Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Some ideas about non-verbal means
Shakhnoza QUDRATOVA
1
Kokand State Pedagogical Institute
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received March 2021
Received in revised form
20 March 2021
Accepted 15 April 2021
Available online
20 May 2021
Non-verbal communication is known as a language that
embodies all forms of non-verbal action and gestures.
Psychologists acknowledge that reading non-verbal signals is an
important condition for effective communication. The article
discusses non-verbal means and their role in modern linguistics.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
non-verbal means,
language system,
non-verbal signals,
communicative function.
Новербал воситалар ҳақида айрим мулоҳазалар
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
новербал воситалар,
тил тизими,
новербал сигналлар,
коммуникацион функция.
Новербал мулоқот сўзларга таянмайдиган ҳаракат ва
жестлардан иборат бўлган барча шаклларни ўзида
мужассам этган тил сифатида машҳур. Психологларнинг
эътироф этишича, новербал сигналларни ўқиш самарали
мулоқотнинг муҳим шартидир. Мақолада новербал
воситалар ҳамда уларнинг замонавий тилшуносликда
тутган ўрни ҳақида гап боради.
Некоторые размышления о невербальных средствах
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
невербальные средства,
языковая система,
невербальные сигналы,
коммуникативная
функция.
Невербальное
общение
известно
как
язык,
воплощающий все формы невербальных действий и жестов.
Психологи считают, что чтение невербальных сигналов
является важным условием эффективного общения. В
статье рассматриваются невербальные средства и их роль в
современной лингвистике.
1
Lecturer, Kokand State Pedagogical Institute Kokand, Uzbekistan.
E-mail: ms.qudratova@gmail.com.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
482
Новербал мулоқот сўзларга таянмайдиган ҳаракат ва жестлардан иборат
бўлган барча шаклларни ўзида мужассам этган тил сифатида машҳур.
Психологларнинг эътироф этишича, новербал сигналларни ўқиш самарали
мулоқотнинг муҳим шартидир. Нима учун новербал сигналлар мулоқотда
шунчалик муҳим?
Биринчидан, 70%га яқин маълумотни инсон кўриш, кузатиш каналлари
орқали (визуал) қабул қилади.
Иккинчидан, новербал сигналлар суҳбатдошнинг ҳақиқий хислари ва
фикрларини тушунишни тақозо этади;
Учинчидан, бизнинг суҳбатдошга муносабатимиз кўпинча биринчи таассурот
орқали шаклланади.
Бу, ўз навбатида, новербал факторларнинг таъсири натижасидир – юриш-
туриш, юз тузилиши, қараш, ўзни тутиш, кийиниш ва ҳ.к. Айниқса новербал
сигналларнинг қиймати шундаки, улар сўзлардан фарқли ўлароқ ўз-ўзидан,
самимий тарзда нутққа чиқади. Иш юзасидаги музокараларда новербал сигналлар
катта аҳамиятга эгалиги экспериментал тадқиқотларда тасдиқланади, яъни сўзлар
(биз шунчалик катта аҳамият берадиган) фақат 7% маънони, 38% товуш ва
интонация маъносини ва 55% имо-ишоралар суҳбат мазмунини очиб бера олади.
Новербал мулоқот ўзида бешта таснифни жам қилган:
1.
Макон таснифи.
2.
Нигоҳ.
3.
Ўзида қуйидагиларни қамраб олган оптик-кинетик тасниф: – суҳбат-
дошнинг ташқи кўриниши; – мимика (юз ифодаси); – пантомимика (имо-ишоралар)
4.
Паралингвистик ёки нутққа яқин тасниф: – овознинг вокал сифати; – унинг
диапозони; – тони; – тембри.
5.
Экстралингвистик ёки нутқдан ташқари тасниф: – нутқнинг темпи; – пауза;
– кулгу ва ҳ.к.
