Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Medical and social characteristics of sick children and their
families
Guli SHAIKHOVA,
1
Laziz AZIMOV
2
, Shahzoda ZOKIRKHONOVA
3
Tashkent Medical Academy
Tashkent Dental Institute
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received July 2021
Received in revised form
20 July 2021
Accepted 15 August 2021
Available online
15 September 2021
Using the questionnaire card, the social conditions of children
suffering from tuberculosis were studied, and it was revealed
that 92% are socially with a large proportion of people with
difficult living conditions, a low level of education, malnutrition
and low health literacy on tuberculosis.
Research methods. In the process of work, a complex of
methods was used depending on the tasks set: the method of
questioning, medical and sociological research, hygienic, medical
and statistical, clinical.
Purpose of the study. Study of medical and social
characteristics of children suffering from tuberculosis.
Research results: the study of the influence of social factors on
the quality of life of various groups of the population showed that
persons suffering from tuberculosis differed from the opposite
group: 92.0% are socially unprotected segments of the
population with a monthly income lower than the national
average subsistence minimum by almost 10 times, unemployed,
pensioners and workers with a lower income per family member,
a low level of education (67%).
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
morbidity,
medical and social factors.
1
Professor, Doctor of Medicine, Department of Hygiene children, teenager and Nutrition hygiene Tashkent Medical
Academy, Tashkent, Uzbekistan.
E-mail: guli.shayhova@gmail.com.
2
Independent applicant for the Department of Hygiene children, teenager and Nutrition hygiene Tashkent Medical
Academy, Tashkent, Uzbekistan.
3
Associate Professor at the Department of Pediatric Dentistry Tashkent Dental Institute, Tashkent, Uzbekistan.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
558
Сурункали сил касаллиги билан оғриган болалар
оиласининг тиббий-ижтимоий тавсифи
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
касалланиш,
тиббий ва ижтимоий
омиллар.
Анкета картаси ёрдамида сил касаллиги билан оғриган
болаларнинг ижтимоий шароитлари ўрганилди, шу билан
бирга 92 фоизи ижтимоий аҳволда, уларнинг кўп қисми
яшаш шароитлари оғир, таълим даражаси паст, тўйиб
овқатланмаган ва сил касаллиги бўйича саводхонлиги
пастлиги қайд этилди.
Тадқиқот усуллари. Иш жараёнида қўйилган вазифа-
ларга қараб методлар мажмуасидан фойдаланилди: анкета
методи, тиббий-социологик тадқиқот, гигиеник, тиббий-
статистик, клиник.
Тадқиқотнинг мақсади. Сил касаллигига чалинган
болаларнинг тиббий-ижтимоий хусусиятларини ўрганиш.
Тадқиқот натижалари: сўровнома харитасидан фойда-
ланиб, сил касаллигига чалинган болаларнинг ижтимоий
шароитлари ўрганилди, бунда 92% ижтимоий жиҳатдан
оғир турмуш шароити, таълим даражаси пастлиги, тўйиб
овқатланмаслик ва силга қарши масалалар бўйича
санитария саводхонлиги пастлиги билан боғлиқ эканлиги
маълум бўлди.
Медико-социальная характеристика заболевших детей и их
семей
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
заболеваемость,
медико-социальные
факторы.
С помощью карты анкеты изучены социальные условия у
детей, страдающих туберкулезом, при этом было выявлено,
что 92% – это социально с большой долей лица с тяжелыми
бытовыми условиями, низким уровнем образования,
неполноценным
питанием
и
низкой
санитарной
грамотность по вопросам туберкулеза.
Методы исследования. В процессе работы использованы
комплекс методов в зависимости от поставленных задач: метод
анкетирования,
медико-социологические
исследования,
гигиенические, медико-статистические, клинические.
Цель исследования. Изучение медико – социальной
характеристики детей, страдающих туберкулезом.
Результаты исследований: С помощью карты анкеты
изучены социальные условия у детей, страдающих
туберкулезом, при этом было выявлено, что 92 % – это
социально с большой долей лица с тяжелыми бытовыми
условиями, низким уровнем образования, неполноценным
питанием и низкой санитарной грамотьность по вопросам
туберкулеза.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
559
КИРИШ ҚИСМИ
Тошкент вилояти соғлиқни сақлаш тизимининг бутун тарихи давомида
болалар ахолисини сил билан касалланишининг энг паст кўрсаткичлари 1991–
1992 йилларда 100 минг ахолига 5,6-6,0ни ташкил этиш билан қайд этилган. Бироқ
1993 йилда касалланиш кескин ўсди –ўсиш суръати 195%ни ташкил этди.
Кейинчалик, 1994-1995 йиллардаги бир қадар пасайишдан сўнг, ўсиш тенденцияси
давом этди. 1991-1999 йиллар давомида кўрсаткичларни ўсиш суръати 512,5% ни
ташкил этиб, 1999 йилларда – 100 минг ахолига нисбатан ўхшаши йўқ бўлган энг
юқори кўрсаткич – 34,3 ни ташкил этди. 2000 йилда касалланиш пасайди, бироқ
пасайишни суръати сезиларсиз -12,8% бўлди. 2000 йилдан бошлаб, касалланиш
кўрсаткичи етарли даражада юқорилигича қолиб, доимий равишда 100 000 ахолига
нисбатан 24,4-30,0 чегарасида ўзгариб турди [1, 2, 3, 24].
