ILM-FAN VA INNOVATSIYA
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/si
96
ЎЗБЕКИСТОНДА САЙЛОВ ЖАРАЁНЛАРИГА РАҚАМЛИ
ТЕХНОЛОГИЯЛАРИНИ ЖОРИЙ ЭТИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ
Истамов Махмуд Шухратович
Тошкент давлат юридик
университети мустақил изланувчиси,
https://doi.org/10.5281/zenodo.12742883
АННОТАЦИЯ:
Ушбу мақолада муаллиф Ўзбекистонда сайлов жараёнларига
рақамли технологияларни татбиқ қилиш, уларнинг ижобий ва салбий тарафлари,
фуқароларнинг сайлов маданиятини оширишда тутган ўрнини тадқиқ қилган. Муаллиф
томонидан сайлов жараёнларига рақамли технологияларни татбиқ қилиш бўйича
миллий қонунчилик ва халқаро тажриба тадқиқ қилиниб, уни такомиллаштиришга
қаратилган таклифлар ҳам илгари сурилган. Бундан ташқари, блокчейн
технологияларни сайлов жараёнларига татбиқ қилиш бўйича халқаро тажриба асосида
уни афзалликлари ва камчиликларига тўхатилиб ўтилган.
Калит сўзлар:
сайлов, сайлов жараёни иштирокчилари, рақамли технологиялар,
блокчейн технологияси, жамоатчилик фикри.
ПЕРСПЕКТИВА ПРИМЕНЕНИЯ ЦИФРОВЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В
ИЗБИРАТЕЛЬНОМ ПРОЦЕССЕ В УЗБЕКИСТАНЕ
Истамов Махмуд Шухратович,
Самостоятельный соискатель Ташкентского
Государственного юридического университета
E-mail: istamov79@gmail.com
АННОТАЦИЯ
: В данной статье автор исследовал применение цифровых
технологий в избирательных процессах в Узбекистане, их положительные и
отрицательные стороны, а также роль в повышении избирательной культуры граждан.
Автор исследовал национальное законодательство и международный опыт применения
цифровых технологий в избирательных процессах и выдвинул предложения,
направленные на его совершенствование. Кроме того, обсуждаются его преимущества и
недостатки на основе международного опыта применения технологии блокчейн в
избирательных процессах.
Ключевые слова
: выборы, участники избирательного процесса, цифровые
технологии, технология блокчейн, общественное мнение.
THE PROSPECT OF APPLYING DIGITAL TECHNOLOGIES TO THE ELECTORAL
PROCESS IN UZBEKISTAN
Istamov Maxmud Shuxratovich,
Independent researcher at Tashkent State University of Law,
E-mail: istamov79@gmail.com
ANNOTATION:
In this article, the author researched the application of digital
technologies to electoral processes in Uzbekistan, their positive and negative sides, and their
role in improving the electoral culture of citizens. The author has researched national
ILM-FAN VA INNOVATSIYA
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/si
97
legislation and international experience on the application of digital technologies to election
processes, and put forward proposals aimed at its improvement. In addition, its advantages and
disadvantages are discussed based on the international experience of applying blockchain
technology to electoral processes.
Keywords:
elections, participants of the election process, digital technologies, blockchain
technology, public opinion.
“COVID-2019” пандемиянинг инсониятга кўрсатган ижобий натижаларидан бири
бу – ҳаётнинг барча соҳаларида рақамли технологияларнинг ривожланишига туртки
берганлигидир. Пандемия туфайли юзага келган инқироз натижасида айниқса
бошқарув соҳасида янги ривожланиш моделлари шакиллана бошлади.
Сўнгги йиллардаги тенденциялар шуни кўрсатадики “рақамли технологиялар
инфратузилмаси ва архитектураси доимий равишда такомиллашиб, бизга “янги
имкониятлар тақдим этмоқда”
1
. “Рақамли технологиялар Big data ёрдамида қарорлар
қабул қилиш марказларини фаолиятини такомиллашувига ёрдам бермоқда”
2
.
Сайлов
жараёнларини
рақамлаштириш
муайян
тартиб-қоидаларни
соддалаштирилишига олиб келиши мумкинлигига шубҳа йўқ. Тўғри қайд этилганидек,
“Шуни ҳам унутмаслик зарурки, ахборот технологияларининг ривожланиши шароитида
сайлов қонунчилигининг ўзгариши давлатга нисбатан шахс ва жамият манфаатлари
мувозанатини топиш мажбуриятини келтириб чиқаради, бу жараёнлар инсон ҳуқуқлари
тизимига таъсир кўрсатади”
3
. Конституцияшунос олимларнинг қайд этишича сўнгги
йилларда “сайлов жараёнини электрон тарзда қайта ташкил этишнинг энг истиқболли
йўналишлари рақамли технологиялардан фойдаланиш бўлиб, у рақамли сайлов
участкаларида овоз бериш, шунингдек, Интернет орқали масофавий электрон овоз
бериш жараёнларини қонунийлаштиришда тобора ўз аксини топиб бормоқда”
4
.
