Авторы

  • Шухрат Каюмов
    Самостоятельный соискатель, Высшая школа судей при Высшем судейском совете Республики Узбекистан

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol6-iss5/S-pp550-553

Ключевые слова:

частное преследование частное обвинение отказ прекращение потерпевший примирение неявка судебно-правовые реформы защита прав и законных интересов человека зарубежный опыт совершенствование

Аннотация

В данной статье анализируются особенности прекращения дел частного обвинения в связи с примирением сторон. Подчеркивается эффективность проводимых реформ в Республике Узбекистан, которая неуклонно продолжает реформы по либерализации судебно-правовой системы. Также рассматриваются вопросы прекращения уголовного дела в связи с примирением сторон.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Judicial reforms related to case dismissal due to

reconciliation in private prosecution matters

Shukhrat KAYUMOV

1

Supreme School Judges with the Supreme Judicial Council of the Republic of Uzbekistan

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received April 2025

Received in revised form

15 May 2025

Accepted 25 May 2025

Available online

15 June 2025

This article analyzes the specifics of terminating private

prosecution cases through reconciliation. Emphasis is placed on

the effectiveness of the ongoing reforms in the Republic of

Uzbekistan, which is steadily continuing reforms to liberalize

the judicial and legal system. The issues of terminating criminal

cases due to reconciliation are also discussed.

2181-

1415/©

2025 in Science LLC.

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol6-iss5/S-pp550-553

This is an open access article under the Attribution 4.0 International

(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

private prosecution,

private accusation,

withdrawal,

termination,

victim,

reconciliation,

non-appearance,

judicial and legal reforms,

protection of human rights

and legitimate interests,

foreign experience,

improvement.

Хусусий айблов бўйича ярашув туфайли тугатиш

билан боғлиқ суд

-

ҳуқуқ ислоҳотлар

АННОТАЦИЯ

Калит сўзлар:

хусусий таъқиб,

хусусий айблов,

воз кечиш,

тугатиш,

жабрланувчи,

ярашув,

келмаслик,

суд

-

ҳуқуқ ислоҳотлар,

инсон ҳуқуқ ва қонуний

манфаатларини ҳимоя

қилиш,

хорижий тажриба,

такомиллаштириш.

Ушбу мақолада хусусий айблов ишларини ярашув

туфайли тугатишнинг ўзига хослиги таҳлил қилинган.

Суд

-

ҳуқуқ

тизимини

либераллаштириш

бўйича

ислоҳотларни оғишмай давом эттираётган Ўзбекистон

Республикаси

амалга

оширилаётган

ислоҳотлар

самарадорлигига урғу берилган. Шунингдек, ярашганлик

туфайли жиноят ишини тугатиш масалалар муҳокама

қилинган.

1

Independent Researcher, Supreme School Judges with the Supreme Judicial Council of the Republic of Uzbekistan.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

05 (2025) / ISSN 2181-1415

551

Судебно

-

правовые реформы, связанные с прекращением

дел по частному обвинению в связи с примирением

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

частное преследование,
частное обвинение,

отказ,

прекращение,
потерпевший,
примирение,

неявка,

судебно

-

правовые

реформы,

защита прав и законных

интересов человека,
зарубежный опыт,
совершенствование.

В

данной

статье

анализируются

особенности

прекращения дел частного обвинения в связи с

примирением сторон. Подчеркивается эффективность
проводимых реформ в Республике Узбекистан, которая

неуклонно продолжает реформы по либерализации

судебно

-

правовой системы. Также рассматриваются

вопросы прекращения уголовного дела в связи с
примирением сторон.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 14 майдаги ПҚ–

3723-

сон

“Жиноят ва жиноят

-

процессуал қонунчилиги тизимини тубдан такомиллаштириш

чора

-

тадбирлари тўғрисида”ги Қарорида терговга қадар текширув ва суд

босқичларида ишларни кўриб чиқишда ярашув институтини қўллаш доирасини
янада кенгайтириш масаласи кўтарилган. Ушбу Қарорда давлат раҳбари ўринли
масалаларни кўтарган. Чунончи, ярашув институтини қўллаш доирасини терговга
қадар текширув босқичида қўллаш масаласи илгари сурилган. Дарҳақиқат, амалиётга
назар ташлайдиган бўлсак, жиноят ҳақидаги аризалар дастлаб терговга қадар
текширув органига келиб тушади, яъни профилактика инспекторлари томонидан
ҳал