Ҳозирги вақтда Тошкент вилояти болалардаги сил касаллиги бўйича ноқулай
эпидемиологик вазиятли минтақага киради. 2006–2008 йиллардаги касалланиш-
нинг ўртача кўрсаткичи 100 минг ахолига 29,1%ни ташкил этди, бу мамлакат
бўйича ўртача кўрсаткичдан 1,6-1,8 мартага юқоридир. 2008 йилда МБТ болаларини
бирламчи юқтириши эса -32,7%ни ташкил этди, шунингдек бу ҳам Ўзбекистон
Республикаси бўйича ўртача кўрсаткичлардан юқори бўлди. Болалардаги сил билан
касалланиш вилоят ҳудуди бўйича нотекис тақсимланган. (13,14).
Касалланиш тузилмасида сезиларли даражадги ажралиш билан инфиль-
трация ва зичлашиш фазасидаги кўкрак қафаси ичи лимфатик тугунларининг сили
устунликка эга, унинг улушига эса барча холатларнинг 62,3%и тўғри келади. Сўнгги
йилларда 0-14 ёшли болалар ўртасида сил микобактерияларини ажратувчи
беморлар аниқланмади, 15-17 ёшли болалар ўртасида эса улар барча беморларнинг
17,3%ини ташкил этди. 2006-2008 йилларда вилоятнинг болалар ахолисида сил
билан касалланишни ўртача даражаси 100 минг ахолига 33,9%ни ташкил этди, бу
Ўзбекистон Республикаси бўйича ўртача 1,5 марта юқоридир. 1985–1990 йиллар
даврида кўрсаткичларни аста секин пасайиш тенденцияси ўз ўрнига эга бўлди,
пасайиш суръати -2,3–11,4% чегарасида ўзгариб турди, 1991–1992 йилларда
оғриқлилик 1,7 мартага пасайди ва ўрганилган даврда 100 минг ахолига нисбатан
энг кичик -12,5–12,6 га етди. Бироқ 1993 йилдаёқ у 2 мартадн кўпроққа ошди (ўсиш
суръати 100,8%ни ташкил этди) ва 1999 йилгача ўсишнинг турли суръатларида
давом этди. 1999 йилда кузатишлар даври мобойнидаги энг юқори кўрсаткичлар –
100 минг ахолига нисбатан 72,2 га етганлиги қайд этилди. 2000 йилдан бошлаб унча
катта бўлмаган (2000–2003 йиллар) оғриқлиликни янада аҳамиятли пасайиши
қайд этилиши кузатилди, аммо 2006–2007 йилларда кўрсаткичлар яна ошиб, 1995–
1996 йиллардаги кўрсаткичларга етиб олди. 2008 йилда оғриқлилик яна пасайди,
аммо пасайиш суръати унча катта эмас – бор йўғи 18,4%ни ташкил этди. ( 21,24 ).
2002 йилдан бошлаб бирламчи ногиронлик кўрсаткичини сезиларли ўсиш
тенденцияси қайд этилиб, 2002 йилда ўсиш суръати 178,9% нит ташкил этди.
2004 йилда бирламчи ногиронлик даражаси деярли 2000 йил даражасигача
пасайди. Сўнгра 2007 йилгача кузатишларнинг бутун даври мобойнида 100 минг
ахолига нисбтан энг юқори даражагача етиб – 11,5%га эришди ҳамда оғишмай
ўсишда давом этди. 2008 йилда бирламчи ногиронлик даражаси пасайди, бироқ
пасайиш суръати бор йўғи 36,5%ни ташкил этди, 2008 йилдаги кўрсаткичлар
2001 йилдаги кўрсаткичлардан 3,8 мартага ошди ва жуда юқорилигича қолди.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
560
2008 йилдаги умумий ногиронлик даражаси 2001 йилдаги кўрсаткичлардан
4,5 мартага ошди. Сезиларли узилишлар билан бирламчи ва умумий ногиронлик
тузилмасида инфильтратив сил етакчиликка эга, унинг улушига бирламчи
ногиронликнинг 57,7%, умумийнинг -41,3% тўғри келади. Сил оқибатида болалар
ахолиси ногиронлигининг энг мухим сабаби бўлиб, фон касалликлар ҳисобланади.
2007-2008 йилларда 64,3% ногирон болалар йўлдош касалликларга эга бўлдилар,
бунда 43,2% болаларда 2-3 йўлдош касалликлар ташхисланди [9, 14, 24].
Тадқиқотнинг мақсади: сурункали сил касаллиги билан оғриган болалар ва
уларнинг оиласининг тиббий-ижтимой тавсифи.
Тадқиқотнинг усуллари: аналитик, клиник, сўровнома, тиббий-ижтимоий
тадқиқотлар, ҳисоб-китоб ва статистик таҳлил усуллари қўлланилган.
Тадқиқот объекти. Тошкент шаҳри ва Тошкент вилоятида жойлашган
Зангиота тумани болалар сил касалликлар даволаш сиҳатгоҳида тарбияланувчи
мактабгача ёшдаги 3-7 ёшли 670 (436та ўғил бола ва 234 та қиз бола) болалар
олинди.