Бизнинг фикримизча, сайлов жараёнига электрон технологияларни жорий этиш
масаласи, нафақат фуқароларнинг сайлов ҳуқуқларини амалга ошириш шаклини
ўзгартириш, балки умуман глобал ўзгаришлар даврида сиёсий ҳуқуқларни рўёбга
чиқариш ҳамда рақамли тизимлар ўртасидаги ўзаро муносабатларни ҳам қамраб олади.
Мазкур соҳада миллий тажрибага эътибор қаратсак, ўтган давр мобайнида
мамлакатимизда ахборот коммуникация технологияларини соҳасининг норматив-
ҳуқуқий базаси шакллантирилиб, ушбу соҳани ташкил этиш, тартибга солиш ва
ривожлантириш мақсадида қатор норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар қабул қилинди
5
.
1
Т. С. Акопова Цифровизация избирательного процесса: новые возможности //При поддержке: Российского
университета дружбы народов, Московского государственного института международных отношений
(Университета) МИД России, научных журналов: «Политические исследования (Полис)»,«Сравнительная
политика»,«Вестник Российского университета дружбы народов. Серия Политология». – 2023. – Т. 1. – С. 28.
2
Гомар Т. COVID-19, или конец эпохи цифровой невинности [Электронный ресурс] // Режим доступа:
www.globalaffairs.ru/articles/konecz- epohi-czifrovoj-nevinnosti (дата обращения: 11.01.2024)
3
Колюшин Е. И. Правовые проблемы дистанционного электронного голосования избирателей // Конс-
титуционное и муниципальное право. 2020. № 2. С. 30
4
Постников А. Е. Конституционная модель политической системы России в условиях развития «цифрового
общества» // Журнал российского права. 2020. № 5. С. 38—49
5
Ўзбекистон Республикаси “Алоқа тўғрисида”ги; “Электрон ҳукумат тўғрисида”ги; “Ахборотлаштириш
тўғрисида”ги, “Ахборот эркинлиги принциплари ва кафолатлари тўғрисида”ги, “Электрон рақамли имзо
тўғрисида”ги, “Электрон ҳужжат айланиши тўғрисида”ги, “Электрон тўловлар тўғрисида” ги, “Электрон
ILM-FAN VA INNOVATSIYA
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/si
98
Бу соҳада айниқса, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 5
октябрдаги ПФ-6079-сон Фармони билан тасдиқланган «Рақамли Ўзбекистон — 2030»
стратегияси муҳим аҳамиятга эга. Стратегия Ўзбекистон Республикасининг рақамли
иқтисодиёт ва электрон ҳукуматни ривожлантиришнинг стратегик мақсадлари,
устувор йўналишлари ҳамда ўрта ва узоқ муддатли истиқболли вазифаларини
белгилайди, шунингдек, БМТнинг Барқарор ривожланиш мақсадлари ва Электрон
ҳукуматни ривожлантириш рейтингида белгиланган устувор вазифалардан келиб
чиқиб, рақамли технологияларни янада кенг жорий этиш учун асос бўлиб хизмат
қилади
6
.
2017 йил 22 декабрь куни Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат
Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномасида таъкидлаганидек, “...2019 йилда
ҳокимиятнинг вакиллик органларига бўлиб ўтадиган сайловларга тайёргарлик кўриш
бўйича тадбирлар дастурида мазкур сиёсий жараён янада ошкоралик руҳида ўтишини
таъминлайдиган янги, илғор амалиётни жорий этишга алоҳида эътибор қаратиш
зарур”
7
.
