Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Cybercrime: the concept, factors of occurrence and methodological
aspects of its prevention
P. KOBILOV
1
Specialized branch of Tashkent State University of Law
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received March 2021
Received in revised form
20 March 2021
Accepted 15 April 2021
Available online
20 May 2021
In this article, we will talk about the fact that the concept of
cybercrime is a very urgent task for any state that in modern
society is experiencing a rapid growth of cyber threats, the need
to ensure information security, scientific and theoretical views
on the assessment and analysis of this type of criminal situation
on a global scale every year. Theoretical and scientific in this
field, at the same time, about the problems in the legislation. The
fact is that the development of communication networks,
information technologies and mass computerization have led to
evolutionary changes not only at the level of individual states,
but also at the level of the entire world community in the Jinoan
environment. Cyber-extremism and its extreme form-
cyberterrorism – that is, scientific ideas about the
disorganization of information systems, which entail the risk of
losing databases, causing significant material damage or other
socially dangerous consequences, were expressed about cyber
attacks committed in anticipation of political motives.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
cybercrime,
violations committed using
information technology,
cyber terror,
political cybercrime,
digital technologies,
hacker analysis (xack).
Кибержиноят: тушунчаси, юзага келиш омиллари ва уни
олдини олишнинг методологик жиҳатлари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
кибержиноят,
ахборот
технологияларидан
фойдаланиб содир
қилинган
Ушбу мақолада кибержиноят тушунчаси замонавий
жамиятда ҳар қайси кибер таҳдидларнинг жадал
суратларда ўсиб бориши ҳар қандай давлат учун ўта
долзарб вазифа – ахборот хавфсизлигини таъминлаш
зарурлигини келтириб чиқариши тўғрисида, илмий-
назарий қарашлар ушбу турдаги жиноятчилик ҳолатига ҳар
1
Lecturer, Specialized branch of Tashkent State University of Law, Tashkent, Uzbekistan.
E-mail: Pulatk234@gmail.com.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
577
ҳуқуқбузарликлар,
кибертеррор,
сиёсий кибержиноят,
рақамли технологиялар,
хак (xack) таҳлил.
йили глобал миқёсда берилаётган баҳо ва таҳлиллар. Ушбу
соҳадаги назарий-илмий шу билан бирга қонунчиликдаги
муаммолар
тўғрисида.
Алоқа
тармоқлари,
ахборот
технологиялари ва оммавий компьютерлаштиришнинг
ривожланиши нафақат айрим давлатлар даражасида, балки
бутун дунё ҳамжамияти миқёсида жиноий муҳитда
эволюцион
ўзгаришларга
олиб
келганлиги.
Кибер
экстремизм ва унинг экстремал шакли – кибер терроризм,
яъни одамларнинг ўлим хавфини келтириб чиқарадиган,
катта миқдордаги моддий зарар етказадиган ёки бошқа
ижтимоий хавфли оқибатларнинг юзага келишига олиб
келадиган ахборот тизимларини тартибсизлантириш
бўйича илмий-қарашлар, сиёсий мотивларни кўзлаб содир
қилинган кибер ҳуружлар тўғрисида баён қилинди.
Киберпреступность: понятие, факторы возникновения и
методологические аспекты ее предупреждения
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
киберпреступность,
нарушения,
совершенные с
использованием
информационных
технологий,
кибертеррор,
политическая
киберпреступность,
цифровые технологии,
хакерский анализ (xack).
В данной статье мы поговорим о том, что понятие
киберпреступности является весьма актуальной задачей для
любого государства, которое в современном обществе
испытывает стремительный рост киберугроз, необходимость
обеспечения
информационной
безопасности,
научно-
теоретические взгляды на оценку и анализ данного вида
криминогенной ситуации в глобальном масштабе с каждым
годом. Теоретико-научные в этой области, в то же время, о
проблемах в законодательстве. Дело в том, что развитие
сетей связи, информационных технологий и массовая
компьютеризация привели к эволюционным изменениям не
только на уровне отдельных государств, но и на уровне всего
мирового сообщества в джинойской среде. Киберэкстремизм и
его крайняя форма-кибертерроризм – то есть научные
представления о дезорганизации информационных систем,
которые влекут за собой опасность потери баз данных,
причинения значительного материального ущерба или иных
общественно
опасных
последствий,
высказывались
о
кибератаках, совершаемых в предвосхищении политических
мотивов.
