Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
The role of exercise system in the formation of metacognitive
competence
Vazirakhon OCHILOVA
1
Uzbekistan State University of World Languages
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received July 2021
Received in revised form
20 July 2021
Accepted 15 August 2021
Available online
15 September 2021
The article provides information on the role of the system of
exercises in the study of lexical units of a foreign language, the
role of parameters in the exercise, requirements for the system
of exercises aimed at teaching lexical units, as well as the system
of exercises – stimulates intelligence, strengthens memory,
develops critical, logical thinking, serves to assess their
knowledge and skills.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
lexical unit,
exercise system,
metacognitive competence,
receptive,
productive.
Метакогнитив компетенцияни шакллантиришда машқлар
системасининг ўрни
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
лексик бирлик,
машқлар системаси,
метакогнитив
компетенция,
рецептив,
продуктив.
Ушбу мақолада хорижий тил лексик бирликларини
ўрганишда
машқлар
тизимининг
ўрни,
машқларга
қўйиладиган параметрларнинг ўрни, лексик бирликларни
ўргатишга йўналтирилган машқлар тизимига қўйиладиган
талаблар ҳақида маълумот берилган, шунингдек машқлар
тизими талабаларнинг ўз интеллектуал фаолиятини амалга
ошириш, муаммоли вазиятларда оқилона ечим топиш,
ўз ўрганиш стратегиясини танлаш, ўз ақл-заковатини
рағбатлантириш, ўз хотирасини мустахкамлаш, танқидий,
мантиқий фикрлашини ривожлантириш, ўз билим кўникма-
ларини баҳолашга ҳизмат қилишидаги ўрни акс этган.
1
Basic doctoral student Uzbekistan State University of World Languages, Tashkent, Uzbekistan.
E-mail: vazira.ochilova@gmail.com.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
445
Роль упражнений системы в формировании метакогнитивной
компетентности
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
лексическая единица,
система упражнений,
метакогнитивная
компетенция,
рецептивный,
продуктивный.
В статье представлена информация о роли системы
упражнений в изучении лексических единиц иностранного
языка, роли параметров в упражнении, требованиях к
системе
упражнений,
направленных
на
обучение
лексическим единицам, а также системе упражнений –
стимулирование интеллекта, укрепление памяти, развитие
критического логического мышления, которое служит для
оценки своих знаний и умений.
Сўз бойлигини такомиллаштириш бўйича олиб борилган тадқиқотлар шуни
кўрсатадики, янги сўз бойлигини ўрганишнинг энг кенг тарқалган стратегияси
такрорлаш ва амалиётдир. Нэшин сўзларнинг маъносини ўрганишни таъминлаш
учун доимий такрорлаш зарурлигини таъкидлайди. Сўзларни бирдан ўрганишдан
кўра, уларни мунтазам ва тез-тез такрорлаш самаралироқ. 0-18 сония орасидаги
унутиш миқдори бўйича Петерсон томонидан ўтказилган экспериментда маълумот
олинганидан кейин дарҳол аста-секин унутила бошланиши айтилган. Ўрганилган
нарсаларнинг 62% уч сониядан кейин эсланса, ўн саккиз сониядан кейин фақат
15% эсга олинади Сенемоğлу. Шу сабабли, ўрганилган маълумотларнинг ҳажмини
максимал даражада ошириш учун мунтазам такрорлаш зарур. Шундай қилиб, қисқа
муддатли хотирадаги маълумотлар узоқ муддатли хотирага ўтказилади. Биленнинг
фикрича, маълумотни “маълум вақт оралиғида ва турли хил ҳаракатлар билан”
такрорлаш доимийликни янада оширади. 1968 йилда Аткинсон ва Шиффрин
(Atkinson and Shiffrin) инсон хотираси бир қатор сақлаш қурилмаларидан ташкил
топган тизим деган фикрни илгари сурдилар. Атроф-муҳитдан олинган маълумот-
лар сенсорли хотирага кўчирилади ва кейинчалик чекланган имкониятларга эга
бўлган қисқа муддатли сақлашга ўтказилади. Ахборот қисқа муддатли сақлашда
бўлганида, биз у билан турли хил бошқарув жараёнларидан фойдаланган ҳолда
ишлашимиз мумкин, масалан, маълумотни такрорлаш ёки уни мазмунли такомил-
лаштириш. Ушбу бошқарув жараёнлари метакогнитив хусусиятга эга. Қисқа
муддатли сақлашдаги маълумотлар объект даражасидаги идрокдир ва мета
даражадаги ишлов бериш бу ҳолда маълумотларни узоқ муддатли сақлашга
ўтказиш эҳтимолини оширадиган бошқарув жараёнларини қўллаш орқали
ишлайди.