Сайлов жараёнлари соҳасини рақамлаштириш бўйича жиддий ислоҳотлар
Ўзбекистон Республикасининг “Электрон ҳукумат тўғрисида”ги Қонуни ва Ўзбекистон
Республикаси Президентининг 2013 йил 27 июндаги “Ўзбекистон Республикаси Миллий
ахборот-коммуникация
тизимини
янада
ривожлантириш
чора-тадбирлари
тўғрисида”ги Қарорининг қабул қилиниши билан боғлиқ бўлиб, мамлакатимизда
сайловчиларининг Ягона электрон рўйхатини шакллантириш учун ушбу ҳужжатлар
биринчи ҳуқуқий асос бўлиб хизмат қилган. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар
Маҳкамасининг 2017 йил 15 августдаги 630-сонли қарори билан сайловчиларнинг
Ягона электрон рўйхатини шакллантириш ва юритиш тартиби тўғрисидаги Низом
тасдиқланди
8
.Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 4 октядаги “Сайлов
жараёнига замонавий ахборот-коммуникация технологияларини жорий этиш чора-
тадбирлари тўғрисида”ги ПҚ-3961-сон Қарори
9
ушбу соҳани янада кенгайтириш
имконини берди.
Миллий сайлов тажрибасига эътибор қаратсак, сайловларни кузатиш ва назорат
қилиш бўйича рақамлаштириш соҳада кенг кўламли ишлар қилинди. 2019 йилги
парламент сайловида илк бор олтмишта сайлов участкасига жами 120 видеокузатув
ускуналари ўрнатилган эди. 2021 йилги сайловда уч баравар кўп – барча туман ва
шаҳарлардаги иккитадан сайлов участкасида иккитагача видеокузатув камераси ишга
туширилган. Бу овоз бериш жараёнларини реал вақт режимида – онлайн
видеотрансляция қилиш имконини берди
10
.
тижорат тўғрисида”ги, “Давлат ҳокимияти ва бошқаруви органлари фаолиятининг очиқлиги тўғрисида”ги каби
қонунлар ва қонуности ҳужжатлар.
6
https://lex.uz/docs/5030957
7
Мирзиёев Ш. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси.
– Тошкент: Ўзбекистон НМИУ, 2018. –Б.32.
8
Ўзбекистон Республикаси Қонун ҳужжатлари тўплами, 2017, 33-сон, 859-модда.
9
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 4 октябрдаги ПҚ–3961-сон “Сайлов жараёнига замонавий
ахборот-коммуникация технологияларини жорий этиш чора-тадбирлари тўғрисида”ги Қарори // Қонун
ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 05.10.2018 й., 07/18/3961/2002-сон
.
10
https://saylov.uz/public/uz/article/prezident-sajlovi-kelazhakka-buyuk-ishonch-bilan
ILM-FAN VA INNOVATSIYA
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/si
99
2021 йилги сайловда илк бор Марказий сайлов комиссиясининг Матбуот
марказидаги экранда, “Saylov2023.uz” порталида ҳамда Ўзбекистон Миллий
телерадиокомпаниясининг “Ўзбекистон24” ва бошқа телеканалларда овоз бериш
жараёнини бевосита кузатиш имконияти яратилган.
Мазкур йўналишдаги муҳим янгиликлардан яна бири Президент сайловини
ўтказувчи 14-Тошкент шаҳар округ сайлов комиссияси ҳудудида жойлашган элликта
сайлов участкасида сайлов куни сайловчи-фуқароларни биометрик идентификация
қилиш тизими жорий этилган
11
.
Жаҳон тажрибасига эътибор қаратсак, сўнгги йилларда рақамли технологияларни
сайлов жараёнларида қўллаш тенденцияси кенгайганлигини кузатиш мумкин. Сайлов
жараёнларини рақамлаштириш ва инновацион технологияларни қўллаш орқали сайлов
ҳуқуқини рўёбга чиқариш масалалари халқаро ҳужжатларда ҳам ижобий
баҳоланмоқда
12
.
Сайлов қонунчилигига рақамли технологияларни жорий қилишини маълум
сиёсий кучларнинг сайловларни сохталаштиришга қаратилган ҳаракатларини
кучайишига олиб келиши мумкин. Шу боис, бу борада киберхавфсизлик масаласи
ишончли ва етарли бўлиши зарур.
Шу боис ҳам, адабиётларда сайлов жараёнларини хавфсизлиги ва шаффофлигини
таъминлашда ушбу жараёнларга блокчейн технологияларини қўллаш бўйича
таклифлар илгари сурилган
13
. Ҳақиқатда ушбу технологияни давлат бошқарувида ва
демократик
сайловларни
ўтказишда
самарали
фойдаланиш
мумкинлиги
тадқиқотчилар томонидан эътироф этилган
14
.
Блокчейн тузилмасини фақат иккита амалиётни амалга оширишга (масалан,
транзакцияларга) йўналтириш орқали ҳақиқий демократик сайловларга идеал тарзда
мослаштириш мумкин: — сайловчи (блокчейн платформаси фойдаланувчиси) ўз
овозини давлат томонидан унга берилган электрон танга орқали амалга оширади; —
сайловчи (танга эгаси) уни ўзи овоз берадиган номзодга ёки сиёсий партияга беради
15
.
