Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Development of medical science and activity of scientific schools
in Uzbekistan in 20-30 years of XX century
G. MO'MINOVA
1
Karshi State University
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received July 2021
Received in revised form
20 July 2021
Accepted 15 August 2021
Available online
15 September 2021
The development of society and the state largely depends on
the personnel working in the fields, which are one of the main
pillars of a particular industry. In particular, medical personnel
play an important role in public life, and they are entrusted with
a responsible and honorable task, such as protecting human
health and treating patients. To solve these problems in
Uzbekistan in the 20-30s of the last century, there were a number
of scientific schools that played an important role in the
development of medical science.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
Uzbekistan,
medical science,
motherhood and childhood,
“Turkestanskiy meditsinskiy
zhurnal”,
Central Asian Medical
Institute,
Central Asian republics,
psychiatry.
Ўзбекистонда ХХ асрнинг 20-30 йилларида тиббиёт
фанининг ривожланиши ва илмий мактаблар фаолияти
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
Ўзбекистон,
тиббиёт фани,
Оналик ва болалик,
“Туркистон тиббий
журнали”,
Ўрта Осиё тиббиёт
институти,
Ўрта Осиё
республикалари,
психатрия.
Жамият ва давлат тараққиёти кўп жиҳатдан соҳаларда
фаолият кўрсатаётган кадрларга боғлиқ бўлиб, улар муайян
соҳасининг асосий таянч нуқталаридан биридир. Жум-
ладан, ижтимоий ҳаётда тиббиёт кадрлари муҳим ўрин
эгаллаб, улар зиммасига инсонлар саломатлигини сақлаш,
касалланиб қолганларни даволашдек масъулиятли ва
шарафли вазифа юкланади. Ўзбекистонда мазкур вазифа-
ларни ҳал этиш мақсадида ўтган асрнинг 20-30 йилларида
бир қанча илмий мактаблар фаолият кўрсатиб, улар
тиббиёт фанини ҳам ривожланишида муҳим ўрин тутди.
1
DSc, Head of the Department of World History, Karshi State University, Karshi, Uzbekistan.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
454
Развитие медицинской науки и деятельность научных школ
в Узбекистане в 20-30 годы ХХ века
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
Узбекистан,
медицинская наука,
материнство и детство,
«Туркестанский
медицинский журнал»,
Среднеазиатский
медицинский институт,
республики Средней Азии,
психиатрия.
Развитие общества и государства во многом зависит от
кадров, работающих на сферах, которые являются одной из
основных опор той или иной отрасли. В частности,
медицинский
персонал
играет
важную
роль
в
общественной жизни, и на него возложена ответственная и
почетная задача, такая как охрана здоровья человека и
лечение больных. Для решения этих проблем в Узбекистане
в 20-30-е годы прошлого века существовал ряд научных
школ, сыгравших важную роль в развитии медицинской
науки.
Ўзбекистонда совет ҳокимияти йилларида соғлиқни сақлаш соҳасини йўлга
қўйиш ишлари илмий-тадқиқот ишлари билан биргаликда олиб борилди.
ХХ асрнинг 20-йилларидан ўлкада дунёвий тиббиёт фанини ривожлантириш
тадбирлари олиб борилиб, тиббиётнинг турли ихтисосликлари бўйича илмий-
тадқиқот муассасалари ташкил этилди. Сил касаллигига қарши кураш илмий-
тадқиқот институти, Паразитология илмий-тадқиқоти институти, Оналик ва
болаликни муҳофаза қилиш илмий-тадқиқот институтлари шулар жумласидандир.
Ўзбекистонда тиббиёт фанининг йўлга қўйилишида Ўрта Осиё университети
тиббиёт факультетининг ўрни ва роли жуда катта бўлди. Факультетнинг турли
кафедраларида
тадқиқот
ишларини
олиб
борган
П.Н. Ситковский,
И.П. Рождественский, Е.М. Шляхтин, М.В. Мухина, С.Э. Циммерман, С.Ф. Каплан,
П.Ф. Боровский, А.Д. Греков, Ф.И. Валькер, А.Н. Мурзин, С.А. Молчанов ва бошқалар
тиббиётнинг турли йўналишлари юзасидан изланиш олиб бориб, эришилган
натижаларни амалиётга татбиқ этдилар ва ўз ўрнида ўлкада турли касаллик-
ларнинг олдини олиш ва тугатиш ишига ўзларининг муносиб ҳиссаларини
қўшдилар. 1921 йил “Туркестанский медицинский журнал” нашрининг йўлга
қўйилиши ўлкада тиббиёт соҳасидаги тадқиқот ишларини жонлантириш ва тарғиб
этишда муҳим аҳамиятга эга бўлди. Журнал саҳифаларида тиббиётнинг турли
йўналишларида фан соҳасида эришилган ютуқлар, касалликларни даволашнинг
усул ва воситалари ҳақидаги илмий мақолалар чоп этилиб борилди.
