J
ournаl of Аnаlyticаl Synergy аnd
Scientific
Horizon ISSN: 3060-5261 Impact faktor: 9.9
Volume 1, Issue 3, Series C 2025
11
ФИЗИКА ДАРСЛАРИДА ВА ТЎГАРАК
МАШҒУЛОТЛАРИДА ДИДАКТИК ЎЙИНЛАРДАН
ФОЙДАЛАНИШ
Термиз давлат муҳандислик ва
агротехнологиялар университети
п.ф.д, дотс.Ў.Н.Султонова.
Аннотация:
Ушбу мақолада физика фанини ўқитишда ва тўгарак
машғулотлари
давомида
дидактик
ўйинлардан
фойдаланишнинг
самарадорлиги ёритилган. Дидактик ўйинлар ўқувчиларнинг дарсга
қизиқишини оширади, назарий билимларни мустаҳкамлашга ва мавзуларни
чуқурроқ ўзлаштиришга ёрдам беради. Тадқиқотда ўйинли методларнинг
амалиётдаги афзалликлари ва уларни жорий етиш бўйича тавсиялар берилган.
Калит сўзлар:
Физика, дидактик ўйинлар, интерактив метод, тўгарак
машғулотлари, таълим самарадорлиги, қизиқиш, ўқув жараёни.
Аннотация:
В данной статье освещается эффективность использования
дидактических игр при обучении физике и во время занятий в кружке.
Дидактические игры повышают интерес учащихся к уроку, способствуют
закреплению теоретических знаний и более глубокому усвоению предметов.
В исследовании представлены преимущества игровых методов на практике и
рекомендации по их внедрению.
Ключевые слова:
физика, дидактические игры, интерактивный метод,
занятия в кружке, эффективность обучения, интерес, процесс обучения.
Abstract:
This article highlights the effectiveness of using didactic games in
teaching physics and during classes in a circle. Didactic games increase students'
interest in the lesson, contribute to the consolidation of theoretical knowledge and
J
ournаl of Аnаlyticаl Synergy аnd
Scientific
Horizon ISSN: 3060-5261 Impact faktor: 9.9
Volume 1, Issue 3, Series C 2025
12
deeper learning of subjects. The study presents the advantages of
gaming methods in practice and recommendations for their
implementation.
Keywords:
physics, didactic games, interactive method,
classes in a circle, learning effectiveness, interest, learning process.
Ўқувчиларнинг ижодий тафаккурини ривожлантириш, уларни ақлий
қобилиятларини ўстириш, физика фанини ўқитишдаги энг муҳим психологик
ва педагогик муаммо. Бунинг учун ўқитишнинг фаол методларидан, таълим ва
тарбиянинг ноанъанавий шакл ва усулларидан кенг миқёсида фойдаланиш,
жисм ва ҳодисаларнинг уларнинг ўзаро алоқадорлиги, ҳаракати ва
ривожланиб бориши асосида ўрганиш тақазо этилади. Бунда, айниқса,
ўқувчиларнинг ўйин фаоллигини ошириш, янги билимларни ўзлаштириши,
уларда ўқув ва кўникмаларини шакллантириши ҳамда ривожлантириши,
умуман физикани ўрганиш жараёнининг самарадорлигини ошириши катта
аҳамият касб этади. Дидактик ўйинлар давомида ўқувчиларда ҳосил бўладиган
ижобий ҳис-ҳаяжон туйғуси уларни чарчашдан асрайди. Уларнинг
интелектуал қобилиятини оширади.
Дидактик ўйинлардан физика ўқитиш жараёнида фойдаланишнинг
умумий масалалари, илмий методик адабиётларда анча кенг ёритилган бўлса
ҳам, уларда асосий эътибор масалалар ечиш ва қонунларга қаратилган.
Ваҳолангки, физика фанини ўзлаштириш ўқувчиларга анча қийинчилик
туғдириши ва унинг баъзи масалаларини ечишда ноанъанавий ёндашувлар
талаб этилиши табиийдир. Бунинг бир қатор илмий-назарий, методик ва
дидактик сабаблари борки, улардан ҳар қандай маҳоратли физика ўқитувчиси
кўз юма олмайди. Шунинг учун физика фанини ўқитишда, янги педагогик
технологиялар, ноанъанавий усул ва шакллардан фойдаланиш талаб этилади.
