Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Marketing development and its nature, features
Jahongir BAKHRIDDINOV
1
Namangan Institute of Engineering and Technology
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received March 2021
Received in revised form
20 March 2021
Accepted 15 April 2021
Available online
20 May 2021
This article takes into account its essence, specific features in
the development of marketing, first of all in the development of
market strategies to identify the process of innovation, and thus
the direction of development of the industry.
It was during the Industrial Revolution that it became easier
for the consumer to buy goods than to make things himself. Mass
production has led to the creation of many industries engaged in
the same business to serve the needs of the growing consumer
market.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
competition,
technology,
the internet,
the industrial revolution,
news,
mass production,
media,
markets.
Маркетингни ривожлантириш ва унинг моҳияти, хусусиятлари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
рақобат,
технология,
интернет,
саноат инқилоби,
янгиликлар,
оммавий ишлаб чиқариш,
ОАВ,
бозорлар.
Ушбу мақолада маркетингни ривожлантиришда унинг
моҳияти, ўзига хос хусусиятлари инобатга олинган бўлиб,
бозор стратегияларини ишлаб чиқишда энг аввало
инновациялар жараёнини аниқлаб олиш ва шу орқали
соҳани ривожлантириш йўналишлари ишлаб чиқилган.
Айнан саноат инқилоби даврида товарларни сотиб олиш
истеъмолчига нарсаларни ўзи ясашдан кўра осонроқ бўла
бошлади. Оммавий ишлаб чиқариш ўсиб бораётган
истеъмол бозори эҳтиёжларига хизмат қилиш учун бир хил
иш билан шуғулланадиган кўплаб саноат тармоқларини
яратилишига олиб келди.
1
Basic doctoral student, Namangan Institute of Engineering and Technology. Namangan, Uzbekistan.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
346
Развитие маркетинга и его природа, особенности
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
конкуренция,
технологии,
интернет,
промышленная
революция,
новости,
массовое производство,
СМИ,
рынки.
В данной статье учитывается сущность, особенности
развития маркетинга, прежде всего, при разработке рыночных
стратегий, влияющих определению инновационного процесса,
а значит и направлению развития отрасли.
Именно во время промышленной революции потребителю
стало легче покупать товары, чем производить их самому.
Массовое производство привело к созданию множества
отраслей, занимающихся одним и тем же бизнесом, для
удовлетворения потребностей растущего потребительского
рынка.
КИРИШ
Бугунги кунда маркетинг илғор стратегия ва технологиялар аралашмаси
сифатида танилган, аммо у ҳар доим ҳам шундай бўлмаган. Маркетинг тарихи биз
билганимиздек, оддийгина товарлар ва хизматларни сотишга уринишдан
бошланган. Бунга эришишга уринишлар цивилизациянинг ўзи каби эски бўлиши
мумкин. Баъзилар, бу савдо-сотиқ учун маълум бир тарзда товарларни намойиш
этишга уринишдан бошланган деб ҳисоблашади. Товарлар ва хизматларни сотиш
учун ишончли коммуникацияларни ривожлантиришга интилиш қадимги Хитой ва
Ҳиндистон даврларидан бери бўлган. Бу фаолият ўша пайтда маркетинг бизнеси
сифатида тан олинмаган бўлиши мумкин, аммо айнан шу даврдан маркетинг ғояси
ривожлана бошлади.
Маркетинг ғоялари замонавий даврда тушунилгандек, саноат инқилоби
даврида бошланган. Ушбу давр 18-асрнинг охирини қамраб олди ва 19-асрга қадар
давом этди. Бу илмий ва технологик соҳалардаги янгиликлардан келиб чиққан
ҳолда тезкор ижтимоий ўзгаришлар даври эди [1].
Айнан саноат инқилоби даврида товарларни сотиб олиш истеъмолчига
нарсаларни ўзи ясашдан кўра осонроқ бўла бошлади. Оммавий ишлаб чиқариш ўсиб
бораётган истеъмол бозори эҳтиёжларига хизмат қилиш учун бир хил иш билан
шуғулланадиган кўплаб саноат тармоқларини яратилишига олиб келди. Бу борада
транспорт, оммавий ахборот воситалари ва бошқа турли инфратузилмаларни
эгаллаб олаётганлигини келтириш мумкин. Бундай имкониятларни яратилиши
ишлаб чиқарувчиларга харидорларга зарур бўлган маҳсулотларни ишлаб
чиқишнинг энг яхши усулларини излаш ва уларни ушбу товарларни хабардор
қилиш учун янада мураккаб ёндашувни яратди.
ТАДҚИҚОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ
Ушбу илмий тадқиқот натижасида шуларни кўриш мумкинки, маркетинг
тадқиқотларида ва рақобатни ўрганишда таҳлил ва синтез, тизимли таҳлил,
кузатув-анкеталаш,эконометрик
моделларштириш,
прогнозлаштириш
каби
усулларидан фойдаланилди.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
347
МАВЗУНИНГ ЎРГАНИЛГАНЛИК ДАРАЖАСИ
Мазкур тадқиқот доирасида бажарилган мавзуга тегишли бир неча илмий
назариялар ва олимлар қарашлари мавжуд. Маркетинг бўйича ғарб олимларидан
биринчилардан бўлиб, Ф. Котлер маркетинг бошқаруви соҳалари билан С. Маджаро
эса
халқаро
маркетинг
масалалари
билан
шуғулланишган.
Маркетинг
концепциялари билан М. Портернинг стратегик моделларини ўрганиш мумкин
бўлади. Компания тсратегиялари ўрганиш асносида Р. Каплан ва Д. Нортлар
стратегик карталар методларини қўллашди. Бозорни тадқиқ этиш ва таҳлил қилиш,
нарх тузилиши тамойили, сервис сиёсати каби масалалар билан С. Маккормеклар
мамлакатимиз олимларидан маркетинг масалалари билан А. Солиев, М. Икрамов,
Ш. Эргашходжаева, М. Болтабаев, М. Қосимова, М. Юсуповлар шуғулланишган бўлиб
улар ўз тадқиқотлари орқали бевосита маркетингни замонавий, инновацион
ривожланишига муҳим ҳисса қўшишган.
ТАХЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР
Йигирманчи асрнинг бошидан 1940 йилларнинг охиригача бизнес дунёсида
рақобат кескинлашди. Бу эса ўз навбатида маркетинг усулларидан фойдаланган ҳолда
сотишни кўпайтириш зарурати рақобатдош бўлишнинг муҳим қисмига айланишига,
брендни ишлаб чиқиш ва уни муносиб равишда бозорга чиқариб, унинг қийматини
ошишига олиб келди.
1960-йиллардан бошлаб кўплаб саноат бозорлари рақобат билан тўйинган бўлиб,
мижозларни жалб қилиш ва ушлаб туриш зарурати энди тўғридан-тўғри маркетинг
соҳасида
мутахассисларни
талаб
қила
бошлади.
Бу
даврда
корхоналар
ўз бизнесларининг барча йўналишларини фақат корхона маҳсулоти ёки хизматларини
маркетинг қилиш учун ажратишга кириша бошладилар. Шунингдек, маркетинг
менежменти бизнес муваффақиятининг ажралмас қисми бўлиш заруриятини келтириб
чиқариб, маркетинг менежерлари стратегик режалаштириш билан шуғуллана
бошладилар. Уларнинг фикри таннархни, истеъмолчиларга маҳсулот ва хизматлар
ҳақидаги маълумотларни етказиш усулларини ҳамда бошқаларни аниқлаш учун муҳим
эди.
Маркетинг дунёси 1990-йилларда ўзгариш юз бериб тезкор маҳсулот ёки хизмат
яратилди ва товар ишлаб чиқарила бошлади. Натижада, корхоналар кўпроқ сифатли
маҳсулотларни сотишга ва улар учун яхши бренд яратишга эътибор қаратишлари
мумкинлигини англай бошладилар. Корхоналар ўзларининг маржларида яхшиланишни
бошдан кечирдилар, бу уларнинг обрўсини оширишга олиб келди. Шунингдек, улар
яратган бренд тўғрисида хабардорлар кўпайиб хусусий бренди бўлган баъзи корхоналар
ўзларининг бозор улушини 49 фоиздан кўпроқ яхшилашга муваффақ бўлишди.
