Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
The problem of the historical genre in the fine art: A glance at the
creative school of the artist Malik Nabiev
Nozim TALIPOV
1
, Nigmatjon TALIPOV
2
Tashkent State Pedagogical University named after Nizami
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received March 2021
Received in revised form
20 March 2021
Accepted 15 April 2021
Available online
20 May 2021
This article is about the life and work of the famous People's Artist
of Uzbekistan Malik Nabiev. If we look at the life and career of the artist
Malik Nabiev, it is no coincidence that he rose to the level of a master
artist who achieved not only his voice, but also his happiness.
Hundreds of narrative paintings, drawings, and meaningful
compositions in small volumes have been turned into large canvases,
giving the younger generation the information they need.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
Miniature,
painting,
pencil drawing,
graphics, nature morte,
portrait, watercolor,
watercolor, image,
composition.
Тасвирий санъатда тарихий жанр муаммоси: Рассом Малик
Набиев ижодий мактабига бир назар
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
mиниатюра,
рангтасвир,
қаламтасвир,
графика, натюрморт,
портрет, акварель,
мойбўёқ,
образ, композиция.
Ушбу мақолада таниқли Ўзбекистон Халқ рассоми Малик
Набиевнинг хаёти ва унинг серқирра ижоди хақида сўз боради.
Рассом Малик Набиев ҳаёти ва ижодий йўлига назар
ташлайдиган бўлсак, у нафақат ўз овозига, балки бахтига ҳам
эришган устоз санъаткор даражасига кўтарилганлиги бежиз
эмас албатта санъат борасидаги мустақил ижодий йўлини
бошлаган ижодкор Малик Набиев ёшлигидан тарихий
мавзуларга бўлган қизиқиши ва ҳаракатлари уни вақтлар
ўтиши билан рассомнинг ӯтмиш тарихдан ҳикоя қилувчи юзлаб
ранглавҳа, чизматасвир ва кичик хажмдаги мазмунли
композициялари катта-катта полотноларга айланганлиги
хақидаги ёш авлодга керакли бўлган маълумотлар келтирилган.
1
Associate Professor, Tashkent State Pedagogical University named after Nizami. Tashkent, Uzbekistan.
2
Head of the Correspondence (Special) Department of Tashkent State Pedagogical University named after Nizami.
Tashkent, Uzbekistan.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
608
Проблема исторического жанра в изобразительном
искусстве: взгляд на творческую школу художника Малика
Набиева
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
миниатюра,
цветное изображение,
карандашный рисунок,
графика,
натюрморт,
портрет,
акварель,
масленная краска,
образ,
композиция.
Статья о жизни и творчестве известного народного
художника Узбекистана Малика Набиева. Если мы
посмотрим на жизнь и творческий путь художника Малика
Набиева, то не случайно он поднялся до уровня мастера-
художника, добившегося не только своего голоса, но и
своего счастья. Сотни повествовательных картин, рисунков
и значимых композиций в небольших объемах были
превращены в большие холсты, давая молодому поколению
необходимую информацию.
“Ҳаётда ўз қўшиғини топа олган, уни қайтарилмас оҳангда кўпчиликка
манзур қилиб куйлай олган санъаткорни бахтли деса бўлади”, – деб таъкидлаган
эди таниқли рассом Ўрол Тансиқбоев. Шу маънода рассом Малик Набиев (1916–
2008) ҳаёти ва ижодий йўлига назар ташласак, у нафақат ўз овозига, балки бахтига
ҳам эришган устоз санъаткор даражасига кўтарилди. У тажрибали педагог,
услубиятчи олим сифатида ҳам танилди.
Малик Набиев 1916 йилда Тошкент шаҳрида
туғилган. Тасвирий санъатнинг илк сабоқларини рассом
Баҳром Ҳамдамийдан ўргангач, устоз маслаҳатига биноан
рассомлик билим юртига ўқишга киради. 1937 йилда
билим юртини имтиёзли диплом билан муваффақиятли
тугатгандан сўнг эса шу ерда ўқитувчи бўлиб ишлай
бошлайди. Ўша йиллардан бошлаб санъат борасидаги
мустақил ижодий йўли бошланган эди. Малик Набиев
ёшлигидан тарихий мавзуларга бўлган қизиқиши ва
ҳаракатлари
зое
кетмади.
Вақтлар
ўтиши
билан
рассомнинг ӯтмиш тарихдан ҳикоя қилувчи юзлаб
ранглавҳа, чизматасвир ва кичик хажмдаги мазмунли
композициялари катта-катта полотноларга айланди [1-6].