J
ournаl of Аnаlyticаl Synergy аnd
Scientific
Horizon ISSN: 3060-5261 Impact faktor: 9.9
Volume 1, Issue 3, Series C 2025
13
Айниқса, дидактик ўйинлар ўқувчиларнинг мустақил фикрлаш,
топқирлик,
изланувчанлик,
ҳозиржавоблик,
мантиқий
хулосалар чиқара олиш, ўз устида ишлаш маълум ва номаълум
жиҳатларни солиштира олиш, мавжуд билимларга таяниб
мушоҳада юритиш каби имкониятларини ишга солишда ёрдам беради.
Физика фанини ўрганиш жараёнида, ўқувчиларнинг дарс ва тўгарак
машғулотларда дидактик ўйинлардан намуналар келтирамиз. Бу дидактик
ўйинларда юқори кўрсаткичга эришиш учун дарслик ва қўшимча
адабиётлардан фойдаланиш мақсадга мувофиқ.
Физик луғат ўйини:
Ўқитувчи битта ҳарфни доскага ёзади, ўқувчилар
эса, ўша ҳарф билан бошланадиган физик термин, физик катталик, физик
асбоблар, ўлчов бирликлар ва ҳоказоларни дафтарларига ўзларича ёзадилар.
Кейин қайси ўқувчи нечта ибора-термин ёзганини айтади. Ўқитувчи айланиб
текшириб юради, ким кўп ёзган бўлса, у ўқувчи биринчиликни олади. Кейин
ўша ўқувчининг топган сўзлари, орқада қолган ўқувчиларда бўлмаган сўзлари
доскага ёзилади ва ҳамма ўқувчилар доскадан ўзлари топа олмаган сўзларни
кўчириб оладилар. Масалан, Т ҳарфи тезлик, товуш, табиат, тормоз, тебраниш,
температура, термодинамика, Томсон, Тесла, термоядро, тезлатгич, такомак,
тортилиш, транзистор, трансуран, турбулент, тутун, тўлқин, текис
тезланувчан, текис секинланувчан каби сўзлардир..
А. Акселереометр, аморф, атом, Авогадро, акустика, альфа, антимодда,
атмосфера, астрофизика, алюминий, адиабатик, абадий, асосли, ангстрем,
анероид, ареометр, амперметр, абсолют узайиш, аморф, анизотроп, айлана ва
ҳ.к.
J
ournаl of Аnаlyticаl Synergy аnd
Scientific
Horizon ISSN: 3060-5261 Impact faktor: 9.9
Volume 1, Issue 3, Series C 2025
14
Физик формулалар бўйича дамино ўйини қуйидагича
давом этади:
t=
Физик атамалардан ташкил топган домино ўйини
.
Тезлик
куч
частота
атом
масса
Ангстрем
метеор
ричаг
гигрометр
реостат
тарози
иш
шоқул
литр
радий
йўлдош
Шарль Ломоносов
вақт
Томсон
Ньютон
Нанометр
радиус
секунд
тартибда давом этдирилади. Физик сўзлардан ташкил топган домино
ўйинида ўқитувчи биринчи сўзни айтиб доскага ёзади, охирги ҳарфидан физик
сўзлар билан давом эттирилади.
«Физик лингвистика»
Тил қонунлари, нутқ жозибалари билан лингвистика шуғулланади.
Физика тили жуда бой, унинг имкониятларидан ўринли фойдаланиш
ўқувчиларнинг билим даражасини оширишга катта хизмат қилиши мумкин.
Турли физик катталиклар, қонунлар, бирликлар билан боғлиқ бошқотирмалар
ўқувчиларни сўзамолликка, топқирликка ва ҳозиржавобликка ўргатади. Бу
→
=
t
s
v
t
A
N
N
A
t
at
t
v
s
s
v
v
a
a
v
v
t
at
v
v
v
s
=
→
=
→
+
=
→
−
=
→
−
=
→
+
=
→
2
2
2
0
2
0
2
0
0
;
3
2
3
2
0
Sh
V
V
m
m
V
V
N
n
nK
P
T
T
E
k
nK
P
T
PV
NRT
N
N
m
m
N
N
N
R
k
K
E
T
nkT
P
P
F
S
s
l
R
IR
U
IU
A
t
K
A
A
A
A
K
=
→
=
→
=
→
=
=
→
=
→
=
→
=
→
→
=
→
=
→
=
→
=
→
=
→
=
→
=
→
=
→
=
→
=
J
ournаl of Аnаlyticаl Synergy аnd
Scientific
Horizon ISSN: 3060-5261 Impact faktor: 9.9
Volume 1, Issue 3, Series C 2025
15
тадбир ҳам, энг аввало, уларни мустақил ишлашга, қўшимча
билим олишга, физика фанининг ёзма ва оғзаки тил
имкониятларидан фойдаланишга ундайди.