Интернет ривожланиши билан веб-сайтлар тижоратлаштириш учун муҳим восита
бўлиб қолди. ХХ асрнинг охирларида матнга асосланган оддий корхоналар веб-сайтлари
ривожлана бошлади. Дастлаб улар корхонанинг маҳсулотлари ёки хизматлари тўғрисида
маълумот бериш учун ишлатилган.
Онлайн маркетинг кампаниясини ўтказган биринчи корхона – бу
Bristol-Myers
Squibb
бўлиб унда Excеdrin маҳсулотини реклама қилинган. Аксия муваффақиятли ўтди ва
Bristol-Myers Squib
ўз мижозлари рўйхатига ўн минглаб брендларни қўшишга муваффақ
бўлди. Бугунги кунда маркетинг бизнесига ҳар йили юзлаб миллиард доллар маблағ
сарфланмоқда [1].
Сўнгги 25 йил ичида маркетинг учун веб ва қидирув тизимларидан
фойдаланишнинг аҳамияти кескин ошди. Дастлаб, веб-қидирув тизимларида товарлар
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
348
тўғрисида маълумотлар мавжуд бўлмасдан улар бўйича операцияларни амалга ошириш
самарасиз эди. Шунингдек, қидирув тизими ёрдамида яхши рейтингга эга бўлмаган ва
қидирув тизим натижаларини ўзгартириш мураккаб ҳамда натижаларнинг сифати ёмон
эди.
Энг сифатли натижаларни таъминлаш учун вақт ўтиши билан қидирув тизимлари
алгоритмларни ўзгартирилди. Мақсад қидирув тизими томонидан тақдим этилган
натижаларнинг сифатини таъминлаш учун ҳавола қилинган сайтларни тасдиқлаш эди.
Ҳозир
қидирув
тизимини
оптималлаштириш
(
SEO
– search engine optimization) рейтингларини манипуляция қилиш деярли мумкин
эмас. Бунга уриниб кўрилганда, бу корхонани ўз маркасининг қидирув тизимининг
натижаларини ўчириб юбориш хавфини туғдиради.
Замонавий блогларни вужудга келиши маркетингда кенг имкониятлар яратиб
берди. Блоглар асосан онлайн кундалик сифатида ишлаб чиқилган бўлиб, жисмоний
шахслар ўзларининг шахсий ҳаётлари тўғрисида ҳар куни ҳисобот бериб туришган. 1990-
йилларнинг охирларида блоглар маркетингнинг муҳим қисмига айланди. 1999 йилда
тахминан 23 та фаол блог мавжуд бўлган бўлса, тадқиқотларга кўра ҳозирда 150
миллиондан ортиқ фаол блоглар мавжуд.
Блоглар энди аксарият контент маркетинг корхоналарининг бир қисмига айланди.
Улар маълумот бериш, мижозлар билан муносабатларни ўрнатиш, савдо йўналишларини
яратиш, товар хабардорлигини ошириш, мижозларнинг фикр-мулоҳазаларини олиш,
шунингдек жамоатчилик маркетинги ва бошқалар учун ишлатилади. Бундан ташқари, у
корхонани хабардор қилиш, ички ва ташқи тармоқларни ривожлантириш учун
ишлатилади. Ҳозирги кунга келиб, ушбу қидирув тизимидан нафақат маълум бир
сайтларда балки, телеграм иловалари орқали яратилган маълум ботлардан ҳам керакли
товарлар бўйича маълумотга эга бўлиш имконияти кенгайди.
Маркетинг тизими – бу ҳар бири мустақиллик ва яхлитликка эга бўлган, фойда олиш
ҳамда уларнинг алоқаларининг мавжуд занжиридаги ҳамкорлар эҳтиёжларини қондириш
мақсадида товар ва хизматларга талабни шакллантириш, ривожлантириш билан боғлиқ
бўлган ўзаро доимий алоқада бўлган бозор муҳитининг ижтимоий-иқтисодий
субъектлари тўпламидир.