қилинади. Бундай ишлар, кўпинча оилавий, қўни

-

қўшнилар ўртасидаги низолар

ҳисобланади. Шу мақсадда, бундай масалалар қонунчиликда ўз аксини топса
мақсадга мувофиқ саналади, деб ўйлаймиз. Бундан ташқари, ушбу масала бошқа
давлатлар қонунчилигида кўтарилган.

Бинобарин, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2023 йил 16 январдаги

ПФ–

11-

сон “Одил судловга эришиш имкониятларини янада кенгайтириш ва судлар

фаолияти самарадорлигини оширишга доир қўшимча чора

-

тадбирлар тўғрисида”ги

Фармонининг 3.1. бандида ярашув институти бўйича айрим тоифадаги низоларни
судгача ҳал қилиш механизмларини такомиллаштириш масалалари белгилаб
олинган.

Бундан ташқари, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил

28

январдаги

ПФ–

60-

сон

“2022–2026

йилларга

мўлжалланган

Янги

Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегияси тўғрисида”ги Фармонининг 15

-

мақсадида

амалиётда юзага келаётган низоларни ҳал қилишда энг мақбул усуллардан
фойдаланиш бўйича зарур шарт

-

шароитларни яратиш, ярашув институтини

қўллаш

доирасини янада кенгайтириш бўйича муҳим ташкилий

-

ҳуқуқий

масалалар белгилаб олинган.

Юқоридагилар бизга шундай хулоса чиқаришга имкон беради, яъни асосли

таклиф ва тавсияларни Ўзбекистон Республикасининг Жиноят

-

процессуал

кодексида умумлаштирилган ҳолда бирлаштириш долзарб ва асосли ҳисобланади,
чунки улар жиноят процесси иштирокчиларининг ҳуқуқларини таъминлашга ва


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

05 (2025) / ISSN 2181-1415

552

амалиётда суд ва бошқа ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларнинг вақти
тежалишига, иш ҳажми қисқаришига, жамиятда муросага ва бошқа муаммоларни
ислоҳ бўлишига ёрдам беради.

Шундай қилиб, ЖПК 583

-

моддаси 1

,2-

қисмларини қўйидаги мазмунда

тўлдириш мақсадга мувофиқ саналади:

“Ярашув тўғрисидаги ариза жабрланувчи,

хусусий айбловчи

(фуқаровий

даъвогар) ёхуд унинг қонуний вакили томонидан

терговга қадар текширув

,

суриштирув ва дастлабки терговнинг, шунингдек, суд

муҳокамасининг исталган

босқичида, аммо суд маслаҳатхонага киришидан олдин берилиши мумкин.

Аризада етказилган зиён бартараф этилганлиги,

жабрланувчидан узр

сўралганлиги,

шунингдек, ярашилганлиги муносабати билан жиноят иши

юритилишини тугатиш тўғрисидаги илтимос кўрсатилган бўлиши шарт.”;

Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2002 йил 25 октябрдаги

27-

сон “Ярашув тўғрисидаги ишлар бўйича суд амалиёти ҳақида”ги Қарорининг

2-

бандига қуйидаги мазмунда қўшимча киритиш мақсадга мувофиқдир:

“Ярашув тўғрисидаги ариза ҳар доим ёзма шаклда тақдим этилиб, унда

жиноят

натижасида

етказилган

зарар

бартараф

этилганлиги

(ёки

жабрланувчининг зарардан воз кечганлиги),

жабрланувчидан узр сўраганлиги

ва ярашилганлиги муносабати билан жиноят ишини тугатиш ҳақидаги илтимос

кўрсатилган бўлиши лозим.”;

3.

