Авторы

  • Сайёра Валиева
    независимый исследователь, старший преподаватель, кафедра «Налоги и страхование», Ташкентский Государственный Экономический Университет, Ташкент, Узбекистан

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss4/S-pp614-621

Ключевые слова:

иностранные инвестиции предпринимательская деятельность капитальные вложения субъекты хозяйствования развитие малого бизнеса

Аннотация

В статье исследуются пути развития предпринимательской деятельности за счет привлечения иностранных инвестиций в регионы. Также было отмечено, что развитие предпринимательской активности может быть достигнуто за счет привлечения иностранных инвестиций в нашу страну. Кроме того, опубликованы научные работы ученых, изучавших привлечение иностранных инвестиций в регионы. Кроме того, даны выводы и рекомендации по путям развития предпринимательской активности за счет привлечения иностранных инвестиций в регионы.


background image

620

Жамият ва инновациялар –

Общество и инновации –

Society and innovations

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Ways to develop entrepreneurship by attracting foreign
investment

Sayyora VALIEVA

1


Tashkent State University of Economics

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received March 2021
Received in revised form
20 March 2021
Accepted 15 April 2021
Available online
20 May 2021

This article explores ways to develop entrepreneurial activity

by attracting foreign investment to the regions. It was also noted
that the development of entrepreneurial activity can be achieved
by attracting foreign investment in our country. In addition, the
scientific work of scientists who have studied the attraction of
foreign investment in the regions has been published. In
addition, conclusions and recommendations on ways to develop
entrepreneurial activity by attracting foreign investment to the
regions were given.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

foreign investment,
entrepreneurial activity,
capital investment,
business entities,
small business development.

Худудларга хорижий инвeстицияларни жалб қилиш орқали
тадбиркорлик фаолиятини ривожлантириш йўллари

АННОТАЦИЯ

Калит сўзлар:

хорижий инвeстициялар,
тадбиркорлик фаолияти,
капитал маблағлар,
тадбиркорлик
субъектлари,
кичик бизнесни
ривожлантириш.

Ушбу мақолада худудларга хорижий инвeстицияларни

жалб қилиш орқали тадбиркорлик фаолиятини ривожлан-
тириш йўллари ёритилган. Шунингдек, мамлакатимизда
олиб борилаётган хорижий инвeстицияларни жалб қилиш
орқали тадбиркорлик фаолиятини ривожлантиришга
эришиш

мумкинлиги

ёритилган.

Бундан

ташқари,

худудларга хорижий инвeстицияларни жалб қилиш тадқиқ
этган олимларнинг илмий ишлари ёритилган. Қолаверса,
худудларга хорижий инвeстицияларни жалб қилиш орқали
тадбиркорлик

фаолиятини

ривожлантириш

йўллари

бўйича хулоса ва таклифлар берилган.

1

Independent researcher, Senior Lecturer, Tashkent State University of Economics, Tashkent, Uzbekistan.

E-mail: Sayyora3001@gmail.com.


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415

615

Пути развития предпринимательства при привлечении
иностранных инвестиций

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

иностранные инвестиции,
предпринимательская
деятельность,
капитальные вложения,
субъекты хозяйствования,
развитие малого бизнеса.

В

статье

исследуются

пути

развития

предпринимательской деятельности за счет привлечения
иностранных инвестиций в регионы. Также было отмечено,
что развитие предпринимательской активности может
быть достигнуто за счет привлечения иностранных
инвестиций в нашу страну. Кроме того, опубликованы
научные

работы

ученых,

изучавших

привлечение

иностранных инвестиций в регионы. Кроме того, даны
выводы

и

рекомендации

по

путям

развития

предпринимательской активности за счет привлечения
иностранных инвестиций в регионы.


