Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Use of educational development objectives in teaching the solar
system in astronomy
Zebo AVEZMUROTOVA
1
Urgench State University
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received February 2021
Received in revised form
20 February 2021
Accepted 15 March 2021
Available online
15 April 2021
This article describes a method for organizing practical
lessons in astronomy based on the Stelliryum program, making
observations, in particular, an in-depth study of planetary
motion. This method can be used by teachers, students and
schoolchildren interested in teaching. astronomy.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
almagest,
deferent,
epicycle,
moon,
mercury,
venus,
mars,
jupiter,
saturn,
algorithm,
ecliptic,
geocentric,
heliocentric.
Астрономияда қуёш системаси мавзусини ўқитишда
таълимнинг ривожлантирувчи мақсадини қўлланилиши
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
алмагест, деферент,
эпицикл, юпитер,
ой, меркурий,
венера, марс,
юпитер, эклиптика,
сатурн, геоцентрик,
алгоритм, гелиоцентрик.
Ушбу мақолада Стеллирюм дастури асосида астраномия
фанидан амалий машғулотларни ташкил этиш,кузатишлар
олиб бориш,хусусан, планеталарни харакатини чуқуррок
ўрганиш юзасидан услуб баён этилган.Бу услубдан
астраномия фанини ўқитишда ўқитувчилар, ушбу фанга
қизиқувчи талабалар ва ўқувчилар фойдаланиши мумкин.
1
PhD student, Urgench State University.
E-mail: avezmuradova@mail.ru
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415
474
Использование целей развития образования в обучении
солнечной системы астрономии
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
алмагест,
деферент,
эпицикл,
луна,
меркурий,
венера,
марс,
юпитер,
сатурн,
алгоритм,
эклиптика,
геоцентрический,
гелиоцентрический.
В
данной
статье
описан
метод
организации
практических занятий по астрономии на основе программы
Stelliryum,
проведения
наблюдений,
в
частности,
углубленного изучения движения планет. Этот метод может
быть использован учителями, студентами и школьниками,
заинтересованными в преподавании астрономии.
Астраномия фани энг қадимий фан ҳисобланади қадимда инсонлар осмонда
бўлаётган ҳодисалар билан Ердаги ходисалар(кеча ва кундуз,фаслларни алмашиниши
ва ҳакозо) билан боғлик эканлигини билганлар. Календарь тузганлар,вақтни
ҳисоблаш усулларини ишлаб чиққанлар. Ҳозир ҳам астрономия фани долзарблигича
қолмокда. Масалан: 2017йил ва 2020 йилда Астрофизиклар “Гравитацион тўлкинлар”,
Қора туйнуклар учун Нобель мукофотини олдилар. Астраномия фанини
ривожланишига Аристотель, Птоламей, Каперник, Ал-Хоразмий, Ал-Фаргоний,
Ал-Беруний, Мирзо Улуғбек каби олимлар ҳисса қўшдилар. Ҳозирда астраномлар экзо
сайёраларни излаб топмокдалар. Яқинда (2030–2050 йилларда) Ойга, Марсга
инсонлар бориш арафасида турибди. Ўзбекистонда Астрономия институти кўпдан
фаолият олиб боради,Майданак тоғида Китоб Халкаро кенглик станцияси 90 йилдан
бери ишламоқда,ҳозирда бу станция Дунёнинг нуфузли 5та Халкаро кенглик
станцияларининг бири ҳисобланиб, биргаликда иш олиб боради. Шунингдек Зомин
тоғида диаметри 70 метр бўлган радиотелескоп ишлаб турибди, Ўзбекистонда физика
астрономия
фанларини
ўқитилишига
катта
эьтибор
билан
қаралмокда,
жумладан;яқинда Ўзбекистон Республикаси президенти Шавкат Мирзиёевнинг
2021 йил 19 мартда “ПҚ–5032” “Физика соҳасидаги таълим сифатини ошириш ва илмий
тадқиқотларни ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида” қарори эълон
қилинди,унга кўра 2021-2023йилларда физика фани чуқурлаштириб ўқитиладиган
175та физика фанига ихтисослаштирилган таянч мактаблари ташкил этиш назарда
тутилган [1]. Тошкент астрономия институти қошида астрономия фанига
чуқурлаштирилган Иқтидорли мактаб(ИМИ), Самарқандда Улуғбек мактаблари
фаолият кўрсатмокда. 2022 йилдан Ўзбекистонда янги таълим концепцияси асосида
миллий ўқув фан дастурлари ёратилмокда унда “Узлуксиз таълимда фанлар
узвийлигини таъминлаш” ҳамда таълим олувчиларда шакилланиши зарур бўладиган
билим,кўникма ва компетентликлар даражасини аниқ белгилаш назарда тутилади [2].
