Авторы

  • Нигора Асадова
    Ассистент кафедры Анатомии, Бухасркий государственный медицинский институт, Бухара, Узбекистан

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss3/S-pp486-493

Ключевые слова:

тимус лучевая болезнь морфологические особенности

Аннотация

У хронически облученных крыс размер тимуса и рост количества тимоцитов был замедлен, отрицательное влияние отмечалось на размере и количестве клеток Гассаля. Применение АСД-2 приводит к изменению морфофункционального состояния тимуса: во всех исследованных клетках уровень тимоцитов снижается под воздействием облучения. Применение АСД – 2 фракции приводит к увеличению количества клеток во всех областях тимуса, особенно во внутренней кортикальной зоне за счет клеток тимоцитов и газовых телец.


background image

Жамият ва инновациялар –

Общество и инновации –

Society and innovations

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Morphofunctional properties of the thymus and changes in the
effect of biostimulants in radiation sickness

Nigora ASADOVA

1


Bukhara State Medical Institute

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received February 2021
Received in revised form
20 February 2021
Accepted 15 March 2021
Available online
15 April 2021

In chronically irradiated rats, the thymus size and thymocyte

count growth were slowed down, and a negative effect was
observed on the size and number of Gassal cells. The use of ASD-
2 leads to a change in the morphofunctional state of the thymus:
in all the studied cells, the level of thymocytes decreases under
the influence of radiation. The use of the ASD-2 fraction leads to
an increase in the number of cells in all areas of the thymus,
especially in the inner cortical zone due to thymocyte cells and
gas bodies.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

thymus,
radiation sickness,
morphological
features.

Тимуснинг морфофункционал хусусиятлари ва нур
касаллигида биостимулятор таъсиридаги ўзгаришлар

АННОТАЦИЯ

Калит сўзлар:

тимус,
нур касаллиги,
морфологик
хусусиятлари.

Тимус ҳажми ва тимоцитлар сони сурункали нурланган

каламушларда

ўсиш

темпи

секинлашди,

Гассал

таначаларининг ўлчамлари ва сонига салбий таъсир
кўрсатди. АСД-2 ни қўллаш тимуснинг морфофункционал
ҳолатининг

ўзгаришларига

олиб

келади:

барча

ўрганилаётган ҳужайраларда нур тасирида тимоцитлар
даражаси камаяди. АСД ни қўллаш тимуснинг барча
ҳудудларида, айниқса, тимоцит ҳужайралар ва Гассал
таначалари туфайли ички кортикал зонада ҳужайралар
сонининг кўпайишига олиб келади.




1

Assistant of department of Anatomy, Bukhara state medical institute, Bukhara, Uzbekistan


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

487

Морфофункциональные свойства тимуса и изменение при
лучевой болезни под воздействием биостимулятора

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

тимус,
лучевая болезнь,
морфологические
особенности.

У хронически облученных крыс размер тимуса и рост

количества тимоцитов был замедлен, отрицательное
влияние отмечалось на размере и количестве клеток
Гассаля. Применение АСД-2 приводит к изменению
морфофункционального

состояния

тимуса:

во

всех

исследованных клетках уровень тимоцитов снижается под
воздействием облучения. Применение АСД – 2 фракции
приводит к увеличению количества клеток во всех областях
тимуса, особенно во внутренней кортикальной зоне за счет
клеток тимоцитов и газовых телец.

Иммун тизимининг фаолият механизмларини ўрганиш нафақат даволашда,

балки турли касалликларнинг олдини олишда ҳам ёрдам берадиган долзарб тиббий
муаммодир [1, 21, 22]. Иммун гомеостаз организм ҳаётий фаолиятининг зарурий
қисмидир. Организмдаги метаболик жараёнлар иммун тизимининг назорати
остида бўлиб, у ўз навбатида эндокрин тизим иштирокида нейрогуморал тартибга
солинади [3].

Тимус (айрисимон бези) иммун тизимининг марказий органи ҳисобланиб,

Т-лимфоцит

ҳужайраларнинг доимий пролиферацияси

кузатилади

[2, 4]

тимоцитларнинг умумий сонининг 20-25% ҳужайралари ҳар куни бўлиниш
хисобидан янгиланиб туради. Бироқ уларнинг фақат 2-5% и тимусда етук
Т-лимфоцитлар шаклида қолиб, қонга чикарилади ва лимфоид органларга
жойлашади. Ҳужайраларнинг қолган қисми (95-98%) у программалаштирилган
ҳужайра ўлими (апоптоз) орқали ижобий ва салбий танлаш жараёнида нобуд
бўлади. Тимоцитларнинг дифференциация ва пролиферация жараёнлари инсон
ҳаёти давомида содир бўлишига қарамай, уларнинг интенсивлиги ёшга қараб
сезиларли даражада камаяди. Тимусдаги ёш билан боғлиқ ўзгаришлар, ўз
навбатида, қариликда кузатиладиган иммунитетнинг дисфункцион пасайишида
муҳим рол ўйнайди (4).