Тадқиқотнинг асосий мазмуни
Тошкент шаҳри ва Тошкент вилояти болалари орасидан ўпка сили билан
касалланган 3 ёшдан 7 ёшгача бўлган болалар ва уларнинг оила аъзолари орасида
ўтказилган анкета сўров натижаларига кўра, 67,0% қишлоқ аҳолиси, 33,0% шаҳар
аҳолиси болаларига тўғри келади.
Болаларнинг жинси бўйича таҳлили шуни кўрсатдики, 69,5%, ўғил болалар
30,5% қиз болалар ташкил қилди. 94,5%ида сил микобактериялари аниқланган.
(1-расм).
1-Расм. Беморларнинг яшаш жойи ва жинси бўйича тақсимланиши
Касалликнинг давомийлигига кўра, биринчи марта аниқланганлар
75,1%, силнинг сурункали формалари – 16,8%, касалликнинг рецидиви – 8,2%.
33
67
шаҳар
қишлоқ
69
31
ўғил
болалар
қиз болалар
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
561
Беморларнинг касаллик давомийлигига кўра тақсимланиши
Эпидемиологик тадқиқотларда сил инфекциясининг тарқалишида инсон-
нинг инфекцияга чалинувчанлиги (иммунитети) муҳим ахамиятга эга. Жумладан,
сил инфекцияга чалинувчанлик инсоннинг ёшига, жинсига, иммунитети, хамрох
касалликларга боғлиқ. [16, 17].
Сил билан зарарланиш айниқса, эрта болалик ёшида (1 ёшгача ва 1 ёшдан
5 ёшгача) хавфли хисобланади. Бу даврда иммунитет тизими хали етарли даражада
ривожланмаган [5, 6, 18].
Наслий мойиллик ёки сил инфекциясига мойиллик юқори бўлган
организмларда касаллик ривожланишининг хавфи юқоридир. (12 ).
Ёш катталашиб бориши билан иммун тизим ривожланиб боради, организм-
нинг силга чидамлилиги ҳам ортиб боради, лекин касалликларга чалинишда
турмуш тарзи омилларининг аҳамияти ҳам жуда мухимдир. Етарлича овқатлан-
маслик, тез тез касалликларга чалиниш, асаб рухий зўриқишлар (стресслар) шулар
жумласидандир [10, 12, 15].
Ўрганилган анкета маълумотлари ёрдамида аниқланган бемор болалар
оиласидаги болаларнинг ўртача сони 2,28 ни ташкил этди, битта болали оилалар
улуши 21,4%, иккитали – 55,5%, учта – 10,7%, тўртта ва ундан кўп бўлган болалилар
эса – 12,4%ни ташкил этди. Шундай қилиб кўп болалали оилалар улушига
23,1% тўғри келди. Бемор болаларнинг фақат 78,8% қисми тўлақонли оилада
истиқомат қилади ва тарбияланади, бу вақтда 12,8%-отасиз, фақат онаси томони-
дан тарбияланади, 3,5% болалар бувиси ва буваси ёки улардан бири билан
истиқомат қилади, 1,2% опа-синглиси ва ака-укаси билан истиқомат қилади, 1% эса
бошқалар томонидан (васийлар, оталиқққа олганлар, яқин қариндошлари билан
истиқомат қилади).
Касалликка чалинган болаларнинг ота-оналарнинг аксариятини маълумот-
лилик даражаси жуда паст: 58,2% оналар ва 51,0% оталар ҳатто ўрта махсус
маълумотга ҳам эга эмаслар ва фақат 22,0% оналар ва 21,5% оталар олий ёки
тугалланмаган олий маълумотга эгалар. Бемор болалар оналарининг кўпчилиги уй
бекаси (37,1%), хизматчи (21,4%), ишбилармонлик билан шуғулланганлар (17,6%),
ёҳуд ўз мутахассислиги бўлмаган (24,9%) иш билан машғулдирлар. Оталарнинг
ижтимоий ҳолати оналарнинг ижтимоий холатидан сезиларли фарқ қилади: улар
орасида аксарият қисмини хизматчилар (27,2%), ҳарбий хизматчилар (26,4%) ва
ишсизлар (12,0%) ташкил этади. 4,8% оналар ва 5,6% оталар илгари судланга-
75
16,8
8,2
биринчи марта
касалланганлар
силнинг сурункали
формаси
касалликнинг
рецидиви
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
562
нлардир. Анкета сўровнома натижалари кўрсатдики, 15,6% оналар ва 62,2% оталар
тамаки чекади, бунда 8,8% респондентлар, яъни мактаб ёшидаги болаларнинг
13,8% ота-оналари болалар бўладиган хоналарда чекадилар.
Касал бўлган болаларнинг 21,4% оилаларида спиртли ичимликларни
мунтазам равишда истеъмол қиладилар, 14,0% оталар ва 3,9% оналар боланинг
касал бўлган вақтида ёки ундан олдин спиртли ичимликларни истеъмол қилганлар.