Ҳозирги кунда муҳокамада бўлган миллий ўқув фан дастурининг Умумий ўрта
таълим мактаблари, Академик лицейлар, Касб-ҳунар мактабларининг астрономия
бўлимларида кузатишлар олиб бориш мавзулари киритилган, Олий таълимда эса
Астрономия курси, Астрономия ўқитиш методикаси фанларида кузатиш
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415
475
методикаси мавзуларини ёратиш киритилган. Астрономия фанини ўқитишда
назарий билимлар бериш билан бирга очик осмондаги ҳодисаларни кузатишлар
оркали ўрганиш мақсадга мувофикдир ва самарали бўлади [5]. Талабаларни
астрономия фанига бўлган қизиқишлари ҳам ошиб боради. Бу эса ўқув фан
дастурида ҳисобга олинган бўлиб янги миллий дастурга асосан Умумий ўрта таълим
ва академик лицейлар учун астраномия фанига 36 соат ажратилган бўлиб, II бобда
Қуёш системасининг тузилиши ва Осмон жисмларининг ҳаракати мавзусига 6 соат
мўлжалланган [2].
Қуёш системасининг тузилиши туғрисидаги тасаввурларнинг ривожланиши.
Олам тузилиши ҳақида Коперникнинг гелиосентрик таълимоти. Олам тузилиши
ҳакида Беруний тасаввури. (2 соат, миллий фан дастуридан.
Дарс машғулотлари давомида бу мавзуни ёритишда Ал-Хоразмий,
Ал-Беруний, Ал-Фарғонийнинг ва Мирзо Улуғбек қарашларини кўрсатиб ўтиш
мақсадга мувофиқ ва талабаларнинг ватанпарварлик руҳида тарбиялашда катта
аҳамиятга эга.Шарқ мутафаккирлари ғояларини ўқувчиларга сингдириш оркали
астраномия фанига бўлган қизиқишларини юксалтириш мумкин.Ўсиб келаётган
ёшларни ватанпарварлик руҳида тарбиялашда, айниқса, Ўзбекистон III ренессанс
даврига қадам қўйаётган даврда I–II ренессанс даврларида Ватанимиз олимларини
бошқа саҳолар каби астрономия соҳасида эришган юутукларини ёшларга етказиш
давр талабидир. Ана шулар ҳақида қуйида қисқача маьлумотлар келтирамиз.
Қуёш системасининг тузилиши ҳақидаги мавзуга Аристотелнинг(мил.ав.
IV-аср) оламнинг марказида ҳаракатсиз Ер жойлашган деган системага асос солган.
II асрга келиб машҳур юнон астраноми Клавдий Птоламей “Алмагест” номли
асарида юнон астраномияси эришган ютуқларини умумлаштириб,сайёраларнинг
кўринма сиртмақсимон ҳаракатини тушунтира оладиган геоцентрик системани
ишлаб чикди.Унга кўра сфера шаклидаги олам марказида ҳаракатсиз шарсимон Ер
жойлашган бўлиб,унинг атрофида Ой ва Қуёш деферентлар деб аталувчи айланалар
бўйлаб ,ўша вақтда маълум бўлган 5 та сайёра эса эпицикл деб аталувчи айланалар
буйлаб ҳаракатланиши кўрсатилган.
