Authors

  • Ирода Лукова
    доцент в.б
  • Жасур Эргашев
    талаба

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.mpttp.36250

Keywords:

Экма кунгабоқар ер ноки турлараро дурагайлаш кунгабоқарнинг ёввойи турлари бир ва кўп йиллик турлар кунгабоқарнинг заракунандалар ва касллликлар билан зарарланаишига қарши селекцион усул

Abstract

Ушбу мақолада кунгабоқарнинг маданий  экма тури билан ер ноки тури (топинамбур) ни  чатиштириш   ўтказилганлиги ҳақида селекцион ишлар ва  турлараро дурагайлшнинг қисқача тарихи ҳамда ижобий аҳамиятга эга эканлиги   ҳақида маълумотлар  берилган


background image

МЕДИЦИНА, ПЕДАГОГИКА И ТЕХНОЛОГИЯ:

ТЕОРИЯ И ПРАКТИКА

Researchbib Impact factor: 11.79/2023

SJIF 2024 = 5.444

Том 2, Выпуск 7, 31 Июль

77

https://universalpublishings.com

УДК: 633.854:631.54

Кунгабоқар

(Helianthus) с

елекциясида турлараро дурагайлаш

Лукова Ирода Мамадалиевна. доцент в.б ,

Эргашев Жасур Шерали ўғли талаба

Аннотация

.Ушбу мақолада кунгабоқарнинг маданий экма тури билан

ер ноки тури (топинамбур) ни чатиштириш ўтказилганлиги ҳақида селекцион
ишлар ва турлараро дурагайлшнинг қисқача тарихи ҳамда ижобий аҳамиятга
эга эканлиги ҳақида маълумотлар берилган

Калит сўзлар:

Экма кунгабоқар. ер ноки, турлараро дурагайлаш,

кунгабоқарнинг ёввойи турлари. бир ва кўп йиллик турлар, кунгабоқарнинг
заракунандалар ва касллликлар билан зарарланаишига қарши селекцион усул

Долзарблиги:.

Кунгабоқар ўсимлигининг ватани шимолий Америкада

бўлиб, дастлаб уларнинг уруғларини маҳаллий аҳоли (индеецлар) истеъмол
қилишган.. [1, 2] Кунгабоқар Петр-1 даврида Россияга, Голландиядан XVI
асрда олиб келтирилган. Бу ерда кунгабоқар 100 йилдан кўп вақт давомида
манзарали экин сифатида ўстирилган

.

. Россияда дасталабки йилларда

ўстирилган кунгабоқар, кўплаб замбуруғли ва бактериал касалликлар билан
зарарланади ва бу экиндан ҳосил етиштириш ишлари машаққатли бўлади.
Уша пайтларда Россияда ва кунгабоқар кўп ўстирилган бошқа давлатларда
занг касаллиги билан кучли зарарланиш туфайли жуда катта майдонлардан
ҳосил олинмаган. Ундан кейинги пайтларда кунгабоқар куяси билан
зарарланади ва катта майдонлардан ҳосил етиштирилмаган. XIX асрнинг
бошланиши ва ундан кейинги пайтлар шувох (Artemisia L) ўсимлигидан
гулли текинхўр –шумғия (Orobanche kumana) кунгабоқарга ўтади.
Шумғиянинг аввал “А” ирқи, кейин “Б” ирқи пайдо бўлади.

Шу юқоридагиларни инобатга олганда касаллликлар ва ҳашаоратларга

чидамли мажмуали белги, хусусиятларга эга кунгабоқар навларини яратиш
учун селекцион усулдан фойдаланиш долзарб масала эди..

