SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2015,
№
1
72
ÒÈËØÓÍÎÑËÈÊ ÂÀ ÀÄÀÁÈ
¡
ÒØÓÍÎÑËÈÊ//
ßÇÛÊÎÇÍÀÍÈÅ È ËÈÒÅÐÀÒÓÐÎÂÅÄÅÍÈÅ//
LINGUISTICS AND STUDY OF LITERATURE
СОДИҚОВ
ҚОСИМЖОН
Филология
фанлари
доктори
,
профессор
,
ТошДШИ
“
Девону
луғати
-
т
-
турк
”
қўлёзмасида
ишлатилган
ҳарфий
ишоратлар
ва
айрим
сўзларнинг
ўқилиши
масаласи
Аннотация
.
“
Девону
луғати
-
т
-
турк
” (“
Туркий
сўзлар
девони
”)
асарининг
ягона
қўлёзмаси
бор
.
Унда
туркий
мисолларнинг
тўғри
ўқилишини
таъминлаш
учун
диакритик
белгилар
изчил
қўйиб
борилган
.
Муҳими
шундаки
,
айрим
ўринларда
муайян
ҳарф
устига
ва
остига
бирйўла
икки
хил
ҳаракат
: fat
ḥ
a
ва
kasra,
ẓ
amma
ва
kasra
ёки
бир
ҳарф
устига
остин
-
устун
fat
ḥ
a
ва
ẓ
amma
қўйиб
кетилган
.
Мақолада
ана
шу
имло
хусусияти
ва
унинг
фонологик
жиҳатлари
тўғрисида
сўз
боради
.
Таянч
сўз
ва
иборалар
:
қўлёзма
,
ҳарфий
ишоратлар
,
қадимги
туркий
сўзлар
талаффузи
,
белги
ва
товуш
муносабатлари
,
сўзнинг
фонетик
вариантлари
.
Аннотация
.
Книга
“
Диван
лугат
ат
-
тюрк
” (“
Свод
тюркских
слов
”)
сохранилась
лишь
в
единственной
рукописи
.
В
манускрипте
тюркским
примерам
систематически
проставлены
диакретические
знаки
.
Характерно
то
,
что
в
нем
во
многих
случаях
к
одной
букве
одновременно
вставлено
либо
fat
ḥ
a
и
k
е
sra,
либо
ẓ
amma
и
k
е
sra
или
же
над
буквой
fat
ḥ
a
и
ẓ
amma.
В
данной
статье
характеризуются
эти
орфографические
разнобои
и
их
фонологические
аспекты
.
Опорные
слова
и
выражения
:
рукопись
,
диакретические
знаки
,
произношения
древнетюркских
слов
,
соотношения
знака
и
фонемы
,
фонетические
варианты
слов
.
Summary.
As it’s well known, there is a single manuscript of “D
о
w
в
n Lu
рв
t at-Turk”
(“Collection of the Turkic Words”) by Makhmud Kashgary is remained to nowadays. This
manuscript with Turkic example systematically bear diacritical marks (signs).
Э
t is significant that
in most cases in one letter at the same time inserted either the signs of fat
ḥ
a and k
е
sra or
ẓ
amma
and kesra or over the letters of fat
ḥ
a and
ẓ
amma. In this article, these are characterized by
discord spelling and thier phonological aspects.
Keywords and expressions:
manuscript, diacritical marks, pronunciation of the Old Turkic
words, interactions of letters and phonemes, phonetic vesions of the words.
“
Девону
луғати
-
т
-
турк
”
асарининг
биттагина
қўлёзмаси
маълум
,
у
ҳам
бўлса
,
илк
эмас
,
кейинги
даврга
тегишли
.
Уни
Муҳаммад
бин
Абу
Бакр
Дамашқий
отли
котиб
Шомда
ҳижрий
664
йил
,
шаввал
ойининг
йигирма
еттинчи
куни
(=
милодий
1266
йил
августининг
биринчисида
),
ўзи
ёзишига
қараганда
,
Маҳмуд
Кошғарий
ўз
қўли
билан
ёзган
қўлёзмадан
кўчириб
тугаллаган
.