1931 йил САГУ тиббиёт факультетининг Ўрта Осиё тиббиёт институтига
айлантирилиши натижасида профессор-ўқитувчилар ва илмий ходимлар томони-
дан олиб борилаётган илмий-тадқиқот ишлари салмоғи ҳам ортди. Масалан, 1920–
1930 йилларда институтда 800 га яқин илмий-тадқиқот ишлари бажарилган бўлса,
1933–1939 йилларда уларнинг сони 1400 дан ортиб кетди. Институтда илмий
унвонли ходимлар сони ҳам кўпайди. 1929 йил Тошкент тиббиёт институтида
14 нафар профессор унвонидаги ходим фаолият юритган бўлса, 1939 йил улар сони
32 нафарга етди. Институтда маҳаллий миллат вакилларидан биринчи бўлиб
Т. Рахматуллин профессор унвонига эга бўлиб, маҳаллий миллат вакилларидан
11 нафар доцент ва ассистент фаолият юритди.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
455
Ўзбекистонда акушерлик фани бўйича дастлабки илмий-тадқиқот ишлари
Туркистон Давлат университети тиббиёт факультети “Акушерлик ва гинекология”
кафедраси аъзолари томонидан амалга оширилди. Кафедра асосчиси К.Т. Хрушев
бўлиб, у кафедрани 1924 йилга қадар бошқарди. Ундан сўнг кафедрани профессор
А.М. Новиков, профессор Ф.Н. Тавладаров, профессор С.К. Хаскин, А.А. Коган,
Х.С. Умаровалар бошқарди [4]. А.Б. Яхина-Терегулова, М.А. Даниахий, Г.М. Кутумова,
Д.П. Ливанов, А.Ф. Попов, М.А. Финкель, Г.Д. Асфандиёрова, Т.И. Копитовскаялар
Туркистонда биринчилардан бўлиб акушерлик фани бўйича изланишларни
бошлади. Тадқиқотларда Ўрта Осиё шароитида бефарзандликнинг келиб чиқиш
сабаблари, туғруқ жараёнида оғриқсизлантирувчи дориларни қўллаш ва фаннинг
бошқа муаммоли масалалари бўйича изланишлар олиб борилди. Тадқиқот
натижалари илмий анжуманларида маъруза шаклида баён қилиниб, амалиётда
қўлланилди. Масалан, 1925 йил Ўрта Осиё врачларининг II съездида Г.Л. Ванштейн
ва Е. Корчицлар юқорида таъкидланган масалалар бўйича маъруза қилди [9].
1929 йил оналик ва болаликни муҳофаза қилиш бўйича Ўрта Осиё республикалари
вакилларининг йиғилиши бўлиб ўтади. Анжуманда А.А. Шорохова маъруза қилиб,
у ўз нутқида ўлкада оналар ва болалар касалликларининг тарқалиши, уларнинг
олдини олиш юзасидан олиб борган изланишлари натижаларини баён қилди[6].
Ўзбекистонда педиатрия фанининг асосчилари А.Н. Устинов, Р.С. Гершенович,
В.И. Лисенко, Н.И. Осиповскийлар бўлди. 1920 йил тиббиёт факультети қошида
профессор А.Н. Устинов раҳбарлигида 15 ўринли болалар клиникасининг ташкил
этилиши ўлка педиатрия фанини ривожлантиришда жуда катта воқеа бўлди.
Клиникада А.Н. Устинов билан бирга Б.М. Дейч, В.Н. Лисенко, Р.С. Гершенович,
И.А. Гаритовскийлар бемор болаларни даволаш, ўлкада тарқалган турли болалар
касалликларини ўрганиш бўйича тадқиқотлар олиб борди. Клиника қошида
1924 йил педиатрларнинг илмий жамияти тузилди [8]. 1924 йилдан эътиборан бу
клиникани Н.И. Осиповский бошқарди ва у билан бирга Р.С. Гершенович, К.Т. Титов,
Н.И. Иванов, Н.А. Гаритовский, клиника ординатори А.М. Мақсудов иш олиб борди.