Бугунги кунда замонавий цивилизация афзалликларидан фойдаланмасдан
ҳаётни тасаввур қилиш қийин. Электрон почта, видеохостинг, интернет-банкинг ва
бошқа молиявий операциялар ҳамда бошқа кўплаб имкониятлар бизнинг кундалик
ҳаётимизнинг ажралмас қисмига айланди.
Aслида, бу асосан Ер аҳолисининг Интернетдаги фаоллигининг ўсиши билан
боғлиқ, масалан, Internet World Stats года маълумотларига (2017 йил 31 декабр
ҳолатига) кўра, интернетдан фойдаланувчиларнинг умумий сони дунё аҳолисининг
50 фоизидан ошганилигини гувоҳи бўлишимиз мумкин (1-расм).
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
578
1-расм: Интернетдан фойдаланиш статистикаси
Замонавий
ривожланган
жамият
бутунлай
ахборот-коммуникация
технологияларидан (бундан кейин AКТ), компютер тармоқларидан, маълумот-
ларни булутли сақлашдан, шунингдек, ХХI-асрнинг бошқа кўплаб афзалликларидан
фойдаланишга асосланган.
Қурилмалар ва маълумотлар базаларини умумий тизимга ва тармоқларга
бирлаштириш фойдаланувчиларга дунёнинг исталган нуқтасидан маълумот олиш,
қайта ишлаш ва узатиш, ўз активларини, компания ёки фонд капиталини бошқариш
ва шахсий масофавий шартномалар тузиш имконини берди. Aммо айнан мана шу
афзалликлар, жиноятлар содир этиладиган жой ва тажовузкорларнинг ноқонуний
хатти-ҳаракатларининг мақсади бўлиш учун “бутунжаҳон тармоғига” айланишга
имкон берди.
“Norton by Symantec”томонидан ўтказилган тадқиқот 2017 да бутун дунёдаги
фойдаланувчиларнинг 44% дан ортиғи ахборот ва электрон муҳитда ҳуқуқбузар-
ликларга дуч келганини қайд этади. Ўрганилган 20 мамлакат орасида жами бу
кўрсаткич 1 млрд. кишини ташкил қилди. Бутун дунё бўйлаб жами зарар АҚШ
$ 172 миллиард, ёки киши бошига АҚШ $ 140 ташкил қилади.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
579
2-расм: интернет тармоғида жабрланганлар сони. Norton 2017й.
Бугунги
кунда
кибержиноятчиликка
қарши
курашнинг
асосий
тенденциялари, усуллари ва методларини аниқлаш учун “кибержиноят”
тушунчасини аниқлаштириш, шунингдек уни бошқа “кибержиноятчилик” каби
ҳодисалар билан таққослаш зарур ва “компютер ёрдамида жиноятлар”,
хусусиятларини ажратиб олиш ва ривожланишнинг асосий тенденцияларига
эътибор бериш зарур ҳисобланади.
“Britannica” энциклопедиясида келтирилишича “кибержиноят” тушунчасини
компютер жинояти деб ҳам аташ мумкин, компютердан фойдаланишни ўғирлик,
порнография тарқатиш ёки интеллектуал мулк ҳуқуқларини бузиш каби
ноқонуний хатти-ҳаракатлар учун восита сифатида белгилайди. Бундан ташқари,
таърифга кўра, кибержиноятлар шахсий ҳаётни бузиш ва персонал маълумотларни
ўғирлашни ўз ичига олади.
Ушбу таъриф, фикримизча, асосан “компютер жинояти” феноменига мос
келади, чунки у техник воситаларнинг фақат жиноят содир этиш воситаси сифатида
ролини қайд этади.
Рус олими Карпова Д.Н., кибержиноятчилик муаммоларини ўрганишга
бағишланган илмий мақоласида, шунингдек, ушбу турдаги жиноятнинг ўзига хос
хусусияти компютер, шунингдек, интернетга кириш имкониятига эга бўлган бошқа
техник қурилмалар жиноят содир этишнинг асосий воситаси сифатида қайд
этилган. Бундан ташқари, Карпова томонидан таклиф этилган таърифда кибер
жиноят содир этиш мақсадларининг умумлаштирилиши мавжуд бўлиб, улар
орасида тадқиқотчи иқтисодий, сиёсий мақсадларни ажратиб туради, шунингдек,
оддий фуқаролар, ташкилотлар ёки давлат органлари бўлиши мумкин бўлган
фойдаланувчиларга маънавий, мафкуравий, маданий ва бошқа зарар келтиради.