14,5% респондентлар оиланинг ички муҳитини бефарқлик каби, 6,2% – жуда таранг,
низоли сифатида баҳолайдилар. Бемор бўлган болаларни аксарият оилаларини
моддий холати паст, ҳатто жуда паст (41,0%), фақат 21,1% эса яхши моддий
таъминотга эга бўлади. Фақат 24,1% оилалар 1 оила аъзосига 6 м
2
дан ортиқ
алохида яшаш майдонига ва барча коммунал қулайликларга эга бўлган турар жой
майдонига эга, 34,7% бемор болалар маҳаллаларда (ховлили уй), кўп қаватли уй
хонадонида истиқомат қиладилар, 5,6% ижара уйларида яшайдилар.
26,3% оилаларда болалар учун алоҳида хона ажратиш имконияти мавжуд,
бироқ 33,2% оилаларнинг болаларига умумий хонадан фақат бурчак ажратилган,
12,4% бемор болалар учун ҳеч қандай алохида шароитлар яратилмаган.
Умуман олганда фақат 59,2% респондентлар ўз оиласи шароитини осойишта
сифатида баҳолаган бўлса, бу вақтда 34,0% - бола саломатлиги учун алохида ҳавф
омилларини мавжудлигини кўрсатдилар, 6,8% ўз оиласини нохуш, осойишта
бўлмаганлар қаторига киритган.
Ёпиқ муассаса тарбияланувчилари кўпинча овқатланишнинг ёмонлиги
(50,4%) ва тоза ҳавода кам бўлишни (49,2%) кўрсатдилар. Бундан ташқари, 12,9%
жисмоний фаоллик пастлиги ва қўшимча машғулотларни узоқ вақт давом этишини,
14,9% – уйқуни етишмаслигини кўрсатдилар.
Жисмоний фаолликнинг пастлигини 14,9% уйқуни етишмаслигини – 5,8%,
компьютер олдида узоқ ўтиришни – 0,8% ота-оналар қайд этдилар. Мактаб
ўқувчиларининг 4,1% доимий бўлмаган, ёмон оқатланишни кўрсатдилар, бунда
ота-оналарнинг фикрича 19,0% болалар ёмон ёки жуда ёмон овқатланганлар. Ота-
оналар ва болаларнинг ўзлари томонидан ҳавф омилларини қиёсий баҳолаш
қиёсий ёндошувини талаб этади.
Шу билан бир вақтда бир қатор субъектив омилларга болалар ва ота-оналари-
нинг муносабати турлича: демак, масалан, болалар учун қўшимча машғулотлар
жуда узоқ этаётгандек қабул қилиниши мумкин, ота-оналар учун – бу меъёрдек,
бола унга уйқу етишмаётгандек, кам ухлаётгандек ҳисоблаш мумкин, ота-оналар
эса ўзини уйқу вақтини боланинг уйқу вақти билан солиштириб, у учун ажратилаёт-
гандек уйқу соатларини етарли деб таҳмин қилинади. Равшанки, ушбу омилларни,
саломатликка таъсирини баҳолашдаги мазкур холатда боларнинг ўзларини
субъектив хисларини ҳисобга олиш керак. Алохида ҳавф омиллари бўйича ота-
оналар одатда кам маълумотга эга бўлиши мумкин. Ўз оиласида истиқомат қилувчи
мактаб ўқувчиларининг фақат 9,4% ва ёпиқ муассасаларнинг 4,0% тарбияланув-
чилари ўз саломатлигини мустаҳкамлаш учун мунтазам равишда жисмоний тарбия
билан (тонгги бадантарбия, чиниқтириш муалажалари) шуғулланганлар. Аниқки
дезадаптацияланган болаларда бундай имкониятнинг ўзи бўлмаган. Сўровномада
иштирок этган ялпи оналарнинг 34,9% респондентлари касалликка нисбатан ўз
болаларининг саломатлик ҳолатини аъло деб, 25,9% – яхши, худди шунчаси (25,9%)
– қониқарли, 14,5% – ёмон деб баҳоладилар. Болаларнинг ўзларини касаллик
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
563
олдидаги саломатлик холатини баҳолаши сезиларли даражада юқори бўлди: 40,6%
болалар ўзларининг аъло даражадаги, 32,3% – яхши, 26,1%и қониқарли даражадаги
саломатликка эга деб ҳисоблайдилар ва фақат 1,0% касалликка нисбатан уларнинг
саломатлиги ёмон даражада деб таҳмин қиладилар. Равшанки жавоблардаги
бундай фарқ шу билан боғлиқки, ўз болаларини саломатлигини баҳолашда оналар
одатда саломатлиги устида жуда қайғурувчи шахснинг умумий дезадаптациясини
гипертрофирланган холатини кўрадилар.
Саломатликни баҳолашдан фарқли равишда, оналар ва болаларнинг ўзлари
томонидан жисмоний тайёргарликни баҳолаш янада яқинроқ бўлди: 5,1% ота –
оналар ва 6,0% мактаб ўқувчилари уларни ёмон деб, мос холда 49,8% ва 47,5% –
яхши деб баҳоладидар. Ёпиқ муассаса тарбияланувчилари оилада истиқомат
қилувчи болаларга нисбатан касаллик олдида ўзининг саломатлиги ва жисмоний
тайёргарлик холатини сезиларли даражада паст баҳоладилар. Демак, ёпиқ муассаса
болаларининг фақат 42,4% ўз саломатлигини аъло ва яхши деб баҳолаган бўлса,
фақат 4,0% болалар ўзларида аъло даражадаги жисмоний тайёргарлик бор деб
таҳмин қиладилар, ёмон ва қониқарсиз кўрсаткичлар – 46,5% болаларда аниқланди.