Маркетинг тизими ўз таркибига турли хил етказиб берувчилар, рақобатчилар,
воситачилар, истеъмолчилар ва тадқиқот фаолияти каби элементларни олади. Маркетинг
тизимининг шаклланиши, фаолияти бозор макони омиллари ва шароитлари ҳамда
ижтимоий-иқтисодий, сиёсий, маданий, демографик ва экологик омилларнинг бузилиши
таъсирида вужудга келган муайян муҳитда амалга оширилади. Ривожланган бозор муҳити
маркетинг тизимининг самарали ишлаши учун зарурий шартдир. Умуман олганда,
маркетинг
тизимини
1-расмда келтирилганидек намойиш этиш мумкин.
Маркетинг тизимини битта корхона доирасида кўрилганда қуйидаги маркетинг
тизимлари маркетинг ахборот тизими, маркетинг воситалари тизими (маркетинг
комплекси) ва маркетингни бошқариш тизими орқали алоҳида ажралиб туради.
Маркетинг ахборот тизими – корхонанинг ички ва ташқи маркетинг маълумотларидан
фойдаланишни таҳлил қилиш учун мунтазам равишда йиғиш, таҳлил қилиш учун
мўлжалланган тузилмалар, процедуралар ва усуллар тўплами.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
349
1-расм. Маркетинг тизими
2
МУҲОКАМАЛАР
Маркетингни бошқариш тизими ўзаро боғлиқ учта маркетингни
режалаштириш, маркетинг хизматини ташкил этиш ва маркетинг назорати каби
элементларни ўз ичига олади. Маркетинг фаолияти бир қанча босқичларда амалга
оширилади (2-расм).
Маркетингнинг ички муҳити бу фирманинг ўзида бўлган ва у томонидан
бошқариладиган субъектлар, кучлар ва вазият омиллари бўлиб, корхонанинг
юқори раҳбарияти томонидан бошқариладиган фирма фаолият доираси;
фирманинг мақсадлари; ташкилот тузилиши ва унда маркетинг хизматининг ўрни;
корпоратив маданият омиллар киради.
Корхонанинг маркетинг бўлими томонидан аниқланадиган ва назорат
қилинадиган мақсадли бозорларни танлаш, маркетинг мақсадларини белгилаш,
маркетинг фаолиятини ташкил этиш ва маркетингни бошқариш ички муҳит
омилларини ташкил этади.
Маркетингнинг ташқи муҳити бу компаниянинг маркетинг фаолиятига
ташқаридан таъсир қилувчи субъектлар, кучлар ва вазият омиллари бўлиб, улар на
фирманинг юқори раҳбарияти, на унинг маркетинг бўлими томонидан назорат
қилинмайди. Ташқи муҳит, ўз навбатида, тўғридан-тўғри ва билвосита таъсир
қилиш муҳитига бўлинади.
2
Муаллиф ишланмаси
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
350
2-расм. Маркетинг фаолияти босқичлари
3
Тўғридан-тўғри таъсир қилиш муҳити фирма фаолиятига бевосита таъсир
кўрсатадиган ва унинг ўзига бўлган муносабатини бошдан кечирадиган
элементларни бирлаштиради. Тўғридан-тўғри таъсир қилувчи воситанинг
элементлари етказиб берувчилар; рақобатчилар; истеъмолчилар; воситачилар;
иқтисодиётни тартибга солувчи давлат органлари; алоқа аудиторияларидан
иборат.
Тўғридан-тўғри таъсир муҳитида истеъмолчилар асосий ҳисобланади.
Корхонанинг маркетинг фаолияти истеъмолчилар хулқ-атвори ва уларнинг
сабаблари ўзгаришига доимо жавоб бериб туриши, истеъмол талабининг моҳияти,
турлари ва омилларини ҳисобга олиши, харидорларнинг харидлар тўғрисида қарор
қабул қилиш жараёни ҳақидаги билимларга таяниши керак.