(собиқ Бутунжаҳон мойли экинлар илмий тадқиқот институти ВИР)

олимларига комплекс қимматли хўжалик белги- хусусиятларга эга навлар
яратиш вазифаси юклатилган. Ноқулай шароитларга ва касалликларга
чидамли навлар яратиш учун бу экиннинг ёввойи турлари ва кўп йиллик
шаклларидан фойдаланиш зарур эди. [2-3]


background image

МЕДИЦИНА, ПЕДАГОГИКА И ТЕХНОЛОГИЯ:

ТЕОРИЯ И ПРАКТИКА

Researchbib Impact factor: 11.79/2023

SJIF 2024 = 5.444

Том 2, Выпуск 7, 31 Июль

78

https://universalpublishings.com

Ҳақиқатан кунгабоқар (Helianthus) нинг 100 тага яқин ёввойи ва

маданий турлари мавжуд. Булардан маданий кунгабоқар - H. cultus Wyenzi
ва топинамбур (ер ноки) -H. Tuberosus маданийлаштирилган турларининг
кўплаб навлари, дурагайлари озиқ овқат экини сифатида ўстирилмоқда.
Кунгабоқарнинг айрим ёввойи кўп йиллик турлари (H. Hirsutus -
қурғоқчиликка чидамли, H. Californisus- - совуқққа чидамли, H. Petiolaris-
тезпишпарлик ва пуштсизлик манбаи H. Tuberosus- илдиз текинхўри шумғия
(Orobanche kumana) ва қатор замбуруғли касалликлар ва кунгабоқар
капалагидан зарарланишга чидамлилик белги-хусусиятларга эга. [2-4]

Ўша пайтларда маданий кунгабоқар билан, (касаллик ва

зараркунандларга чидамли) кўп йиллик топинамбур (ер ноки) ни дурагайлаш
ўтказишга

қизиқиш ошган эди. Кунгабоқар билан топинамбурни дурагайлаш

ишлари 1933-йили ВИР (Бутун жаҳон ўсимликшунослик илмий тадқиқот
институти) тажриба марказининг илмий ҳодими Н.А. Шибра томонидан
бошланган . Кунгабоқар билан топинамбурни дурагайлаш ишлари жуда
қийинчилик билан ва узоқ муддатда амалга ошган [1-2]

Чунки H. Tuberosus ва - H. cultus турлари, бир-биридан ҳар хил белги

ва хусусиятлари билан кескин даражада фарқ қилади. Шу жумладан
хромосомалар сони ҳар хил бўлиб, H. Tuberosus да-2n = 102 та хромосома, - H.
cultus да эса 2n = 34 та хромосома мавжуд. Кунгабоқарнинг меваси писта
бўлиб, ундан мой ажратиб олинади. Топинамбур туганаклиларга мансуб экин
бўлиб, унинг ҳосили туканак ҳисобланади. Аммо бир оилага ва бир авлод

(Helianthus)

га мансуб бўлганлиги, иккалисиниг гул тўплами саватча, уруғи

писта бўлганлиги ва гуллаш биологияси ва жараёнлари бир-бирига ўхшагани
учун дурагайлаш ишлари машаққатли бўлсада кўп йиллар давомида амалга
оширилган.

ВНИИМКнинг физиология бўлими ҳодими А.Й. Панченко 1949-йилда

топинамбур ва кунгабоқарни вегетатив яқинлаштириш ва генератив
чатиштириш комбинацияси орқали дурагайлаш ўтказади. А. Й. Панченко ва
унинг сафдошларининг мақсади кўп йиллик юқори ҳосилли кунгабоқар
шаклларини яратиш эди. Улар томонидан дастлабки кунгабоқар –топинамбур
дурагайи олинган, аммо ҳосилдорлик ва бошқа қимматли хўжалик белги
хусусиятлари яхши намоён бўлмаган.


background image

МЕДИЦИНА, ПЕДАГОГИКА И ТЕХНОЛОГИЯ:

ТЕОРИЯ И ПРАКТИКА

Researchbib Impact factor: 11.79/2023

SJIF 2024 = 5.444

Том 2, Выпуск 7, 31 Июль

79

https://universalpublishings.com

1950-йил В.С.Пустовойт

ҳам топинамбур ва кунгабоқарни вегетатив

ҳамда генератив чатиштиришлар комбинацияси

усулини

бир неча марта

қўллайди

.

Кунгабоқарга топинамбурни пайванд қилади. Пайвандустни

кунгабоқар чанги билан чанглантиради. Топинамбур ва кунгабоқарни
чатиштириб олинган дурагайларни учинчи авлодидан бошлаб

икки хил

вариантда

:

1.