Ўз оиласида тарбияланаётган ва ижтимоий дезадаптацияланган мактаб
ўқувчилари, вояга етмаганларнинг ўзини саломатлиги ва жисмоний тайёргар-
лигини қиёсий баҳолаш, ижтимоий мослаштирилган мактаб ўқувчиларида ўзига
баҳо бериш бошқа ижтимоий гуруҳ болаларига нисбатан солиштирилганда
ўзларига юқори баҳо беришини кўрсатди. Демак дезадаптацияланган мактаб
ўқувчиларининг 73,7% касалликка нисбатан ўз саломатлигини, – 83,9% жисмоний
тайёргарлигини аъло ва яхши деб баҳоладилар. Ўз болаларининг саломатлик
холати тўғрисида оналарнинг ҳавотирланиш даражасининг таҳлили кўрсатдики,
болалари касалликка чалингунча фақат 34,8% респондентлар болаларининг
саломатлиги тўғрисида қайғурганлар, тез-тез хавотир олганлар эса – 49,5% ни
ташкил этади, шу билан бирга 4,7% оналар ўз фарзандларининг саломатлиги билан
умуман қизиқмаган бўлсалар, 11,0% – эса баъзи холатлардагина қизиқганлар.
Оналарнинг бир қисмини ўз болаларининг саломатлик холати бўйича қайд этилган
хавотирланиш даражаси кўпинча мос бўлмайди ва сезиларли пасаяди, бу эса бола
ҳаётининг кундалик саломатлигини сақлаш фаолиятига ва профессионал тиббий
ёрдамга эҳтиётсизлик билан муносабатига нисбатан руҳий асос бўлиб хизмат
қилади. Демак, фақат 15,4% болалар касалланган вақтда мактабга бормадилар,
84,6% болалар эса бемор бўлган вақтида машғулотларга қатнаган, жумладан 8,1%
болалар касаллик белгилари кучли намоён бўлган вақтида ҳам машғулотларга
қатнашганлар. Беморларни касалланиши вақтида мактаб ўқувчиларининг фақат
11,7% и шифокорларга мурожаат қилдилар, 77,9% фақат бола кучли касал бўлганда
тиббий ёрдамга мурожаат қилдилар, 10,4% эса амалий жиҳатдан тиббий ёрдамга
умуман мурожаат қилмаганлар.
Тиббий ёрдамга мурожаат қилишнинг ўзи касалликдан даволанишни
кафолатламайди. Болани шифокор тавсияларини қатъий бажариши ўта мухимдир.
Бироқ, 57,4% болалар шифокор тавсияларини бажармайдилар, 33,5% – мунтазам
равишда бажармайдилар ва фақат 9,1% ушбу тавсияларга доим риоя қилганлар.
Инфекцион жараён кечишига сил билан зарарланган одамларда ортирилган
иммунитетни мавжудлиги ёки мавжуд бўлмаслиги жуда катта таъсир кўрсатади.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
564
Ҳар бир одамнинг индивидуал ўзига хослиги қанчалик мухим бўлишига
қарамасдан сил эпидемиологияси ахоли ёки унинг алохида гуруҳлари орасида
силни тарқалишини аниқлаб берувчи умумий қонуниятларни ўрганади. Бу билан
сил муаммосига бўлган эпидемиологик ёндошув, индивидуумни ўрганувчи
клиникадан фарқ қилади. Шу нуқтаи назардан ахоли ўртасида силга энг таъсирчан
бўлган гуруҳни ажратиб олиш ўта мухимдир. Бундай гуруҳларни силни
ривожланишини юқори ҳавфи бўлган ахоли гуруҳлари деб номлаш қабул қилинган.
Сил патогенезини эътиборга олган холда, силнинг бирламчи шаклларини
ривожланиш ҳавфини ортишига касалликни юқтирмаган шахслар, болалар,
ўсмирлар ва 30 ёшгача бўлган катталар эга бўлади, чунки ахоли ўртасида ёшини
ортиши билан сил билан зарарланганлар сони ортиб боради: 40 ёшга келиб бундай
холатлар сони 70–90% ни ташкил этади [4-8].
Шунингдек зарарланган одамлар сони эпидемиологик кўрсаткич сифатида
қаралади – касалликни юқтириш уларда 100 минг ахолига нисбатан фоизларла
ифодаланади.
Кўпинч касалликни юқтириш турли ёш гуруҳларга қўлланилиши билан
аниқланади..