Радиацион таъсир муаммоси нафақат радиобиологик, балки ижтимоий

аҳамиятга ҳам ега бўлган энг мураккаб жараён ҳисобланади. Иммун тизими турли
таъсирларга биринчи бўлиб жавоб беради. Шунинг учун лимфоид аъзоларнинг
ташқи таъсирларга реакциясини ўрганиш доимий равишда олиб борилади.

Радиациявий таъсирни тадқиқ қилиш йирик радиацион фалокатлардан сўнг

кучайди. Кўп иш бир бутун сифатида танани ва унинг индивидуал вазифаларини
таъсир ноқулай омиллардан бири сифатида радиация таъсирга бағишлаб қилинган
бўлса-да, бу радиация технологияларидан фойдаланишни камайтириш емас, балки
иммун тизими ва бошқа органларнинг доимий ўзгариши йилдан-йилга ортади
[6, 12, 15].

Танани турли антиген ва радиация, саратон билан оғриган беморларни нур

таъсиридан ҳимоя килиш ва ички барқарорлигини саклаб қолиш иммун
системанинг асосий вазифаси хисобланади [7, 18, 20]. Лимфоидли тузилмалар


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

488

унинг фаол қисмидир, шунинг учун иммун тизимининг шаклланишига бўлган
қизиқиш сусаймайди. Ушбу функция табиий ва адаптив механизмлар томонидан
амалга оширилади.

Тимусдаги ёш билан боғлиқ инволюция механизмларини кенг татбиқ этиш

учун маҳаллий ишлаб чиқарилган тимус гормонларининг тимоцитларнинг
тарқалиши ва фарқланишига таъсирини ўрганиш жуда муҳимдир. Шу муносабат
билан пролиферотропик хусусиятларга ега бўлган ва синтези тимусда
тасдиқланган мелатонин катта қизиқиш уйғотади [3, 4, 6].

Илмий изланишларимиз Т-лимфоцитларнинг тарқалиши ва фарқланишини

тартибга солувчи маҳаллий гормонлар механизмларни аниқлаш, шунингдек, ёш
билан боғлиқ иммунитетнинг олдини олишда янги ёндашувларни ишлаб чиқишга
имкон беради ва шунинг учун инсон умрини узайтиришга ёрдам беради [8, 9, 13, 14].

Кўпгина давлатларда тимусдаги морфофункционал хусусиятлари ва нур

касаллигида биостимулятор таъсиридаги ўзгаришларини самарадорлигини
баҳолашга йўналтирилган қатор илмий-тадқиқотлар олиб борилмоқда. Бу борада
оқ каламушларнинг айрисимон без тўқимасининг турли ойларда бир ёшгача бўлган
муддатларда ёш даврида меъёрда, сурункали нур касаллигида, нур касаллиги
фонида биостимулятор таъсири остида морфометрик параметрларини асослаш;
меъёрий ва сурункали нур касаллигида биостимулятор таъсири остида каламушлар
тимусининг микротопографиясини асослашдан иборат. [15, 16, 19] Меъёрий ва
сурункали нур касаллигида биостимулятор таъсири остида тимус лимфоид тўқима
холатини динамикадаги ўзига хосликларини ва айрисимон без сурункали нур
касаллиги билан касалланган каламушларда АСД-2 фракцияли биостимуляторни
миқдори ва қўлланишини ишлаб чиқиш алоҳида аҳамият касб этади. [10, 12, 17, 11]


МАТЕРИАЛ ВА УСУЛЛАРИ
Ҳайвонлар 4 гуруҳга бўлинди: (n=63): I-гуруҳ – (интакт) назорат (n=15); II-

