Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Scientific and theoretical interpretation of the causes of stress
Lola INAGAMOVA
1
Academy of Public Administration under the President of the Republic of Uzbekistan
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received April 2021
Received in revised form
20 April 2021
Accepted 15 May 2021
Available online
15 June 2021
The article discusses the problems of stress resistance as the
most valuable resources are health, well-being, and ability to
work. This is the price today’s leaders pay for their daily physical,
emotional and mental stress, and this situation leads to an
increase in stressful situations. The article examines the
scientific and theoretical aspects of stress and stress resistance
in professional activities, as well as ways to overcome them.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
resistance to stress,
stress,
physiological stress,
psychoemotional stress,
mental stability,
social adaptation,
professional success.
Стресс ва стресс ҳолатини вужудга келтирувчи сабабларнинг
илмий-назарий талқини
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
Стрессга бардошлилик,
стресс,
физиологик стресс,
психоэмоционал стресс,
руҳий барқарорлик,
ижтимоий мослашув,
касбий муваффақият.
Мақола бугунги долзарб муаммо бўлган соғлиқ, ўзини
яхши ҳис қилиш, иш қобилияти – бизнинг қимматли
ресурсларимизга
бағишланади.
Замонавий
инсонлар
ўзларининг ҳар кунги жисмоний, эмоционал, ақлий
зўриқишларига ушбу бадал билан ҳақ тўламоқда ва бу ҳолат
стресс
ҳолатларининг
кучайишига
олиб
келмоқда.
Мақолада
стрессни
ва
стрессга
бардошлиликнинг
раҳбарларда сурункали кечиши натижасида касбий
фаолият ва унга хос бўлган хавф-хатар омилларини вужудга
келтирувчи илмий-назарий таъсирлар кўриб чиқилиб,
уларни бартараф этиш йўлларига тўхтаб ўтилган.
1
Associate professor, Department of “Management Skills”, Academy of Public Administration under the President of
the Republic of Uzbekistan. Tashkent, Uzbekistan
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415
142
Научно-теоретическая интерпретация причин, вызывающих
стресс и стрессовые состояния
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
стрессоустойчивость,
стресс,
физиологический стресс,
психоэмоциональный
стресс,
психическая устойчивость,
социальная адаптация,
профессиональный успех.
В статье рассматриваются проблемы стрессоустойчивости
как самые ценные ресурсы – это здоровье, благополучие,
трудоспособность. Этой ценой современные руководители
расплачиваются
за
свои
ежедневные
физические,
эмоциональные и умственные нагрузки, и такая ситуация
приводит к увеличению стрессовых ситуаций. В статье
исследуются научные и теоретические аспекты стресса и
стрессоустойчивости на профессиональную деятельность а
также способы их преодоления.
Ҳозирги вақтда нафақат давлат секторидаги, балки тижорат соҳасида ҳам
ташкилот, корхона, муассасаларнинг ишлаш самарадорлиги кўп ҳолларда
раҳбарларнинг бошқарув қарорларини нечоғли муваффақиятли эканлиги билан
белгиланади. Раҳбар бошқарув қарорларини қабул қилиш ва уларни бажаришни
турли-туман ресурслар (молиявий, моддий, инсоний ва бошқалар) дан фойдаланиш
имконияти билан амалга ошириш ваколати билан ажралиб туради. Бироқ, шу билан
биргаликда, раҳбарларда у томонидан қабул қилинган бошқарув ва ташкилий
қарорлар натижавийлиги учун шахсий масъулият ортади. Шу билан бирга, бугунги
замонавий раҳбар ўзининг касбий фаолиятида стрессли вазиятлар таъсирига жавоб
сифатида юзага чиқувчи юқори зўриқишни ҳис қилади.
Келинг, шу ўринда стресс атамасининг келиб чиқишига тўхталиб ўтамиз.
“Стресс” атамаси шоир Роберт Маннингнинг 1303 йилдаги “Handlying Synne”
шеърида илк бор тилга олинган (Апчел В.Я., 1999). Ю.Г. Чиркованинг тахминига
кўра эса (Чирков Ю.Г., 1988), “стресс” сўзи анча узоқ тарихга эга ва кўпчилик тахмин
қилганидай инглиз тилидан эмас, балки лотин тилидаги stringere – чулғаб олиш
сўзидан келиб чиққан.
Г. Сельенинг классик таърифига мувофиқ,
стресс – бу организмнинг унга
қўйилган ҳар қандай талабига номахсус жавобидир. Бу жавоб юзага келувчи
қийинчиликларни бартараф қилишга ва ўсаётган талабларга мослашишга
йўналтирилган организмнинг зўриқишини ўзида акс эттиради
(Selye H., 1938)
.
Бу
таърифда “номахсус” атамаси организмнинг ҳар қандай ташқи таъсирга мослашиш
мақсадида турли қўзғатувчиларга умумий мослашувчан реакциясини англатади.