Рақобатчилар ташқи муҳит субъектлари сифатида компаниянинг иқтисодий
фаолияти мезонларини белгилайдилар, унга нафақат эришиш керак, балки ундан
3
Муаллиф ишланмаси
Бозор имкониятларини таҳлил қилиш
Маркетинг муҳити
омилларини
таҳлил қилиш
Бозорни ўрганиш
рақобат муҳитини
таҳлил қилиш
Истеъмолчиларнинг
хатти-ҳаракатларини
ўрганиш
Корхонанинг
микро муҳитини
диагностикаси
Маркетинг маълумотларини
режалаштириш, йиғиш, қайта
ишлаш, таҳлил қилиш
Мақсадли бозорларни танлаш
Бозорни
сегмента
ц
иялаш
Маркет бозор
сегментларини
баҳолаш
Товарларни
жойлаштириш
Маркетинг аралашмасини ишлаб чиқиш
Янги
маҳсулотларни
ишлаб чиқиш
Маҳсулотга
талаб турини
аниқлаш
Рақобатбардош
устунликни
шакллантириш
Маҳсулотнинг
ҳаётий
ц
иклининг
босқичини аниқлаш
Савдо белгилари, қадоқлаш,
хизмат кўрсатиш стратегиясини
ишлаб чиқиш
Нарх
сиёсатини
белгилаш
Товарларни
тақсимлаш
сиёсатини аниқлаш
Тарғибот (алоқа)
сиёсатини
белгилаш
Стратегик
маркетинг
бўйича
стратегик
қарорлар
қабул қилиш
Бозор
маркетингни
режалаштириш
Бошқариш-
нинг
ташкилий
шаклларини
яратиш
Назорат
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
351
ҳам ошиб кетиш керак. Фақатгина бу ҳолатда компания бозордаги муваффақиятга
ишониши мумкин.
Таъминловчилар фирманинг маркетинг ҳаракатларига ҳам, масалан, қўшма
реклама ёки сотувни қўллаб-қувватлаш тадбирлари орқали сезиларли таъсир кўрсатиши
мумкин.
Воситачилар ишлаб чиқарувчини товарларни истеъмолчилар билан боғлайди ва шу
билан маҳсулотни тарқатиш каналлари орқали реклама қилишни осонлаштиради.
Контакт аудиториялар одатда маълум бир фирма билан қизиқадиган ва унга таъсир
ўтказишга қодир бўлган ҳар қандай ташкилот (корхона) томонидан намойиш этилади.
Билвосита таъсир қилиш муҳити элементларни бирлаштиради, уларнинг
мавжудлиги компаниянинг маркетинг фаолиятига таъсир қилади, лекин унга бевосита ва
дарҳол таъсир қилмайди.
ТАКЛИФ ВА ТАВСИЯЛАР
Маркетинг фаолияти босқичларини амалга оширишдан мақсад бир қатор қуйидаги
гуруҳларга бирлаштирилган:
бозор (бозор улуши, бозорни эгаллаш, истиқболли бозорларни аниқлаш);
маркетинг (корхона имиджини яратиш, жамоатчилик фикрини шакллан-тириш
чоралари, сотиш, фойда, рақобат);
таркибий ва бошқарув (бошқарув тузилмасини такомиллаштириш);
таъминлаш (нарх сиёсати, сотишни рағбатлантириш, товарларнинг истеъмол
хусусиятлари, товар айланмаси параметрлари);
Маркетинг фаолияти босқичларидан кўринадики, бозорни эгаллаш, корхона
имиджини яратиш, сотиш, товар айланмасини таъминлаш, маҳсулот учун нарх сиёсатини
олиб бориш ва уларни тўғри бошқаришдан иборат бўлиб, бунда ишлаб чиқарилган
маҳсулотларга тўғри нарҳ қўйиш ҳамда ўз харидорини аниқлаш муҳим аҳамият касб этади.
Нарх – бу товар ёки хизмат ёки ғоя учун тўланадиган қиймат бўлиб, потенциал
харидорга маҳсулот, хизмат ёки ғоя алмашинадиган ёки унинг қиймати ёки қийматидан
қатъий назар сотувга қўйиладиган сумма. Жамиятда нархсиз маркетинг бўлмайди. Ишлаб
чиқарувчига нарх фирма ёки сотувчи томонидан олинган пул миқдорини (ёки бартер
савдода товар ва хизматларни) акс эттиради. Харидор учун бу қурбонликни англатади ва
шунинг учун унинг маҳсулот қиймати ҳақидаги тушунчага эга бўлишини талаб этади.
