Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Problems and prospects of the introduction of blockchain
technology in the security of electronic document circulation
systems
Rustam ZULFIQAROV
1
, Odiljon ORINKULOV
2
Tashkent University of Information Technologies named after Muhammad al-Khwarizmi
Academy of Mia of the Republic of Uzbekistan
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received July 2021
Received in revised form
20 July 2021
Accepted 15 August 2021
Available online
15 September 2021
Blockchain technology is many-sided, today it is used not only
for creation and turnover of cryptocurrency. Authors described
the mechanism of functioning of technology as the decentralized
system. But at the same time the functionality of blockchain from
the point of view of money turnover is disclosed. An analogy to
document flow is drawn and potential ways of use of technology
are offered. The existing international and domestic experience
of use of blockchain for the purpose of a business process
optimization is considered. The example of optimized business
process which will allow to increase considerably quality and
speed of customer service of bank in the retail sales channel is
given. The largest finance companies of Russia found application
for blockchain for implementation of so-called “smart contracts”
when two companies can be quiet for safety of themade
transactions. The main stages of the transaction arranged in a
transaction type based on smart contracts in the Ethereum
system are described. In article the document flow methods
functioning at this stage of technology and economic
development in bank are considered: their shortcomings are
revealed. Based on the materials stating the existing experience
of use of blockchain technology in the sphere of trade by means
of the empirical analysis potential opportunities and restraining
factors of its use in the bank sphere are determined.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
blockchain,
document circulation,
banking system,
letter of credit,
electronic digital signature.
1
independent researcher, Tashkent University of Information Technologies named after Muhammad al-Khwarizmi,
Tashkent, Uzbekistan.
E-mail: zulfiqorov2012@mail.ru.
2
senior specialist-engineer, Department of information technologies and education digitization, Academy of MIA of
the Republic of Uzbekistan, Tashkent, Uzbekistan.
E-mail: ourinkulov@gmail.com.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
394
Электрон хужжат айланиш тизимларининг хавфсизлигини
таминлашда blockchain технологиясини жорий қилиш
муаммолари ва истиқболлари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
blokchain,
хужжат айланиш,
банк тизими,
аккредитив,
электрон рақамли имзо.
Blockchain бу кўп қиррали технология ҳисобланади,
бугунги кунда ушбу технология нафақат криптовалюта-
нинг яратилиши ва муомаласи учун балки ахборот хавфсиз-
лигининг бошқа жабхаларида хам кенг қўллаш имконияти
мавжуд. Ушбу технология функционал механи-змига кўра
марказлашмаган тизим ҳисобланади. Чет элнинг йирик
молиявий компаниялари “ақлли контракт” тизимларида
blockchain технологияларидан фойдаланган холда ўтказма-
ларни амалга оширганда ўтказма хавфсизлигидан хавотир
олишмайди. Ушбу битимларнинг асосий босқичлари
Ethereum тизимидаги ақлли шартномаларга асосланган
битимлар шаклида амалга оширилади. Савдо оламида
blockchain технологиясини ишлатишнинг мавжуд тажриба-
сини тавсифловчи материаллардан хамда эмпирик тахлил-
дан фойдаланган холда банк тизимида дуч келувчи
тўсиқлар факторини аниқлашда фойдаланилади. Бу
мақолада банк тизимидаги хужжат айланиш тизимлари-
нинг технологик ва иқтисодий ўсиш босқичларидаги
аниқланган камчиликлари кўриб чиқилган.
Проблемы и перспективы внедрения технологии blockchain в
обеспечение
безопасности
систем
электронного
документооборота
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
blokchain,
документооборот,
банковская система,
аккредитив,
электронная цифровая
подпись.
Blockchain
считается
универсальной
технологией,
сегодня эта технология доступна не только для создания и
обращения криптовалют, но и для широкого применения в
других
узлах
информационной
безопасности.