Птоламей(ми.ав. II аср) Геоцентрик тизим
Птоламей системаси туб негизи билан принципиал нотўғри бўлишига
қарамай,XV- аср мобайнида амалий талабларни маълум даражада қондириб
келди.Геоцентрик система қадимги юнон астраномияси тараққиётининг энг юқори
босқичи эди.Юнон маданиятининг инқирозидан кейин астраномия билан
шуғулланиш маркази Шарққа кўчди. IХ-ХV асрларда Астрономиянинг ўрта асрларда
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415
476
ривожланишига ҳам Ўрта Осиёлик, ўзбек алломаларимизнинг ҳиссалари жуда катта
ҳисобланади: булар – Ал-Хоразмий, Ал-Фарғоний, Ал-Фаробий, Ал-Беруний,
Чоғминий, Мирзо Улуғбек, Умар-Хаййомлар. Ал-Хоразмийнинг Боғдодда “Байт ул-
хикмат”, “Донишмандлар уйи” математика ва астрономия соҳасида олиб борган
ишлари кейинчалик Европага тарқатилиб ҳозир ҳам ўз мавқеини йўқотмаган, энг
нуфузли кутубхоналарда сақланмокда. Астрономия соҳасида 37 бобдан иборат
Хоразмий “Зижи” яратилади. Бу ва унинг математикага ойид асарлари Европада
Ал-Хоразмийнинг номи “Алгебра”, “Алгоризми”, “Алгаритм” атамалар билан аталиб
келди. Мухаммад Ал-Хоразмий 783-йил Хивада туғилган. Ҳудди шундай
Ал-Хоразмий билан бирга Боғдодда иш олиб борган Ал-Фарғоний (797–865)
Европада Алфраганус номи билан машҳур бўлган. Унинг кўплаб асарлари орасида
астрономияга оид 6 та асари муҳим ҳисобланади: “Юлдузлар ҳақидаги фан
элементлари тўғрисида китоб”, “Астурлоб ясаш ҳақида китоб” ва бошка китоблари,
Ал-Фарғоний жадваллари Санк-Петербург, Оксфорд, Париж, Қохира, Пристон (АКШ)
ва Моракко кутубхоналарда сақланмоқда.
Ал-Хоразмий (783 й 850 й) Ал-Фаргоний (797–865 й)
Ал-Фаробий (873–950 й) Абу Райхон Беруний (973-1048 й)
Абу Райхон Беруний (973-1048-й) қадимги Хоразмни маркази Кат (Киёт)
қалъасида тўғилган. Астрономия, физика, математика, география, менералогия ва
тарих фанларининг ривожланишига ўз ҳиссаларини қўшган қомусий олим.
Берунийнинг 40 дан ортик асарлари Астрономияга бағишланган. Айниқса, унинг
“Қонуний Масудий” ва ”Тахфум” асарларида Аристотел замонларидан муаммо
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415
477
бўлиб келаётган олам тузилишининг геоцентрик таълимотидаги “Еклиптика”
текислиги ҳакида, “Агар Қуёш атрофида Ер айланади, Ернинг айланиш орбита
текислиги эклиптика текислиги билан бир хил дейилса еклиптикани тушунтириш
осонрок булади”-деб айтиб ўтади. [3,4].Агар бу фикрни 1000 йиллар бошида айтиб
ўтган бўлса, ундан 500 йил кейин поляк астрономи Николай Коперник 1543-йилда
“Олам марказида Қуёш туради”-деб “Гелиоцентрик” таълимотга асос солган. Бу
революцион таълимот деб тан олинди ва физика, математика, кимё, география каби
фанларнинг жадал ривожланишига ўз таъсирини кўрсатди. Вахолангки бу илғор
фикрни 500 йил олдин бизнинг Беруний бобомиз ўртага ташлаган эди-ку.
Николай Коперник (1473–1543 й) Гелиоцентрик тизим
Мирзо Улуғбек 1394-йил 22-мартда туғилган. Унинг асл исми Муҳаммад
Тарағай, ёшлигида Улуғбек деб атала бошлаган. Амир Темурни (Катта ўғли
Шоҳрухнинг биринчи фарзанди) биринчи набираси ҳисобланади. Мирзо Улуғбек
17 ёшдан Самаркандда давлатни бошқаришдан бошлаб илм-маърифатга қизиққан,
Самарқандда, Бухорода 3 та мадрасалар қурдиради. Самарқандда ўз замонасида
Марказий Осиёда энг нуффузли расадхона қурдириб, унда осмон жисмлари,
ҳодисаларни кузатади ва “Зижи Кўрағоний” ни яратади.