гуруҳ – икки ойлик ёшидан бошлаб 0,2 Гр дозада (йиғинди доза 4,0 Грни ташкил
этди) 20 кун давомида нурланиш олган каламушлар (n=18); III- гуруҳ икки ойлик
ёшидан бошлаб 0,2 Гр дозада (йиғинди доза 4,0 Грни ташкил этди) 20 кун давомида
нурланиш олган ва 0,4 мл дисстрланган сувда эритилган тоза АСД-2 ни 0,1 дозада
нурлантириш вақтида АСД-2 препаратини паралел равишда олган каламушлар (n=
20); IV – гуруҳ- икки ойлик ёшидан бошлаб 0,2Гр дозада (йиғинди доза 4,0 Грни
ташкил этди) 20 кун давомида нурланиш олган ва 0,4 мл дисстрланган сувда
эритилган тоза АСД-2 ни 0,3 дозада нурлантириш вақтида АСД-2 препаратини
паралел равишда олган каламушлар (n=10);


ТЕКШИРИШ НАТИЖАЛАРИ ВА МУХОКАМАСИ
Биринчи гурух назорат каламушларда тимус безининг микроструктурасини

ўрганиш, унинг бўлакли тузилишга эга эканлиги аниқланди. Қисмлар турли
даражада бўлиб, кортикал ва мия зоналарига бўлинади. Назорат ва тажриба гуруҳ
каламушларида тимус бези бириктирувчи тўқима капсуласи билан қопланган
бўлиб, бўлаклараро тўсиқ кўп сонли тармоқларга ега бўлиб, тимус паренхимасини
турли катталикдаги бўлакларга ажратади. Улар кортикал ва мия зоналарини аниқ
фаркини ажратишди. Кортикал зона мия зонасидан устун келди. (1 расм)


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

489

1 расм.

2 расм.

Каламушларнинг II назорат гуруҳида ҳаётининг 7-кунида кортикал

қатламнинг қалинлиги 55.7±1.07%, мия қатлами еса 14.3±0.37% ни ташкил етди.
Кортикал зонада кичик лимфоцитларнинг катта тўпланиши дифференциаллашган
бўлиб, лимфобластлар, эозинофиллар ва ретикуляр ҳужайралар ҳам кам бўлган.
Медуллар зонаси ўрта ва катта лимфоцитлар билан таъминланди ва катта
бўлакларда алоҳида кичик Гассал ҳужайралар ҳам топилди. (2 расм.)

Марказий

қисмдан

макрофаглар,

ретикулоепителиал

ҳужайралар,

лимфобластлар, кўпинча кичик ва ўрта лимфоцитлар ва ягона улкан лимфоцит
мавжуд эди. Етилган Гассал таначалари сони ортди. Кортикал ва мия қатламининг
қалинлиги нисбати 2,7: 1 эди. Назорат гуруҳидан фарқли ўлароқ, тажриба
гуруҳнинг тимусдаги микроструктураси худди шу даврда бошқача кўринишга эга
эди. Бўлаклар ловия шаклида бўлиб, аниқ бир ички қисмли septum мавжуд еди.
Лобулларнинг

Марказий

зонасида

ўрта

лимфоцитлар,

макрофаглар,

лимфобластлар ва катта ва кичик лимфоситларнинг кичик кластерлари билан


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

490

ифодаланган ҳужайралар кўпаяди. Мия зонаси барча бўлакларда фарқланади.
Кортикал қатламда кичик ва ўрта лимфоцитлар қайд этилган. Тимус безининг
бўлаклари тажрибали гуруҳда кўпроқ эди ва 63234,23 ± 8044,76 мкр,
57347,21±7369,14 мкр назорат гуруҳида эди.

3 расм.

20 кунида иккала гуруҳда ҳам тимусдаги бўлаклараро тўсиқ аниқ чегараланган

еди. Кортикал ва мия зонасининг аниқ чегараси кўришимиз мумкин еди. Ушбу давр
мобайнида назорат гуруҳида кортикал зонанинг қалинлиги 68,7±1,23% ва мия
31,3±1,23% еди. Тажрибали гуруҳда тимус лобуларидаги Марказий зонанинг
қалинлиги 33,7±0,82% ва периферик 66,3±0,82% еди. Мия зонасининг қалинлигининг
ўсиши у ерда ҳужайра елементларининг кўпайиши билан бирга келади. Тажриба
гуруҳнинг лобуларининг Марказий зонасида катта ва ўрта лимфоцитлар, шунингдек,
ретикулоепителиал ҳужайралар, макрофаглар ва еозинофилларнинг зич тўйинганлиги
кузатилди, Марказий зона назорат гуруҳида кичик ва ўрта лимфоцитлар ва кичик
миқдордаги катта лимфоцитлар билан тўлдирилган. Иккала гуруҳдаги тимус
лобуларининг кортикал зонаси кичик ва ўрта лимфоситларга ега еди, аммо назорат
гуруҳи зарарланган ҳужайраларга эга эди. (3 расм.)

