Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Experience in the application of introseous osteosynthesis in
ruptures of distal fiberal syndesmosis ligaments
Iskandar KHODJANOV
1
, Farrukh GAFUROV
2
Republican Specialized Scientific and Practical Medical Center of Traumatology and Orthopedics
Samarkand State Medical Institute
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received June 2021
Received in revised form
20 June 2021
Accepted 25 July 2021
Available online
25 August 2021
Orthopedic traumatologist is damage to the ankle joint,
accounting for up to 20% of injuries to the musculoskeletal
system. The incidence of ankle ligament injuries among people of
working age ranges from 12% to 40%, severe ankle fractures
with damage to the deltoid ligament and rupture of the distal
tibiofibular syndesmosis in 30% of cases end with an
unsatisfactory result. Purpose. Analysis of the results of stable –
functional osteosynthesis in case of ligament rupture of the distal
tibiofibular syndesmosis.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
ankle joint,
tibiofibular syndesmosis,
ankle,
intraosseous fixative.
Болдирлараро дистал синдесмоз бойламининг узилишида
суякичи остеосинтезини қуллаш тажрибаси
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
ошиқ-болдир бўғими,
болдирлараро синдесмос,
тўпиқ,
суякичи фиксатори.
Ошиқ-болдир бўғимининг жарохатлари травматолог-
ортопед амалиётида кўп учрайдиган патологиялардан бири
бўлиб, у таянч-ҳаркат тизимининг 20% ташкил этади.
Мехнатга лаёқатли кишиларда ошиқ-болдир бўғими
бойламларининг жарохатланиши 12% дан 40% гача
учрайди, тўпиқларнинг синиши оқибатида дельтасимон
бойлам ва болдирлараро синдесмоз ажралишининг
30% холларида қониқарсиз натижа кузатилади. Тадқиқот
мақсади. Болдирлараро дистал синдесмоз бойламининг
узилишида турғун-остеосинтез натижаларининг таҳлили.
1
Doctor of Medical Sciences, Professor of the Republican Specialized Scientific and Practical Medical Center of
Traumatology and Orthopedics, Tashkent, Uzbekistan.
2
Assistant of the department of traumatology and orthopedics of
Samarkand State Medical Institute
, Samarkand,
Uzbekistan.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415
124
Опыт применения внутрикостного остеосинтеза при
разрывах связок дистального межберцового синдесмоза
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
голеностопный сустав,
межберцовый синдесмоз,
лодыжка,
внутрикостный фиксатор.
Одной из самых частых патологий в практике врача
травматолога-ортопеда являются повреждения области
голеностопного сустава, составляя до 20 % повреждений
опорно-двигательного аппарата. Частота повреждений
связок голеностопного сустава среди лиц трудоспособного
возраста колеблется от 12% до 40%, тяжелые переломы
лодыжек с повреждением дельтовидной связки и разрывом
дистального межберцового синдесмоза в 30% случаев
заканчиваются
неудовлетворительным
результатом.
Цель. Анализ результатов стабильно – функционального
остеосинтеза
при
разрывах
связок
дистального
межберцового синдесмоза.
ДОЛЗАРБЛИГИ
Травматолог-ортопедларнинг амалиётида энг кўп учрайдиган патологиялардан
бири бу ошиқ-болдир бўғимининг шикастланишдир, бу эса таянч-ҳаракат тизимидаги
шикастланишларнинг 20% гача бўлган қисмини ташкил этади. Меҳнатга лаёқатли
ёшдаги одамлар орасида ошиқ-болдир бўғимининг шикаст-ланиш даражаси 12% дан
40% гача, делтасимон мушак шикастланиши билан болдир суякларининг оғир
синишлари ва дистал болдирлараро синдесмоз ажралиши 30% холларда қониқарсиз
натижалар билан тугайди [1]. Статистик маълумотларга кўра, болдир суякларининг
синишлари йилига ўртача 200 минг аҳолига ўртача 100–120 холатни ташкил этади.