Учинчи авлод дурагайларини шу авлод чанглари билан бир неча

марта такрорий чанглантиради.

2.

Учинчи авлод дурагайларни кунгабоқар билан бир неча марта

такрорий чанглантиради. Шу иккинчи вариантда ўтказилган
чатиштиришлар асосида ижобий натижага эришади. Шу тариқа кунгабоқар ва
топинамбурни дурагайлаш туфайли олинган дурагайлар авлодларидан
танлашлар ўтказиш ва қайта дурагайлашлар асосида янги навлар яратила
бошланади.

1955-1956-йилларда Бутунросссия Мойли экинлар илмий тадқиқот

инститининг илмий ходими Г. В. Пустовойт томонидан топинамбур билан
кунгабоқарнинг ВНИИМК 89-31 навини чатиштирилади.

H. Tuberosus билан H. cultus

турларини чатиштиришлар натижасида

кунгабоқарнинг юқори ҳосилли, кунгабоқар шумғияси, сохта ун шудринг
касаллиги, vertisillyoz сўлишига, қизил капалакка чидамли Оддеская 63,
Старт, Юбилейный 60, Прогресс навлари яратилади. [1]

H. Tuberosus турининг ўзидан чанглатилган линияларининг иштирокида

силосбоп Печенег нави яратилган. Бу нав кўп шохланувчи, шумғияга, ун
шудринг касаллигига чидамли бўлиб уруғидан мой олиш билан бир қаторда
юқори ҳосилли озуқабоп (хашаки)нав ҳисобланади[1, 4]










background image

МЕДИЦИНА, ПЕДАГОГИКА И ТЕХНОЛОГИЯ:

ТЕОРИЯ И ПРАКТИКА

Researchbib Impact factor: 11.79/2023

SJIF 2024 = 5.444

Том 2, Выпуск 7, 31 Июль

80

https://universalpublishings.com

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати.

1.Абдукаримов Д.Т “Кунгабоқар экини селекцияси ” // Дала экинлар

хусусий селекцияси Т. 2007. 398-420 б.

2.Пустовойт В.С Подсолнечник М. 1967 с 27-44.
3.Васильев Д.С Подсолнечник М. 1990.с.31-33.
4.Тихонов О.И.,Бочкарев Н.И, Дьяков А.Б “Биология, селекция

возделывание подсолнечника” М. 1991 .с.71-75.

5.Lukov M.K. Turakulov O X. Effects of planting scheme and additional

pollination on oil content of sunflower seeds planted at different Excellencia
international multi-disciplinary journal of education. SPECIAL ISSUE ON
"SCIENTIFIC-PRACTICAL INNOVATIVE FOUNDATIONS OF FIRE SAFETY
AND PREVENTION OF SERIOUS CONSEQUENCES” AQSh 2023 yil 153-158

References

Абдукаримов Д.Т “Кунгабоқар экини селекцияси ” // Дала экинлар хусусий селекцияси Т. 2007. 398-420 б.

Пустовойт В.С Подсолнечник М. 1967 с 27-44.

Васильев Д.С Подсолнечник М. 1990.с.31-33.

Тихонов О.И.,Бочкарев Н.И, Дьяков А.Б “Биология, селекция возделывание подсолнечника” М. 1991 .с.71-75.

Lukov M.K. Turakulov O X. Effects of planting scheme and additional pollination on oil content of sunflower seeds planted at different Excellencia international multi-disciplinary journal of education. SPECIAL ISSUE ON "SCIENTIFIC-PRACTICAL INNOVATIVE FOUNDATIONS OF FIRE SAFETY AND PREVENTION OF SERIOUS CONSEQUENCES” AQSh 2023 yil 153-158

Most read articles by the same author(s)

Мамадали Луков , Ғайрат Ачилдиев , Жасур Эргашев , Determine how quickly sunflower seeds ripen importance , Medicine, pedagogy and technology: theory and practice: Vol. 2 No. 7 (2024)