Ушбу
нодир
қўлёзма
ҳозир
Истанбулдаги
Миллат
кутубхона
-
сида
(Millet Genel Kütü
р
hanesi. Kay
ı
t No.
А
r. 4189)
сақланмоқда
.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2015,
№
1
73
Қўлёзма
320
варақли
(639
саҳифа
)
1
.
Ҳар
бетига
ўн
етти
қатордан
қилиб
матн
битилган
.
Хати
чиройли
,
настаълиқда
.
Айтарли
бутун
бошли
матн
қорада
,
орадаги
боб
ва
фаслларнинг
сарлавҳаси
,
бошланишда
туркий
мисол
-
лар
,
шунингдек
,
сарлавҳа
қилиб
берилган
ҳарфлар
қизилда
.
Баъзи
сарлав
-
ҳалар
қуюқ
қорада
ажратиб
ёзилган
.
Матн
бўйлаб
туркий
мисоллар
қорада
ёзилиб
,
устига
қизил
чизиқ
тортиб
қўйилибди
.
Мисол
–
тўртликларнинг
қаторлари
доирачалар
билан
ажратилган
.
Муҳими
,
асарга
Ер
куррасининг
харитаси
ҳам
киритилган
бўлиб
,
ундаги
тоғлар
,
чўллар
,
сувлик
ва
пасттекисликлар
,
шаҳарлар
қизил
,
сариқ
,
тўқ
кўк
рангларда
ажратиб
берилган
.
Баъзи
тадқиқотларда
,
қўлёзмада
туркий
ўрнакларнинг
ёзилишида
ха
-
толар
кўп
;
уни
туркий
тилни
яхши
билмаган
киши
кўчирган
,
деган
қараш
-
ларни
ҳам
ўқиб
қоламиз
.
Бундай
қарашларга
умуман
қўшилиб
бўлмайди
.
Аксинча
,
котиб
эски
туркийни
жуда
яхши
билган
,
ўзи
ҳам
туркийлардан
экани
аниқ
(
буни
котибнинг
асарга
битган
сўзбошисидан
ҳам
билса
бўлади
).
Матн
қунт
билан
кўчирилган
,
билимли
ва
юксак
кўникмага
эга
хаттотнинг
иши
бу
.
Афтидан
,
битгучи
асарни
кўчириб
бўлгандан
кейин
ҳам
,
туркий
ўрнакларни
қайта
-
қайта
кўриб
чиққан
кўринади
;
тузатиш
киритилган
ўрин
-
лар
ҳам
бор
.
Хаттот
ҳатто
эски
уйғур
хатини
ҳам
яхши
билган
,
дея
оламиз
:
бир
неча
ўринда
ёзган
мисоллари
ўта
чиройли
;
ҳар
кимса
ҳам
бундай
ёза
олмайди
уйғур
хатини
.
Аллоҳ
раҳмат
қилсин
у
кишини
,
қўлёзмани
кўчи
-
ришда
узоқ
ишлагани
,
анча
тер
тўккани
билиниб
турибди
.
Энг
муҳими
,
қўлёзмада
туркий
мисолларнинг
тўғри
ўқилишини
таъмин
-
лаш
учун
уларга
турли
диакритик
белгилар
(
ҳаракатлар
)
изчил
қўйиб
борил
-
ган
.
Ушбу
график
ишоратлар
сўзлар
талаффузини
,
уларнинг
ўқилишини
аниқлашда
қўл
келади
,
қўлёзма
қадрини
янада
оширади
.
Шу
ўринда
матн
имлоси
,
туркий
мисолларга
қўйиб
кетилган
диакритик
белгилар
билан
боғлиқ
бир
хусусиятга
эътибор
қаратмоқчимиз
.
Қизиғи
шундаки
,
қўлёзмада
айрим
ўринларда
муайян
ҳарф
устига
ва
остига
бирйўла
икки
хил
ҳаракат
:
fat
ḥ
a
ва
kasra
ёки
ẓ
amma
ва
kasra
қўйиб
кетилган
.