Мирзо Улуғбек (1394-1449 й) Улуғбек расадхонаси
Унда 1018 та юлдузларни координаталари, осмон сферасидаги жуда катта
аниқликда белгиланган. Кези келганда шуни айтиб ўтиш керак-ки, астрономияда
юлдузларни ҳаракатини, силжишини ўрганиш учун кўп вақт интервали талаб
этилади. Агар Мирзо Улуғбек бу ишни 1440-йиллар аниқлаган бўлса 600 йиллар
ўтябди, уни ўлчашларидан ҳозир ҳам фойдаланилади. Галактикада 250 миллиард
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415
478
юлдузлар бор бўлиб улар марказ атрофида бизни Қуёшимиз 250 км/с тезлик билан
айланади. Демак, юлдуз туркумлари кўриниши ўзгаради яьни аста-секин бир-
бирларига нисбатан силжийди. Бу юлдузлар биздан жуда узоқда бўлгани учун
уларни осмон сферасида силжишини сезиш учун кўп вақт талаб этилади. Шундай
экан 600 йилдан кейин Улуғбекнинг “Зижи” даги юлдузлар координатларидан
ҳозир ҳам фойдаланилади. Ўрта Шарқ ва Ўрта Осиё мамлакатларидаги буюк
олимлар астраномия фанининг ривожига ўзларинг салмокли ҳиссаларини
қўшганлар. [5,6]. Албатта бу маълумотларни астрономия предметини ўқитишда
мавзуларда талабаларга етказиш мақсадга мувофикдир.
Шундай бир пайтда таълим соҳасида ёшларни астраномия фанини чуқуррок
ўрганишга қизиқтириш давр талабидир.Умумий ўрта таълимда,лицей интернатларда
ва олий таълимда замонавий ахборот техналогиялардан фойдаланилган
ҳолда,астраномия фанини ўқитишда янги педогогик услубларни ишлаб чиқишда
маҳаллий шароитлардан фойдаланиш, кузатишлар олиб бориш ва натижалардан дарс
жараёнида таҳлил қилиш мақсад қилинган. Осмон ҳодисаларини кузатиш орқали
ўрганиш учун содда услублар ишлаб чиқилди. Жумладан: Ой Қуёшдан кейин
турадиган ёриткич,ҳамма яхши билади.Ой ёрдамида сайёраларни осмонда юлдузлар
фонида топиш услубини ўргандик. Меркурий, Венера, Марс, Юпитер, Сатурн мана шу
5 та сайёраларни қуролланмаган кўз билан кузатиш усулларини келтириб ўтамиз.
Сайёраларни ўрни ва координаталари кун, ойларда сезиларли ўзгариб боради.
Ҳамма сайёралар осмон сферасида юлдузларга нисбатан ғарбдан-шарққа силжиб
боради.Баъзан орқага қайтиб,яна тўғри ҳаракат (сиртмаксимон) қилади.
Кампьюторда Стеллириум дастури ёрдамида Ойнинг ҳаракати буйича саналар
киритилиб,Ойнинг ўрни ва унинг атрофидаги сайёралар аниқланади,уларнинг
номлари гравюраларини (кўринишларини) ҳам кўриш мумкин. Кузатишни олдиндан
режалаштириб олган маъқул.Қуйида 2021 йил Сентябрь,Октябрь ойларида Меркурий,
Венера, Марс, Юпитер ва Сатурн сайёраларининг кўринма ҳаракатида Ой билан
яқинлашиши жадвали келтирилган [7].
Кузатиш
ойлари
Меркурий
сайёрасининг
Ойбилан
якинлашиш
санаси.
Венера
сайёрасининг
Ой билан
якинлашиш
санаси.
Марс
сайёрасининг
Ойбилан
якинлашиш
санаси.
Юпитер
сайёрасининг
Ойбилан
якинлашиш
санаси.
Сатурн
сайёрасининг
Ойбилан
якинлашиш
санаси.