КИРИШ
Тараққиётнинг ҳозирги босқичида худудларга хорижий инвестицияларни

жалб қилиш орқали тадбиркорлик фаолиятини ривожлантириш аҳамиятга эга
вазифалардан бири ҳисобланади. Кичик бизнес фаолияти билан шуғулланувчи
корхоналар давлатга боғлиқ бўлмаган ҳолда, яьни катта капитал маблағларсиз
ўзлари иш жойларини жорий этишлари, вақтинчалик мавжуд бўлган товарлар
танқислигини

камайтиришлари

ва

ҳаттоки,

бу

танқисликни

бутунлай

йўқотишлари мумкин. Ҳозирги жамиятимизда кичик корхоналар фаолиятини
айрим кишиларнинг эҳтиёжларини қондириш сари йўналтириш зарур. Бу нарса
маиший хизмат кўрсатиш ҳамда халқ истеьмоли товарлари ишлаб чиқариш
соҳаларида яққол кўринмоқда. Кичик корхоналар технология янгиликларини
жорий этишда ҳам ғоят катта аҳамиятга эга [1]. Бизнинг республикамизда кичик
бизнес ва хусусий тадбиркорлик корхоналари сони ва улар ишлаб чиқарган
маҳсулотлар ҳажми йилдан-йилга ошиб бормоқда. Кичик корхоналар Ўзбекистан
Республикасининг “Корхоналар тўғрисида”, “Мулк тўғрисида”, “Эркин тадбир-
корлик фаолияти кафолатлари тўғрисида”ги каби қонунлари, Президент
фармонлари, Вазирлар Маҳкамасининг қарорлари ва бошқа меёрий ҳужжатлар
асосида ташкил этилмоқда [2].

Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик корхоналари илмий-техника

тараққиёти шароитида саноатнинг етакчи соҳаларини янги технологияларга
ўтишда тобора ўз ўрнини топиб бормоқда. Улар янги фикрлар ва ишлаб чиқаришни
такомиллаштириш, янги ахборот технологияларини жорий қилиш билан иш
жараёнини таъминловчи бутун тизимни асосий боғловчилик сифатини ўзларида
намоён этмоқдалар [3].

Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик корхоналари ишлаб чиқарган

маҳсулот давлат корхоналарида ишлаб чиқарилган маҳсулотлардан сифати
жиҳатидан қолишмаслиги ва ҳатто, айрим ҳолларда улардан юқори туриши билан
ажралиб туради. Республикамиздаги кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик
субьектлари фаолиятининг 60-70 фоизи бевосита ишлаб чиқариш билан узвий
боғланган, улар фермерлар, деҳқонлар, саноатчилар ва қишлоқ хўжалиги


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415

616

маҳсулотларини қайта ишловчилар ва ҳоказолардир. Мамлакатимизда аёл
тадбиркорларни

қўллаб-қувватлаш

мақсадида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ–4947-сонли фармони билан Давлат
дастурида ҳам алоҳида эьтибор қаратилди [4].

Ўзбекистон Савдо-саноат палатаси таҳлилига кўра мамлакатдаги аёл

тадбиркорларнинг умумий сони барча тадбиркорлик субъектлари умумий
сонининг тахминан 10 фоизини ташкил этади. Бошланғич капиталнинг мавжуд
эмаслиги, бизнес юритиш соҳасидаги билим ва зарурий кўникмаларнинг
етишмаслиги сабаб аёллар тадбиркорлик муҳитида нисбатан суст фаолдирлар.
Ҳалқаро тажрибани ўрганиш шуни кўрсатдики, гендерли кредитлашни
ривожлантириш аёллар ўз бизнесларини бошлашлари учун имкониятлар
яратишнинг йўлларидан бири бўлиб ҳисобланади. Масалан, Роял Банк оф Сcотланд
(Шотландия қироллик банки) томонидан аёллар тадбиркорлигини қўллаб-
қувватлашга

доир

бизнес-дастурининг

амалга

оширилиши

натижасида,

уч йил ўтибоқ барча кичик ва ўрта корхоналарнинг 40 фоизи аёллар тасарруфида
бўлган [5].