Талабаларга чет тилни ўқитишда машқларнинг роли бир қатор таниқли
хорижий ва маҳаллий олимлар томонидан ўрганилган. Инглиз тилини ўқитишда
қўлланиладиган машқлар типологияси Ж. Жалолов, Т. Сатторов, М.Джусупов,
Л.Т. Ахмедова, В.И. Нормуродова, В.А. Бухбиндер, Е.И. Пассов, Н.И. Гез, Д. Нунан,
Р. Эллис, С. Эдвардс ва Ж. Уиллис каби методист олимлар томонидан таклиф
этилган турли хилдаги машқлар тизими ўрганиб чиқилди ва машқлар тизимини
ишлаб чиқишга бағишланган илмий ишларини ўрганиб чиқилди ва машқлар
тизимини ишлаб чиқиш даврида машқлар яратишнинг умумий дидактик
тамойиллари билан бир қаторда, талабаларнинг коммуникатив компетенция-
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
446
ларини ва уларнинг мотивациясини ривожлантириш тамойилларига ҳам таяндик.
Машқлар ўрганувчиларнинг инглиз тилида рецептив ва продуктив нутқий
кўникмаларини ривожлантиришга қаратилган.
Хорижий тилнинг лексик бирликларини ўргатишда ишлатиладиган машқлар
маълум параметрлар билан тавсифланади. Ушбу параметрлар қуйидагилардан
иборат:
1.
машқлар лексик материални ўзлаштиришга, нутқ фаолиятининг самарали
ва ретсептив турларида ишлашига қаратилган бўлади. Машқлар топшириқлар
ёрдамида талабаларнинг ўқув фаолиятини рағбатлантириши керак.
2.
Ҳар бир машқда нутқ фаолиятининг ҳар хил турларининг лексик
асосларини шакллантириш соҳасида ўрганиш мақсадлари билан ўзаро боғлиқ
бўлган аниқ бир вазифа белгиланади.
3.
Машқ қилишда маълум бир нутқ ҳаракати (ёки бир нечта ҳаракатлар)
кўрсатилади, уни амалга ошириш шартлари аниқланади. Машқ қилиш – бу
лингвистик материал ва у билан ҳаракатларнинг бирлик шаклидир. Лексик
жиҳатдан йўналтирилган машқларда, бир томондан, ҳаракатлар репродуктив
характерга эга бўлади, бошқа томондан, улар ретсептив йўналиш билан тавсиф-
ланади.
4.
Машқларда ҳаракат мавзуси белгиланади. Ҳаракат предмети моддий ёки
идеал бўлиши мумкин. Агар ҳаракат предмети идеал бўлса, унда машқлар матннинг
асосий ғояси (овозли ёки визуал) ўрнатилган лексик воситаларни таниб олишга
қаратилган. Агар фаолият мавзуси моддий бўлса (фикрни шакллантириш зарур),
унда бу ҳолда лексик бирликларни танлаб, уларни маълум қоидаларга мувофиқ
бирлаштириш ва уларни баёнотга киритишни амалга ошириш керак.
5.