Назорат гуруҳидаги тимус аниқ контурланган. Лобулларда кортикал ва мия

зоналарининг аниқ чегараси мавжуд. Периферик зонада ҳужайра елементларининг
сийрак жойлари мавжуд. Марказий зонада ҳужайра мўтадил, катта ва ўрта
лимфоцитлар билан ифодаланади.

Худди шу ёшдаги тажрибали гуруҳда тимус безининг лобуларида медуллар

зонасининг сезиларли даражада бўшашиши кузатилади. Катта лимфоцитлар, кичик
миқдордаги ўрта лимфоцитлар мавжуд ва йирик Гассал таначалари мавжуд. Аниқ
ифода етилган ички қисм мавжуд. Кортикал зонада кичик ва ўрта лимфоцитлар ва
ретикулоэпителиал ҳужайралар мавжуд. Тажрибали гуруҳдаги лобуларнинг майдони
797,57 микрондан ишончли тарзда ошиб кетади.

Ҳар икки гуруҳдаги лобулярнинг майдони назорат гуруҳида 605,92 микрон,

тажрибали гуруҳда еса 607,48 мкм га ошди. Назоратдаги кортикал ва мия
зонасининг нисбати 1,43:1 ва 1,18 тажрибали аналоглари: 1 еди. 90 -кунида назорат


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

491

гуруҳининг шахсларида тимус безининг лобуллари майдони 3428,25 микронга
ошди. Мия ва кортикал зоналар аниқ ифодаланди. Марказий зонада кичик
лимфоситларнинг тўпланиши кузатилади, лекин асосан ўрта ва ягона йирик
лимфоцитлар устунлик қилади.

Ички бўлаклараро тўсиқ гиперплазияланади. Пўстлоқ зонаси донадор ва

ҳужайралар орасидаги масофа ортди. Ҳужайралар бир хил емас, асосан ўрта ва
кичик лимфоцитлар устунлик қилади. Тажрибали гуруҳда тимус безининг
микроструктураси (12-расм) жуда оз ўзгарди. Марказий ва периферик зонада аниқ
чегара мавжуд. Лобулаларнинг майдони 3435,15 мм га ошди. Кортикал зонада
кичик лимфоцитларнинг зич инфилтрацияси мавжуд.

Марказий зонада асосан катта ва ўрта лимфоцитлар билан ифодаланган

ҳужайра элементларининг бир хил жойлашуви мавжуд бўлиб, макрофаглар ва
лимфобластлар бир хил бўлади. Гассалнинг таначалари яхши шаклланган. Мия
зонасининг қалинлиги 2,3% га ошди ва кортикал зона навбати билан камайди.
Ҳар икки гуруҳ 120 кунлик каламушларида бўлаклар майдони ишончли п
≤123347,27 да 2209,71±, бу кўрсаткич назорат ва тажриба гуруҳида
124432,19±21997,23 микрон, 0,05 ± камайди. Назорат гуруҳи тимус паренхимаси
кортикал ва Марказий зонанинг чегарасига ега. Мия зонасининг қалинлиги 2,5% га
ошди ва 44,2±0,72% ва кортикал 55,8±0,72% еди. Медуллар зонага ҳужайра
елементлари жуда кам, зарарланган ҳужайраларга ега. Кортикал зонада
ҳужайралар сийрак жойлашган, эпителиал ҳужайралар, макрофаглар, лимфоцитлар
сони сезиларли даражада камайди.

Кортикал зонадаги ҳужайралар зич жойлайган ва асосан кичик лимфоцитлар

билан ифодаланган, бу эса тимуснинг фаол эканлигини кўрсатади. Мия зонасида
турли хил ривожланиш шакллари мавжуд эди. Лобуларнинг майдони ҳар икки
гуруҳда ҳам 90-х кунга ошди, ундан кейин 120-кунига ишончли тарзда камайди.
Ушбу маълумотларга кўра, бу даврда органнинг эволюцияси бошланган деб тахмин
қилиш мумкин. Тажрибали гуруҳдаги шахслар лобулаларнинг майдонини
пасайишига қарамасдан, тимус безининг ҳужайра таркиби ўзгармади. Тажрибали
гуруҳнинг тимусдаги аналогларидан фарқли ўлароқ, ривожланишнинг турли
босқичларида тимуцитлар бор эди ва бир ҳужайрали ва кўп ҳужайрали шакллар
билан ифодаланади.