Чақалоқларни силга қарши эмлаш, болалар ва ўсмирларнинг қайта эмлаш
ўтказиладиган мамлакатларда, ахолини сил билан касалланиш кўрсаткичларини
аниқлаш, эмлаш ва қайта эмлашдан сўнг мусбат тубиркулин синамаларини пайдо
бўлиши сабабли катта қийинчиликни туғдиради. Шунга қарамасдан “зарарланиш
ҳавфи” ва ушбу кўрсаткичлар билан силни юқадиган шакли билан оғриган бемор-
лар сони ўртасидаги ўзаро алоқа ўрнатишга имкон берувчи ҳисоблаш усуллари
ишлаб чиқилди.
Оилаларнинг турмуш тарзи ва шароити, ота оналарнинг ижтимоий холати
хар қандай инфекциянинг тарқалишида мухим омиллардан биридир. Ижтимоий
холати бўйича сил билан касалланганлар: хизматчилар (5,8%); ишчилар 441 нафар
(21,7%); ишламайдиган 1071 нафар (52,8%); нафақа ёшидагилар 321 (15,8%);
ишбилармонлар 76 (3,7%) ни ташкил этди. Улардан сўровномада иштирок этган
умумий сондан, фаол силли энг меҳнатга яроқли бўлган (15 ёшдан 50 ёшгача) 78,5%
ни ташкил этди.(3-расм).
3-расм. Беморларнинг ижтимоий ҳолатига кўра тақсимланиши
0,00%
50,00%
100,00%
150,00%
200,00%
250,00%
300,00%
350,00%
400,00%
5,80%
21,70%
50,50%
15,80%
3,7
2,3
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
565
Битта ишловчига ўндан ортиқ одамни қарам бўлиш миқдори беморлар
орасида 27,4% ни ташкил этади, бу асосан оиланинг меҳнатга яроқли аъзолари ёки
оила бошлиғи ўз фарзандларини ташлаб, республика ташқарисидан тасодифий
мардикорлик билан пул топишга кетган оилалардир. Битта меҳнатга яроқли шахсга
боқиманданинг 1 дан 8 гача бўлганлари асосан 3%ни, 4 дан 6 гача бўлганлар –
3,9%ни ва 3 гача бўлганлар эса – 6,4% беморларга тўғри келади.
Ўз вақтида ташхислаш ва мос бўлган даволашни олганлигини аниқлаш
мақсадида 500 нафар респондентларга берилган: “Бошқа шифокорда қанча вақт
давомида даволандингиз?”, саволига қуйидагича: 32,2% – 10-15 кун давомида;
23,0%- бир ой давомида; 21% – 3 ойгача; 8,0% – 6 ойгача; 9,6%-бир йилдан ортиқ
вақт давомида деган жавоблар олинди. (4-расм).
Бошқа шифокорларда қанча вақт давомида даволандингиз?
Сил билан оғриган сўровномада иштирок этганлар миқдоридан 61,4% бемор-
лар фтизиатрга ўз вақтида мурожаат қилганлар, 14,5% ўзларини соғлом деб
ҳисоблаганлар; 15,1% беморлар ўзларида мавжуд бўлган клиник белгилар тезда
ўтиб кетади деб ўйлаганлар; 4,8% қон туплаганларидан сўнг шифокорга мурожаат
қилганлар ва 3,2% таниш шифокорда даволанганлар.
“Касаллик бошлангандан сўнг қанча вақт ўтиб сил ташхиси қўйилган?”, деган
саволга қуйидагича жавоблар олинди: – 61,4% бир ой давомида; 20,9%-уч ойдан
сўнг; 8,0%-4, 6 ойдан сўнг; 9,6% – бир йлдан сўнг, беморлар асосан силнинг ўпкадан
ташқари шакллари билан оғриганлар.(5-расм)
0
5
10
15
20
25
30
35
32,2
23
21
8
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
566
5-расм. Касаллик бошланишидан қанча вақт ўтиб сил ташхиси қўйилган?
“Сизнинг яшаш майдонингиз ободонлаштирилганми?” деган саволга
2,8% “ҳа” ва 97,2% “йўқ” жавоби олинди. Оиланинг бир аъзоси учун 9м
2
дан кичик
бўлган яшаш майдони билан таъминланиши 87% беморларда қайд этилди, бу
одамларни жуда зич яшашидан гувоҳлик беради, бу эса сил инфекциясини тез
тарқалишига сабаб бўлади.
6-расм. Касалликни давомийлик муддатига боғлиқ холда бемларни тақсимланиши
Мазкур кўрсаткич ишсизлар орасида юқорилигича қолмоқда ва 49,1%ни,
ишчиларда – 19,6%, нафақадагиларда – 14,5%, хизматчиларда – 3,5% ва ишбилар-
монларда – 0,3%ни ташкил этади. Сил билан оғриган беморларнинг фақат 10%
дагина оиланинг ҳар бир аъзоси учун ажратилган яшаш майдони 10-12 м
2
ни
ташкил этади.
Шунингдек битта оиладаги сил билан оғриганлар миқдори ўрганилди. Бунда
қуйидаги натижалар олинди: 76,7% – оилада битта одам, 19,3% – оилада иккита
одам, 1,8% – оилада учта одам, 0,1% – оилада тўртта одам.(7-расм). Шундай қилиб,
битта оилада иккита ва ундан ортиқ кишини сил билан касалланишлари миқдори
22,5% ни ташкил этади, бу эса силни дориларга чидамли шаклларини ўсганлигидан
гувоҳлик беради, 70,5% сил билан 1-2 йил давомида касалланганлар; 21,3% 3-4 йил
давомида; 8,2% – 5-6 йил давомида касалланганларни ташкил этади.
