ILM-FAN VA INNOVATSIYA
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/si
84
ЦЕЛЛЮЛОЗАНИНГ ФИЗИК КИМЁВИЙ ХОССАЛАРИНИ ЎРГАНИШ ВА
УНИНГ ТАДҚИҚИ
Қораева Дилнавоз Кўмаковна
Шўртан нефт газ қазиб чиқариш бошқармаси
бош технолог бўлими етакчи муҳандиси
https://doi.org/10.5281/zenodo.12741826
Калит сўзлар
: Целлюлоза, ўсимлик, дарахт, ёғоч, пахта, кислота, ипак, жараён.
Аннотация:
Кимё усуллар асосида тоза целлюлоза ажратиб олиш жараёнининг
олиб борилиши.
Бизга маълумки, целлюлоза деган да кўз ўнгимизга албатта бир йиллик ва кўп
йиллик ўсимликлар келади. Юқори молекуляр полисахарид нима деб айтилганда
абатта целлюлоза (С
6
Н
10
О
5
)
n
деб у ўсимликлар танасидан таркиб топганлиги кўз
ўнгимизда бўлади.. Целлюлоза мураккаб биохимиявий ўзгаришлар натижасида ҳосил
бўлади.
6
n
СО
2
+5
n
Н
2
О → (С
6
Н
10
О
5
)n +6
n
О
2
Ҳаммамизга маълумки целлюлоза табиатда тоза ҳолда учрамайди. У пахта
толасида энг кўп бўлади. Пахта толасининг 92-96% целлюлозадан ташкил топган.
Дарахт танасида эса 40-60% дан ошмайди. Целлюлоза билан бирга доимо лигнин
гемицеллюлоза, пентозалар, пектин моддалар, смола ва ёғлар учрайди. Улардан
целлюлозани ажратиб олиш учун ишқор билан қайта ишланади. Энг тоза целлюлоза
пахтанинг сифатли навларидан олинади. Бунинг учун пахта NaOH нинг 1% ли
эритмаси билан бир неча бор ишланади, бунда препаратдаги целлюлоза миқдори 99,85
% га етади.
Тоза ҳолдаги целлюлоза мазасиз, ҳидсиз толасимон оқ модда. У органик
эритувчиларда, ишқорнинг сувдаги эритмасида ва суюлтирилган минерал
кислоталарда эримайди.
Целлюлоза Швейцер реактиви [Cu(NH
3
)
4
(OH)
2
] да ва бошқа баъзи концентрланган
кислоталарда эрийди. Целлюлоза олиш усулига қараб иккига, сульфит целлюлоза
билан сульфат целлюлозага бўлинади. Сульфат целлюлоза олиш учун ёғоч
қириндилари ишқорнинг сувдаги 4-6% ли эритмаси ёки ишқорнинг натрий сульфит
Na
2
S билан аралашмаси ёрдамида босим остида ва 170-175
0
да қиздирилади. Бунда
целлюлозадаги ҳамма лигнин ёки бошқа бегона моддалар парчаланиб эритмага ўтади
ва бунда целлюлоза ҳам бир оз парчаланади.
Агар ёғоч қириндилари сульфит кислота H
2
SO
3
ва унинг тузлари билан босим
остида 135-150
0
да қайта ишланса лигнин ва бошқа бегона моддалар эриб кетади.
Натижада толасимон тоза целлюлоза ҳосил бўлади. У сульфит целлюлоза дейилади.
Сульфит целлюлоза тайёрлашда кетадиган жараёнлар жуда мураккабдир ва
ҳозиргача бу жараённи ўрганилиб келинмоқда. Менирал кристаллар билан целлюлоза
қўшиб қиздирилганда гидролизга учраб D-глюкозани ҳосил қилади.
(C
6
H
10
O
5
)
n
+ nH
2
O → nC
6
H
12
O
6
Бу жараёнда оралиқ маҳсулот сифатида аввал целлобиоза ҳосил бўлади. Шу усул
орқали техникада ёғоч қипиқларидан этил спирт олинган.
Целлюлоза анорганик ва органик кислоталар билан реакцияга киришиб мураккаб
эфир ҳосил қилади. Биз шуларнинг айримлари билан танишиб чиқамиз.
ILM-FAN VA INNOVATSIYA
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/si
85
Целлюлоза нитрат кислота билан реакцияга киришиб, мураккаб эфир ҳосил
бўлишини қуйидаги реакция орқали кўришимиз мумкин.
[C
6
H
7
O
2
(OH)
3
]
n
+ 3
n
HNO
3
→[ C
6
H
7
O
2
(ONO
2
)
3
]
n
+ 3
n
H
2
O
Целлюлозадан тўрт хил ипак олинади:
1.