Сентябрь
8-9.09.2021й
Соат 19:25
Ғарбда
9.09.2021й
Соат19:25
Ғарбда
Куёш фонида
кўринмайди
18.09.2021й
Соат 20:20
Жануби-
Шаркда
17.09.2021
Соат 19:20
Жануби-
Шаркда
Октябрь
Куёш фонида
кўринмайди
10.10.2021й
Соат18:15
дан19:25гача
Ғарбда
Куёш фонида
кўринмайди
15.10.2021й
Соат 20:20
Жанубда
14.10.2021й
Соат 20:20
Жанубда
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415
479
Расмларда юқорида жадвалда келтирилган 2021йил 10 октябрь санада Ой,
Юпитер, Сатурн ва 2021йил 9 сентябрь санасида Ой, Венера, Меркурийларни
кўринишлари келтирилган.Ўша саналарда бу пейзажни осмонда кузатиш мумкин.
Ушбу юқорида тузилган жадвалда кўрсатилган саналарда олдиндан
тайёргарлик кўриб (телескоп,дурбин,фотоаппарат тайёрлаб) ўқувчилар,талабалар
билан кузатишлар олиб бориб, ҳодисаларни фоталарини олиш мумкин. Кузатишда
олинган натижаларни амалий машғулотдарсларида, факультатив машғулотларда,
тўгаракларда конференцияларда таҳлил қилиниб,моҳияти ўқитувчи томонидан
аниматция ва виртуал усуллар ёрдамида тушунтириб борилади.Кузатиш ва амалий
машғулотларда фаол қатнашадиган ўқувчилар ва талабаларнинг олган
натижаларини ҳисоботини қилиш ўзларига юклатилса янада яхшироқ самара
бериши
мумкин.Чунки
бунда
талаба
ва
ўқувчилар
адабиёт,интернет
материалларидан фойдаланишга интилади ва кўникмалар ҳосил бўлади, фанга
бўлган қизиқишлари ошади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:
1.
Ўзбекистон Республикаси президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2021 йил
19 мартда “ПҚ–5032” “Физика соҳасидаги таълим сифатини ошириш ва илмий
тадқиқотларни ривожлантриш чора-тадбирлри тўғрисида” қарори.
2.
Миллий ўқув фан дастури: Академик лицейларда физика ва астраномия
ўқув дастури 1, 2 курс.
3.
Абу Райхон Беруний. Танланган асарлар. “Фан” Тошкент 1968.
4.
Абу Райхон Беруний. Тафхим танланган асарлар. Тошкент-Урганч-Хива-2006 й.
5.
Мамадазимов М, Ризаев Т Узлуксиз таълим тизимида Астраномияни
ўқитишнинг муаммоллари. – Т.: Янги аср авлоди. 2016 – Б. 355.
6.
Саттаров У. Астрофизика I кисм – Т.: Таълим нашриёти, 2009. – Б. 201.
7.
“Stellarium” программаси.
8.
Атоева М.Ф. Периодичность обучения физике. Аспирант и соискатель. –
Москва, 2010. – №6. – С. 41–43.
9.
M.F. Аtoyeva. Interdisciplinary relations in physics course at specialized
secondary education. The Way of Science. – Volgograd, 2016. – №9 (31). – P. 22–24.
10.
M.F. Аtoyeva. The significance of periodicity at teaching physics. The Way of
Science. – Volgograd, 2016. – № 10 (32). – P. 62–64.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415
480
11.
Атоева М.Ф. Эффективность обучения электродинамике на основе
технологии периодичности. The Way of Science. – Volgograd, 2016. – № 10 (32). –
P. 65–66.
12.
M.F. Аtoyeva. Use of Periodicity in Teaching Physics. Eastern European Scientific
Journal. – Düsseldorf-Germany, 2017. № 4. – P. 35–39.
13.
M.F. Аtoyeva. Didactic foundations of inter-media relations in the training of
university students. International Scientific Journal. Theoretical & Applied Science. p-ISSN:
2308-4944 (print) e-ISSN: 2409-0085 (online). Year: 2020 Issue: 06 Volume: 86, Р. 124.
14.
M.F. Аtoyeva, R. Safarova. Pedagogical integration as a means of forming
professionally important qualities among students of a medical university. Academicia.
ISSN: 2249-7137 Vol. 10, Issue 8, August 2020. Impact Factor: SJIF 2020 = 7.13
ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal https://saarj.com.