Бундан ташқари, аёллар тадбиркорлиги – бу молиявий сектор учун ҳали

ўзлаштирилмаган, бироқ истиқболли бозордир. Ўтказилган тадқиқотларга кўра аёл
тадбиркорлар билан ҳамкорлик қилиш банклар учун фойдалидир, чунки улар ўз
кредитлари бўйича нисбатан камроқ дефолтга йўл қўядилар, тўловларда
интизомлиликлари билан ажралиб турадилар, жамғармаларни шакллантиришга
мойилдирлар. Уларнинг банкларга ҳайриҳоҳликлари кўпроқ кредит махсулот-
ларини харид қилишга мойилликлари ва банкка янги мижозларни олиб
келишларида намоён бўлади. Кичик корхоналар технология янгиликларини жорий
этишда ҳам ғоят катта аҳамиятга эга.


МАВЗУГА ОИД АДАБИЁТЛАРНИНГ ТАҲЛИЛИ
Инвестициялар назариясининг фундаментал жиҳатлари кўплаб таниқли

хорижий олимлар Кейнс Дж., Маршалл А., Самуэльсон П., Смит А., Фабоцци Ф.,
Фишер С., Шарп У, Даннинг Ж. асарларида ўз ифодасини топган [6]. Худудларга реал
ва молиявий инвестициялар, инвестиция жараёнларини бошқариш ва тартибга
солиш

Россиялик

олимлар

Н.А. Бланк,

В.В. Бочаров,

Т.Г. Касьяненко

ва

Г.А. Маховикова, Л.Л. Игонина, Г.П. Подшиваленко, В.В. Ковалев ва В.В. Иванов-
ларнинг илмий асарларида ўз аксини топган [7]. Ўзбекистонда инвестицион
фаолиятнинг илмий-назарий, услубий ва амалий масалалари бир қатор олимлар
томонидан тадқиқ қилинган бўлиб, хусусан Д.Ғ. Ғозибеков, Н.Х. Хайдаровлар,
Ш.Г. Юлдашев, Н.С. Кузиева, Н.Ғ. Каримовлар, Д.Д. Рустамова, С.С. Насретдинов,
Н.Н. Обламуродовларнинг илмий ишларида ёритилган. Шунга қарамай, Ўзбекистон
Республикаси иқтисодиётига, хусусан, мамлакатнинг инвестиция жараёнига
бағишланган тадқиқотлар сони чекланганлигини таъкидлаш лозим. Таҳлил
жараёни шуни кўрсатдики, инвестицияларни жалб қилиш механизмлари, хусусан
молиявий механизмларни илмий жиҳатдан янада тўлиқроқ ва мукаммалроқ
ўрганишни тақозо этади [8].


ТАДҚИҚОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ
Тадқиқот давомида худудларга хорижий инвeстицияларни жалб қилиш

орқали тадбиркорлик фаолиятини ривожлантириш йўлларини аниқлаш мақсадида


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415

617

илмий-тадқиқот фаолияти олиб боришнинг мушоҳада, индукция ва дедукция,
динамик қаторлар, анализ ва синтез, монографик тадқиқ этиш, тизимли таҳлил,
таққослаш ва бошқа усуллардан фойдаланилди.


ТАҲЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР
Иқтисодиётни

ривожлантиришда

кичик

бизнес

ва

хусусий

тадбиркорликнинг ижобий аҳамиятини эьтироф этган ҳолда, унинг аҳамиятини
ортиқча баҳолаб юбориш ҳам тўғри эмас. Хусусий тадбиркорлик фақат муайян
доирадагина фаоллик кўрсата олади, шу сабабли кичик бизнес фаолиятини
ривожлантириш учун керакли шароитни яратиш зарур. Бунинг учун бизнингча,
молия жамғармаларини ташкил этиш керак 9]. Бу жамғармалар тадбиркорлар
тижорат банкларида имтиёзли кредитлар олиш учун кафил бўлишлари,
субсидияларга,

шу

жумладан

қайтариб

берилмайдиган

субсидияларга

(иқтисодиётнинг алоҳида устувор соҳаларидаги корхоналарни ривожлантириш
учун) манба бўлиб хизмат қилишлари лозим.