1949 йили Ал-Беруний вафотининг 900 йиллиги муносабати билан олим
портретини яратиш учун республика бўйича танлов эълон қилинади. Бу конкурсда
ўттиз нафардан ортиқ ўзбекистонлик ва бошқа юртларнинг йирик рассомлари ҳам
иштирок этишади. Бу танловда устоз Малик Набиев ҳам қатнашди. Мусаввирнинг
асарларидаги буюк олим образи бошқа рассомлар томонидан ишланган намуналарга
нисбатан анча тўлақонли, деб эътироф этилади. 1973 йилда эса Беруний таваллудига
1000 йил тўлиши муносабати билан иккинчи маротаба танлов эълон қилинади.
Рассом Малик Набиев Беруний образи устида изланишни давом эттириб ва ниҳоят
иккинчи маротаба ҳам конкурс ғолиби бўлди. Бу портрет конкурсдан сўнг
ЮНЕСКОнинг “Курьер” журнали муқовасида ва хорижий мамлакатларнинг кўпгина
журнал вагазеталарида ҳамда откритка, марка, плакат тарзида бир неча бор нашрдан
чиқарилди. Портретда илм муаммоларини ечишга чоғланган, вазмин, нигоҳи олисни
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
609
кўзлаётган аллома характери тӯлақонли ифода этилган эди. Рассом илм сирларини
ечиш учун бутун вужуди билан киришган инсонпарвар олим Абу Райҳон Берунийнинг
бутун ақл заковати ва салобатини тасвирда хаққоний гавдалантиради [7-11]. Асарнинг
кейинги пландаги китоблари илм-фанга боғлиқ бўлган буюмлар Берунийнинг
қомусий олим ва мутафаккир эканини янада бўрттириб кўрсатилишига хизмат
қилган.
Мусаввирнинг улкан ютуқларидан яна бири буюк шоир, адиб, файласуф ва
давлат арбоби Заҳириддин Бобур образидир. Бобур образини яратиш учун рассом
Афғонистон, Ҳиндистон ва бошқа бир қанча хорижий мамлакатларда ҳам бўлди. Бобур
яшаган, ижод қилган, жанг қилган жойларни ўз кўзи билан кўрди. Малик Набиевнинг
Бобур шеърияти билан батафсил танишгани, унинг аччиқ ва сермазмун ҳаётини
мукаммал ўрганганлигини, Бобурнинг навқирон ва тўлақонли гавдалантирган
портрети воситасида ҳис этамиз [13-18].
Кўпдан бери ким ёру диёрим йўқдир,
Бир лаҳза у бир нафас қарорим йўқдир.
Келдим бу сари ўзи хтиёрим бирла
Лекин боруримда ихтиёрим йўқдир.
Бобур ўз юртидан олисларга кетиб, она юртига меҳру муҳаббатини ана шунга
ўхшаш изҳор қилаётган ҳолати, рассомнинг жонли бўёқларида намоён бўлган. Хуллас,
Бобур портретидаги турли хил бўёқларда акс эттирилган туйғулар уйғунлиги бутун
борлиғингизни ранглар сеҳри билан қамраб олади.
Тасвирий санъатда тарихий шахслар образини Малик Набиев ижодисиз тўлиқ
тасаввур қилиб бўлмайди. Айниқса, соҳибқирон Амир Темур образига рассомнинг
мурожаат қилиши сабаблари хусусида тўхталиш жоиздир [19-22]. Тақдир тақозоси
билан 1941 йил июнь ойида Амир Темур даҳмаси, сўнгра Мирзо Улуғбек ва Бибихоним
қабрлари очилганлиги маълум. Бир оз вақт ўтгандан сўнг қабрдан топилган ашёлар,
жумладан соҳибқироннинг бош суяги ҳам Тошкентдаги Ўзбекистон халқлари тарихий
музейига олиб келинган. Бу ҳақда мусаввир ҳикоя қилади: “М. Герасимов музей
биносида жаҳонгирнинг бош суяги асосида ҳайкал портрет ишлашни бошлаб
юборади. Мен бу жараённи ўз кўзим билан кўрганман. Начора, замон тақозоси экан.
