Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Issues of application of labor legislation in the consideration of
individual labor disputes in the courts
Lola RAHIMQULOVA
1
Tashkent State University of Law
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received March 2021
Received in revised form
20 March 2021
Accepted 15 April 2021
Available online
20 May 2021
This article examines the role and importance of the judicial
system in the consideration and resolution of labor disputes in
Uzbekistan. Labor disputes that should be considered directly in
the courts were identified and analyzed. A comparative legal
analysis of the settlement of labor disputes in foreign countries
is carried out. As part of the consideration and resolution of
individual labor disputes by the courts, proposals and
recommendations related to the current Labor Code of the
Republic of Uzbekistan were developed.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
Individual labour disputes,
Labour code,
court,
labour legal relationship.
Судларда якка меҳнат низоларини кўриб чиқишда меҳнат
қонунчилигини қўллаш масалалари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
якка меҳнат низолари,
Меҳнат кодекси,
суд,
меҳнат ҳуқуқий
муносабатлари.
Мазкур мақолада Ўзбекистонда меҳнатга оид низоларни
кўриб чиқиш ва ҳал этишда суд тизимининг ўрни ва
аҳамияти кўриб чиқилди. Бевосита судларда кўриб
чиқилиши лозим бўлган меҳнат низолари аниқланди ва
таҳлил этилди. Хорижий давлатларда меҳнат низоларини
суд тартибида кўриб ҳал этиш қиёсий-ҳуқуқий таҳлил
этилди. Якка меҳнат низоларини судлар томонидан
кўриб чиқиш ва ҳал этиш доирасида Ўзбекистон
Республикасининг амалдаги Меҳнат кодексига тегишли
таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилди.
1
Lecturer, Tashkent State University of Law. Tashkent, Uzbekistan.
E-mail: L.rahimqulova@gmail.com.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
463
Вопросы применения трудового законодательства при
рассмотрении индивидуальных трудовых споров в судах
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
индивидуальные
трудовые споры,
Трудовой кодекс,
суд,
трудовые
правоотношения.
В данной статье была рассмотрена роль и значение
судебной
системы
в
рассмотрении
и
разрешении
трудовых споров в Узбекистане. Были определены и
проанализированы трудовые споры, которые должны
рассматриваться непосредственно в судах. Проведен
сравнительно-правовой анализ урегулирования трудовых
споров в зарубежных странах. В рамках рассмотрения и
разрешения судами индивидуальных трудовых споров были
разработаны предложения и рекомендации, связанные с
действующим Трудовым кодексом Республики Узбекистан.
Бугунги кунда меҳнат муносабатларига деярли ҳар бир муомила лаёқатига эга
шахслар киришиши мумкинлигини эътиборга олиб, жамият аъзоларининг нисбатан
кўпчилик қисмини ташкил этувчи ходимларнинг бузилган меҳнат ҳуқуқларини судлар
томонидан самарали ва қисқа муддат ичида, соддалаштирилган тартибда ҳимоя қилиш
жамиятда юз бериши мумкин бўлган ўткир ижтимоий муаммоларнинг олдини олишда
муҳим аҳамият касб этади.
Шуни алоҳида қайд этиш лозимки, Ўзбекистон Республикасида суд Ўзбекистон
Республикасининг Конституцияси ва бошқа қонунларида, инсон ҳуқуқлари тўғрисидаги
халқаро ҳужжатларда эълон қилинган фуқароларнинг ҳуқуқ ва эркинликларини,
корхоналар, муассасалар ва ташкилотларнинг ҳуқуқлари ҳамда қонун билан
қўриқланадиган манфаатларини суд йўли билан ҳимоя қилишга даъват этилган [1].
Ушбу мавзунинг долзарблигини қуйидагича асослаш мумкин:
Меҳнат муносабатларида суд ўзига хос аҳамият касб этади. У нафақат ходимларнинг
меҳнат ҳуқуқларини ҳимоя қилади, балки ташкилотларнинг ишлаб чиқариш билан
боғлиқ манфаатларини ҳам ҳимоя қилади. Меҳнат муносабатларида иш берувчилар
томонидан меҳнат қонунчилиги бузилишининг олди олинади.
М.Раҳимовнинг фикрича, меҳнат низоларини ҳал этишда суд тизимининг асосий
вазифаси ходим ва у меҳнат фаолиятини олиб бораётган ташкилот маъмурияти ўртасида
юзага келган низоли вазиятни қисқа муддат ичида ҳар икки тараф учун ҳам мақбул бўлган
ечим бериши билан баҳоланади [2].