Қуйидаги саволларга тўғри жавоблар топиб, уларнинг
бош ҳарфларини келтирилган бўш катакларга жойлаштирилса, ҳикматли
сўзлардан бири келиб чиқади ва у ўқувчиларда физика фанининг қудратли
табиий фанлардан бири эканлигини узоқ вақт эсда сақлаб туради.
Биз дарс ва дарсдан ташқари машғулотларда лингвистик дидактик
ўйинлардан намуналар келтирдик, бунда ҳам маъносини, ҳам топишмоқ
жавобини топиш талаб этилади.
1- топшириқ:
Қуйидаги саволларга тўғри жавоблар топиб, уларнинг бош
ҳарфларини келтиришган бўш катакларга жойлаштирилса, ҳикматли
сўзлардан бири келиб чиқади ва у ўқувчиларга физика фанининг қудратли
табиий фанлардан эканлигини узоқ вақт эслатиб туради.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
1
0
Ф
И
З
И
К
А
Ф
А
Н
И
1
1
1
2
1
3
1
4
1
5
1
6
1
7
1
8
1
9
М
У
Ъ
Ж
И
З
А
Л
А
Р
J
ournаl of Аnаlyticаl Synergy аnd
Scientific
Horizon ISSN: 3060-5261 Impact faktor: 9.9
Volume 1, Issue 3, Series C 2025
16
20
21
22
23
24
25
26
М
А
Й
Д
О
Н
И
1. Турли моддалардан ташкил топган жисмларга …………………………..
деб айтилади.
2. Жисм шундай ҳаракат қилиши мумкинки, унинг ихтиёрий икки
нуқтасини туташтирувчи тўғри чизиқ жисм кўчганда ҳам, ўз-ўзига
паралеллигича қолишига……. ҳаракат дейилади.
3.
Модданинг
ҳажм
бирлигига
тўғри
келадиган
массасига
…………….дейилади.
4. Бир жисмга бошқа жисмнинг таъсири тўхтагандан сўнг жисм
тезлигининг ўзгармаслиги ……………………….. дейилади.
5. Бир жисмнинг иккинчи жисмга кўрсатадиган таъсирига
………….дейилади.
6. Тезланишни ўлчайдиган асбоб………………..
7. Ҳодисаларни характерловчи катталиклар орасидаги миқдорий
боғланишдан иборат бўлган ифодага …………… дейилади.
8. Суюқлик ичига ботирилган жисм ўзининг ҳажмича оғирликдаги
суюқликни сиқиб чиқаради ва унга шу катталикдаги …………..куч таъсир
қилади
J
ournаl of Аnаlyticаl Synergy аnd
Scientific
Horizon ISSN: 3060-5261 Impact faktor: 9.9
Volume 1, Issue 3, Series C 2025
17
9. Куч бирлиги……………………….
10. Иссиқлик алмашиниш натижасида жисмга бериладиган
энергия миқдори……………… дейилади.
11. Жисмларнинг инертлигини характерловчи физик
катталик ………………..
12. Линза марказидан ўтувчи ……..оптик ……… дейилади.
13. Рус авиациясининг отаси …………………………….
14. Жисмни ташкил қилган молекулаларнинг хаотик ҳаракати ва
молекулаларнинг ўзаро таъсир энергияларининг йиғиндисига …….. айтилади.
15. кг/м
3
қайси физик катталикнинг бирлиги?
16. Зичликни ўлчайдиган асбоб………….
17. Ҳажм ўлчов бирлиги ……………………
18. Суюқлик ёки газ ичига ботирилган жисмга таъсир қилувчи итариб
чиқарувчи куч …………...
19. Кўзғалмас таянч атрофида айлана оладиган жисм ………………..
20. Оптик асбоблардан бири ………………………….
21. Хусусияти жиҳатдан ҳам суюқ ҳам каттик жисм ………………...
22. Траектория узунлигига тенг бўлган катталик …………………….
23. Куч таъсирида жисмнинг шакли ва ҳажмининг ўзгариши
…………………..дейилади.