Тушунтирилсинки, қонунда ярашув тўғрисидаги ариза

терговга қадар

текширув,

суриштирув ва дастлабки терговнинг исталган босқичида, яъни

шахс

гумон қилинувчи ёки айбланувчи тариқасида ишда иштирок этишга жалб

қилинган

пайтдан бошлаб, судланувчи эса жиноят ишини кўриб чиқаётган

биринчи инстанция суди маслаҳатхона (алоҳида хона)га киргунга қадар берилиши

мумкинлиги назарда тутилган.”;

“Ярашув жабрланувчи ёхуд унинг қонуний вакили ва гумон қилинувчининг

(айбланувчи, судланувчи) ўзаро қарори ёки ихтиёрига кўра жиноят ишини

тугатишга розилигига эришиш ва терговга қадар текширув, суриштирув ва

дастлабки терговнинг, шунингдек суд муҳокамасининг исталган босқичида, аммо

суд маслаҳатхонага киришидан олдин ҳал қилиниши мумкин”;

хусусий айблов бўйича жиноят ишларида томонлар ярашувининг қуйидаги

хусусиятларини ажратиб кўрсатишимиз мумкин:

биринчидан,

ярашув икки

томонлама ҳаракат бўлиб, ҳар иккала низолашаётган томон билан ўзаро ихтиёрий

келишувни талаб қилади;

иккинчидан

, ярашув жиноят оқибатларини етказилган

зарарни қоплаш, жабрланувчидан узр сўраш билан бартараф этишга доир ўзаро

келишув ёки муроса

натижасидир;

учинчидан

, ярашув жиноят ишини тугатиш

учун ёзма ариза асос ҳисобланади;

тўртинчидан

, хусусий айблов ишлари бўйича

жабрланувчи иш тақдирини белгилаш ҳуқуқига эга;

бешинчидан

, жабрланувчи ва

айбланувчи ўртасидаги ярашув туфайли жиноят ишининг тугатилиши ҳар доим

уларнинг ўзаро эркин хоҳиш

-

иродасида ифодаланиши керак;

олтинчидан

, ярашув

туфайли ишни тугатиш реабилитация қилмайдиган асос ҳисобланади;

еттинчидан

, айбланувчига жиноий таъқибни тугатишга эътироз билдириш

ҳуқуқини бермаслик унинг асосий ҳуқуқларининг бузилишига олиб келади;

хусусий айблов ишлари бўйича ярашувнинг мазмун

-

моҳияти хусусий

айбловчининг айбланувчи (судланувчи)ни жиноий жавобгарликка тортишдан

ихтиёрий ва мажбурий равишда воз кечишидир;


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

05 (2025) / ISSN 2181-1415

553

янги таҳрирдаги ЖПК 582

1

-

моддасини қўйидаги мазмунда тўлдириш

мақсадга мувофиқ саналади:

“Ярашув жабрланувчи, хусусий айбловчи ёки унинг қонуний вакили ва

айбланувчи (судланувчи)нинг жиноий иш юритишни реабилитация билан боғлиқ
бўлмаган асослар бўйича тугатишга розилигига эришиш ва процессуал
расмийлаштириш тартиби тушунилади”.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:

1.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 14 майдаги

ПҚ–

3723-

сон “Жиноят ва жиноят

-

процессуал қонунчилиги тизимини тубдан

такомиллаштириш чора

-

тадбирлари тўғрисида”ги Қарори

.

2.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2023 йил 16 январдаги

ПФ–

11-

сон “Одил судловга эришиш имкониятларини янада кенгайтириш ва

судлар фаолияти самарадорлигини оширишга доир қўшимча чора

-

тадбирлар

тўғрисида”ги Фармони.

3.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 28 январдаги

ПФ–

60-

сон “2022 –

2026 йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт

стратегияси тўғрисида”ги Фармони.

Библиографические ссылки

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 14 майдаги ПҚ-3723-сон “Жиноят ва жиноят-процессуал қонунчилиги тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги Қарори.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2023 йил 16 январдаги ПФ-11-сон “Одил судловга эришиш имкониятларини янада кенгайтириш ва судлар фаолияти самарадорлигини оширишга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги Фармони.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 28 январдаги ПФ-60-сон “2022 – 2026 йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегияси тўғрисида”ги Фармони.