Бугунги кунда Фуқаролик ишлари бўйича туманлараро, туман (шаҳар) судлари
меҳнат низоларини кўриб, ҳал этишда биринчи инстанция ҳисобланади ва бугунги кунда
меҳнат низоларининг деярли тўлалигича мазкур орган томонидан кўриб, ҳал этилади.
Меҳнат низоларини суд тартибида кўриб ҳал этиш хорижий давлатлар
қонунчилигида турлича эканлигини кузатиш мумкин. Умум юрисдикциявий судлар,
меҳнатга оид низоларни кўриб чиқувчи махсус судлар, шунингдек маъмурий органлар
(агентликлар).
Мураккаблиги ва оқибатларига кўра юксак аҳамиятли бўлган меҳнат низолари
меҳнат низолари комиссияларига тааллуқли бўлмасдан, бундай низолар юқори малакали
юрист-судья
томонидан
кўриб
чиқилиши
назарда
тутилади
[3].
Шу нуқтаи-назардан амалдаги Меҳнат кодексининг 269-моддасида бевосита туман
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
464
(шаҳар) судларида кўрилиши лозим бўлган меҳнат низоларининг қатъий рўйхати
кўрсатиб ўтилган. Демак,
–
агар ходимнинг иш жойида меҳнат низолари комиссияси тузилмаган бўлса;
–
ушбу низолар меҳнат шартномасини бекор қилиш асосларидан қатъи назар, ишга
тиклаш тўғрисида, меҳнат шартномасини бекор қилиш вақти ва асослари таърифини
ўзгартириш тўғрисида, мажбурий прогул ёки кам ҳақ тўланадиган ишни бажарган вақт
учун ҳақ тўлашга доир бўлса;
–
ушбу низо ходим томонидан ишберувчига етказилган зарарнинг тўланиши
ҳақида бўлса;
–
ушбу низо меҳнат вазифаларини бажараётган вақтида ходимнинг соғлиғига
шикаст етказилганлиги оқибатидаги зарарни (шу жумладан маънавий зарарни) ёки унинг
мол-мулкига етказилган зарарни иш берувчи томонидан тўланиши ҳақида бўлса;
–
ушбу низолар иш берувчи қонунга мувофиқ меҳнат шартномасини тузиши шарт
бўлган шахсларни ишга қабул қилмаслик оқибатида келиб чиққан бўлса бевосита туман
(шаҳар) судларида кўриб чиқилади.
Баъзи МДҲ давлатлари (Туркманистон Республикаси Меҳнат кодексининг 381
моддаси [4] Белорусия Меҳнат кодексининг 241-моддаси) меҳнат қонун-чилигида ҳам
айнан қайси турдаги меҳнат низолари бевосита туман ёки шаҳар судларида кўриб
чиқилиши лозимлиги белгилаб ўтилган бўлса [5], баъзи мамлакатлар (Тожикистон
Республикаси Меҳнат кодекси) меҳнат қонунчилигида якка меҳнат низоларининг суда
кўриб, ҳал этилиши тартиби умуман қайд этиб ўтилмаганлигини гувоҳи бўлиш мумкин [6].
Ўзбекистон Республикаси Меҳнат кодексида ходим меҳнат низосини ҳал қилиш
учун ўз хоҳишига кўра, меҳнат низолари комиссиясига ёки бевосита судга мурожаат
этишга ҳақли эканлиги белгилаб қўйилган. Мазкур норма Қирғизистон Республикаси
Меҳнат кодексининг 412-модасида [7], Тожикистон Республикаси Меҳнат кодексининг
199-моддасида ҳам белгилаб ўтилган.
Баъзи мамлакатлар меҳнат қонунчилиги нормаларида меҳнат низоларини кўриб,
ҳал этиш юзасидан судга мурожаат этиш низони ҳал этишнинг охирги босқичи сифатида
баҳоланади.
Мисол
учун,
Озарбайжон
Меҳнат
кодексининг
294-моддасида агар иш берувчи ёки ходим судгача бўлган босқичда ҳал этилган қарор
натижасидан қониқмаса, шундан сўнггина низони кўриб, ҳал этишни сўраб судга мурожаат
қилиш ҳуқуқини қўлга киритиши белгилаб қўйилган бўлса [8], Монголия Меҳнат
Қонунининг 126-моддасида бевосита судда кўриладиган меҳнат низоларидан ташқари
барча низолар биринчи инстанция сифатида меҳнат низолари комиссиясида кўриб ҳал
этилиши белгилаб қўйилганлигини кузатиш мумкин [9].