Шунингдек, блокчейн технологиясининг анъанавий шаклда овоз беришдан устун
томонларидан бири сифатида ундан дунёнинг исталган нуқтасидан туриб фойдаланиш
мумкинлигини кўрсатиш мумкин. Бунинг учун сайловчи интернетга кириши, махсус
серверда блокчейн платформасида овоз бериши зарур.
Жаҳон амалиётида бундай технологиялардан фойдаланиш билан боғлиқ мисоллар
талайгина. Блокчейн технологияси асосидаги сайлов ўтказиш амалиёти “Agora Voting”
лойиҳасини амалга ошириш натижасида кенг тарқалди ва у Испания Кортесига амалга
оширилган сайловларда синовдан ўтказилди, кейинчалик эса Европа Иттифоқининг
бир қатор мамлакатларида ўтказилган сайловларда қўлланилди. Ҳозирги вақтда
электрон овоз бериш ва блокчейн технологияси асосидаги сайлов Швейцария, АҚШ,
11
https://saylov.uz/public/uz/article/prezident-sajlovi-kelazhakka-buyuk-ishonch-bilan
12
Recommendation № CM/Rec (2017)5 of the Committee of Ministers of the Council of Europe on the Rules of
Electronic Voting, 14 June 2017. URL: https://rm.coe.int/0900001680726f6f (дата обращения: 11.11.2023).
13
Ahamed M. A., Hossain I., Mondal O. J. Blockchain Technology-Based Voting System //EPRA International Journal
of Multidisciplinary Research (IJMR). – 2022. – Т. 8. – №. 8. – С. 201-209.
14
Bhadoria R. S. et al. Implementing Blockchain-Based Traceable Certificates as Sustainable Technology in Democratic
Elections //Electronics. – 2022. – Т. 11. – №. 20. – С. 3359.
15
Verma G. A secure framework for e-voting using blockchain //2022 Second International Conference on Computer
Science, Engineering and Applications (ICCSEA). – IEEE, 2022. – С. 1-5.
ILM-FAN VA INNOVATSIYA
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/si
100
Австралия, Буюк Британия, Испания, Япония ва ёш демократик мамлакатларда Эстония
ва Серра-Леоне турли даражадаги сайловларда синовдан ўтказилмоқда
16
.
Электрон блокчейн технологиясини қўллашни ҳам ўзига яраша ижобий ва салбий
томонлари бор. Ушбу технологиянинг афзалликлари орасида қуйидагиларни
таъкидлаш жоиз:
– электрон реестрга киритилган сайловчи қаерда бўлишидан қатъи назар, ўз овозини
бериши ва сайлов участкасига бориш учун вақтни беҳуда сарфламаслиги учун Интернет
орқали овоз бериш имкониятининг мавжудлиги;
– участка сайлов комиссиялари аъзолари сонини қисқартириш ҳисобига харажатларни
камайтириш;
– сайловчиларга бевосита овоз бериш кунида бирон-бир таъсир ўтказиш
имкониятининг мавжуд эмаслиги;
Ушбу тизимни камчиликлари ва мавжуд хавф-хатар сифатида қуйидагиларни кўрсатиш
мумкин:
– Интернет овоз бериш тизимининг техник носозликлари, камчиликлари ва
киберхужум хавфининг мавжудлиги;
– эълон қилинган сайлов натижаларини фуқаролар иродасининг ифодаламайди деган
жамоатчиликда шубҳани пайдо бўлиши;
– сайловчиларнинг шахсий маълумотларини ўз ғаразли манфаатлари йўлида қўлга
киритиши ва улардан фойдаланиши эҳтимоли;
– агар сайловчи ўз хоҳиш-иродасини билдирганда хатога йўл қўйган бўлса, қайта овоз
беришнинг мумкин эмаслиги;
– сайлов қонунчилигининг асосий тамойилларидан бири – овоз беришнинг
махфийлигига риоя қилиш муаммоси ва бошқалар.
Бизнингча Интернет орқали овоз бериш анъанавий сайлов бюллетенлари
ёрдамида ўтказиладиган анъанавий сайловлар ўрнини тўлиқ алмаштира олмайди ва
унинг ўрнини тўлақонли равишда боса олмайди, шу сабабли, бундан технологиялар
бандлиги, соғлиғи, хорижда бўлиши ёки оддийгина сайлов участкаларига боришни
истамаслиги сабабли уйдан, иш жойидан, дала ҳовлисидан ва бошқа жойлардан туриб
овоз беришни афзал кўрган сайловчиларга муқобил сифатида параллел равишда
қўлланилиши мумкин.