Эта
технология представляет собой децентрализованную
систему в соответствии с ее функциональностью. Крупные
финансовые компании за рубежом не беспокоятся о
безопасности переводов при осуществлении переводов с
использованием blockchain – технологий в своих системах
«смарт – контрактов». Основные этапы этих транзакций
осуществляются в форме транзакций на основе смарт-
контрактов в системе Ethereum. В мире коммерции
материалы, описывающие текущий опыт использования
технологии blockchain, используются для выявления
препятствий, возникающих в банковской системе, при
использовании эмпирического анализа. В данной статье
рассматриваются
выявленные
недостатки
систем
документооборота в банковской системе на этапах
технологического и экономического роста.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
395
Банк тизимларида blockchainга асосланган электрон хужжат айланиш тизим-
ларини жорий этиш муаммоси дунёнинг кўплаб фан вакилларининг асарларида ўз
аксини топиб келмоқда. Қуйидаги олимларнинг асарларини мисол сифатида кўрса-
тишимиз мумкин: Волосович С.В., Гончаренко Т.В., Журавлева Н.В., Круглов А.К., ва
бошқалар. Ушбу шахслар молия секторидаги технологик янгиликлардан фойда-
ланиш муаммолари ва истиқболларини, корхоналар ва кредит ташкилотларининг
иш оқимини модернизация қилишнинг асосий жихатларини ўрганиб чиқишди.
Бироқ иқтисодий фаннинг бу сохасида жуда кўп назарий ва амалий масалалар
мавжуд, уларнинг бир нечтаси ушбу мақолада мухокама қилинади. Blockchain
технологияси ёки рус тилида таржима қилинган (занжир блоклари) – сақлаш
қурилмаларида умумий бўлмаган, тарқатилган маълумотлар базаси серверлари
ҳисобланади. Бу база тобора кўпайиб бораётган блоклардан иборат тартибли
ёзувлар кетма кетлигидир. Ҳар бир ёзувда олдинги блокга ҳавола ва яратилиш
вақти ҳақида маълумотлар мавжуд (1-расм).
1-расм. Blockchain серверларининг визуал кўриниши.
Марказлашмаган серверларнинг тақдим этаётган вақт меткалари ва фойда-
ланувчилараро тармоқ ҳақидаги маълумотлар ёрдамида blockchain технологияси
хавфсизлиги таъминланади. Натижада автоном тарзда ишлайдиган ва бошқарила-
диган ягона марказлашмаган маълумотлар базаси шаклланади. Ушбу блоклар
занжири манба шахсини аутентификация ва идентификация қилиш жараёнини
бошқариш, ҳодисалар ва жараёнларни рўйхатга олишда жуда қулай ҳисобланади.
Технологиянинг табиати шундаки на блокдаги маълумотлар, на вақт меткаси ва
уланишни таҳрирлаб бўлмайди. Ушбу холат маълумотларни сохталаштириш
имкониятини бутунлай истисно қилади.
Дастлаб blockchain технологияси маблағларни (криптовалюта) фойдаланув-
чилар ўртасида алмашишда классик молиявий ташкилотлар(банк) билан алоқадан
қочиш мақсадида ўйлаб топилган. Блокларни калит ёрдамида шифрлаш:битимни
рўйхатга олиш, шартнома тузиш, қатнашчи битимини бутунлигини тасдиқлаш
жараёнларини ва пул маблағларини хавфсиз алмашишни таминлайди. Юқоридаги
функциялар нафақат криптовалютани алмашишда балки молиявий, бошқарув ва
технологик жараёнлар хавфсизлигини таъминлашда хам фойдали ҳисобланади.
Blockchainнинг ушбу функцияси ҳар қандай рақамли маълумотларни, шу жумладан
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
396
комютерлар кодларини сақлаш имкониятини беради. Ушбу код қисмини бажариш
учун фақат иккала шартнома тузувчи хам ўз калитларини киритганда шартнома
тузишга рози бўлади. Ушбу код ташқи оқимлардан маълумот олиши мумкин ва
маълум шартлар бажарилганда автоматик равишда шартнома тузади. Ушбу
механизм “ақлли шартнома” деб номланади ва бу механизмни амалиётда қўллаш
имкониятлари деярли чексиз.