Бизнинг назармизда, Ўзбекистон Республикаси Меҳнат кодексининг тегишли
нормасида якка меҳнат низоларини судгача бўлган босқичда кўриб ҳал этиш тартибини
белгилаш, агар низолашаётган тарафлар судгача босқичда низони ҳал этишда ўзаро
муросага келаолмасагина қонунчиликда белгиланган тартибда судга мурожаат қилиш
ҳуқуқи мавжудлигини белгилаб қўйиш лозим. Бироқ, ушбу ҳолатни ҳар бир шахснинг ўз
ҳуқуқ ва эркинликларини суд орқали ҳимоя қилишдек конституциявий ҳуқуқидан маҳрум
қилиниши сифатида баҳолаш ноўрин ҳисобланади.
Таъкидлаш жоизки, амалдаги Ўзбекистон Республикаси Меҳнат кодексининг
меҳнат низоларини кўриб ҳал этиш билан боғлиқ нормалари мазмун-моҳиятига кўра
процессуал нормаларни ўз ичига қамраб олади. Ушбу ҳолат эса тааллуқлилигига кўра
фуқаролик процессуал ҳуқуқи институтига тегишлидек кўринади.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
465
Хусусан, якка меҳнат низолари комиссиясини тузиш, унда низони кўриб ҳал этиш
тартиби, комиссия қарорини бажариш, комиссия қарори устидан шикоят қилиш тартиби,
меҳнат низоларини ҳал этишни сўраб мурожаат этиш учун муддатларнинг кўрсатилиши,
меҳнатга доир айрим ишлар бўйича қарорларни дарҳол ижро этиш, меҳнат низоларини
кўришни туман судларига ўтказиш каби қатор нормаларнинг Меҳнат кодексида
мавжудлиги юқоридаги фикрларнинг исботидир. Шунингдек, масофавий ишларда ишлаб
келаётган ходимларнинг меҳнат низоларини кўриб чиқиш ва ҳал қилиш тартиби ҳам
меҳнат қонунчилиги нормалари билан тартибга солинади [10].
Меҳнат низоларини ҳал этишга оид процессуал нормаларнинг тарқоқ ҳолда
жойлашуви меҳнат низоларини кўриб ҳал этиш тартиби юзасидан олимларнинг фикрлари
ўртасида дифференцация пайдо бўлишига сабаб бўлди. Охирги йилларда кўплаб хорижий
олимлар ўртасида бозор иқтисодиёти шароитида меҳнат муносабатларни самарали
тартибга солишга қаратилган меҳнат ижроя ҳуқуқи ёки махсус кодификацияланган
юридик ҳужжут – Меҳнат ижроя кодексини қабул қилиш лозимлиги ҳақида турли хил
фикрлар билдириб келинмоқда.
Демак, ушбу соҳада олимларнинг фикри асосан уч гуруҳга бўлинишини кузатиш
мумкин.
Биринчи гуруҳ олимлари юзага келган меҳнат низосини айнан суд тартибида кўриб
ҳал этиш билан боғлиқ нормалар мажмуини Меҳнат кодекси таркибидан ажратиб,
Фуқаролик-процессуал кодексининг мос бўлимига киритиш лозимлиги таклифини
беради. Хусусан, Р.А. Агаповнинг фикрига кўра, Меҳнат кодексидан меҳнат низоларини суд
тартибида кўриб ҳал этиш билан боғлиқ нормаларни Фуқаролик-процессуал кодексининг
тегишли бўлимида мужассам бўлиши лозим. Олимнинг таъкидлашига, меҳнат
низоларининг суд таритибида кўриб чиқиш билан боғлиқ нормалари, яъни ушбу
фуқаролик-процессуал ҳуқуқи нормалари Меҳнат кодексига “ортиқча юк” бўлмоқда.
Меҳнат низоларининг меҳнат низолари комиссиясида кўриб чиқиш тартиби эса, Меҳнат
кодекси нормалари билан тартибга солиниши мақсадга мувофиқ. Чунки, комиссия
фаолиятининг процессуал шакли фуқаролик-процессуал шакл билан айнан ўхшаш эмас.
[11]
Иккинчи гуруҳ олимлари эса, (жумладан, М.В. Лушникова, В.Н. Скобелкина) меҳнат
процессии мустақил мавжуд эмас, меҳнат низоларини суд тартибида кўриб, ҳал этиш
фуқаролик-процессуал ҳуқуқи таркибига кирувчи нормалар йиғиндиси саналади деган
фикрни илгари суради.