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
61,4
20,9
8
9,6
2,8
97,2
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
567
7-расм. Битта оилада сил билан касалланганлар миқдорини ўрганиш.
Қолган ахолига нисбатан сил билан касалланиш ҳавф юқори бўлган шахслар
контингенти маълум. Ҳозирги кунда сил билан оғриганлар – кўпинч наркоманлар,
АИЖБлар, қамоқдагилар ёки қамоқ муддатини ўтаганлар, спиртли ичимликларни
сурункали истеъмол қилувчилар, ишсизлар, сил билан касалланиш юқори бўлган
минтақалардан келган мигрантлар – бу сил бўйича ижтимоий ҳавф гуруҳини
ташкил этувчилардир.
Бироқ, ахоли ўртасида тиббий ҳавф гуруҳи деб номланувчи саломатлик
холати бўйича юқори даражадаги ҳавфга эга бўлган шахслар гуруҳи мавжуд.
Мазкур ҳавф гуруҳига ўпканинг сурункали яллиғланиш касалликлари билан
оғриган беморларни, қайталанувчи атипик зотилжам, юқори нафас йўлларининг
кўп марта қайталанувчи касалликлари билан оғриганлар, экссудатив плевритни
бошидан ўтказганлар, ўпканинг касб касалликлари билан оғриганлар, меъда ва ўн
икки бармоқ ичакнинг яра касалликлари билан оғриганлар, меъда-ичакларда
жарроҳлик амалиётини ўтказганлар, қандли диабет ёки буйрак усти безларининг
сурункали етишмаслигидан азият чекувчилар, узоқ вақт давомида гормонал дори
воситаси билан даволагганлар, сил билан касаллангандан сўнг даволанган ва
ҳисобдан чиқарилган, рентген мусбат шахсларни киритиш лозим. Кўрсатилган
гуруҳларни ажратиб олиш ва уларни тизимли равишда текшириб бориш силни ўз
вақтида аниқлашнинг бевосита шартларидан бири бўлиб ҳисобланади. Умумий
даволаш тармоғи шифокорлари тажоввузкор контингентлар тўғрисида маълу-
мотга эга бўлишлари ва поликлиника шароитида уларн ҳар йили мунтазам равишда
флюорографик текширувларини ўтказишлари лозим (8-расм).
Шунингдек шифокор фтизиатрлар томонидан кўрсатилган силга қарши
ёрдам сифати ўрганилди. “Сиз шифокор-фтизиатр ишидан қониқасизми?”, деган
саволга асосан силнинг сурункали шакли билан оғриган беморларнинг сўров-
номада иштирок этган 92% “ҳа” -8% “йўқ” – деб жавоб берган.
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
76,7
19,3
1,8
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
568
Шундай қилиб ахолининг турли гуруҳларини ҳаёт сифатига ижтимоий
омиллар таъсирини ўрганиш шуни кўрсатдики, силдан азият чекувчи шахслар
қарши қўйилган гуруҳдан қуйидагича фарқ қилади: 92,0% – бу ойлик даромади
республика бўйича тирикчилик учун энг кам миқдордан деярли ўн марта паст
бўлган ахолининг ижтимоий ҳимояланмаган қатлами, ишсизлар, нафақадагилар ва
оиланинг битта аъзосини энг паст даромадига эга бўлган ишчилар, маълумотининг
паст даражаси (67%), катта сондаги ишсизлар (2 мартадан юқори), истиқомат
қилишнинг қониқарсиз турар жой ва маиший, ҳамда санитар шароитлари (4 марта),
кўп сондаги одамларнинг зич яшаши (87% беморлар 9м
2
дан кам жойда истиқомат
қиладилар), битта ишловчи қарамоғида кўп сонли одамларни бўлиши (10 одамдан
кўп – 29 марта), оғир маиший шароитга эга бўлганларнинг энг катта улуши,
тўлақонли бўлмаган овқатланиш (рационда оқсил ва витаминлар етишмаслиги),
сил масалалари бўйича санитар билимларининг пастлигидир.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Абдусадыкова Ф.Т., Медведева Н.В. – Разработка оптимальных режимов
профилактики туберкулеза у детей из очагов лекарственного устойчивого туберкулеза
/ Тезисы У 11 конгресса педиатров стран СНГ «Ребенок и общество: проблемы здоровья
развития и питания». Сочи. Краснодарский край. Россия 2015. – С. 6–7.
2.
Абдусадыкова Ф.Т., Медведева Н.В., Абдураззакова Л. – Подходы к лечению
туберкулеза у ВИЧ-мнфмцмрованных детей / Тезисы У11 конгресса педиатров
стран СНГ «Ребенок и общество: проблемы здоровья развития и питания». Сочи.
Краснодарский край. Россия 2015; С. 6-7.
3.
Абдусадыкова Ф.Т., Ташпулатова Ф.К., Абдуразакова З.К. Эффективность
профилактики туберкулеза у детей из очагов лекарственно-устойчивого
туберкулеза. УК11 Российский форум “Педиатрия Санкт-Петербурга: опыт,
инновации, достижения”. 2015г. Санкт-Петербург. – С. 13–14.