НАТИЖАЛАР ВА МУҲОКАМАЛАР
1.

Ўрганиш натижалари шуни кўрсатдики

2.

Тимус ҳажми ва тимоцитлар сони ёш ошган сари нотекис ва бир хил бўлмаган

холатда ўзгаради. Сурункали нурланган каламушларда ушбу параметрларнинг ўсиш
темпи назорат гуруҳига нисбатан таққосланганда секинлашган.

3.

Сурункали нур касаллиги Гассал таначаларининг ўлчамлари ва сонига

салбий таъсир кўрсатди. Биостимулятор билан коррекция қилганда уларнинг
миқдори ортди.

4.

Сурункали нур касаллиги Т лимфоцитларнинг этилиш даражаси ва

сонининг камайишига, биостимулятор билан коррекция қилиниши эса уларнинг
миқдорини ошишига ва назорат кўрсаткичларига яқинлашишига олиб келди.

Хулоса АСД-2 ни қўллаш тимуснинг морфофункционал ҳолатининг

ўзгаришларига олиб келади: барча ўрганилаётган ҳужайраларда нур тасирида


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

492

тимосидлар даражаси камаяди, айниқса кортикал ва мия моддасининг
лимфоцитларида етилган Т-ҳужайралар миқдори 1,2-1,7 га қисқаради.

АСД ни қўллаш тимуснинг барча ҳудудларида, айниқса, тимосид ҳужайралар

ва Гассал таначалари туфайли ички кортикал зонада ҳужайралар сонининг
кўпайишига олиб келади.


ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.

Хасанова Д.А., & Тешаев Ш.Ж. (2019). Макроанатомия лимфоидных

структур брыжеечной части тонкой кишки крыс в норме и на фоне хронической
лучевой болезни. Морфология, 156(4). – С. 51–55.

2.

Khasanova D.A., &Teshaev S.J. (2018). Topografic-anatomical features of

lymphoid structures of the small intestine of rats in norm and against the backround of
chronic radiation diseases. European science review, (9-10-2), – PP. 197–198.

3.

Тешаев Ш.Ж., Хасанова Д.А., Уктамова Р.У., Рустамова Н.Б., & Саидова С.Й.

(2019). Морфологические изменения лимфоидных структур тонкой кишки крыс
при хронической лучевой болезни. Морфология,155(2), – C. 278–278.

4.

Tukhsanova N.E., Khojiev D.Y. & Khasanova D.A. (2017). Reactive changes the

cellular composition of the lymphoid structures of the intestine under the expose of
cotoran. Fundamentalisscientiam / Madrid Spain, (4 (5)), – P. 77.

5.

Тешаев Ш.Ж. & Хасанова Д.А. (2019). Сравнительная характеристика

морфологических параметров лимфоидных структур тонкой кишки крыс до и после
воздействия антисептика-стимулятора Дорогова фракции 2 на фоне хронической
лучевой болезни. Оперативная хирургия и клиническая анатомия, 3(2), – C. 19–24.

6.

Раджабов А.Б., Ражабов А.А., Темирова Н.Р. & Хасанова Д.А. (2017).

Сравнительный анализ первичной хейлопластики у детей с двухсторонней
расщелиной верхней губы и нёба с учётом степени недоразвития срединного
фрагмента. Биология и интегративная медицина, (11).

7.

Khasanova D.A. (2021). Morphofunctional changes in thymus gland of rats

effected by genetically engineered crops. in advanced research: problems and new
approaches – PP. 120–125.

8.

Хасанова Д.А. (2021). Вероятные риски воздействия генно-модифицированных

продуктов на тимус и селезенку экспериментальных животных. In инновационное
развитие: потенциал науки и современного образования. – PP. 279–287.

9.

Хасанова Д.А., Тешаев Ш.Ж. & Темирова Н.Р. (2020). Морфогенез пейеровых

бляшек тонкой кишки крыс при воздействии антисептика-стимулятора дорогова
фракции 2 на фоне хронической лучевой болезни. Новый день в медицине, (2), –
C. 721–724.

10.

Khasanova D. (2020). Wirkung eines gen-modifizierten produkts auf die

morphologischen parameter der strukturen der milz Weißer ratten. InterConf.

11.

Тешаев Ш.Ж. & Хасанова Д.А. (2020). Макроскопическое строение

пейеровых бляшек тонкой кишки крысы и изменения кишки при воздействии
хронического облучения. Оперативная хирургия и клиническая анатомия
(Пироговский научный журнал), 4(1). – C. 41–45.