Бугина
эмас
,
бир
сўзнинг
ўзи
бирйўла
икки
хил
ҳарф
билан
ёзилган
ўринлар
ҳам
бор
. “
Девону
луғати
-
т
-
турк
”
нинг
ҳозирги
замон
нашрларида
,
қўлёзмадаги
-
сини
янглиш
санаб
,
улардан
бири
қабул
қилинмоқда
.
Луғатда
берилган
сўзларнинг
бир
хиллигини
сақлаш
,
ўқувчининг
кўпда
чалғимаслиги
учун
бу
яхшидир
.
Лекин
қўлёзмада
сўзга
бериб
кетилган
иккинчи
ишоратнинг
маъниси
нима
?
Муаллиф
нимага
ишорат
қилмоқда
бунинг
билан
?
Биз
-
нингча
,
ҳарфий
ишоратларнинг
бундай
тарзда
қўйиб
кетилгани
,
бир
сўзнинг
икки
хил
ёзилгани
бежиз
эмас
.
Чамаси
,
ушбу
сўзлар
икки
хил
талаффуз
1
Қўлёзманинг
факсимиль
нашрларига
қаралсин
: Ka
ş
garl
ı
Mahmud.
D
ī
v
ā
nü L
ū
gati’t-Türk.
T
ı
pk
ı
bas
ı
m / Facsimile. Ankara, 1990.
Ёки
яна
:
ﻲﻳر
ﻪﻐﺷﺎﮐ
دﺆﻤه
ﻪﻣ
.
ﯽﻧاﯟﻳد
رﻼﻠﻴﺗ
ﻲﻴﮐرﯜﺗ
)
ت
ﻪﻏُﻮﻝ
ُﻮﻧاﯟﻳد
كرﯜﺘﻝا
.(
ﻞﻴﻤﻴﺴﮐﺎﻓ
.
ﯽﺗﺎﻴﻳﺮﺷ
ﻪﻧ
ﻖﻝ
ﻪﺧ
ڭﺎﺠﻨﻴﺷ
.
2008
Келтирилган
мисоллар
ана
шу
нашрлардан
олинди
.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2015,
№
1
74
қилинган
;
муаллиф
сўзнинг
ёзма
адабий
тилдаги
кўриниши
билан
бир
қаторда
,
унинг
талаффузи
,
шевалардаги
фонетик
вариантини
ҳам
кўзда
тутган
чоғи
.
Матнда
турли
ҳаракатлар
аралаш
ишлатилганининг
сабаби
ҳам
шу
.
Қўлёзмани
кўчириш
чоғида
котиб
янглишган
эмас
.
Энди
буни
мисолларда
кўриб
чиқамиз
.
Биринчиси
,
бир
ҳарфга
бирйўла
fat
ḥ
a
ва
kasra
белгиларининг
қўйилиш
ҳолати
.
Сўз
бошида
alif
ҳарфига
fat
ḥ
a
ва
kasra
белгиси
қўйилган
.
Бу
ишорат
икки
хил
вазифани
ўтайди
.
Биринчиси
,
у
ингичка
[
e
]
товушининг
ифодаси
бўлиб
,
бир
сўзни
икки
хил
–
ундай
ҳам
,
бундай
ҳам
ёзиш
мумкинлигига
ишора
қилади
.
Масалан
:
َا
ْﮎﺎﭬ
/
ِا
ْﮎﺎﭬ
ewäk
–
шошқалоқ
,
ِا
ْﮎﺎﭬ
/
َا
َا
ْﮎﺎﭬ
ْر
ewäk er
–
шош
-
қалоқ
киши
.
Ёки
яна
:
َا
ْﮎﻮُﻝ
/
ْﮎﻮُﻝِا
elük
–
масхара
;
ҳазил
(37a).
Иккинчиси
,
йўғон
ўзакли
сўзларда
ушбу
ишора
бир
сўзнинг
[
a
]
билан
ҳам
, [
ï
]
билан
ҳам
талаффуз
этилганлигини
англатади
.