Болдирлараро синдесмоз (БАС) ажралиши билан болдир суякларининг синишлари
меҳнатга лаёқатли аҳолида 54,1 дан 84,6% гача учрайди [1-3]. Бир қатор
муаллифларнинг фикрига кўра, ҳалқанинг икки жойидаги шикастланиши, бу иккала
тўпиқнинг синганлиги ёки битта тўпиқнинг синиши ва бойламлар гуруҳларидан
бирининг узилиши билан ифодаланиши мумкин, бу ҳолат ностабил ва болдир
синишларининг 15% ни ташкил қилади. Юқоридаги олимлар, шунингдек, ушбу гуруҳга,
бойламларнинг шикастланиши тўпиқ синиши билан эквивалент (кўпинча оғирроқ)
эканлигини ҳисобга олган ҳолда, барча икки ва уч тўпиқ синишларини қўшадилар. БАС
ажралиши билан бирга тўпиқ синган беморларни консерватив даволашда қониқарсиз
натижалар 6,6 дан 23,4% гача бўлади. Бунинг сабаби шундаки, тўпиқ бўлакларни қўлда
ёпиқ репозисияси ва уларнинг гипс ёки полимер бинтлар билан ташқи фиксациясидан
сўнг, кўпинча БАС соҳасидаги парчалар силжиши ва болдир суяклар орасидаги диастаз
сақланиб қолади [6, 7]. Маҳаллий ва хорижий муаллифлар БАС ажралиши билан тўпиқ
синишларини жарроҳлик даволашдан сўнг БАС да болдир суяклари ўртасидаги диастаз
ҳолатларини
24-52%
ҳолатларда
бартараф
этишнинг
имкони
бўлмайди,
кузатувларнинг 2,1 дан 20% гача қайта операция зарурати пайдо бўлади. [4, 5]. Ҳозирги
вақтда дистал БАС бойламлари ажралиб кетганда ошиқ-болдир бўғими функциясини
тиклаш учун ташқи фиксация мосламаларидан фаол фойдаланилмоқда, бу эса яхши
натижаларга эришишга имкон беради. Шу билан бирга, суяклараро остеосинтез усули
жароҳатлардан кейин ўтган вақт бўйича маълум бир чекловга эга, у 2 ойдан ошмаган
жароҳатлар учун қўлланилади [2].
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415
125
ТАДҚИҚОТ МАҚСАДИ
Болдирлараро дистал синдесмоз бойламининг узилишида турғун-остеосинтез
натижаларини таҳлил қилиш.
ТАДҚИҚОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА УСУЛЛАРИ
2018 йилдан 2021 йилгача РИТОИАТМ Самарқанд филиалининг ўткир
шикастланишлар оқибатлари бўлимида тўпиқ суяклари синиши ва дистал
болдирлараро синдесмоз бойламлари узилиши билан 83 нафар бемор даволанган,
уларда жарроҳлик муолажаси ўтказилган. Улардан 52 нафари (62,6%) эркак, 31 нафари
(37,4%) аёл. 35 (42,2%) нафар беморда чап томонлама жароҳатлар ва 48 (57,8%)
беморларда ўнг томонлама жароҳатлар аниқланган. Беморлар қуйидаги тадқиқот
усуллари қўлланилди: клиник, рентгено-логик (шу жумладан КТ ва МРТ).
Тўпиқ синганлиги ва болдирлараро синдесмоз бойламининг узилиши турига
қараб, биз ошиқ-болдир бўғими синиғини стабиллигини тиклаш ва болдирлараро
синдесмозни тиклашда дифференциал тактика усулини ўтказдик. Медиалтўпиқ-нинг
остеосинтезида Вебер техникасида винтлар (пластиналар) билан маҳкамлаш
қўлланилди. Ташқи тўпиқнинг синишида металл шуруплар ишлатилди. Олд кичик
болдир-катта болдир бойламининг узилиши (В типидаги синиш) бўлса, бойламнинг
анатомик жойлашуви соҳасида таранглаштирилган симли чок ишлатилди.
Болдирлараро синдесмознинг бойлами узилиши бўлса – суякичи остеосинтези учун
тавсия этилган фиксаторимиз ёрдамида фиксация қилдик (Патент UZFAP 00969,
31.12.2014, Бюл., № 12).
Қурилма қуйидагича ишлатилади. Беморни операция столига елкаси билан
ётқизилади, ўтказувчан “спинал” оғриқсизлантириш остида ошиқ-болдир бўғими
соҳасида юмшоқ тўқималар асосини кичик болдир суягига қаратиб ёйсимон шаклида
кесилади, қаватма-қават тери-тери ости, суякусти пардаси кесилиб кичик болдир
суягининг дистал қисми очилади.
Олдин синдесмоз соҳасида суяк ичига ўрнатиладиган стерженга эга фиксаторни
киритиш учун бурғу билан жой бурғуланади, сўнгра синдесмоз проекциясида
тўпиқнинг метафиз қисмига стерженнинг кесикли қисми ва ўткир бошчаси ўрнатилади,
бу эса стабиллаштиришни яхшилайди, сўнгра кесикли қисмига втулка киритилади ва
гайкалар фиксаторнинг кесикли иккинчи учига киритилган калит ёрдамида буралади
ва фиксаторнинг барқарор фиксациясини ошириш учун мустаҳкамланади. Втулкадаги
кесик суяк бўлакларининг силжишини олдини олади. Суякичи гайкаси учун биринчи
фиксатор махкамланганда суяклар бир-бирига яқинлашади, болдирлараро диастаз
тикланади. Кейин суяк парча-ларини барқарорлаштириш, силжишларни йўқотиш ва
суяк бўлакларини компрес-сияси учун иккинчи гайка буралади. Жароҳат қаватма-қават
тикилади.
НАТИЖАЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАҲЛИЛИ
Даволаш натижаларини таҳлил қилиш клиник ва рентген усуллари ёрдамида
амалга оширилди. Натижалар оғриқ синдромининг кучайишига, ошиқ-болдир
бўғимдаги ҳаракатланиш амплитудасига, бўғимнинг холатига ва кундалик ҳаёт
фаолияти даражасига қараб баҳоланди. Ушбу ўлчов бўйича максимал балл (100) соғлом
ошиқ-болдир бўғимига тўғри келади. 6-12 ойдан сўнг (>70 балл) яхши ва аъло
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415
126
натижалар 56 беморда олинди, бу 57,4% ни ташкил этди, қониқарли натижалар (50-69
балл) 26 (31,3%) беморда кузатилди.
Суякичи остеосинтези учун ўзини фиксацияловчи ва ўзиникомпрессияловчи
фиксаторлардан фойдаланиш мақбулдир. Ўзини компрессияловчи фиксатор суякда
ўзини ўзи мустаҳкамлайди, операция давомида эришилган суяк бўлакларининг
суякичи холатини улар бирлашгунча ушлаб туради. Суякичи фиксаторидан
фойдаланиш бўғимдаги ҳаракатлар пайтида физиологик зарурий ҳаракатчанликни
таъминлашга имкон беради (ташқарига 1,5±0,2 мм, орқага 2,0±0,2 мм), асосан ёрилган
болдирлараро бойламларнинг ўрнини босади.
Шундай қилиб, суяк бўлаклари ва болдирлараро синдесмозни фиксация
қилишнинг турли хил усулларини таққослаш таҳлили натижасида ўзи тортилувчи
фиксатор ёрдамида таранг тортилган ўзини компрессияловчи суякичи остео-синтези
самарадорлиги остеосинтезнинг стандарт усулларидан (М.Е. Мюллер ва бошқалар) кам
эмаслиги ва функцияни тиклаш жиҳатидан улардан устунлиги аниқланди.
ХУЛОСА
Суяк остеосинтези учун фиксатор ёрдамида дистал болдирлараро синдесмозни
даволаш ошиқ-болдир бўғими функциясини тикланишини ва беморларнинг иш
жойига, шу жумладан жисмоний меҳнатга қайтиши билан шикастланган оёқнинг таянч
қобилиятини тикланишини таъминлайди. Фиксатордан фойдаланиш операция
давомида синдесмоз ажралишини бартараф қилиши жараёнини бошқаришга имкон
беради, рецидивлар пайдо бўлишининг олдини олади ва операция қилинган оёқнинг
эрта функционал тикланишини таъминлайди.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Михайлов С.В., Хоминец В.В., Шакун Д.А., Щукин А.В., Фищс И.В., Комаров А.В.
Хирургическое лечение несостоятельности дистального межберцового синдесмоза
после перелома лодыжек. Вестник современной клинической медицины. 2019. – Том 12,
вып. 3. 78–82.
2.
Панков И.О.,
Салихов Р.З.,
Нагматуллин В.Р.
Современные
методы
хирургического лечения неустраненных разрывов связок дистального межберцового
сочленения. Практическая медицина 4(80) 2014 г. / том 2. 100–103.
3.
Фомин Н.Ф.,
Овденко А.Г.,
Наджафов Р.А.О.,
Богданов А.Н.
Особенности
повреждения дистального межберцового синдесмоза у больных с пронационными
переломами голеностопного сустава // Травматология и ортопедия России. 2010. –
№ 2. – С. 22–26.
4.
Хоминец В.В. Переломы дистального отдела костей голени (механизм,
диагностика, принципы консервативного и оперативного лечения) / В.В. Хоминец,
С.В. Михайлов, В.М. Шаповалов. – 2-е изд. – СПб.: Синтез Бук, 2016. – С. 168.
5.
Outcome after unstable ankle fracture: effect of Syndesmosis stabilization /
K.A. Egol B., Pahk M. Walsh [et al.] // J. Orthop. Trauma. – 2010. – Vol. 24 (1). – P. 7–11.
6.
Pelton K., Thordarson D.B., Barnwell J. Open versus closed treatment of the fibula in
Maissoneuve injuries // Foot Ankle Int. 2010. V. 31. – P. 604–608.
7.
Swords M.P. Late treatment of syndesmotic injuries / M.P. Swords, A.K. Sands,
J.R. Shank // Foot Ankle Clin. – 2017. – Vol. 22 (1). – PP. 65–75.