1-жадвал

Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг улуши (умумий ҳажмга нисбатан % да)

Йил

ЯИМ

Саноат

Қурилиш

Бандлик

Экспорт Импорт

2000

31,0*

12,9*

38,4*

49,7*

10,2

22,8

2001

33,8*

12,5*

40,4*

51,8*

9,3

26,7

2002

34,6*

15,4*

42,0*

53,5*

7,5

24,9

2003

35,0

10,8

39,9

56,7

7,3

33,7

2004

35,6

11,0

49,6

60,3

7,3

32,7

2005

38,2

10,0

50,9

64,8

6,0

33,7

2006

42,1

10,9

52,1

69,1

11,2

34,2

2007

45,7

13,2

55,4

72,1

14,8

32,0

2008

48,2

14,6

58,4

73,1

12,4

35,7

2009

50,1

17,9

42,4

73,9

14,6

42,5

2010

52,5

26,6

52,5

74,3

13,7

35,8

2011

54,0

28,6

67,6

75,1

18,8

34,3

2012

54,6

29,7

70,0

75,6

14,0

38,6

2013

55,8

33,0

70,6

76,7

26,2

42,4

2014

56,1

36,8

69,5

77,6

27,0

45,4

2015

62,9**

40,6

66,7

77,9

27,0

44,5

2016

64,9**

45,3

66,9

78,2

26,0

46,8

2017

63,4**

41,2

64,8

78,0

22,0

53,6

2018

60,4**

37,4

73,2

76,3

27,2

56,2

2019

54,2**

25,8

75,8

76,2

27,0

61,6

2020 (yanvar-

dekabr)***

53,9

27,5

72,4

73,8

20,5

51,8


Изоҳ: (*Кичик ва ўрта бизнес, **) 2015–2018 йиллар учун маълумотлар

аниқлик киритилган (қайта баҳолаб чиқилган) маълумотларни ҳисобга олган
ҳолда келтирилган, ***) Дастлабки маълумотлар.


Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг иқтисодиёт тармоқларидаги

улиши ҳам сезиларли ўсиб борган қолаверса, 2010 йил 10132,9 млрд сўмни ташкил


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415

618

қилган бўлса, 2015 йилда эса 39643,5 млрд сўмни ташкил қилган бўлиб, 2020 йилга
келиб эса 100796,9 млрд сўмга етганлиги мамлакатимизда кичик бизнес ва
хусусий тадбиркорлик яратилиб берилаётган имкониятлар натижасида шундай
натижаларга эришиб келинмоқда (2-жадвал).

2-жадвал

Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг иқтисодиёт тармоқларидаги асосий

кўрсаткичлари ҳажми

Йиллар

Саноат

(млрд.сўм)

Қурилиш

(млрд.сўм)

Бандлик

(минг

киши)

Экспорт

(млн.АҚШ.дол)

Импорт

(млн.

АҚШ.дол)

Савдо

(млрд.сўм)