1930 йил Н.И. Осиповский Москва болалар клиникаси раҳбарлигига ўтказилгандан
сўнг, клиникани Р.С. Гершенович бошқарди. У билан биргаликда таниқли
педиатрлардан С.М. Меткис, М.З. Любенцкая, К.Т. Титов, Н.И. Иванов, А.М. Мақсудов,
А.А. Ножик-Буссель, Х.Т. Глезер, Д.И. Исҳақова, И.Ф. Фозиловлар биргаликда
изланиш олиб борди.
1939 йил болалар касаллиги кафедраси иккита мустақил кафедрага, яъни
В.И. Лисенко раҳбарлигидаги болалар касалликлари кафедраси ва А.М. Мақсудов
раҳбарлигидаги факультетдаги болалар касалликлари кафедрасига бўлинди.
Ўзбекистонда совет даврида тиббиётнинг жарроҳлик йўналиши бўйича
қатор илмий мактаблар шаклланган эди. П.Ф. Боровский, П.П. Ситковский,
Н.С. Перешивкин, С.А. Масумов, У.А. Орипов, В.В. Воҳидов кабиларининг илмий
мактаблари шулар жумласидандир.
П.П. Ситковский илмий мактабида 1922 йили Ўзбекистонда кўричак касаллиги
операцияси бўйича изланишлар олиб бориб, тадқиқот натижалари ҳатто Германия,
Польша ва Европанинг бошқа давлатларида ҳам амалиётга қўлланилди [3].
Ўзбекистонда психатрия фанининг йўлга қўйилиши 1920 йил Ўрта Осиё
университетида тиббиёт факультети таркибида психатрия кафедрасининг
очилиши билан бошланди. Мазкур кафедранинг биринчи мудири Э.В. Каннабих
бўлди [1]. Психатрия фанининг ривожланишида ўлка психатрия шифохонаси
асосий база вазифасини бажарди.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
456
1925 йил республика невропатологлари ва психиатрлари илмий жамияти-нинг
ташкил этилиши соҳа назарий ва амалий масалалари ечимида, юқори малакали
тиббиёт кадрлари тайёрлашда муҳим аҳамиятга эга бўлди. Ўзбекистонда тиббиёт
фанининг ушбу йўналишини йўлга қўйиш ва ривожлантиришда Л.В. Анциферов,
А.Н. Кондратченко,
Н.И. Егорова,
Х.Я. Иоффе,
Н.С. Дивеева,
Р.М. Кузнецова,
Т.А. Пустовалова каби олимлар катта роль ўйнади. Масалан, Л.В. Анциферов кўп йил-
лар психатрия клиникасига раҳбарлик қилиб, гиёҳвандлик касаллиги тафсилот-
ларини ўрганиш юзасидан илмий изланишлар олиб борди [2]. Бу муаммолар Ўрта Осиё
шароитида энг кам ўрганилган, долзарб мавзулардан бири эди.
Тошкент тиббиёт институти психиатрия кафедраси ХХ асрнинг 30–40-йил-
ларида А.Е.Бланкфельд ва Ф.Ф.Детенгофлар томонидан бошқарилди [1]. Кафедра
олимлари психиатрия фанидаги илмий-тадқиқот ишларини комплекс тарзда олиб
боришга ҳаракат қилиб, неврология, юқумли касалликлар, терапия соҳаси
тадқиқотчилари билан ҳамкорликда ишладилар.
Ўрта Осиё безгак касаллигининг инсон руҳий-асаб тизимига таъсири
мавзусида Ф.Ф. Детенгоф, А.А. Абдураҳимов, Н.А. Орипов каби психиатрлар илмий-
тадқоқот ишларини олиб бориб, маълум ютуқларга эришдилар. Улар ўз изланиш-
лари давомида безгак касаллиги туфайли келиб чиққан руҳий толиқиш ва унинг
юқори даражадаги руҳий касаллик – шизофренияга айланиши тафсилотлари,
бунинг олдини олиш юзасидан тадқиқотлар олиб бордилар. Ф.Ф. Детенгоф уруш
йиллари ҳам ўз тақдқиқотларини давом эттириб, кучли жисмоний зарба туфайли
миянинг жароҳатланиши ва унинг оқибатида келиб чиқадиган руҳий касалликлар
ва уларни даволаш бўйича тадқиқот олиб борди. Ўзбекистонда психиатрия соҳаси
тадқиқотчилари Москва, Ленинград каби йирик шаҳарларнинг тиббиёт институт-
лари олимлари билан ҳамкорликда ишлади [7].