Албатта, бу воқеа ростдан ҳам даҳшат! Соҳибқироннинг арвоҳи чирқираб, руҳи азоб
чеккан бўлиши табиий… Ўша 1941 йилдан бери улуғ саркарда сиймосини яратиш
нияти мени бир дақиқа ҳам тарк этгани йўқ”. Эллик йилдан ортиқ вақт ичида Амир
Темур образини ҳар томонлама ўрганиш учун олиб борган тадқиқотлари,
изланишлари ҳақида сўзлаб беришларини сўрашганда рассом шундай фикрларни
баён қилган эди:
“Шу давр ичида Амир Темур ҳақида кўплаб асарлар билан танишдим. Мавжуд
миниатюраларни, қаерда бўлмасин, имконият даражасида қидириб топдим. Мен
Ҳиндистоннинг Калькутта, Бомбай шаҳарларидаги музейларда, Эроннинг Теҳрон,
Исфаҳон, Туркиянинг Истамбул, Кўнё, Измир ва бошқа шаҳарларида, Англиянинг
машҳур Британия музейида, Франция, Испания каби мамлакатлар музейларида
сақланаётган миниатюраларнинг асл нусхаларини кўришга муваффақ бўлдим. Уларда
Амир Темур турлича тасвирланган. Ҳиндистонда шаклланган Бобур ва бобурийлар
даври миниатюра мактаби, Беҳзод (Ҳирот) миниатюра мактаби вакиллари чизган
Амир Темур қиёфаси бир-биридан тубдан фарқ қилади. Истамбул музейидан жой
олган Темур портрети ҳам бутунлай бошқача…
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
610
Хуллас, Амир Темур сиймосини яратиш учун бир эмас, бир неча миниатюра
мактабини ўрганиб чиқдим. Тарихий асарларни яратишда аввало мен боболар
руҳидан мадад сўрайман, ана шу нарса менга доимо далда бериб туради…” Ҳақиқатдан
ҳам рассом бу портрет асарини яратиш борасида астойдил изланишлар олиб борган,
ютуққа юксак маҳорати, мўйқаламининг кучи туфайли эришган [23-27].
Санъат ихлосмандлари эътиборини ўзига жалб қилган Амир Темур портретида
Соҳибқирон саркарда қиёфасида гавдалантирилган. Бошига олтин тож кийган
Темурнинг нигоҳи бир нуқтага қаратилган. Унинг жиддий ҳаёл оғушида эканлиги чап
қовоғини бир оз кўтарилиб, қоши тепага чимирилганидан сезилиб, улуғвор фикр
билан бандлигидан далолат беради. Юз қиёфаси асосан буғдой ранг туслар орқали
тасвирланган. Пешона, юз қисмида пайдо бўлган чизиқлар, шунингдек, бурун, лаб,
қулоқ, соқол, мўйлов каби жойларидаги ҳолатлар Темурнинг ёши бир оз ўтганлигини
кўрсатса-да, унинг тетик ва бақувватлилиги сақланганлиги яққол сезилиб турибди.
Айниқса бу ҳолат юзда кўзга ташланаётган пишиқлик, чайирликни
тасвирланишида янада аниқроқ кўринади. Жиддий фикр ва хаёл билан бандлиги эса
соҳибқиронни янада салобатли қилиб кўрсатади. Елкадор, қўллари эса бамайлихотир
қиличга таянган ҳолда тасвирланган. Портретда қўл бармоқлари шундай характерли
тасвирланганки, бу соҳибқирон Темурнинг машаққатли жангу жадаллардан
мардонавор ўтганини яна бир бор тасдиқлаб турибди [28-32]. Шарқона безатилган
шоҳ саройининг бир бўлаги, деразадан Самарқанд шаҳрининг манзараси кўринади.
Девордаги фонда нақшин безаклар, соҳибқирон ўтирган салтанат курсисининг бадиий
бойлиги, шунингдек Амир Темур эгнидаги либосларнинг ўзига хос қимматбаҳо
кўринишига эга бўлиши томошабинга завқ улашади.
Малик Набиев буюк инсон Амир Темур образини тасвирлаш борасида катта
муваффақиятни қўлга киритди. Темурни илм, санъат аҳилларига ҳомийлик қилган
маърифат ҳомийси эканини ҳам ифодалай олди. Хуллас, Малик Набиев шарқона
характерга эга бўлган Темурни узоқ ва машаққатли жангу жадаллардан сўнгги
ҳолатдаги образини тасвирлашга эришган.
Рассомнинг кўплаб портретларида буюк сиймолар образи замонага ҳамоҳанг
даражада гавдаланганлигини кўрамиз ва беихтиёр ҳайратланамиз. Амир Темур,
Беруний, Бобур, Ибн Сино, Жомий ва Навоий, Ал Розий, Рудакий, Ал Хоразмий каби бир
қанча йирик арбоблар, олим, шоир, мутафаккирларнинг портретлари ҳар бири жонли
тасвирланган [33].