Учинчи гуруҳ олимлари, (эътиборлиси бу гуруҳ кўпчилик олимларни ташкил
этади.) меҳнат муносабатлари субъектларини, хусусан ходимларнинг меҳнат ҳуқуқларини
самарали ҳимоя қилиш учун Меҳнат ижроя кодекси, қолаверса махсус меҳнат судлари
ташкил этилиши давр талаби деган фикрни илгари суради. Ушбу фикр тарафдорлари
фуқаролик ҳуқуқий муносабатлардан келиб чиқувчи низоли вазиятларни суда ҳал этиш
фуқаролик-процессуал ҳуқуқи нормалари билан тартибга солинишини, ушбу қоидалар эса
моддий ҳуқуқий муносабатлардан келиб чиқилишини назарда тутади. Яъни, фуқаролик
ҳуқуқий муносабат субъектлари ўзаро тенг, қарор қабул қилишда мустақил, тарафларнинг
бири иккинчисига маъмурий жиҳатдан таъсир ўтказа олмаслигини таъкидлаб ўтади.
Меҳнат ижроя кодекси шакллантирилиши тарафдори бўлган Г.Н. Обухова-нинг
фикрича, Меҳнат ижроя кодекси ходимлар ва ишберувчиларнинг процессуал ҳуқуқлари ва
қонуний манфаатларини ҳамда меҳнат низоларини кўриб ҳал этишда юридик жиҳатдан
тенглигини кафолатлаб бериши лозим. Унинг қайд этишича, ушбу кодексда айрим
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
466
тоифадаги меҳнат низоларини кўриб ҳал этишга бағишланган махсус бўлим мавжуд
бўлиши мақсадга мувофиқ ҳисобланади [12].
Г.Н. Обухованинг фикрига қўшимча қилиб айтиш мумкинки, бозор иқтисодиёти
шароитида янгидан-янги замонавий касблар ва мутаҳассисликлар пайдо бўлмоқда.
Хусусан, касаначилар, масофадан туриб иш олиб борувчилар, вақтинчалик иш билан банд
бўлган шахслар, якка тартибдаги тадбиркор ва унинг ходими, уй ишчиларининг иш вақти,
дам олиш вақти, уларнинг меҳнатига ҳақ тўлаш, улар билан меҳнат шартномасини бекор
қилиш билан боғлиқ келишмовчиликларни, низоларни кўриб чиқиш ва ҳал этиш ўзига хос
процессуал хусусиятларга эгалиги билан ажралиб туради.
Ш. Исмоиловнинг фикри ҳам Обухованинг фикрига анча яқин эканлигини
кузатишимиз мумкин. Унинг фикрича, якка меҳнат низоларини кўриб чиқишда судлар
умумий суд процессии принципларига яъни, тарафларнинг тенглиги принципига амал
қилади. Ушбу принципни оилавий муносабатларга ёки фуқаролик муносабатларига
киришган шахслар учун талқин этиш мумкиндир, аммо меҳнат низоларини ҳал этишда
низолашаётган тарафларнинг тенглиги амалда мавжуд бўлмаслигини назарда тутади [13].
Ўзбек олимларимиздан бири М. Мамасиддиқов ҳам ушбу фикрни қўллаб-
қувватлашини билдириб ўтган. Унинг фикрича, “Меҳнат шартномасида тараф бўлган иш
берувчи корхонанинг ишлаб чиқариш ва хўжалик фаолиятини бошқарар экан, ходимнинг
меҳнат сифатини ва иш миқдорини назорат қилади, корхона мулки ёки бошқа
қимматликларнинг сақланиши ва ишлатилишини текширади, уларнинг ҳисоб-китобини
юритади. Мазкур вазифаларни амалга ошириш учун етарли имкониятга, яъни ишлаб
чиқариш ва бошқарув аппаратига эга бўлган иш берувчида ходимдан фарқли равишда
етказилган зарар тўғрисида аниқ маълумотлар етарлича бўлади” [14].
Бугунги кунда мамлакатимизда олиб борилаётган ислоҳотларнинг устувор
йўналиши ва улар самарадорлигини ошириш инсон ҳуқуқ ва эркинликларини ҳимоя
қилиш билан узвий боғлиқдир. Шу маънода меҳнат муносабатларида юзага келаётган
низоли вазиятларни ўз вақтида ва самарали ҳал этишга қаратилган қонунчилик
нормаларини ривожлантиришни даврнинг ўзи тақозо қилмоқда деб айтиш мумкин.