Нитрат ипак
2.
Аммиакли ипак
3.
Ацетат ипак
4.
Вискоза ипак
Ушбу олинган ипаклар табиий матолар сафига кирганлиги учун биз тоза ипакдан
бўлган кийимлар деб тананинг нафас олишига ва дам олишига ёрдам беради.
Республикамизда целлюлоза ва унинг эфирлари ҳамда қоғоз ишлаб чиқариш
технологиясини яратиш, ишлаб чиқариш тизимини аввалгидан бир неча баробар
жадаллаштириш зарурияти туғилди. Бунинг учун ишлаб чиқариш имкониятлари ҳам,
хом ашё маҳсулотлари базаси ҳам етарли. Яқин даврларгача Ўрта Осиёда ягона қоғоз ва
қоғоз маҳсулотларини ишлаб чиқарувчи корхона Тошкентдаги ОАЖ «Ўзбек қоғози»
корхонаси ҳисобланган. Унинг фаолияти 1932 йиллардан бошланган. Мустақиллик
йилларига келиб, Янгийўл шаҳрида «Целлюлоза ва қоғоз ишлаб чиқариш» корхонаси
фойдаланишга топширилди. Ушбу корхона Франциянинг пахта момиғини қайта
ишлаш, целлюлоза олиш, қоғоз қуйиш, целлюлоза массасини тайёрлашга
мўлжалланган машина ва агрегатлари билан тўлиқ жиҳозланган. Ҳозирда ушбу
корхонада пахта момиғидан целлюлоза ҳамда қоғоз ишлаб чиқариш кенг йўлга
қўйилган. Бундан ташқари Республикамиз бошқа вилоятларида ҳам ишлаб йўлга
қуйилган ва олимлар томонидан изланишлар олиб борилмоқда.
References:
1.
Primqulov M.T., Rahmonbtrdiev G`.,Murodov M.M., Mirataev A.A. Tarkibida sellyuloza
saqlovchi xomashyoni qayta ishlash texnologiyasi. O`zbekiston faylasuflar milliy jamiyati
nashriyati. – Toshkent, 2014.
2.
P. Willberg-Keyriläinen, J. Hiltunen, and J. Ropponen, “Production of cellulose carbamate
using urea-based deep eutectic solvents,”
Cellulose
, 2018, doi: 10.1007/s10570-017-1465-9.
3.
Тарасевич
Б.Н.
ИК-спектры
основных
классов
органических
соединений. Справочные материалы. М. МГУ- 2012.
4.
Абу Али ибн Сино Канон врачебной науки III том Ташкент, 1996.
5.
Edgar K.J., Buchanan С.М., Debenham, J S., Rundquist P.A., Seiler B.D. and Shelton М.C.
(2001). “Advances in cellulose ester performance and application.” Progress in Polymer
Science 26(9). 1605-1688. DOI: 10.1016/S0079-6700(01)00027-2.
6.
Каримова, И., & Худайкулова, Ф. Х. (2024). ПОДХОД К ОБУЧЕНИЮ РУССКОМУ
ЯЗЫКУ СТУДЕНТОВ ИЗ НАЦИОНАЛЬНЫХ ГРУПП. Лучшие интеллектуальные
исследования, 21(1), 87-92.
7.
Худайкулова, Ф. Х. (2024). МЕТОДЫ ОБУЧЕНИЯ РУССКОМУ ЯЗЫКУ
НАЦИОНАЛЬНЫХ ГРУППАХ. ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ,
39(2), 50-54.
8.
Худайкулова, Ф. Х., & Бахтиёрова, Л. О. (2024). Связующие языки: Исследование
параллелей между английскими и русскими идиомами.
ILM-FAN VA INNOVATSIYA
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/si
86
9.
Худайкулова, Ф. Х. (2024). Организация творческой работы на уроках русского
языка. Ta'limning zamonaviy transformatsiyasi, 6(3), 37-41.
10.
Худайкулова, Ф. (2024). Аспекты контактирования: русско-тюрские язык.
Центральноазиатский журнал междисциплинарных исследований и исследований в
области управления, 1(1), 227-232.
11.
Худайкулова, Ф. Х. (2023, April). ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИНФОРМАЦИОННЫЕ
ТЕХНОЛОГИИ КАК РЕСУРС И КАК ПРОБЛЕМА. In INTERNATIONAL SCIENTIFIC
CONFERENCE" SCIENTIFIC ADVANCES AND INNOVATIVE APPROACHES" (Vol. 1, No. 1, pp.
132-137).
12.
Худайкулова, Ф. (2023). Использование информационных технологий как
проблема. Традиции и инновации в исследовании и преподавании языков, 1(1), 270-
274.