Тарихий мавзудаги бошқа асарларида мусаввир халқпарвар қаҳрамонлар
образини ҳамда озодлик учун бўлган халқ қўзғолонлари моҳиятини очиб беради. Бу
борада, айниқса, “Спитамен қўзғолони” асаридаги жанг пайти тасвири эътиборга
молик. Рассом авлоддан-авлодга ҳикоя қилиниб келинаётган тарихий воқеаларни
астойдил ўрганиб, тарих сирларини жонли рангларда тасвирлашга муваффақ бўлган.
Ана шундай тарих сирларидан бири Искандар Зулқарнайнга қарши жанг қилган
сўғдийларнинг қаҳрамони бўлмиш Спитамен эди [34-36].
Шунга ўхшаш “XVII асрдаги Самарқандда ҳунармандлар қўзғолони”,
“Жиззахдаги 16-йилги қўзғолон” деб номланган картиналари ҳам диққатга сазовор.
Мусаввир Малик Набиевни юртимиздаги шогирди кўп устоз, рассомларнинг
етакчиси эди, десак муболаға бўлмайди. Бугун устознинг ишини шогирдлари шижоат
билан давом эттирмоқдалар.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
611
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Абдирасилов С., Талипов Н. “Дастгоҳли рангтасвир”. Т.: – 2008. – Б. 59.
2.
Ойдинов Н. “Ўзбекистон тасвирий санъати тарихидан лавҳалар”. Т.:
“Ўқитувчи”, – 1997. – Б. 63.
3.
Ҳасанов Р. “Тасвирий санъат асослари”. Ғафур Ғулом номидаги нашриёт
матбаа-ижодий уйи, Т.: 2009.
4.
Djumaevich K.K., & Toshkuvatovich D.S. (2021). The book of principle of human
specialist. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 7077-7088.
http://dx.doi.org/10.5958/2249-7137.2020.00837.X.
5.
Ruslan K. (2021). The creative technologies for teaching students to work in
short-term colors. Academicia: An international multidisciplinary research journal, 11(2).
http://dx.doi.org/10.5958/2249-7137.2021.00448.1.
6.
Авазбаев А.И., & Худайберганова М.Э. Формирование необычного или
креативного мышления у учащихся в процессе обучения. Международный научный
журнал «ВЕСТНИКНАУКИ», (5), 26.
7.
Talipov K.N. (2021). Is graphics important in painting? Academicia: an
international multidisciplinary research journal, 11(1). – PP. 984–990. DOI: http://
dx.doi.org /10.5958/2249-7137.2021.00117.8.
8.
Talipov N.X., & Aliev N.S. (2021). The importance of perspective in teaching art to
future fine arts teachers. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 10(2), 97-
103. DOI: http://dx.doi.org/10.5958/2278-4853.2021.00051.3.
9.
Amirqulov K., & Abdumutalibova S. (2019). Heuristic Teaching Technology and
Its Practical Application Which in Teaching of Draftsmanship. International Journal of
Progressive Sciences and Technologies, 17(1). – PP. 281–284. https://ijpsat.ijsht-
journals.org/index.php/ijpsat/article/view/1308.
10.
Расулов МурадАбсаматович; Маликов КозимГафурович; Жаббаров Рустам
Равшанович. «Прикладное искусство и художественно декоративное искусство».
2020/4/24. № DGU 08072, DGU 2020 0409.
11.
Valiev A. (2021). About the features of the perspective of simple geometric
shapes and problems in its training. Збірник наукових праць scientia.
https://ojs.ukrlogos.in.ua/index.php/scientia/article/view/10540.
12.
Tashimov, N., &Samandar, Z. (2021). Improving the quality and efficiency of
teaching descriptive geometry in a credit-modular system. ACADEMICIA: An international
multidisciplinary research journal, 11(2). – PP. 730-733. DOI: 10.5958/2249-
7137.2021.00398.0.
13.
Jabbarov, R. (2021, March). Priorities for the development of painting. In
Конференции.https://doi.org/10.47100/conferences.v1i1.952
14.
Мансуров Н., & Жалилова В. (2021). Методика профессионального
обучения-научная отрасль профессиональной педагогики. Збірникнауковихпраць
SCIENTIA. https://ojs.ukrlogos.in.ua/index.php/scientia/article/view/10515.
15.
Talipov N., & Talipov N. (2021). Creative technologies for the development of
students’creative activity through art education. Збірникнауковихпраць ΛΌГOΣ.
https://doi.org/10.36074/logos-19.03.2021.v3.12.