2000

244,0

149,0

4467,1

334,3

672,1

760,3

2001

355,1

230,4

4733,0

293,6

836,2

1148,5

2002

690,6

306,9

4994,1

224,3

675,7

1500,8

2003

659,6

331,9

5436,7

272,1

998,0

1818,5

2004

892,1

556,6

5974,9

354,4

1249,3

4237,9

2005

1104,8

739,2

6602,5

325,8

1379,9

4918,9

2006

1589,3

1009,8

7234,1

714,6

1633,5

6638,2

2007

2432,4

1514,2

7743,1

1333,5

2155,0

8410,8

2008

3489,5

2090,0

8071,1

1419,8

3460,4

10724,2

2009

5072,3

2996,0

8370,1

1723,6

4011,2

13672,9

2010

10132,9

4163,2

8643,9

1782,8

3287,9

18616,1

2011

13586,8

6188,3

8950,7

2826,2

3895,5

24741,9

2012

17114,6

7925,5

9239,7

1910,5

4946,0

32242,9

2013

23312,0

10377,7

9604,0

3752,3

5909,4

40564,5

2014

30907,0

13944,9

9950,8

3657,8

6352,6

50197,8

2015

39643,5

16954,0

10170,4

3377,7

5523,1

61972,3

2016

50654,5

19671,0

10397,5

3139,2

5676,8

78935,6

2017

61367,8

22469,4

10541,5

2759,3

7511,9

92973,0

2018

87962,0

37451,7

10128,8

3810,8

10916,2

114896,4

2019

83 344,2

53960,9

10313,4

4714,8

14972,2

138920,7

2020

(yanvar-

dekabr)

100796,9

63614,9

9938,2

3100,6

10972,7

160085,3


Манба: Stat.uz маълумотлари асосида муаллиф томонидан тузилди.

Маълумки,

Ўзбекистон

Республикаси

мустақиллигининг

дастлабки

кунлариданоқ мамлакатимизда иқтисодиётнинг ғоят муҳим соҳаси бўлмиш кичик
бизнесни

ривожлантиришни

рағбатлантиришга,

хусусий

тадбиркорлик

ҳуқуқларининг кафолатлари ва ҳимоясининг кучли тизимини яратишга жуда катта
эътибор бериб келинмоқда. БМТ Тараққиёт дастури ва Савдо-саноат палатаси
ҳамкорлигида 2020 йил май ойидан ишга туширилган ушбу лойиҳа давлатимиз
раҳбарининг фармонларида назарда тутилган кичик бизнес ва хусусий
тадбиркорлик субъектларини қўллаб-қувватлаш чора-тадбирлари ҳақида тўлиқ ва
ишончли маълумот етказиш, тадбиркорлик фаолияти билан боғлиқ маслаҳатларни
бериш мақсадида ташкил этилди [10].

Бизнинг фикримизча, бизнес-клиника пандемия даврида молиявий

қийинчиликларга дуч келган тадбиркорларга бизнесни тиклаш ва давлат


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415

619

томонидан бериладиган имтиёз ва преференциялар билан боғлиқ барча масалалар
бўйича бепул маслаҳатларни бериб боради. Қолаверса, корхоналар ва аҳолининг
ўз ҳисобларидан молиялаштириш манбалари бўйича асосий капиталга ўзлаш-
тирилган инвестициялар 2020 йилда энг катта кўрсаткични Тошкент вилояти
эгаллаб 47,5 % ни, кейинги ўринда эса Самарқанд вилояти қарийиб
43,5 % ни ташкил қилди. 2021 йилга келиб эса мос равишда 68,4 ва 61,3 % ларни
ташкил қилди. Бу натижалар мамлакатимизда худудларга хорижий инвeстиция-
ларни жалб қилиш орқали тадбиркорлик фаолиятини ривожлантириш йўлларидан
бири эканлигини кўришимиз мумкин (3-жадвал).

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР
Тадқиқот натижасида аниқланган муаммоларни ҳал этиш ва худудларга

хорижий инвeстицияларни жалб қилиш орқали тадбиркорлик фаолиятини
ривожлантириш мақсадида тавсия ва амалий таклифлар амалга оширилиши зарур
деб ҳисоблаймиз:

хорижий инвестициялрни жалб қилиш ва тартибга солишда қонун ва

меъёрий ҳужжатларни такомиллаштириш;

мамлакатдаги ва корхоналар даражасидаги кадрлар салоҳиятини ошириш;

ички бозорда ўз фаолиятини олиб бораётган миллий корхоналарни аниқ

ахборот билан таъминланишини яхшилаш;

худудларга хорижий инвeстицияларни жалб қилиш мақсадида қуллай

инвестицион муҳит яратиш зарур;