Бунинг
мисоли
:
ْﻨِﺗَا
ﻮُﺠ
/
ْﻨِﺗِا
ُﺠ
ﻮ
а
tïn
č
u / ïtïn
č
u:
ْﻨِﺗَا
ﻮُﺠ
/
ْﻨِﺗِا
ْﮏﻧﺎﻧ
ﻮُﺠ
а
tïn
č
u / ïtïn
č
u nä
ŋ
–
ташланган
,
отилган
нарса
(40
а
).
Tašïqtï
(
ташқари
чиқди
)
сўзини
ёзишда
сўз
бошидаги
ت
ta
ҳарфига
бир
-
йўла
ҳам
fat
ḥ
a,
ҳам
kasra
белгиси
қўйиб
кетилган
.
Шунга
кўра
,
бу
сўзни
tašïqtï
ҳамда
tïšïqtï
шаклларида
ўқиш
мумкин
бўлади
.
Мана
мисоли
:
َﺗ
ِﺸ
ْﻘ
ِﺘ
ﯽ
/
ِﺗ
ِﺸ
ْﻘ
ِﺘ
ﯽ
tašïqtï / tïšïqtï –
чиқди
,
ташқари
чиқди
;
َا
ْر
َا
ْﭬ
ِﺪ
ْن
َﺗ
ْﻘﺸ
ِﺘ
ﯽ
/
ِﺗ
ِﺸ
ْﻘ
ِﺘ
ﯽ
er
ewdin tašïqtï / tïšïqtï
–
киши
уйдан
ташқари
чиқди
(163b).
Т
aš
сўзининг
ï
ли
варианти
ҳозирги
айрим
туркий
тилларда
ҳам
сақ
-
ланган
.
Жумладан
,
турк
тилида
tïš
сўзининг
d
лашган
варианти
кенг
қўл
-
ланади
: “
ташқари
чиқди
”
ни
турклар
d
ı
ş
ar
ı
ya ç
ı
kt
ı
/
d
ı
ş
ar
ı
ç
ı
kt
ı
дейди
;
ёки
D
ı
š
İ
šler Bakanl
ı
ğ
ı
– “
Ташқи
ишлар
вазирлиги
”
дегани
;
ёки
ҳаво
йўлларида
:
“
ички
йўллар
” –
i
č
hatlar
, “
ташқи
йўллар
”
эса
d
ı
š hatlar
бўлади
.
Яна
чоғиш
-
тиринг
,
Хоразм
топонимларидан
:
İč
änqala
– “
ички
қалъа
”
дегани
;
Dïšanqala
– “
ташқи
қалъа
,
яъни
шаҳардан
ташқаридаги
ўрда
”.
Бир
ҳарфга
бирйўла
ẓ
amma
ва
kasra
белгиларининг
қўйилиш
ҳолати
.
Бунда
ẓ
amma
лиси
сўзнинг
лабланган
[
u
], [
ü
], [
o
] [
ö
]
товушлари
билан
,
kasra
лиси
эса
[
ï
]
ёки
[
i
]
билан
ўқилишига
ишора
қилади
.
Буларнинг
мисоли
:
َاِﻝ
ْﮑ
ِدﻼ
ﯼ
/
َاُﻝ
ْﮑ
ِدﻼ
ﯼ
eliklädi / elüklädi –
устидан
кулди
,
масхара
қилди
.
ُا
ْل
َا
ِﻧ
ﯽ
َاِﻝ
ْﮑ
ِدﻼ
ﯼ
/
َاُﻝ
ْﮑ
ِدﻼ
ﯼ
ol anï eliklädi / elüklädi –
у
уни
масхара
қилди
,
мазах
қилди
(
َاِﻝ
ْﮑ
ْرﻼ
/
َاُﻝ
ْﮑ
ْرﻼ
eliklär / elüklär,
َاِﻝ
ْﮑ
َﻣﻼ
ْﮎﺎ
/
َاُﻝ
ْﮑ
َﻣﻼ
ْﮎﺎ
eliklämäk / elüklämäk
) (78a).