Биз суҳбатдошимиз ҳақида максимум маълумот берувчи учта – нигоҳ, макон
ва оптик-кинетик таснифларни ўргандик. Кинетик воситаларга (инсоний ташқи
туйғу ва эмоциялар пайдо бўлишига) юзнинг ифодаси, мимика, ҳолати, визуал
коммуникация (кўзларнинг ҳаракати, нигоҳлар) киради. Бу новербал компонент-
лар жуда катта информацион вазифани ташийди. Турли тилларда сўзловчиларнинг
кинесикадан фойдаланиши айниқса ўзига хос ҳолатлардан биридир. Имо-ишора ва
маъноли ҳаракатлар бу борада мулоқотда ягона имконият бўлиб қолади ва жуда
катта аҳамиятга эга бўлган коммуникацион функция вазифасини бажаради. Т.А.ван
Дейк фикрни баён этишда паралингвистик фаолиятни алоҳида кўрсатади ва унга
дейктик ҳамда турли имо-ишоралар, юз тузилиши, гавданинг ҳаракати,
иштирокчиларнинг жисмоний ҳаракатини алоҳида ажратиб кўрсатади. Новербал
соҳага мулоқотнинг акционал компонентлари киради.
Акционал компонент нутқни кузатувчи коммуникантларнинг ҳаракатини
намоён этади. Масалан, гапираётган шахснинг илтимосига жавоб қайтариши учун
(айтайлик, чироқни ёқиш, газетани олиб бериш ва ҳ.к.) адресат талаб қилинаётган
ҳаракатни амалга оширади. Шу тариқа коммуникация жараёнида новербал мулоқот
вербал мулоқот билан навбатма-навбат амалга ошиши мумкин. Ўз моҳиятига кўра
новербал компонентлар бошқа семиотик системаларда (масалан, тасвир,
маданиятнинг намоён бўлиши, одоб-ахлоқ формулаларида ва ҳ.к.), шунингдек,
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
483
предметли ёки ситуатив бўлиши мумкин. Бунинг остида коммуникация
иштирокчилари атрофидаги объект тушунилади.
Вербал
символлар
(сўзлар)
бизнинг
ғояларимизни
кодлаш
учун
ишлатиладиган асосий воситамиз бўлса-да, биз новербал символларни
маълумотларни трансляция қилиш учун ишлатамиз. Новербал коммуникацияда
сўздан ташқари исталган символни қўллашимиз мумкин. Кўпинча новербал
мулоқот бир вақтда вербал мулоқот билан бирга бўлиши мумкин ва бу сўзнинг
маъносини кучайтириши ёки ўзгартириши мумкин. Нигоҳлар орқали ишора, юз
ифодаси, масалан, тиржайиш ва норозилик, хайронликдан қошларнинг
кўтарилиши, жонли ёки қотиб қолган нигоҳ, розилик ва норозиликни ифодалаган
қараш – буларнинг барчаси новербал коммуникация. Қўл бармоқларининг
кўрсатишни ифодалаши, оғизни қўл билан ёпиш, қўрқиш, тасодифий мумкин
бўлмаган гапни айтиб юборганда, сирни ошкор қилиб қўйганда), бўшашиб туриш,
қўлларни белга, бошга, орқага, кўкрак устига қўйиб туриш ҳам фикрни новербал
узатишдир. Антрополог Т.Холлнинг фикрича инсон бирор нарсага қаттиқ қизиқса,
унинг кўз қорачиқлари кенгаяр экан. Унинг фикрича, бу маълумот араб дунёсида юз
йилдан буён билишади. Шунинг учун баъзида қора кўзонак тақиш ўта
қизиқувчиларга хосдир. Сўзларни қандай талаффуз қилишимиз ҳам новербал
коммуникацияни шакллантиради. Интонация ва оҳанг, овоз тембри, нутқнинг
равонлиги ва ҳ.к. назарда тутилади. Тажрибалардан маълумки, биз фикримизни
қандай баён этишимизга қараб, гапнинг мазмуни ҳам кескин ўзгариши мумкин.
Тажрибаларга асосланиб, нутқий маълумотнинг маълум қисми фикр
алмашинаётганда тилнинг ҳолати, вазияти ва овознинг жарангдорлигига кўра
қабул қилинади. 55% маълумот юз ифодаси, имо-ишора орқали, 38% эса интонация
орқали қабул қилинади. Фақат 7%и биз гаплашаётганимизда сўзларни ташкил
қилар экан.