машқларда нутқ маҳсулоти ҳар доим башорат қилинади. Маҳсулот ўзини
ифода этилган фикр шаклида ёки тингланган ёки ўқилган матндан кейин хулоса
шаклида очиб бериши мумкин.
6.
Машқ маълум бир оғзаки ва оғзаки бўлмаган материаллар асосида амалга
оширилади: сўзлар ва иборалар, нутқ мақшлари, матн, расмлар, диаграммалар,
хариталар ва бошқалар
7.
Машқлар ҳар хил усулда ва турли хил ташкилий шаклларда амалга
оширилади.
8.
Ҳар бир машқ бошқа машқлар билан чамбарчас боғлиқ ва маълум бир
жойни эгаллайди. Машқларнинг тартиби тилнинг кўпайиши ва операцион
қийинчиликлар билан белгиланади. Бу нутқ қобилиятларини шакллантириш
хусусиятига мос келади.
Юқорида номланган параметрлар талабаларнинг ҳам ўқув, ҳам билим
фаолиятини белгилайди.
Ҳар қандай машқни бажариш жараёнида ўқитувчи доимо эҳтиёж-мотивацион
соҳага, мавжуд билимларга, илгари шаклланган кўникма ва малакаларга мурожаат
қилади. Муайян лексик материални билиш, улар асосида шаклланган кўникма ва
малакалар; талабаларнинг қизиқишлари ва мотивлари машқлар учун моддий
жиҳоз бўлиб хизмат қилади. Номланган таркибий қисмлар машқни ўқув жараёнида
аниқ бажарилишини таъминлайди.
Тилни ўрганиш, одатда, машқ қилиш йўли билан амалга оширилади.
Машқларнинг асосий мазмуни тил ўрганувчиларда нутқ фаолияти турлари бўйича
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
447
кўникмаларни ҳосил қилиш, шакллантириш ва ривожлантиришга қаратилади.
Машқлар нутқ фаолияти турларини эгалловчи, осонлаштирувчи ва тезлаштирувчи
ўқув воситаси бўлиб, тил таълимида қўлланиладиган машқлар, уларнинг
типологияси масалалари методист олимлар, лингводидактлар ишларида кенг
тадқиқ этилган.
Башаран ўз илмий ишида машқлар кўникмаларни мустаҳкамлаш ва уларни
одатларга айлантириш функцияларига эга дея таърифлайди.
И.В. Раxманов эса машқлар тизимини тил ва нутқ машқлари, рецептив ва
репродуктив, аспектли ва комплекс машқлар, ўқув ва соф коммуникатив машқлар,
тайёрлов ва назорат машқлари;машқларни бажариш хусусиятига кўра – оғзаки ва
ёзма, бир тилли ва икки тилли, механик ва ижодий, синф ва уй машқлари, якка,
жуфт, хўр машқлари; танланган материалига асосан – диалогик ва монологик нутқ
машқлари деб таснифлашни таклиф этган.
А.Н. Щукин машқлар тизимини қуйидагича уч турга ажратган: таклиф
этилишига кўра (назорат, комплекс, рецептив); тавсифий характерига кўра
(диалогик ва монологик); бажарилиш усулига кўра (оғзаки / ёзма, синфда / уйда,
якка / жамоа бўлиб) машқлар.
Федотованинг таклифига кўра чет тилларни ўқитишга мўлжалланган машқ-
лар моҳиятига кўра муайян мезонларга эга бўлиши лозим:
а) мақсаднинг мавжудлиги;
б) нутқий вазифа;
в) ўрганувчининг нутқий фаолияти;
г) машқлар тизимидаги мувофиқ жойлашув;
д) бажариш учун белгиланган вақт;
е) бажаришдан кутиладиган маҳсул (натижа);
ё) ўқув материали;
ж) бажариш усули;
з) бажаришни ташкиллаштириш шакли.