Шу билан стресс Г. Селье тушунчасида стресс организмнинг муҳитнинг турли-
туман салбий омиллари таъсирига биологик ва физиологик реакцияни ўзида
акс эттиради.
Бундан ташқари, психологик адабиётларда “стресс” тушунчасининг қуйидаги
замонавий таърифлари учрайди (Кузнецова Е.В., 2012):
–
Стресс
– бу психика, организмнинг, умуман олганда, қандайдир экстремал
таъсирларни бартараф қилиш учун функционал захираларни кенг сафарбар қилиш
билан белгиланадиган ўзига хос ҳолати.
–
Стресс
– организмнинг бартараф қилиш ёки камайтиришга интиладиган
хавотирли ҳолати.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415
143
–
Стресс
– бу ички хавотир ёки уни бостириш ҳолатини акс эттирувчи
психологик ва ахлоқий реакциялар.
–
Стресс
– бу таҳдид солувчи шароитларни бартараф қилиш ёки сусайтириш
тўғрисидаги қарор қабул қилиш, қочиш ёки тажовузкорлик бўйича чораларни
қўллашга олиб келадиган жисмоний ёки ижтимоий муҳит ҳодисаси ёки шароити.
В.А. Бодровнинг фикрича, стресс турлари қўзғатувчиларнинг ўзига хослигига
боғлиқ равишда ажратилади:
–
физиологик стресс
– ташқи муҳит параметрларининг тебранишидан юзага
келади: механик (яралар, тирналган жой, уколлар ва бошқалар), жисмоний
(мушакларнинг толиқиши, ҳароратнинг ўзгариши ва ҳ.к.), кимёвий (медикаментлар,
заҳарлар, кислороднинг ниҳоятда ортиқлиги ёки етишмаслиги ва ҳ.к.);
–
психоэмоционал стресс
– етарлича кучли эмоциялар кечинмалари (ранж,
қўрқув, айбдорлик, уят, хавотир ва ҳ.к.) билан чорланади, стресснинг бу турига
касбий, эмоционал, психологик, ахборотга оид, коммуникатив стресс турларини
киритиш мумкин (1-расм).
1-расм. Стресс турлари.
Бугунги кунда психологик адабиётларда стресс ҳолатини чорловчи барча
омилларни
объектив
ва
субъектив
га ажратиш қабул қилинган.
Стресс айсберг чўққиси каби инсонда мавжуд бўлган чуқур психологик
муаммоларнинг мавжудлигини кўрсатади ва стресс терапиясини унинг
симптомларини бартараф қилишга олиб келади, холос. Шунинг учун психолог
стресс симптомларини диққат билан ўрганиши ва таҳлил қилиши лозим, бу унга
инсон, унинг тамойиллари ва установкалари, унинг атрофдагилар билан
муносабатлари, унинг ўтмиши ва ҳатто келажаги тўғрисида кўпгина муҳим
маълумотларни беради.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415
144
2-расм. Стресснинг юзага келишидаги объектив сабаблар.
3-расм. Стресс юзага келишидаги субъектив сабаблар.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415
145
Д. Фонтана (Фонтана Д., 2005) фикрига кўра, раҳбарларда касбий стресснинг
юзага келиш сабаблари орасида икки тоифадаги стрессорларни кўриб чиқиш зарур:
4-расм. Бошқарув фаолиятида стрессорлар гуруҳининг таснифи.
Адабиётлар таҳлили асосида айтиш мумкинки, стрессни нейтраллаш учун
психологик ёндашув алоҳида аҳамият касб этади. Шу нуқтаи назардан қуйидаги
таснифни келтириш ўринли, деб ҳисоблаймиз:
5-расм. Стрессни нейтраллаштириш усуллари таснифи.
Хулоса ўрнида айтиш мумкинки, стрессни профилактика қилиш:
–
бу муаммонинг назарий ва амалий аспектларининг долзарблигини;
–
бунинг учун стрессга барқарор ахлоқ ва стрессни уддалашнинг копинг-
стратегиясини шакллантириш;
–
бу борадаги илмий-услубий тадқиқотлар олиб бориш заруратини
белгилайди.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415
146
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Апчел В.Я., Цыган В.Н. Стресс и стрессоустойчивость человека. – СПб.: BMA,
1999. – Б. 86.
2.
Кузнецова Е.В., Петровская В.Г., Рязанцева С.А. Психология стресса и
эмоционального выгорания: учеб. пособ. для студ. факультета психологии. –
Куйбышев, 2012. – Б. 96.
3.
Selye H. Experimental evidence supporting the conception of «adaptation
energy», – Am. j. physiol.,1938. № 123. – Б. 758–765.
4.
Чирков Ю.Г. Стресс без стресса. – М.: ФиС, 1988. – Б. 176.