мамлакатдаги ривожланиш даражаси пастроқ бўлган минтақаларга

молиявий маблағлар ажратиш;

минтақалар тикланиш ва тараққиёт жамғармаси, давлат бюджети ва

хорижий инвестициялар ҳисобидан ҳудудларда ишлаб чиқаришни ташкил қилиш
инвестиция лойиҳаларига инвестиция грантларини ташкил этиш;

хорижий инвесторлар билан бирга хорижий инвестор учун зарур бўлган

инфратузилма яратишда ҳамкорлик қилиш;

қишлоқ жойларида ишлаб чиқаришни ташкил қилган хорижий

инвесторларга ташкил қилинган фондлар ҳисобидан субсидия ва имтиёзли
кредитлар бериш (Покистон, Хитой, Ҳиндистон тажрибаси);

Ўзбекистон Республикасида Инвестицион лойиҳаларни баҳолаш мақсадида

инвестицион агентликларни ташкил этиш.

Юқоридаги муаммоларни бартараф этилиши иқтисодиёт мамлакатимиз

иқтисодиётини тубдан таркибий ўзгартириш ва дивeрсификация қилиш, қисқа
муддатда мутлақо янги, локомотив ролини бажарадиган тармоқларни барпо этиш,
ишлаб чиқаришни модeрнизация қилиш, тeхник ва тeхнологик янгилаш
дастурларини амалга ошириш, замонавий бозор инфратузилмасини шакллан-
тириш борасида ўз вақтида бошланган, чуқур ўйланган ва узоқ истиқболга
мўлжалланган ишларни йўлга қўйиш, макроиқтисодий барқарорликни таъминлаш
ва натижада мамлакат аҳолисининг турмуш даражасини кўтарилиши ва даромад-
ларини ошишига олиб келади.


background image

620

3-жадвал

Молиялаштириш манбалари бўйича асосий капиталга ўзлаштирилган инвестициялар таркиби (жами фоизда)

Корхоналар

ва аҳолининг

ўз воситалари

Қабул

қилинган

маблағлар

улардан

Корхоналар

ва аҳолининг

ўз воситалари

Қабул

қилинган

маблағлар

Улардан

Давлат

бюджети

Банкларнинг

кредитлари

ва бошқа қарз

маблағлари

Чет эл

инвестициялари

ва кредитлари

Давлат

бюджети

Банкларнинг

кредитлари ва

бошқа қарз

маблағлари

Чет эл

инвестициялари

ва кредитлари

2020 йил январ–декабр

2021 йил январ–март

Ўзбекистон
Республикаси

34,6

65,4

6,5

14,1

42,9

41,3

58,7

4,0

12,0

40,9

Қорақалпоғистон
Республикаси

34,1

65,9

10,9

7,0

46,0

48,9

51,1

6,0

18,0

25,4

ВИЛОЯТЛАР:

Андижон

39,1

60,9

6,8

12,9

40,0

44,8

55,2

7,7

14,2

31,7

Бухоро

34,7

65,3

5,9

9,5

49,5

35,4

64,6

3,7

10,0

49,1

Жиззах

31,6

68,4

5,4

15,2

45,6

50,3

49,7

1,6

3,7

41,8

Қашқадарё

23,4

76,6

3,6

4,5

66,8

39,6

60,4

1,2

4,7

52,4

Навоий

17,7

82,3

1,9

7,6

70,8

19,1

80,9

2,1

2,5

74,9

Наманган

37,8

62,2

5,2

24,4

31,7

33,7

66,3

3,2

18,0

43,4

Самарқанд

43,5

56,5

6,8

18,9

29,4

61,3

38,7

4,7

11,9

20,3

Сурхондарё

21,2

78,8

6,9

8,7

62,1

30,2

69,8

2,3

17,5

47,8

Сирдарё

30,2

69,8

7,5

16,3

43,4

27,1

72,9

3,2

25,3

42,3

Тошкент

47,5

52,5

10,1

8,0

30,8

68,4

31,6

2,0

6,1

21,7

Фарғона

29,0

71,0

6,3

24,3

39,6

33,1

66,9

1,6

24,1

38,8

Хоразм

41,7

58,3

7,0

21,2

27,0

44,0

56,0

1,6

12,2

37,0

Тошкент ш.