Кўриб турганимиздек, бу таъриф аллақачон ҳужумчи(хакер)ларнинг
мақсадларига таъсир қиладиган тушунчани ўз ичига олади ва нафақат шахсий
компютерларга (бундан буён матнда компютер деб аталади), балки бошқа техник
қурилмаларга ҳам воситалар сифатида зарар етказади. Аммо бу таърифнинг энг
муҳим
тафсилоти-бу
Internet
ёрдамида
қурилмаларнинг алоқаси
ушбу
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
580
ҳуқуқбузарликларнинг содир этилишининг энг кенг тарқалган хусусияти эканлиги
ҳақидаги Таҳрирнинг мавжудлиги. Халқаро телекоммуникация Иттифоқи
томонидан тақдим етилган “Global Cybersecurity Index 2017” ҳисоботига кўра,
2020 йилга келиб 12 миллиарддан ортиқ қурилмалар Internet орқали бир-бирига
уланганишини прогноз қилишган, бундан кўринадики ахборот муҳитида ва (ёки)
бутун жаҳон ўргимчак тўрида жиноят содир этиш тенденцияси ортиб бораётир.
Европа Кенгаши “Кибержиноятчилик тўғрисидаг”и Конвенцияси кибер
жиноятчиликни
компютер
тизимлари,
тармоқлари
ва
ахборотларининг
махфийлиги, яхлитлиги ва мавжудлигига қарши содир этилган ҳаракатлар ва ушбу
тизимлар, тармоқлар ва маълумотларнинг жиноят мақсадларида нотўғри
ишлатилишини белгилайди.
Шундай қилиб, юқорида келтирилган маълумотларга асосланиб ушбу
ҳодисанинг ривожланишидаги энг долзарб тенденцияларни акс эттирадиган
“кибержиноятчилик” тушунчасининг ўз таърифимизни таклиф қилишни зарур деб
ҳисоблаймиз:
Кибержиноят-иқтисодий, сиёсий, маданий ва бошқа фойда олиш учун шахсий
компютер, мобил қурилма ёки интернетга уланган бошқа техник воситалардан
фойдаланган ҳолда, инсон ҳуқуқларини, шунингдек қонуний белгиланган
нормаларни барқарорлик, махфийлик ва ахборот тармоқларини бузишда
фойдаланиш орқали содир этилган ҳаракатларни тушуниш мақсадга мувофиқ.
Ушбу таъриф, бизнингча, тадқиқот мақсадларига мос келади ва ушбу мақола
тадқиқоти давомида кўриб чиқилган мазкур ҳуқуқбузарликларнинг ўзига хос
хусусиятлари акс эттиради.
Карпова томонидан олиб борилган тадқиқотларга кўра, асосий ҳолларда бу
турдаги ҳуқуқбузарликлар иқтисодий фойда олиш, молиявий зарар етказиш, пул ва
бошқа активларни ўғирлаш, махфий ёки потенциал муҳим маълумотларга эга
бўлиш учун содир этилади. Кибержиноятнинг мақсадларининг кейинги тури
сиёсий бўлиб, тизимларнинг ишлаши ва барқарорлигида муваффақиятсизликлар
келтириб чиқариш, давлат органларининг алоҳида вакилларини муросага
келтириш, фуқароларнинг давлат ва давлатга бўлган ишончини сусайтириш учун
турли давлат органлари ва техник қурилмалардан фойдаланадиган хизматларга
катта зарар етказиш мақсадида содир этилади. Бундан ташқари, тажовузкорлар
мафкуравий мақсадларга эришиш, яъни ғайриижтимоий ёки радикал ғояларни
тарқатиш, фойдаланувчиларни террорчи ёки аксил-давлат, шунингдек миллатчи
гуруҳлар сафига жалб этиш мақсадида кўпинча тармоқ ва ахборот тизимларидан
фойдаланадилар. Мақсадларнинг яна бир тури ижтимоий-психологик бўлиб, улар
орасида-шахсларга маънавий-психологик зарар етказиш, қўрқитиш ёки шахсий
характердаги таҳдидлар, фуқароларнинг шахсий ёки махфий маълумотларига
тажовуз қилишда кўринади. “Кибержиноятчилар” мақсадларининг яна бир