Ўзбекистонда сайлов жараёнини бевосита овоз бериш ва уни ҳисоблаш жараёнини
бирданига рақамлаштириш ёки унга рақамли технологияларни қўллаш мақсадга
мувофиқ эмас, деб ҳисоблаймиз. Бу жараён аста-секинлик билан, босқичма-босқич
ўтиши зарур. Энг муҳими ушбу жараёнларга сайлов жараёнинг барча иштирокчиларини
тайёрлаб бориш зарур.
References:
1.
Т. С. Акопова Цифровизация избирательного процесса: новые возможности //При
поддержке: Российского университета дружбы народов, Московского государственного
института международных отношений (Университета) МИД России, научных журналов:
16
Rahi P. et al. Use of Blockchain Technology in Electronic Voting Systems: An Overview from Computer Security
//2023 International Conference on Communication, Security and Artificial Intelligence (ICCSAI). – IEEE, 2023. – С. 1-
5.
ILM-FAN VA INNOVATSIYA
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/si
101
«Политические
исследования
(Полис)»,«Сравнительная
политика»,«Вестник
Российского университета дружбы народов. Серия Политология». – 2023. – Т. 1. – С. 28.
2.
Гомар Т. COVID-19, или конец эпохи цифровой невинности [Электронный ресурс]
// Режим доступа: www.globalaffairs.ru/articles/konecz- epohi-czifrovoj-nevinnosti (дата
обращения: 11.01.2024)
3.
Колюшин Е. И. Правовые проблемы дистанционного электронного голосования
избирателей // Конс-титуционное и муниципальное право. 2020. № 2. С. 30
4.
Постников А. Е. Конституционная модель политической системы России в условиях
развития «цифрового общества» // Журнал российского права. 2020. № 5. С. 38—49
5.
Ўзбекистон Республикаси “Алоқа тўғрисида”ги; “Электрон ҳукумат тўғрисида”ги;
“Ахборотлаштириш тўғрисида”ги, “Ахборот эркинлиги принциплари ва кафолатлари
тўғрисида”ги, “Электрон рақамли имзо тўғрисида”ги, “Электрон ҳужжат айланиши
тўғрисида”ги, “Электрон тўловлар тўғрисида” ги, “Электрон тижорат тўғрисида”ги,
“Давлат ҳокимияти ва бошқаруви органлари фаолиятининг очиқлиги тўғрисида”ги
каби қонунлар ва қонуности ҳужжатлар.
6.
https://lex.uz/docs/5030957
7.
Мирзиёев Ш. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий
Мажлисга Мурожаатномаси. – Тошкент: Ўзбекистон НМИУ, 2018. –Б.32.
8.
Ўзбекистон Республикаси Қонун ҳужжатлари тўплами, 2017, 33-сон, 859-модда.
9.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 4 октябрдаги ПҚ–3961-сон
“Сайлов жараёнига замонавий ахборот-коммуникация технологияларини жорий этиш
чора-тадбирлари тўғрисида”ги Қарори // Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий
базаси, 05.10.2018 й., 07/18/3961/2002-сон
.
10.
https://saylov.uz/public/uz/article/prezident-sajlovi-kelazhakka-buyuk-ishonch-bilan
11.
https://saylov.uz/public/uz/article/prezident-sajlovi-kelazhakka-buyuk-ishonch-bilan
12.
Recommendation № CM/Rec (2017)5 of the Committee of Ministers of the Council of
Europe
on
the
Rules
of
Electronic
Voting,
14
June
2017.
URL:
https://rm.coe.int/0900001680726f6f (дата обращения: 11.11.2023).
13.
Ahamed M. A., Hossain I., Mondal O. J. Blockchain Technology-Based Voting System
//EPRA International Journal of Multidisciplinary Research (IJMR). – 2022. – Т. 8. – №. 8. – С.
201-209.
14.
Bhadoria R. S. et al. Implementing Blockchain-Based Traceable Certificates as Sustainable
Technology in Democratic Elections //Electronics. – 2022. – Т. 11. – №. 20. – С. 3359.
15.
Verma G. A secure framework for e-voting using blockchain //2022 Second International
Conference on Computer Science, Engineering and Applications (ICCSEA). – IEEE, 2022. – С. 1-
5.
16.
Rahi P. et al. Use of Blockchain Technology in Electronic Voting Systems: An Overview
from Computer Security //2023 International Conference on Communication, Security and
Artificial Intelligence (ICCSAI). – IEEE, 2023. – С. 1-5.