15.
M.F. Аtoyeva. Pedagogical Tests As An Element Of Types Of Pedagogical
Technologies. The American Journal of Applied Sciences, 2(09), (TAJAS) SJIF-5.276 DOI-
10.37547/tajas Volume 2 Issue 9, 19.09.2020. ISSN 2689-09. 92 The USA Journals, USA
www.usajournalshub.com/index.php/tajas 164-169. Имп. 5.2.
16.
Farkhodovna A.M. (2020). The problems of preparing students for the use of
school physical experiment in the context of specialized education at secondary schools.
European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8 (9), 164-167.
17.
Saidov S.О., Fayzieva Kh.A., Yuldosheva N.B. Atoyeva M.F. The Elements of
organization of the educational process on the basis of new pedagogical technologies. The
American Journal of Applied Sciences, 2(09), (TAJAS) SJIF-5.276 DOI-10.37547/tajas
Volume 2 Issue 9, 19.09.2020. ISSN 2689-09.92 The USA Journals, USA
www.usajournalshub.com/index.php/tajas – PP. 164–169.
18.
Atoeva Mehriniso Farhodovna, Arabov Jasur Olimboevich, Kobilov Bakhtiyor
Badriddinovich. (2020). Innovative Pedogogical Technologies For Training The Course Of
Physics. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research, 2(12), 82-91.
19.
Nazarova S.M., R. Kurvantaev. Evolution and the forecast of development of the
irrigated soils of Bukhara region. Proceedings of the III Tashkent international innovation
forum. TIIF- 2017. – Tashkent. – PP. 210–215.
20.
Nazarova S.M., G.T. Zaripov Granulometrik composition irrigated soils of
Bukhara region Journal of critical reviews ISSN-2394-5225.vol.7 ISSUE17.2020.
21.
Nazarova S.M., G.T. Zaripov Physico-mechanical properties of irrigated meadov
soils of the Bukhara region (on the example of the Zjandar Dictrict) The American journal
of applied sciences. USA. volume-02. ISSUE. 10/2020.
22.
G.T. Zaripov, Nazarova S.M., The USE of local vegetables raw materials in the
production of the soft drinks. The American journal of applied sciences. USA. volume-02.
ISSUE. 10/2020.
23.
Nazarova S.M., Turayeva M., Mamurova M., Physico-mechanical properties of
irrigated meadov soils of the Bukhara ACADEMIYA an international multidisc iplinary
research journal vol. 11. issue 1 january 2021.
24.
Narzullaev M.Н., Teshaey O. Representation of the natural science picture of the
world in the process of teaching students at academic lyceums and professional colleges.
Internatsional scientific and praktikal conference WORLD Science/ Rost Publishing Dubai
2015.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415
481
25.
Narzullaev M. BСПОЛЬЗОВАНИЕ АСТРОНОМИЧЕСКИХ ЗНАНИЙ В
ФОРМИРОВАНИИ ЭКОЛОГИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРЫ СТУДЕНТОВ. Международный
академический вестник УДК 00(082) № 1 (45) ISSN 2312-5519 ББК 65.26 2020 [12+].
26.
Atoeva Mehriniso Farhodovna, Eshmirzaeva Matluba Abdishukurovna. (2021).
Application Of The Law Of Conservation Of Energy In
27.
Economics. The American Journal of Applied Sciences, 3(01), 93-103.
28.
Zebiniso ATOYEVA, The use of innovative pedagogical technologies in mathematics
in secondary schools. Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and
innovations Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index/
29.
Rahima Safarova, Characteristics of teaching physics in medical institutes,
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations. Journal
home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index.
30.
Safarova Rakhima Sattor kizi, PREPARING STUDENTS FOR USE OF SCHOOL
PHYSICAL EXPERIMENT IN THE PROCESS OF TEACHING PHYSICS, European Journal of
Research and Reflection in Educational Sciences Vol. 8 No. 9, 2020 ISSN 2056-5852.
31.
Khusanov Zafar Jurakulovich. (2021). The Requirements For Students’s
Independent Work. The American Journal of Social Science and Education Innovations,
3(01), PP. 235–243.