12.

Ahrorovna K.D. & Jumaevich T.S. (2018). Topografic-anatomical features of

lymphoid structures of the small intestine of rats in norm and against the backround of
chronic radiation diseases. European science review, (9-10-2).

13.

Тухсанова Н.Э., Хасанова Д.А. & Камалова Ш.М. (2018). Клеточный состав

лимфоидных структур тонкой кишки крыс и их реактивные изменения при


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

493

воздействии которан. Вестник Кыргызско-Российского славянского университета,
18(9), – C. 144–146.

14.

Akhrorovna K.D. Medical Field Morphological Features of Human and

Mammalian Spleen in Postnatal Ontogeny. JournalNX, 7(1), – PP. 252–256.

15.

Тухсанова Н.Э., Хасанова Д.А. & Камалова Ш.М. (2018). Клеточный состав

лимфоидных структур тонкой кишки крыс и их реактивные изменения при
воздействии которан. Вестник Кыргызско-Российского славянского университета,
18(9), – C. 144–146.

16.

Хасанова Д.

(2019).

Ингичка

ичак

лимфоид

тузилмаларининг

морфофункционал хусусиятлари ва нур касаллигида биостимулятор таъсиридаги
ўзгаришлари.

17.

Тешаев Ш.Ж., Харибова Е.А. & Хасанова Д.А. (2020). Функциональные

особенности морфологии лимфоидных бляшек тонкой кишки в норме и при
воздействии асд-фракции 2 на фоне хронической лучевой болезни. Морфология,
157(2-3), – C. 210–210.

18.

Хасанова Д.А. (2020). Современные проблемы безопасности генетически

модифицированных пищевых продуктов (обзор литературы). Биология и
интегративная медицина, (5 (45)).

19.

Ahrorovna, K. D. (2021). Evaluation of the effect of a genetically modified

product on the morphological parameters of the spleen of experimental
animals. ACADEMICIA:

AN

INTERNATIONAL

MULTIDISCIPLINARY

RESEARCH

JOURNAL, 11(1), 885-888.

20.

Khasanova D.A. & Asadova N.K. (2021). Morpho functional changes in thymus of

white rats in acute stress. Academicia: An international multidisciplinary research journal,
11(1), – PP. 685–691.

21.

Ahrorova K.D. (2021). Morphofunctional properties of the lymphoid structures

of the spleen in norm and under the influence of various factors. Academicia: An
international multidisciplinary.

22.

Asadova N.Kh. Morphofunctional Changes in the Thymus Gland under the

Influence of Psychogenic Factors. International Journal of Trend in Scientific Research and
Development (IJTSRD) Spesial Issue 2021. – PP. 78–81.

Библиографические ссылки

Агафонкина, Т.В. Морфофункционаные изменения тимуса и иммунобиохимические показатели крови при воздействии цеолитсодержащим трепелом: автореф. дис. канд. мед. Наук. Агафонкина T.B. - М., 2006. - 21 с.

Бутыльский, А.Н. Возрастные особенности иммунного статуса здоровых жителей Забайкалья А.Н. Бутыльский, В.Я. Розенберг Иммунология. - 2007 - №3. - С. 177-180

Варфоломеева, М.И. Обоснование назначения и применения Полиоксидония в лечение и профилактике ОРВИ / М.И. Варфоломеева, Б.В. Пинегин. Трудный пациент. - 2011. - №6. - С. 26-35

Кветной, И.М. Роль дендритных клеток в формировании субпопуляции цитотоксических Т-лимфоцитов тимуса при его старении / И.М. Кветной, В.О. Полякова, Н.С. Линькова Бюллетень экспериментальной биологии и медицины. - 2011. - №4. - С. 439-441

Кирьянов Н.А. [и др.] Морфологическая характеристика органов иммунной и эндокринной систем при эндотоксикозе. Медицинский вестник Башкортостана.2013.№6. С. 156–158.

Киселёва Н.М. Пептиды тимуса и их роль в регуляции стресса. – Автореф. дисс. докт. биол. наук. Н.М. Киселёва – 2013. – 46с.

Киселева, Е.П. Механизмы инволюции тимуса и активации системы мононуклеарных фагоцитов при росте экспериментальных опухолей: Медицины РАМН. -2002. 38 с.

Константинова И.В., Бабаева А.Г. Двуликий Янус организма. М.: «Нарконет», 2001. 136 с.