1932 йил мартида Ўзбек венералогларининг съезди чақирилиб, асосий масала
Ўзбекистонда тери-таносил касалликларига қарши кураш масаласи бўлди. Съезд
иштирокчилари Тошкентда тери-таносил касалликлари диспансери базасида Ўзбек
давлат тери-таносил касалликлари илмий-тадқиқот институтини барпо этиш
ҳақида қарор қабул қилди [10]. 1932–1964 йиллар давомида тери-таносил касал-
ликлари илмий-тадқиқот институти ходимлари томонидан 350 та илмий иш
бажарилиб, 2 та фан доктори ва 24 та фан номзоди тайёрланди [11].
Ўзбекистон тиббиёт фани ривожида ХХ асрнинг 20–30-йиллари муҳим
даврлардан бири сифатида тарихга кирди. Бу йилларда Ўзбекистоннинг турли
шаҳар ва қишлоқларида дунёвий тиббий даволаш масканлари очилиши билан
бирга, ўлкада тарқалган турли хил касалликларнинг келиб чиқиш омилларини
ўрганиш ва уларни тугатиш борасида тадқиқот ишлари изчиллик билан олиб
борилиб, тиббиётнинг қатор ихтисосликларида катта ютуқлар қўлга киритилди,
ришта, безгак каби касалликлар тугатилди. Аммо бу даврда тиббиёт соҳасида
илмий-тадқиқот олиб борган олимлар орасида маҳаллий миллат вакиллари жуда
озчиликни ташкил этди. Тадқиқотчиларнинг аксариятини Россия, Украина каби
республикаларнинг марказий шаҳарларидан юборилган мутахассислар ташкил
этди.
Хуллас, Ўзбекистон тиббиёт фани ривожида ХХ асрнинг 20–30-йиллари муҳим
даврлардан бири сифатида тарихга кириб, бу даврда ўлканинг деярли барча
ҳудудларида дунёвий тиббий даволаш муассасалари ташкил этилиши билан бирга,
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
457
республика шароитида тарқалган турли хил касалликларнинг келиб чиқиш
омиллари ва уларни бартараф этиш йўллари хусусидаги тадқиқот ишлари ҳам
изчиллик билан олиб борилиб, тиббиётнинг турли ихтисосликлари бўйича катта
ютуқлар қўлга киритилди, ришта, безгак каби касалликлар тугатилди. Бироқ бу
даврда тиббиёт соҳаси тадқиқотчилари орасида маҳаллий миллат вакиллари
озчиликни ташкил этди. Тиббиёт фани олимларининг аксарияти Россия, Украина
каби республикаларнинг марказий шаҳарларидан юборилган мутахассислар эди.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Алимов Х.А., Монасыпова И.Х., Гуломов М.Г., Саидхамидов В.И. Развитие
научной психиатрии в Узбекистане // Медицинский журнал Узбекистана. – 1987. –
№ 10. – С. 78.
2.
Анциферов Л.В. Гашишизм в Туркестане и психозы в связы с ним //
Туркестанский медицинский журнал, Т. 2 – Т., 1923. – № 10 – 12. – С. 305–308.
3.
Жовлиев А.А. История развитие хирургии в Узбекистане. Автореф. дисс.
канд. мед. наук. – Т.: 2001. – С. 13.
4.
Кадыров А.А. Научная деятельность кафедр акушерства и гинекологии
ТашМИ // Медицинский журнал Узбекистана. – 1980. – № 10. – С. 51–52.
5.
Махмудов О.С., Геллер И.С. На службе охраны здоровья детей //
Медицинский журнал Узбекистана. – 1991. – № 4. – С. 71–73.
6.
Материалы
I
Средне-азиатского
совещания
работников
охраны
материнства, младенчества и детства в 1929 г. Ташкент, 1930. – С. 126–136.
7.
Медицинский журнал Узбекистана. – 1987. – № 10. – С. 78–79.
8.
Ниязов Д.М. Охрана здоровья детей в Туркестанской республике в 1917–
1924 гг. // Советское здравоохранение, 1962. – № 12. – С. 49.
9.
Хасанова Р.Г. О развитии акушерской науки в Узбекистане в первые годы
Советской власти // Медицинский журнал Узбекистана. – 1968. – № 3. – С. 25–26.
10.
Ўз МА, 837-фонд, 10-рўйхат, 826-йиғма жилд, 3-варақ.
11.
Ўз МА, 36-фонд, 2-рўйхат, 1-йиғма жилд, 4-варақ.
12.
Ўз МА, 837-фонд, 41-рўйхат, 5628-йиғма жилд, 89-варақ.