Ёки
яна
:
ِﺝ
ْﭭ
ُﮑ
ْﻨَﻠ
ْﻨ
ِﺪ
ﯼ
/
ِﺝ
ْﭭ
ِﮑ
ْﻨَﻠ
ْﻨ
ِﺪ
ﯼ
č
iwkünländi /
č
iwkinländi:
ُا
ْل
ُﺑ
َا
ﻮ
ِﺷ
ْﻎ
ِﺝ
ْﭭ
ُﮑ
ْﻨَﻠ
ْﻨ
ِﺪ
ﯼ
/
ِﺝ
ْﭭ
ِﮑ
ْﻨَﻠ
ْﻨ
ِﺪ
ﯼ
ol bu
ašï
ğ
č
iwkünländi /
č
iwkinländi –
у
бу
овқатни
баданни
енгиллатадиган
,
бадан
-
га
фойдали
деб
билди
(
ِﺝ
ْﭭ
ُﮑ
ْﻨَﻠ
ُﻨ
ْرﻮ
/
ِﺝ
ْﭭ
ِﮑ
ْﻨَﻠ
ُﻨ
ْرﻮ
č
iwkünlänür /
č
iwkinlänür,
ِﺝ
ْﭭ
ُﮑ
ْﻨَﻠ
ْﻨ
َﻤ
ْﮎﺎ
/
ِﺝ
ْﭭ
ِﮑ
ْﻨَﻠ
ْﻨ
َﻤ
ْﮎﺎ
č
iwkünlänmäk /
č
iwkinlänmäk
) (203a).
ْﮏُﮑﻧُا
/
ِﮑﻧُا
ْﮏ
ö
ŋ
ük / ö
ŋ
ik
–
попук
;
ёстиқнинг
ипаклик
қулоқлари
,
боғичлари
(40b).
غُﺮُﺗ
/
ُﺗ
ِﺮ
غ
turu
ğ
/turï
ğ
–
тоғлардаги
қалъа
,
тураржой
(94a).
ِﺱ
ْقُﺮ
/
ْقُﺮُﺱ
sïruq
/ suruq –
чодирнинг
устуни
(96b).
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2015,
№
1
75
Матнда
бир
ҳарф
устига
остин
-
устун
fat
ḥ
a
ва
ẓ
amma
белгиларини
қўйиш
ҳолати
ҳам
учрайди
.
Масалан
,
tat
сўзини
ёзишда
c
ўз
бошидаги
ت
t
ā
ҳарфининг
устига
fat
ḥ
a
ва
ẓ
amma
қўйилган
.
Бу
ишора
ушбу
сўзнинг
[
a
]
би
-
лан
ҳам
, [
u
]
билан
ҳам
талаффуз
қилинганини
англатади
:
َﺗ
ْﺖ
/
ُﺗ
ْﺖ
tat / tut –
қилич
ва
пичоқлар
устида
пайдо
бўладиган
занг
(204a).
Яна
бир
эътиборли
жиҳати
,
айрим
ўринларда
муайян
бир
сўз
икки
ҳарф
билан
ҳам
ёзилган
.
Масалан
,
qoy
сўзи
тушум
келишигида
келганда
ﯼ
ya
ҳарфининг
устига
ن
n
ū
n
нинг
нуқтасини
қўйиб
,
ундан
кейин
ẓ
amma
белгиси
қўйилган
.
Шунга
кўра
,
ушбу
сўзни
qoy
ва
qon
шаклларида
ўқиш
мумкин
:
ُا
ْل
ُﻗ
ُﻳﻮ
ْﻎ
/
ُﻗ
ُﻧﻮ
ْﻎ
ُا
ُز
ْﮐ
ِدﻼ
ﯼ
ol qoyu
ğ
/ qonu
ğ
özüklädi –
у
қўйнинг
ўқ
томирини
кесди
(77b);
ُا
ْل
ُﻗ
ُﻳﻮ
ْﻎ
/
ُﻗ
ُﻧﻮ
ْﻎ
ُﺗﺎَﺑ
ْﺮ
ﯼِد
ol qoyu
ğ
/ qonu
ğ
baturd
ї
–
у
қўйни
боғлатди
(265a);
َا
ْر
ُﻗ
ُﻧﻮ
ْﻎ
/
ُﻗ
ُﻳﻮ
ُﺱ
ْﻎ
ِﺪْﻴ
ﯼ
er qonu
ğ
/ qoyu
ğ
soydï
–
киши
қўй
терисини
шилди
(276b);
َا
ْر
ُﻗ
ُﻧﻮ
ْﻎ
/
ُﻗ
ُﻳﻮ
ْﻎ
َﺱ
ِدﺎ
ﯼ
er qonu
ğ
/ qoyu
ğ
sadï
–
киши
қўйни
санади
(277b).