1-жадвал
Электрон хужжат айланишнингзамонавий усулларининг камчиликлари
Хужжат айланиш тизими
Камчиликлари
Классик
Юқори нарх ва ишлаб чиқариш тзлиги пастлиги, опера-
цияни бажариш учун учинчи томоннинг ёрдамига таёнилади.
Электрон почта
Фақат маълум бир шартни бажариш учун олдиндан
келишишни таъминлайди, чунки келажакда иккала томон хам
тасдиқлаган хужжат қоғозга ўтказилиши ва классик кўри-
нишда тасдиқланиши ёки ЭРИ ёрдамида тасдиқланиши лозим.
Булутли сақлаш
Ишончсизлиги. Марказлаштирилган серверга эга бўлиш
уни хавфли қилади ва тизим хатолари, хакерлик хужумларига
беқарор.
Иқтисодиёт ривожланишининг ҳозирги босқичида Blockchainдан фойда-
ланиш мижозлар билан тез ва хавфсиз ҳужжат айланишини амалга ошириш нуқтаи
назаридан жуда ҳам қизиқ ҳисобланади. Бугунги кунда иккала фойдаланувчи
ўртасида электрон хужжат айланишининг уч хил усули мавжуд:
Классик (қоғоз ёрдамида узатиш);
Электрон почта ёрдамида;
Булутли сақлаш технологияси ёрдамида.
Барча тақдим этилган усулларнинг ўз камчиликлари мавжуд (1-расм).
2016 йилдан бошлаб кўплаб букмекерлик ва авиакомпаниялар blockchain
технологиясидан фойдалана бошлади. Бунга Британиянинг Citizen Ticket мисол
бўла олади, ушбу компания Ethereum Classic blokchainига асосланган BitTicket
чипталарини сотиш тизимини ишга туширди. Ушбу тизимнинг асосий мақсади
харидор сотувчидан тўғридан тўғри сотиш ва сотиб олишни таъминлашдан
иборатдир, бунда учинчи шахс аралашуви керак бўлмайди ва сотувчи ва харидор-
нинг ортиқча харажатлари қисқартирилади. “Ақлли шартномалар” ташкилотчи
компания ва Citizen Ticket ўртасида тузилади, марказлашмаган тармоқ фойдаланув-
чиларини тўғри идентификациялашни ва ўзгартириб бўлмайдиган битимларни
амалга оширишни таъминлайди. Бундай шартнома сотувчи учун хам қулай
ҳисобланади(у ишлаб чиқарган маҳсулот харидорга етиб боргунича нархи ошиб
кетмайди). Blokchain технологияси чет эл банкларида қўлланилди ва хозирги
кундахам ривожланиб келмоқда. Ушбу технология банкларда транзакцияларни
14 кундан 23 сониягача қисқартирди. Битимга учинчи шахсларнинг иштирокини
минималлаштиради ва хавфни бартараф этади, иштирокчилардан бирининг
шартнома шартларини бажармаслиги блок хосилмаслигига олиб келади натижада
блок қайта кўриб чиқилади ёки ўчириб ташланади. Хозирги вақтда бир қанча
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
397
тижорат банклари ушбу технологиядан фойдаланиб келади, улар контрагентлари
билан алоқани ушбу технология ёрдамида ташкиллаштиради. Бу технология банк
сохасида бир вақтнинг ўзида иккита муаммони хал этади: иккита контрагент
ўртасидаги ишончни таъминлаш ва ўтказмалар тезлигини тахминлаш муаммоси.