4.
ВОЗ. Туберкулез, выявление, лечение и мониторинг по К. Томену. Второе
издание. Т.: 2007. – С. 304–307.
5.
Кучма В.Р., Ушаков И.Б., Соколова Н.В. и др. - Методы оценки качества жизни
школьников. М.: Издательство ГУ НЦЗД РАМН, 2006. – С. 98.
6.
Король О.И. Туберкулез у детей и возможности его предупреждения //
Туберкулез: Проблемы диагностики, лечения и профилактики: Тр. Всерос. науч.-
практ. Конф. / Под ред. Ю.Н. Левешева. –СПб., 2003. –С. 100–103.
7.
Лозовская М.Е. Эффективность использования ламинария у подростков при
комплексном лечении туберкулеза легких. // Вопросы питания. – 1,2005. – С. 40–43.
88%
90%
92%
94%
96%
98%
100%
92%
8%
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
569
8.
Нечаева О.Б. – Эпидемическая ситуация по туберкулезу в России //
Туберкулез и болезни легких. 2018;96(8).
–
С. 15–24.
9.
Парпиева Н.Н., Белоцерковец В.Г., Якуббеков Т.Ю. и др. – Медико-социальная
характеристика больных с ко-инфекцией ВИЧ/туберкулёз // Материалы VII съезда
фтизиатров и пульмонологов Узбекистана. Ташкент. 2010. – С. 63.
10.
Пасечник О.А., Плотникова Щ.В. – Профессиональная забоеваемость
туберкулезом медицинских работников Омской области. // Гигиена и санитария. 8.
2015. – С. 26–27.
11.
Скачкова Е.И., Нечаева О.Б., Пунга В.В. – Организация противотуберкулезной
помощи в России // Социальные аспекты здоровья населения. – 2008.
12.
Сухова Е.В., Сухов В.М., Корнев А.В. – Социальные последствия туберкулеза
легких. // Пульмонология.: 2005. – С. 101–104.
13.
Тилляшайхов М.Н., Абдусадыкаова Ф.Т., Ташпулатова Ф.К. – Эффективность
противотуберкулезных мероприятий среди детей в Республике Узбекистан // ХХУ
Национальный конгресс по болезням органов дыхания. М.: 2015. – С. 230–231.
14.
Убайдуллаев А.М.,
Абсадыкова Ф.Т.,
Ташпулатова Ф.К.
Туберкулёз
в
Узбекистане // Туберкулез и болезни легких. 2011. – № 11 – С. 10–14.
15.
Шайхова Г.И., Рахимов Б.Б. Гигиеническое обоснование рационов питания
при ожирении / Методические рекомендации. Т.: 2010. – С. 8–10.
16.
Юрьев В.К., Сайфулин М.Х. Оценка динамики качества жизни детей как
критерий эффективности стационарного лечения // Вопросы современной
педиатрии. – 2009. – № 6. – C. 7–12.
17.
Baussano I., Nunn P., Williams B., Pivetta E., Bugiani M., Scano F. Tuberculosis
among health care workers. Emerg. Infect. Dis. 2011; 17(3): 488–94.
18.
Kuchma V.R., Ushakov I.B., Sokolova N.V. – Methods for assessing quality of
pupils’ life. Moscow, CA SCCH RAMS Publ., 2006. – P. 98. (In Russian).
19.
Moiseeva O.V. The quality of teenagers’ life from Udmurt families during their
tuberculosis chemoprophylaxis. Voprosy sovremennoi pediatrii. [Questions of modern
pediatrics], 2009, no. 6. – PP. 12–13 (In Russian).
20.
Nienhaus A., Schablon A., Preisser A.M., Ringshausen F.C., Diel R. Tuberculosis in
healthcare workers – a narrative review from a German perspective. J. Occup. Med. Toxicol.
2014; 9(1): 9.
21.
Parpieva N.N., Belotserkovets V.G., Iakubbekov T.Iu. Medical and social
characteristics of patients with co-infection HIV/Tuberculosis. Materialy VII s’ezda
ftiziatrov i pul’monologov Uzbekistana. Tashkent. [Materials of the VII Congress of
phthisiologists and pulmonologists of Uzbekistan. Tashkent], 2010. p. 63. (In Russian).
22.
Robson P.J. Sociodemographic, health and lifestyle characteristics reported by
discrete groups of adult dietary supplement users in Alberta, Canada: findings from The
Tomorrow Project / P.J. Robson, G.L. Siou, R. Ullman, H.E. Bryant // Public Health Nutr. –
2008. – № 6. – PP. 1–10.
23.
Status of antituberculous work in the Republic of Uzbekistan for the period
1999-2009 and objectives for its improvement: opportunistic review. Tashkent, MZ RUz
Publ., 2009. (In Russian).
24.
Ubaidullaev A.M.,
Absadykova F.T.,
Tashpulatova F.K.
Tuberculosis
in
Uzbekistan. / Probl. tub. [Problems of tuberculosis], 2011, no. 7. – PP. 10–14 (In Russian).