таснифи 2001-йилда [45] Будапештда қабул қилинган Европа Кенгаши
консепсиясида таклиф ‘тилган бўлиб, унга кўра жиноятчилар қуйидаги мақсадлар
йўлида:
1) Компютер маълумотлари ва тизимларининг яхлитлиги, махфийлиги ва
мавжудлигига қарши содир этиладиган жиноятлар:
* ноқонуний кириш, алдаш, бузиш ёки бошқа воситалар билан;
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
581
* ахборот алмашиш жараёнлари ва компютер маълумотларининг ноқонуний
ушланиши;
* маълумотларни жойлаш, муаллифлик ҳуқуқи эгасидан ҳуқуқ олмасдан
қасддан зарар етказиш, ўзгартириш, маълумотларни чиқариш ва яшириш учун;
* ахборот технологиялари тизимига бузиб кириш орқали, операцияга қасддан
аралашиш;
2) шахсий компютерлар билан боғлиқ ноқонуний ҳаракатлар, жумладан,
сохталаштириш ва турли хил фирибгарликлар;
3) ахборот мазмуни билан ноқонуний ҳаракатлар, шу жумладан тақиқланган
материалларни тарқатиш, порнография (шу жумладан болалар порнографияси),
миллатчилик ғоялари ва ксенофобия;
4) муаллифлик ҳуқуқи ва турдош ҳуқуқларнинг бузилиши, турли форматдаги
материаллардан, жумладан, audio, video, тасвирлар, маълумотлар, китоблар ва
бошқа рақамли маҳсулотлардан фойдаланиш ҳуқуқини олмасдан фойдаланиш [1].
Бугунги кунда кибержиноятчилик объектлари турли мамлакатлар
фуқаролар, бизнес ташкилотлар ва хайрия жамғармалари, муассасалар ва органлар,
шунингдек, интернетни кундалик ҳаётда, тижорат ёки маданий фаолият учун,
сиёсий жараёнларни амалга ошириш ва давлат ҳокимиятини амалга ошириш
йўлларида фойдаланадиган ташкилотларнинг тармоқдаги маълумотлар базалари,
молиявий операциялари ва шу кабилар ҳисобланади.
Ушбу турдаги ноқонуний ҳаракатларни ажратиб турадиган хусусиятлар
орасида тадқиқотчилар ва эксперт гуруҳлари қуйидагиларни қайд этадилар [2]:
–
маълумотларни яшириш, маълумотларни ўчириш ёки таҳрирлаш еҳтимоли
юқори, кўпинча маҳаллий нусхаларда ва серверларда сақланади;
–
ҳар бир мамлакатда Қонунчилик ва, хусусан, нон-ошкор шартномалар билан
боғлиқ Internet хизмат кўрсатувчи провайдерлар маълумотларни олиш
қийинчиликлар;
–
айбни аниқлаш ёки жиноятни рўйхатдан ўтказиш учун зарур бўлган аниқ
маълумотларни аниқлаш, шунингдек, маълумотларни дешифрлаш ва тан олиш
билан боғлиқ қийинчиликлар;
–
тергов олиб бориш учун миллий ёндашувлар ўзига хос жиҳатлари сабаб
ехтратерриториал тергов амалга оширишда қийинчиликлар;
–
тергов давомида махфийлик масалалари ёки давлат сири масалалари;
–
далилларни тўплаш ва таҳлил қилиш, жиноятлар таркибини аниқлаш,
тергов давомида ўрганилган ахборот манбаларига рухсат бериш ёки текшириш
жараёнидаги қийинчиликлар [3];
Кибержиноятнинг ўзига хос барча хусусиятлари ҳуқуқбузарликнинг бу
турини ноқонуний ҳаракатларнинг алоҳида турига ажратиш имконини беради.
Бундан ташқари, бу хусусиятлар халқаро ҳамжамият ва алоҳида мамлакатлар,
хусусан мамлакатимизда, миллий қонунчилик даражасида кибержиноятни ягона
тизимда акс эттиришга қаратилган тенденцияларни акс эттиради, бу еса
фуқаролар, ташкилотлар ва давлат ҳуқуқларининг бузилишини олдини олишга
қаратилган чора-тадбирларни самарадорлигини оширади.