Бошқача айтганда, кўп ҳолларда бизнинг қандай гапиришимиз талаффуз
қилаётган сўзлардан муҳимроқ. Бошқача айтганда, кўп ҳолларда бизнинг
гапиришимиз айтмоқчи бўлган сўзимиздан муҳимроқдир. Агарда суҳбатдошимиз ―
Яхши... мен кўриб чиқаман, – деса, ― яхши сўзидан кейинги пауза шуни
билдирадики, раҳбар ёки бошлиқнинг ҳозир бундан бошқа иши (ташвиши) ортиб
ётибди ва ҳозир уни кўриб чиқишга ё умуман вақти йўқ, ёки қандай хулоса беришни
билмайди. Маълумотлар алмашиниш жараёнида новербал белгилар шовқин ҳосил
қилиши мумкинлиги саҳнасини тасаввур қилиб кўринг. Сиз бошлиғингизнинг
хонасига ўз проектингизга керакли маълумотни олиш учун кирасиз. Сиз кириб
келдингиз, у эса столи устидаги қоғозларни бир неча секунд титкилайди. Кейин
соатига қараб, ётсираган ифодасиз овоз билан:
–
Сизга қандай фойдам тегиши мумкин? – дейди. Унинг сўзлари ўз-ўзидан
салбий маъно ифодаламаса-да, тилнинг маънодор ифодасисиз – уни ишдан
номақбул чалғитувчи эканлигингизни аниқ кўрсатади. Сиз қандай аҳволда энди
унга саволлар берасиз? Кейинги сафар бошлиғингизга бирор савол билан мурожаат
қилишда хаёлингизга қандай фикрлар келади? Тасаввур қилиш мумкинки, ҳеч
қандай ижобий ҳолат юз бермайди. Энди бошқача тасаввур қилиб кўринг: сиз
хонага кириб келдингиз ва бошлиғингиз нигоҳини сизга кўтариб:
–
Проект қандай кетяпти? Сизга қандай фойдам тегиши мумкин? – дейди.
Иккала ҳолатда ҳам бир хил сўзлар ишлатилади. Лекин мазкур ҳолатда инсонлар
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
484
ўртасидаги суҳбатларда аксар учраб турадиган новербал белгилар вербал
белгиларни тўлиғича босиб кетади. Бундан шундай муҳим хулоса чиқариш мумкин:
қўлланилаётган новербал белгилар сиз ифодалашни ният қилган маълумотларга
ғояларингиз мос келиши керак. Акс ҳолда новербал белгилар шундай
тушунмовчиликни келтириб чиқарадики, рецидиент ёки қўл остингиздаги
ходимлар маълумотларни нотўғри тушунишлари, қабул қилишлари мумкин.
Семантик барерлар сингари новербал маълумот алмашинишда маданий
тафовутлар тушунчалар ўртасида катта тўсиқларни ҳосил қилиши мумкин.
Масалан, сиз японлардан ташриф қоғозини олсангиз, уни тезда ўқиб кўришингиз
лозим. Агар сиз уни бирданига чўнтагингизга солиб қўйсангиз, аҳамиятсиз инсон
сифатида қабул қилган бўласиз.
Шундай қилиб, новербал мулоқот орқали суҳбатдош ҳодисага ўзининг
ҳақиқий муносабатини намоён қилади. Ушбу ҳолатда сизнинг вазифангиз эса
бундай ҳодисаларни унинг ортида нима яшириниб турганини тўғри тушунишдир.
Бундан ташқари шахсий новербал муомалани бошқариш ва тушуниш орқали,
сиз суҳбатдошнинг ишончига кириб борасиз ва у билан контакт (мулоқот) тиклай
оласиз.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Ван Дейк, Т.А. Язык. Познание. Коммуникация. М., 1989. – С. 34.
2.
Кнапп М.Л. Невербальные коммуникации. М.: ПРИОР. 2000.
3.
Биркенбил В. Язык интонации, мимики, жестов. СПб.: Питер, 1997.
4.
Лабунская В.А. Экспрессия человека: общение и межличностное познание.
― Феникс. Ростов-на-Дону. 1999.