Туркий
шеваларда
бундай
сўзларнинг
икки
хил
ишлатилишини
Маҳмуд
Кошғарийнинг
ўзи
ҳам
алоҳида
таъкидлаб
ўтган
.
Жумладан
,
butaq
сўзига
изоҳ
берар
экан
,
ёзади
:
َﺘُﺑ
ْﻖ
/
ِﺘُﺑ
ْﻖ
butaq / butïq –
бутоқ
;
бир
шевада
.
Бу
сўздаги
ت
t
ā
ҳарфининг
fat
ḥ
a
ли
ўқиладиган
тури
бўлганидек
,
kasra
ли
ўқиладиган
тури
ҳам
бор
[
яъни
,
ِﺘُﺑ
ْﻖ
butïq
ва
َﺘُﺑ
ْﻖ
butaq
тарзидаги
талаффузлари
] (95
а
).
Ёки
яна
:
َﺱ
ْﺮ
ِﻗ
ِﻴ
ْﻖ
/
َﺱ
ْﺮ
ِﻗ
ِﻨ
ْﻖ
sarqïyïq / sarqïnïq –
ҳар
нарсанинг
ичи
.
Муаллифнинг
таъ
-
кидлашича
,
бу
сўзнинг
ن
n
ū
n
билан
ёзиладиган
َﺱ
ْﺮ
ِﻗ
ْﻖﻨ
sarqïnïq
шакли
ҳам
бор
.
Бу
хусусият
араб
тилидаги
رﺎﺸﻨﻣ
و
رﺎﺸﻴﻣ
باﺰﻨﻣ
و
باﺰﻴﻣ
икки
хил
қўллашга
мосдир
(262a).
Юқоридаги
мисоллардан
Маҳмуд
Кошғарий
туркий
ўрнакларни
беришда
сўзларнинг
фонетик
вариантлари
,
уларнинг
шевалардаги
талаффуз
шакл
-
ларига
алоҳида
урғу
бергани
кўриниб
турибди
.
Бу
товуш
ҳодисасини
у
турли
график
воситалар
,
ишоратлар
билан
аниқ
ва
ихчам
кўринишда
ўз
луғатида
акс
эттира
олган
.
Шунга
кўра
,
туркий
ўрнакларни
ўқиганда
,
айниқса
,
асарнинг
илмий
нашрларини
яратишда
уларнинг
иккала
шакли
ҳам
эътиборга
олинмоғи
керак
.
Яна
бир
жиҳати
,
қўлёзмада
кўп
ўринда
ҳошияларга
ҳам
мисоллар
ёзиб
қўйилибди
.
Буларни
тасодифан
тушиб
қолган
,
устидан
ўқиш
чоғида
тузатиб
чиқилган
,
деб
бўлмайди
.
Тўғри
,
бундай
ерлари
ҳам
бор
:
матнда
тасодифан
тушиб
қолган
бир
-
икки
сўз
ҳошияга
ҳам
чиқариб
қўйилган
.
Лекин
,
биз
сўз
юритаётганимиз
ёзувлар
луғатнинг
бутун
бошли
сўз
-
мақолаларидир
.
Уларни
йўл
-
йўлакай
унутиб
қолдириб
,
кейин
қўшиб
қўйилуви
мумкин
эмас
.
Бу
қўшим
-
чалар
кейинчалик
бошқа
олимлар
томонидан
тўлдирилган
деб
ҳам
бўлмайди
:
тили
,
хат
услуби
бир
.