Шуни таъкидлаш керакки, ахборот технологиялари соҳасида ёки янги авлод
техник қурилмаларидан фойдаланган ҳолда қонунчиликни бузишнинг барча
ҳолатлари иқтисодий жиҳатдан бойишга ва (ёки) моддий манфаатдорлик учун
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
582
қаратилмаган. Ҳа, маълум бир эҳтимоллик билан, биз ахборот соҳасида кўплаб
жиноятчилар тирикчилик учун ўз махсус кўникмаларини фойдаланишади, деб
тахмин қилишимиз мумкин, лекин Ҳак (xack), махфий маълумотларни ахборот
фаоллари томонидан уриниш билан боғлиқ: жамоатчилик фикрига таъсир қилиш,
сиёсий жараёнлар курсини ўзгартириш, оммага хабар етказиш ёки маълум бир фикр
ёйиш учун. Мисол тариқасида муаллиф кибержиноятчилар комиссияси орқали
ахборот муҳитида юз берган бундай воқеаларнинг анчагина ёрқин ҳолатлари билан
танишишни таклиф этади.
Бундай жиноятларнинг энг ёрқин намуналаридан бири 2009 йилда дунёнинг
турли мамлакатларидаги дипломатик ва сиёсий ахборот тармоқларига ҳужум
бўлиб, биринчи навбатда Тибет ҳукумати ваколатхонасида жойлашган бир нечта
компютерлар ва Далай Лама шахсан ҳужумга учраган бўлса, операция Ақш ва
Хитойда жойлашган бир нечта қурилмалар орқали амалга оширилди.
Мутахассисларнинг фикрига кўра, хакерларнинг ҳужумларидан мақсад, дунёдаги
давлатлар ва нодавлат ташкилотларнинг ваколатхоналари ва видеокамералари ва
аудио микрофонларига махфий ахборотларига, жосуслик ва кириш имконига эга
бўлиш эди. Операция “қалпоқ остидаги Далай Лама” деб номланди [4].
Бундан ташқари, 2014 йилда номаълум кибержиноятчилар томонидан
Германия давлат идораларига хизмат кўрсатувчи ахборот тармоқлари ва
серверларга оммавий ҳужум уюштирилди. Ушбу ҳужум давомида Бундестагнинг
14 та парламент серверига кириш имконияти қўлга киритилди, унда барча давлат
базаларига пароллар ва кириш кодлари мавжуд эди. Ахборот тармоқларидан
қандай
маълумот
ўғирлангани
ҳақида
савол
очиқ
қолмоқда,
бироқ
гумонланувчилар орасида немис разведкаси ходимлари, аввало, рус хакерларини
кўрсатиб, уларнинг фикрича, немис ҳокимияти вакилларининг ёзишмаларига
кириш учун ҳаракат қилган [5].
Бундан ташқари жорий йилнинг январь ойида Сурхондарёда вилоят, шаҳар ва
туманларнинг расмий сайтлари хакерлар ҳужумига учраганлиги маълум қилинди.
“Clone Security” гуруҳи ушбу ҳужумни ўз зиммасига олган.
Вилоят ҳокимлиги сайтидан ташқари Шўрчи, Жарқўрғон, Қумқўрғон,
Шеробод, Олтинсой, Музработ, Денов, Узун, Ангор ва Қизириқ туманлари
ҳокимликлари сайтлари ҳам хакерлар ҳужумига учраган.
Хакерлар сайтда қолдирган хабарида бутун вилоят ҳокимлиги тизимига
киришганлигини, вилоят ҳокими “яхши мутахассисларга эътибор қаратмаса”,
унинг ёпиқ қарор ва фармойишларини эълон қилиниши айтилган [6].
Шундай қилиб, муаллиф “сиёсий кибержиноят” тушунчаси тадбиқ этиш
мақсадга мувофиқ деб ҳисоблайди. Сиёсий кибержиноятчилик-бу шахсий
компютер, мобил қурилма ёки интернетга уланган ҳолда бошқа техник
воситалардан фойдаланиб, инсон ҳуқуқларини, шунингдек қонуний равишда
белгиланган меъёрларни, сиёсий мотивлардан келиб чиқиб ва мавжуд ижтимоий
тартибни, ҳокимият институтларини ва сиёсий жараённинг бошқа элементларини
бузиш, заифлаштириш ёки ўзгартиришга қаратилган харакатлар йиғиндиси
тушунилади.