Мақолани мазмунидан қуйидагиларни хулоса қилиб айтиш мумкин:
Биринчидан,
меҳнат ижроя кодексининг қабул қилиниши ходимлар ҳуқуқларини
ҳимоя қилишга қаратилган халқаро қоидалар ва умум эътироф этилган нормаларнинг бир
жойда тўпланишига замин яратади.
Иккинчидан,
ушбу кодекснинг амалиётга жорий этилиши ҳар қандай ҳолда ҳам суд
процессининг янги бир турини келтириб чиқармайди. Фуқаролик процессининг бир
қисми сифатида талқин этилади.
Учинчидан,
амалдаги
Ўзбекистон
Республикаси
Фуқаролик-процессуал
қонунчилиги нормаларида ҳар бир тараф ўзининг талаблари ва эътирозларига асос қилиб
кўрсатган ҳолатларни исботлаши шартлиги аниқ қилиб белгилаб қўйилганлигини гувоҳи
бўлишимиз мумкин. Бу қоида меҳнат низоларини суд тартибида кўриб чиқишда
назаримизда ижобий баҳоланмайди. Мисол учун, иш берувчи ходим билан (иш берувчи
ташаббуси билан меҳнат шартномаси бекор бўлса) меҳнат шартномасини бекор қилди.
Суд мазкур низони кўриб чиқиш жараёнида тарафларга ўзининг эътирозларига асос қилиб
кўрсатган барча ҳолатларни исботлаб бериши шартлигини юклайди. Бу ҳолатда ходим
томонидан исботлаб бериш воситаларини (аудио, видео, гувоҳларнинг кўрсатмалари) ўз
вақтида қўлга кирита олмаслиги ҳавфи юқори ҳисобланади. Барча исботлаш воситалари
иш берувчи томонидан йўқ қилиниши мумкин. Гувоҳлар эса, ўз иш жойини йўқотиб
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
467
қўйишдан ёки раҳбарият билан муносабатлари “совуқлашиб” қолишидан қўрқиб мавжуд
ҳолат юзасидан холисона кўрсатма бермаслиги эҳтимоли жуда юқоридир.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Ўзбекистон
Республикасининг
“Судлар
тўғрисида”ги
Қонуни
//
https://lex.uz/acts/68532.
2.
Miryokub R. Constitutional and legal status of self-employed citizens in the
Republic of Uzbekistan // Review of law sciences. – 2020. – Т. 3. – №. Спецвыпуск.
Available at: https://cyberleninka.ru/article/n/constitutional-and-legal-status-of-self-
employed-citizens-in-the-republic-of-uzbekistan/viewer.
3.
Турсунов Й. Ўзбекистон Республикасининг Меҳнат кодексига шарҳ.
“Адолат” 2018. – Б. 726.
4.
Трудовой Кодекс Туркменистана // https://online.zakon.kz/document/
?doc_id=31348675&page=1#pos=7;-106
5.
https://etalonline.by/document/?regnum=hk9900296
6.
Трудовой кодекс Республики Таджикистан // https://online.zakon.kz/
document/?doc_id=31960488#pos=9;-106
7.
Трудовой кодекс Кыргызской республики // https://online.zakon.kz/
document /?doc_id=30296269#pos=6;-106
8.
Трудовой кодекс Азербайджанской Республики //https://online.zakon.kz/
document/?doc_id=30420364#pos=6;-106
9.
Закон Монголии о труде // http://www.mongolnow.com/zakon-mongolii-
otrude/.
10.
Хожабеков М. Дистанционный метод организации труда работников в
Узбекистане // Review of law sciences. – 2020. – №. 2. Available at:
https://cyberleninka.ru/article/n/distantsionnyy-metod-organizatsii-truda-rabotnikov-
v-uzbekistane.
11.
Агапов Р.М. Порядок рассмотрения индивидуальных трудовых споров.
Дисс…канд.юрид.наук. Москва, 2007. – С. 127.
12.
Обухова Г.Н. Некоторые проблемы систематизации процессуальных
норм в трудовом праве. // https://cyberleninka.ru/article/n/nekotorye-problemy-
sistematizatsii-protsessualnyh-norm-v-trudovom-prave/viewer.
13.
Ismailov Sh.A. (2018) “Problems of legal regulation of differentiation in the
labor sphere”, Review of law sciences: Vol. 2: ISS. 1, Article 14. Available at:
https://uzjournals.edu.uz/rev_law/vol2/iss1/14.
14.
Мамасиддиқов М.М.
Меҳнатга
оид
етказилган
зарарни
судда
ундиришнинг назарий ва амалий муаммолари. Юридик фанлари доктори илмий
даражасини олиш учун ёзилган диссертация. Тошкент, 2009. – Б. 176.