Демак
,
ҳошиядаги
ёзувларни
котибнинг
ўзи
кейинчалик
асарнинг
бошқа
бир
қўлёзмасидан
олиб
тўлдиргани
ойдинлашади
.
Тахминимизча
,
котиб
ушбу
қўлёзмани
кўчиришда
унинг
икки
қўлёзма
нусхасига
таянган
кўринади
.
Бошда
у
асарни
бир
қўлёзмадан
олиб
,
тўлиқ
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2015,
№
1
76
кўчириб
чиққан
.
Кейинчалик
,
қўлёзмани
тугаллагандан
сўнг
,
унинг
қўлига
асарнинг
эски
,
аввалгисига
қараганда
тўлиқроқ
нусхаси
тушиб
қолган
.
Бу
нусха
,
ҳарқалай
,
унинг
ўзи
асар
якунида
таъкидлаганидек
,
луғат
муаллифи
ўз
қўли
билан
тузган
илк
қўлёзма
бўлуви
керак
.
Котиб
ана
шу
илк
қўлёзмага
таяниб
,
ўзи
кўчирган
матн
устидан
қайта
кўриб
,
аввалгисида
учрамаган
,
тушиб
қолган
ўринларни
ана
шу
нусхадан
олиб
,
ҳошияларга
ёзиб
чиққан
.
Ҳатто
,
бир
ҳарфга
қўйилган
икки
хил
диакритик
белгини
ҳам
кўпроқ
ўша
,
ўзи
таъкидлаган
,
муаллиф
нусхасига
таяниб
қўйиб
чиққан
бўлуви
ҳам
мум
-
кин
.
Шундай
қилиб
, “
Девону
луғати
-
т
-
турк
”
нинг
фанга
таниқли
,
ҳозирча
ягона
саналаётган
ишончли
қўлёзмаси
яратилди
.
УСМАНОВА
ШОИРА
Филология
фанлари
доктори
,
ТошДШИ
Оламнинг
лисоний
манзарасини
яратишда
ўхшатишларнинг
ўрни
Аннотация
.
Мазкур
мақолада
халқнинг
миллий
тафаккури
,
дунёқараши
ва
менталитетини
ўзида
акс
эттирадиган
лингвомаданий
бирликлардан
бири
бўлган
ўхшатиш
эталонлари
қиёсий
тадқиқ
этилган
.
Таянч
сўз
ва
иборалар
:
ўхшатиш
,
миллий
тафаккур
,
дунёқараш
,
лингвомаданий
бирлик
,
менталитет
,
рамз
.
Аннотация
.
В
данной
статье
проведено
сравнительно
-
сопоставительное
исследование
эталонов
,
являющихся
одной
из
лингвокультурем
,
отражающих
национальное
мышление
,
мировоззрение
и
менталитет
народа
.
Опорные
слова
и
выражения
:
эталон
,
национальное
мышление
,
мировоззрение
,
лингвокультурема
,
менталитет
,
символ
.
Summary.
In this paper paper it is carried out comparative researches on one of the
units of the Ethnolinguistics – comparison (as a method of analogy drawing in literature)
etalons (standarts) which reflects itself national thought of peoples’, thier world outlook
and mentality.
Keywords and expressions:
comparison (assimilation), national thought, world outlook,
linguistic-cultural unit, mentality, symbol.
Маълумки
,
ўхшатишлар
ташқи
дунёни
билишнинг
энг
қадимий
усул
-
ларидан
ҳисобланади
.
Ўхшатишлар
муайян
халқнинг
илк
тафаккур
тарзини
ва
тасаввурларини
гавдалантиради
.
Уларда
маълум
даврда
яшаган
аждодлари
-
мизнинг
кечинмалари
,
тасаввурлари
муҳрланган
бўлади
.
Шунинг
учун
туркий
халқларнинг
илк
луғатларидан
бири
бўлган
Маҳмуд
Кошғарийнинг
“
Девону
луғотит
турк
”
асарида
ҳам
ўхшатишларга
алоҳида
эътибор
берилганини
кўриш