40,9

59,1

6,6

19,0

31,5

35,8

64,2

7,0

14,0

42,2


Манба: Stat.uz маълумотлари асосида муаллиф томонидан тузилди.


background image

621

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.

Ўзбекистон Республикасининг “Чет эл инвестициялари тўғрисида”ги

қонуни. 30.04.1998 й. // NORMA тизими.

2.

Ўзбекистон Республикасининг “Инвестиция фаолияти тўғрисида”ги

қонуни, 24.12.1998 й. // NORMA тизими.

3.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг фармони "Иқтисодиётнинг

реал сектори корхоналарини қўллаб-қувватлаш, уларни барқарор ишлашини
таъминлаш ва экспорт салоҳиятини ошириш чора-тадбирлари дастури тўғрисида",
2008 йил 28 ноябрь, ПФ-4058-сон. // NORMA тизими.

4.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги

ПФ–4947-сонли фармони.www.lех.uz.

5.

Sushama Deshmukh [2012], Effect of FDI on Emploment Generation International

Referred Research Journal, [Onlaine] – P. 28.

6.

Davies S., Hallett M. (2002). Interactions between National and Regional

Development. Hamburg Institute of Regional Economics, Hamburg.

7.

Тумусов Ф.С. «Инвестиционный потенциал региона». М.: «Экономика»,

1999. – Б. 13.

8.

Бутов В.И., Игнатов В.Г., Керова Н.П. Основы региональной экономики. –

Ростов на Дону, 2000.

9.

Скибинский О.С.,

Саталкина Л.А.

(2013)

«Система

управления

инвестиционным портфелем предприятия» Сборник статей по экономике

10.

Скибинский О.С. и Саталкина Л.А., 2014. Оценка проектов как предпосылка

формирования масштабно-качественной модели использования инвестиционного
портфеля предприятия. В: Совершенствование экономических механизмов
управления современными системами предприятий, корпораций, отраслей,
регионов, стран. – С. 120–130.

Библиографические ссылки

Ўзбекистон Республикасининг "Чет эл инвестициялари тўғрисида"ги қонуни. 30.04.1998 й. NORMA тизими.

Ўзбекистон Республикасининг "Инвестиция фаолияти тўғрисида"ги қонуни, 24.12.1998 й.//. NORMA тизими.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг фармони "Иқтисодиётнинг реал сектори корхоналарини қўллаб-қувватлаш, уларни барқарор ишлашини таъминлаш ва экспорт салоҳиятини ошириш чора-тадбирлари дастури тўғрисида", 2008 йил 28 ноябрь, ПФ-4058-сон.//NORMA тизими

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сонли фармони.www.lех.uz

Sushama Deshmukh [2012], Effect of FDI on Emploment Generation International Referred Research Journal, [Onlaine] p 28.

Davies S., Hallett M. (2002). Interactions between National and Regional Development. Hamburg Institute of Regional Economics, Hamburg.

Тумусов Ф.С. «Инвестиционный потенциал региона». М.: «Экономика», 1999 й., 13 б.

Бутов В.И., Игнатов В.Г., Керова Н.П. Основы региональной экономики. – Ростов на Дону, 2000

Скибинский О.С., Саталкина Л.А. (2013) «Система управления инвестиционным портфелем предприятия» Сборник статей по экономике

Скибинский, О. С. И Саталкина Л. А., 2014. Оценка проектов как предпосылка формирования масштабно-качественной модели использования инвестиционного портфеля предприятия. В: Совершенствование экономических механизмов управления современными системами предприятий, корпораций, отраслей, регионов, стран, с. 120- 130.