Хулоса қилишимиз мумкинки, кибержиноятчилик ҳодисаси замонавий фан
учун янги бўлмаса-да, айни пайтда, айниқса, тушунчанинг ўзи аниқлиги ва
таърифи жиҳатидан янада кўпроқ ўрганишни талаб қилади. Мақолада АКТ,
“кибержиноятчилик”, “киберхавфсизлик” каби айрим алоқадор тушунчаларни
илмий-назарий асосланди.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
583
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Киберпреступность и отмывание денег // Евразийская группа по
противодействию
легализации
преступных
доходов
и
финансированию
терроризма.
/
Проект
типологического
исследования
ЕАГ
URL:
https://eurasiangroup.org/files/Typologii%20EAG/Tipologiya_kiber_EAG_2014.pdf
2.
Багдеева В.А.
Проблемы
международной
киберпреступности
//
Актуальные проблемы российского права. – 2009. – № 3(12). – С. 564–572.
3.
Всестороннее исследование проблемы киберпреступности // Управление
Организации Объединенных Наций по наркотикам и преступности. Проект,
февраль 2013. Вена, 2013. – С. 153.
4.
ООО «ГикБрейнс» // Самые громкие кибератаки 21 века 15.06.2016 URL:
https://geekbrains.ru/posts/hackers_attacks_xxi (дата обращения: 24.03.2018).
5.
Ромашенко С., Der Spiegel: Хакеры атаковали бундестаг по поручению
властей РФ. // Deutsche Welle 30.01.2016 URL: http://p.dw.com/p/1Hm92.
6.
Сурхондарё ҳокимлиги сайти ҳужумга учради https://www.gazeta.uz/uz
/2021/01/06/site/.
7.
Багдеева В.А.
Проблемы
международной
киберпреступности
//
Актуальные проблемы российского права. – 2009. – № 3 (12).
8.
Dennis M.A., Defenition of «Cybercrime» // Encyclopædia Britannica 09.03.2018
Encyclopædia Britannica, inc.
9.
Lewis J.A., Assessing the Risks of Cyber Terrorism, Cyber War and Other Cyber
Threats // Center for Strategic and International Studies, December 2002.
10.
Всестороннее исследование проблемы киберпреступности // Управление
Организации Объединенных Наций по наркотикам и преступности. Проект,
февраль 2013. ООН – Вена, 2013. – С. 360.
11.
Киберпреступность и отмывание денег // Евразийская группа по
противодействию
легализации
преступных
доходов
и
финансированию
терроризма. / Проект типологического исследования ЕАГ
12.
Чугунов А.В. Ч-83 Развитие информационного общества: теории,
концепции и программы: Учебное пособие. – СПб.: Ф-т филологии и искусств СПбГУ,
2007.
13.
Brown C., Investigating and Prosecuting Cyber Crime: Forensic Dependencies
and Barriers to Justice // International Journal of Cyber Criminology Vol 9 Issue 1 January
– June 2015.
14.
Definition of Cybersecurity Gaps and overlaps in standardisation // European
Union Agency for Network and Information Security V1.0 December 2015. Heraklion,
Greece.
15.
Бондарь В.В., Киберпреступность – современное состояние и пути борьбы
// Юридические записки. 2013. № 2.
16.
Дмитрик Н., Обзор законодательства Российской Федерации в сфере
информационной безопасности – Часть 1: Общий обзор // Digital. Report
Инфобезопасность.
17.
Осипенко А.Л. Борьба с преступностью в глобальных компьютерных сетях
М.: Норма, 2004. – С. 432.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
584
18.
Талипова Л.Р., Международно-правовая регламентация киберпреступности
// Гуманитарные, социально-экономические и общественные науки.
19.
Болгов Р.В., Сообщества пользователей интернет-проектов // Вестник
МГИМО. 2013. №1 (28). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/soobschestva-
polzovateley-internet-proektov.
20.
Краковский К.П.
Государственные
и
политические
преступления
(к вопросу о понятиях) // Северо-Кавказский юридический вестник. 2009. №1.
URL: https://cyberleninka.ru/article/n/gosudarstvennye-i-politicheskie-prestupleniya-
k-voprosu-o-ponyatiyah.
21.
Тропина Т.Л. (Татьяна Львовна). Киберпреступность: Понятие, состояние,
уголовно-правовыемеры борьбы // Автореферат диссертации на соискание ученой
степени кандидата юридических наук. Специальность: 12.00.08 – Уголовное право и
криминология; Уголовно-исполнительное право / Т.Л. Тропина; Науч. рук.
В.А. Номоконов. Владивосток, 2005.