16.
Jabbarov R. (2021, April). Developing students’creative abilities through
teaching “landscape color picture” in higher education system. In Конференции.
https://doi.org/10.47100/conferences.v1i1.1088.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
612
17.
Malikov K.G. (2020). Theory and practice of construction of axonomertic
projects. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(9).
http://www.idpublications.org/ejrres-vol-8-no-9-2020/.
18.
Hasanov A.A. (2020). Peculiarities of preparing teachers for the development
and use of e-learning resources. Theoretical & Applied Science, (9). – PP. 15–17.
19.
Khalimov M., & Soliddinova S. (2021). The knowledge gained by students in
engineering graphics and its transformation to experience and skill. Asian Journal of
Multidimensional Research (AJMR), 10(1), 260-264. Article DOI: http://dx.doi.org/
10.5958/2278-4853.2021.00040.9.
20.
Расулов М. (2021). Научить студентов во внешкольных учереждениях
составлять композиции на уроках резьбы по дереву. Збірникнауковихпраць ΛΌГOΣ.
https://doi.org/10.36074/logos-09.04.2021.v2.44.
21.
Akhmedov M.U., & Kholmatova F. (2021). Formation of creative processes in
students through teaching composition in fine arts. Збірникнауковихпраць ΛΌГOΣ.
https://doi.org/10.36074/logos-09.04.2021.v2.03.
22.
Jabbarov R., & Rasulov M. (2021). Further formation of students'creative
abilities by drawing landscapes in painting. Збірникнауковихпраць ΛΌГOΣ.
https://doi.org/10.36074/logos-30.04.2021.v2.09.
23.
Xalilov R. (2021). Important factors for teaching students to work on landscape
composition. Збірникнауковихпраць ΛΌГOΣ.. https://doi.org/10.36074/logos-30.04.2021.v2.10
24.
Ne’mat A.M., & Ankabaev R.T. (2018). Methodological Principles of Training
Fine Arts. Eastern European Scientific Journal, (6).
25.
Xasanov A.A., & Mirjamolova F.N. (2019). Access to electronic educational
resources in the education system. European Journal of Research and Reflection in
Educational Sciences, 7(12). – PP. 442–445.
26.
Urokova Sh., & Tuhtashev U. (2019). Trends of electronic education
development.European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, Vol. 7
No. 12.
27.
D. Sharipov, A. Abdukadirov, A. Khasanov and O. Khafizov, “Mathematical model
for optimal siting of the industrial plants”, 2020 International Conference on Information
Science and Communications Technologies (ICISCT), Tashkent, Uzbekistan, 2020. – PP. 1–
3, DOI: 10.1109/ICISCT50599.2020.9351476.
28.
Hasanov A.A. (2020). Peculiarities of preparing teachers for the development
and use of e-learning resources. Theoretical&AppliedScience, (9). – PP. 15–17.
29.
Saodat B. Maxkamova, Sunatulla F. Abdirasilov. Fine Arts Value in Patriotic
School Education.Eastern European Scientific Journal.Ausgabe 5-2018. – PP 70–74. ISSN
2199-7977.DOI 10.12851/EESJ201805 www.auris-verlag.de.
30.
Bulatov S. (2021). Principles of Using Scientific Discoveries in Modernization of
The Art Education System. Psychology and Education Journal, 58(2). – PP. 1221–1225.
www.psychologyandeducation.net.
31.
Nurtoev S. Makhkamova Issues of preparing students for artistic and creative
activity Russia, Kazan Young scientist 2016/7 687 st http://www.moluch.ru/.
32.
Талипов Н.Н. (2021). Амалий санъат асарларига композиция тузиш қонун-
қоидалари. Scientificprogress, 1(6). – Б. 309–316.
33.
Талипов Н.Х. (2016). Как создаётся композиция натюрморта. Научная
перспектива, (2). – С. 32–34.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 4 (2021) / ISSN 2181-1415
613
34.
Nazirbekova S. (2021). The importance of field practice in fine arts.
Збірникнауковихпраць ΛΌГOΣ.
35.
Байметов Б.Б., & Муратов X.Х. (2020). Методика самостоятельной работы
над композицией рисунка натюрморта в педагогическом вузе. Science and Education,
1(9). – С. 357–363.
36.
Туланова Д.Ж., & Гуломова Н.Х. (2018). Технология и условия проведения
дидактических игр в процессе преподавания черчения в вузе. In Образование как
фактор развития интеллектуально-нравственного потенциала личности и
современного общества (PP. 89–93).