Умуман олганда нарх – бу икки томон ўртасида содир бўладиган биржа ёки
битимнинг таркибий қисми бўлиб, бошқа томон (яъни сотувчи) томонидан таклиф
қилинган нарсани олиш учун бир томон (яъни харидор) томонидан берилиши керак
бўлган нарсага ишора қилади. Шунга қарамай, нархнинг ушбу кўриниши битим
иштирокчилари учун нимани англатишини бироз чекланган тушунтиришга имкон
беради.
Аслида, нарх бозорнинг турли иштирокчилари учун ҳар хил нарсани англатади.
Жумладан, сотиб олувчилар, масалан, охирги мижозлар учун нарх фойда олиш учун
нимадан воз кечиш кераклигини англатади. Кўпгина ҳолларда, мол ёки хизматга эга
бўлиш эвазига молиявий эътибор (масалан, пул) берилади. Аммо молиявий эътибордан
ҳар доим ҳам харидор воз кечмайди.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
352
ФОЙДАЛАНГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
James Hardy, “History of Marketing: From Trade to Technology,” History Cooperative,
September 14, 2016. https://historycooperative.org/the-evolution-of-marketing-from-trade-to-
tech/.
2.
Kazakov O.S. (2016). Issues of using local raw materials in agriculture. Monograph.
Namangan: “Namangan”.
3.
Olim Sabirovich Kazakov, & Ilhom Mahamadjanovich Kamoliddinov. (2021). Some
questions of increase of efficiency in activity enterprise subjects. Journal of Central Asian Social
Studies, 2(01), 160-169. https://doi.org/10.37547/jcass/volume02issue01-a24.
4.
Kazakov O.S., & Ahmedkhodjaev X.T. (2017). Fundamentals of management. Tashkent,
Ilm-Ziyo.
5.
Nabijanovich D.B. (2019). Issues of support and stimulation of exporting enterprises and
ways of their elimination. American Journal of Economics and Business Management, 2(3). – PP.
44–56.
6.
Xabibullayevich U.L., Nabijanovich B.D., & Ibragimovna F.E. (2020). Increasing
effectiveness of economic educationprocessis basis for the development of qualification of
entrepreneurship. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 9(3). – PP. 210–215.
7.
Солиева Г.А., Дедажанов Б.Н., & Каримжанова Р.М. (2020). Туризм в Узбекистане и
роль маркетинга в его развитии. Молодой ученый, (5). – С. 132–134.
8.
Рашидов Р. (2017). Некоторые вопросы эффективного использования техники в
хлопководстве в Узбекистане. Общество и экономика, (3-4). – C. 138–141.
9.
ALojonovich R.R. (2016). Correlation between resource economy factors in cotton
growing. Наука и образование сегодня, (6 (7)).
10.
Rahmatullo R. (2016). Sectoral specificities by application of resource saving technology
in cotton growing. Economics, (8 (17)).
11.
Ibragimovna F.E. (2019). Innovative technologies in the formation of students’
entrepreneurial skills. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 8(8). – PP. 5–9.
12.
Umarkulov, Kodirjon Maxamadaminovich, 2018. “A Study on the Dynamics of Foreign
Trade and the Issues of Regional Economic Integration in Central Asia”, Working Papers 18-5,
Korea Institute for International Economic Policy.
13.
Umarkulov K.M. (2018). A Study on the Dynamics of Foreign Trade and the Issues of
Regional Economic Integration in Central Asia (No. 18-5).
14.
Umarkulov K.M. (2018). A Study on the Dynamics of Foreign Trade and the Issues of
Regional Economic Integration in Central Asia. [KIEP] Working Paper, 18(05), 0-0.
15.
Солиев И.И., & Сирожиддинов К.И. (2015). Благоприятный инвестиционный
климат-важный фактор макроэкономического развития. Молодой ученый, (17). –
С. 461–463.
16.
Солиев И.И. (2014). Основные направления государственной поддержки
инновационных процессов в сфере связи и информатизации Узбекистана. Молодой
ученый, (3). – С. 548–549.