24. Траекториянинг маълум пайтдаги ва маълум нуқтадаги тезлиги
………. тезлик дейилади.
J
ournаl of Аnаlyticаl Synergy аnd
Scientific
Horizon ISSN: 3060-5261 Impact faktor: 9.9
Volume 1, Issue 3, Series C 2025
18
25. 1кг массали жисмга 1 м/с
2
тезланиш бера оладиган куч
бирлиги
………….
26. Бир жисмнинг иккинчи жисм сиртида сирпанганда
ҳосил бўладиган
ва ҳаракатга қарама-қарши йўналган кучга …………………дейилади.
Ж а в о б л а р:
1. Физик жисм. 2. Илгариланма ҳаракат. 3. Зичлик. 4. Инерция. 5. Куч.
6. Акселереометр. 7. Физик қонуният. 8. Архимед кучи. 9. Ньютон. 10.
Иссиқлик миқдори. 11. Масса. 12. Ўқ. 13. Жуковский. 14. Ички энергия. 15.
Зичлик. 16. Ареометр. 17. Литр. 18. Архимед кучи. 19. Ричаг. 20. Микроскоп.
21. Аморф. 22. Йўл. 23. Деформация. 24. Оний тезлик. 25 Ньютон. 26.
Ишқаланиш кучи.
Хулоса қилиб айтганда, дарсда ва тўгаракларда фойдаланиладиган
дидактик ўйинли машғулотларнинг қуйидаги афзалликлари мавжуд:
- ўқувчиларнинг билиш фаолияти ошади;
- энг долзарб муаммоларни ҳал қилиш имкониятига эга бўлади;
-машғулот давомида ўқувчилар ўртасида ўзаро ёрдам, дўстона мунозара
ҳосил бўлишига олиб келади;
- ўқувчилар тайёргарлик давомида дарслик, қўшимча адабиётлардан
мустақил фойдаланадилар;
J
ournаl of Аnаlyticаl Synergy аnd
Scientific
Horizon ISSN: 3060-5261 Impact faktor: 9.9
Volume 1, Issue 3, Series C 2025
19
- ўқувчилар ўйин машғулотига катта қизиқиш билан
тайёргарлик кўрадилар, натижада мустақил равишда янги
билимларни эгаллаш самарадорлиги ортади;
-ўқувчиларнинг ўз билимини ва иқтидорини синаб
кўришда, ўз-ўзини баҳолашда, касб танлашда муҳим аҳамиятга эга бўлади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:
1.
Бабанский Ю.К. Методика предподавания физики в средней
школе. –М.: Просвещение. 1968. –199 с.
2.
Кабардин О.Ф. Методические основы физического эксперимента. //
Ж. Физика в школе. 1985. № 2. С. 3– 9.
3.
Sultanova O‘.N. “Тechnology to improve the methods of teaching physics in
higher education based on a competency approach (on the example of training
technical engineers)”. Europen Journal of Molecular & Clinical Medicine ISSN
2515-8260
Volume
7,
Issue
11,2020
https://ejmcm.com/article_5063_56a4b2ef9697a103d078725c3009bba7.pdf
4.
Sultanova O‘.N. Use of MathCad software in the preparation of students
majoring in engineering. International Journal of Scientific and Research
Publications, Volume 10, Issue 12, December -.:2020 й, 650-653 б.
5.
Султонова Ў.Н. “Инновацион технология модели- таълимда юқори
самарадорлик гаровидир.” Международной научной конференции
“Актуальнные вызовы современной науки”-.: 26-27 июня 2020 й, 407-409 б.
6.
Султонова Ў.Н “Инновацион технология модели-таълимда юқори
самарадорлик гаровидир” Международной научной конференции
“Актуальные вызовы современной науки”.-:26-27 июня 2020г, 91-93Б.
7.
Султонова Ў.Н. “Таълим технология инновацион модели”. “Техника ва
технологик фанлар соҳаларининг инновацион масалалари” мавзусидаги
халқаро илмий-техник анжумани.-,: 2020 йил 22 сентябрь. 407-410.Б
8.
9.
Пёришкин А.В. Физика ўқитиш методикаси асослар. – Т.:
Ўқитувчи. 1990. – 320 б.
10.
Юсупов А., Юсупов Р. Физикадан савол ва масалалар тўплами. –Т.:
Ўқитувчи. 2000. – 64б.
