)
9.
Gavhar I., Utkurovna U. Y. IMPROVING THE METHODS OF
PREVENTHING CARIES IN THE FISSURE AREA OF PERMANENT TEETH IN
CHILDREN //Journal of new century innovations. – 2022. – Т. 18. – №. 4. – С. 16-
18.
10.
Nuriddinovna I. G., Utkurovna U. Y. Improving methods to prevent
caries of the permanent tooth fissure area in children //ACADEMICIA: An
International Multidisciplinary Research Journal. – 2022. – Т. 12. – №. 5. – С. 436-
439.
11.
НДИАМИНОВА Г. Н., ЯКУБОВА С. Р. ПРИМЕНЕНИЕ
МЕСТНЫХ ИНДИВИДУАЛЬНЫХ МЕТОДОВ ПРОФИЛАКТИКИ КАРИЕСА
ПОСТОЯННЫХ ЗУБОВ У ДЕТЕЙ С УМСТВЕННЫМИ ОТКЛОНЕНИЯМИ
//ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ. – 2022. – Т. 7. – №. 6. (in Russ)
12.
ИНДИАМИНОВА Г. Н. АҚЛИ ЗАИФ БОЛАЛАР МАХСУС
МАКТАБ ИНТЕРНАТЛАРИ ТАРБИЯЛАНУВЧИЛАРИГА СТОМАТОЛОГИК
ЁРДАМ КЎРСАТИШДА МАХСУС IT-ДАСТУРЛАРНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ
ХАМДА
УНИНГ
САМАРАДОРЛИГИНИ
БАХОЛАШ
//ЖУРНАЛ
БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ. – 2022. – Т. 7. – №. 6. (in Uzb)
13.
Индиаминова Г., Зоиров Т. MAXSUS YORDAMCHI
MAKTABLARDA
TARBIYALANUVCHI
AQLI
ZAIF
BOLALARGA
STOMATOLOGIK
YORDAM
KO‘RSATISHNI
OPTIMALLASHTIRISH
//Журнал стоматологии и краниофациальных исследований. – 2020. – Т. 1. – №.
1. – С. 12-14. (in Uzb)