17.
Soliyev I.I., & Shokirov A. (2018). The main features of innovation risks. Теория и
практика современной науки, (1). – С. 773–775.
18.
Сирожиддинов К.И. (2019). Organization of marketing researches in agriculture usti
various directions of development. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(8). – PP.
143–149.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
353
19.
Тухтасинова Д.Р. (2019). Теоретические основы совершенствования технологии
антикризисного управления на предприятиях. Апробация, (4). С. 77–79.
20.
Тухтасинова Д.Р. (2018). Инновация и модернизация экономики. в роль
человеческого капитала в социально-экономическом развитии (С. 124–127).
21.
Муминова Э.А., & Тухтасинова Д.Р. (2016). The problems of financing enterprises in
the condition of innovative activity. Символ науки, (12-1).
22.
Muminova, Elnorakhon and Tukhtasinova, Dildora (2019) “The issues of development
of
financing
of
investment
projects
by
commercial
banks”,
Scientific
Bulletin of Namangan State University: Vol. 1: Iss. 8, Article 23. Available at:
https://uzjournals.edu.uz/namdu/vol1/iss8/23.
23.
Isakova Naima Ikromjonovna, Shermatov Abdulaxad, and Abdulxakimov Zuhrali
Tursunalievich, “Establishment of agricultural clusters in agriculture”, iejrd – International
Multidisciplinary Journal, vol. 5, no. Special Issue, p. 8, Oct. 2020.
24.
М.К. Холмуродов.
С. Жалилов
«Математическое
моделирование
и
прогнозирование предприятий пищевой промышленности» Минск: Институт математики
НАН Беларуси.
25.
Jalilov Baxrom Sotiboldiyevich. “The use of series and harmonic analysis in the study of
the financial and economic performance of food production enterprises Published by “Global
Research Network LLC” ttps://www.globalresearchnetwork.us Introduction American Journal of
Economics
and
Business
Management
2
(3),
–
PP.
57–62,
DOI 10.31150/ajebm.Vol2.Iss3.80
26.
Ismoilov R.B., Mullabayev B.B., Abdulxakimov Z.T (2020). Prospects For The
Development Of A Tourist Route “Safed Broth Or Horn Jarir” // The American Journal of
Interdisciplinary Innovations and Research. – 2020. – Т. 2. – №. 08. – С. 38–44.
27.
Ismoilov R.B., Mullabayev B.B., Abdulxakimov Z.T., & Bakhriddino J.R. O. (2020). The
Essence Of Small Business And Private Entrepreneurship And The Theoretical Basis Of Its
Development. The American Journal of Applied sciences, 2(08). – PP. 45–50.
28.
Abduganievich A.U., Bakhriddinovich I.R., & Tursunalievich A.Z. (2020). Development of
physical training and sports in the republic of Uzbekistan. International Engineering Journal For
Research & Development, 5(Special Issue), 8-8.
29.
Abdurashidovich B.D., Bakhriddinovich I.R., Tursunalievich A.Z., & Zokirjonovich Q.
(2020). Issues of small business and private entrepreneurship development. International
Engineering Journal For Research & Development, 5 (Special Issue), 7-7.
30.
Ismoilov R.B., & Matkarimov K.Zh., Khaidarov Kh.Kh., Nabotova Z. The role of the teacher
in the educational process: addressed training of specialists of secondary professional education in
the process of network interaction. materials of the IV All-Russian scientific-practical conference
with international participation. Institute for the Development of Territorial Systems of
Professional Education, 167-174.
31.
Ismoilov R.B., & Matkarimov K.Zh., Khaidarov Kh.Kh., Nabotova Z. The role of the teacher
in the educational process: addressed training of specialists of secondary professional education in
the process of network interaction. materials of the IV All-Russian scientific-practical conference
with international participation. Institute for the Development of Territorial Systems of
Professional Education, 167-174.
32.
Исмоилов Р.Б., Маткаримов К.Ж., Хайдаров Х.Х., & Наботова З. (2019). Роль
преподавателя в учебном процессе. In Адресная подготовка специалистов среднего
профессионального образования в процессе сетевого взаимодействия (PP. 167–174).