Хар бир банк ўз мижозларининг хавфсизлиги ва хизматлардан қониқишидан
манфаатдор, шунинг учун иқтисодий ривожланишнинг замонавий босқичи барча
технологик ютуқларга ўз вақтида жавоб бериши жуда мухим ҳисобланади. Агар
иложи бўлса мижознинг кутиш вақтини 23 сониягача қисқартириш лозим. Банк
томонидан blokchainдан фойдаланиш нафақат йирик мижозлар ва контрагентлар
билан хамкорлик қилишда балки ички хужжат айланиш тизимларида ва чакана
савдо канали айланмасида фойдаланиш имкони мавжуд. Хозирги кундахам қоғозга
асосланган ҳужжат айланиш тизимлари банкларнинг кундалик иш жараёнида
муҳим рўл ўйнайди.Келинг оддий бир мисолни олайлик. Мижоз банк филиалига
истемол кредити олиш учун ташриф буюрди. Биринчидан, у бир қатор саволларга
жавоб бериши керак бўлади, гарчи у узоқ вақтдан бери банк мижози бўлган бўлсада
анкетани тўлдириши лозим. Катта эхтимол билан олдин ушбу анкетани тўлдирган
бўлади. Кейин мижозанкетанинг қоғоз шаклига имзо чекади. Ариза қабул қилган
менежер сўровномани кейинги қадамга ўтказади (бу турли йўллар билан амалга
оширилиши мумкин) шундан сўнг ариза банк томонидан кўриб чиқилади. Бу
жараёнлар кўп вақт ва мехнат талаб қилади. Blockchainтехнологиясининг кенг
жорий қилинмаётганлигининг сабаби ушбу тизим тўғрисидаги қонун хужжат-
ларининг номукаммаллиги ҳисобланади. Хужжатни марказлашмаган тармоқга
юклаш учун, қонуний кучга эга бўлиши учун ўзининг ЭРИ сига эга бўлиши керак.
“Ақлли шартномал” ҳақида гап кетганида улар иккита ЭРИ га эга бўлиши лозим.
Шундай қилиб blockchain технологияси, яни унинг “ақлли шартномалари”
нафақат банк операциялари вақтини сезиларли даражада қисқартиришга, балки
ташқи ва ички иш оқимининг самарадолигини оширишга ҳам имкон беради. Лекин
банк секторида ушбу технологияни қўллаш чегараларини кенгайтириш учун
зарурий электрон ҳужжат айланиши ва интернетда ҳужжат айланиши соҳасидаги
қонунчилик базасини рақамли иқтисодиёт эҳтиёжларини ҳисобга олган ҳолда
янгилаш зарур.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Абдрахманов А.Л. Криптовалюта как альтернативная денежная система /
А.Л. Абдрахманов // ВЭПС. – 2017. – №3. – С. 67–71.
2.
Буторин В.Е. Автоматизированные банковские системы оценки рисков
призаключении потребительского кредитного договора: правовой аспект /
В.Е. Буторин // Вестник БГУ. – 2013. – №2. – С. 228–230.
3.
Волосович С.В. Доминанты технологических инноваций в финансовой
сфере С.В. Волосович // Экономический вестник университета. Сборник
научныхтрудов ученых и аспирантов. – 2017. – №33-1. – С. 15–22.
4.
Гончаренко Т.В. Развитие российской банковской системы в условиях
транспарентности экономических процессов / Т.В. Гончаренко // Научные
ведомости Белгородского государственного университета. Серия: Экономика.
Информатика. – 2014. – №8-1 (179) – С. 31-35.
5.
Журавлева Н.В. Операции swift на рынке банковских услуг / Н.В. Журавлева
// Сервис +. – 2011. – №1. – С. 100–107.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
398
6.
Журило П.И. Криптознаки и их будущее в российской федерации /
П.И. Журило // Вестник экономической безопасности. – 2017. – №3. – С. 198–200.
7.
Круглов А.К.
Комплексная
автоматизация
документооборота
на
предприятии /А.К. Круглов // Известия ВолгГТУ. – 2008. – №4. – С. 83–86.
8.
Логвинская Н.М. Экономическое содержание и особенности составления
учетной политики коммерческого банка / Н.М. Логвинская // Вестник ОрелГАУ. –
2012. – №3. – С. 116–120.
9.
Мазур Л.В. Трансформация банковских услуг как фактор адаптации к
меняющимся условиям / Л. В. Мазур // Синергия. – 2017. – №3. – С. 63–71.
10.
Парасоцкая Н.Н. Документооборот в учете безналичных денежных средств
/ Н.Н. Парасоцкая // Бухгалтерский учет.