Австралиялик олим Род Элис тадқиқотида тил ўқитишда фойдаланиладиган
машқ ва вазифаларнинг маълум мезонларга эга бўлиши кераклиги ҳақида сўз
юритган. Унга кўра, машқлар ўзига хос ишчи режа шаклида бўлиб, ўрганувчи-
ларнинг уни бажариш режасидан ташкил топади ва қуйидаги мезонларга жавоб
бериши лозим:
1)
мазмунга қаратилган бўлиши (ўрганувчиларни тилни намойиш қилишдан
кўра кўпроқ прагматик хусусиятларни англашларига чорлайди);
2)
тўлдириладиган бўшлиққа эга бўлиши (етишмаётган маълумотни етказиб
беришга, тушунтиришга ва / ёки ўз фикрини билдириш эҳтиёжини уйғотади);
3)
ўрганувчилар асосан ўзларининг вербал ва новербал билимларига
таянишлари (тилнинг рецептив ва продуктив фаолиятини эгаллашда ўрганувчи-
ларга керакли билимлар машқда берилмайди. Лекин машқни бажаришда алоҳида
урғу бериб ўтилиши мумкин);
4)
аниқ коммуникатив мақсадга эга бўлиши (ўрганувчилар тилдан тўғри
фойдаланганликлари учун эмас, балки мулоқот мақсадига қай даражада эриша
олганликлари учун баҳоланадилар).
Машқлар тизими борасида М. Джусупов ҳам масалага ўз нуқтаи назаридан
ёндашган ва қуйидаги турларни таклиф этган:
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
448
1)
тил тизими ҳақидаги билимларни шакллантиришга қаратилган;
2)
тил динамикаси ҳақидаги билимларни шакллантиришга қаратилган;
3)
нутқ фаолияти ҳақидаги билим ва кўникмаларни шакллантиришга
қаратилган машқлар.
Нутқ машқларини танлашда юқорида айтилган усул ва тамойилларига
таяндик.
Лексик бирликларни ўргатишга йўналтирилган машқлар тизими маълум
қоидаларга асосланади ва инглиз тили лексикасини талабаларга етказиш қўйидаги
босқичда амалга оширилади:
1.
Фаол ва ретсептив лексик бирликларни ўзлаштириш талабаларнинг
билими, эҳтиёжи, билиш фаолияти ва билиш қобилиятларига асосланган бўлиши
керак.
2.
Фаол ва ретсептив лексик бирликларини ўзлаштириш жараёни лексик
билимлар ва лексик бирликларни тўплаш, сақлаш, қўллаш билан боғлиқ бўлган
метакогнитив жараён сифатида қаралиши керак.
3.
Тизимга киритилган машқлар талабаларда чет тилини ўқитиш мақсад-
ларига мос келиши ва ўқув жараёни ва тегишли кўникма ва малакаларни
шакллантириш жараёнига мос бўлиши керак.
4.
Фаол ва қабул қилувчи характердаги лексик бирликларни ассимиляция
қилиш ўқувчиларнинг турли хил компетенцияларга (коммуникатив, лингвистик,
социолингвистик, дискурсив, ижтимоий-маданий ва бошқалар) асосланган бўлиши
керак.
5.
Лексик бирликларни ўргатишга йўналтирилган машқлар тизими ва унинг
таркибий қисмлари талабаларнинг лексик компетентсиясини шакллантиришга
қаратилган бўлиши керак.
6.
Ўқитувчи билиши шарт бўлган методик жараён бўлиб, керак бўлган лексик
бирлик танланади, методик тақсим қилинади, тасниф этилади ва ўқув адабиётига
киритилади. Бунда лексик кўникмаларни шакллантиришни назарда тутилади.
Лексиканинг сони дарс соатларига боғлиқ бўлади.
7.
Чет тилини ўрганишнинг илғор усулларини яратишнинг муҳимлиги ва
лексик заҳирани интерактив методлар ёрдамида шакллантиришга эришиш керак.
Шунга кўра инглиз тили нутқида учрайдиган энг фаол лексик бирликлар
илмий методик тамойилларга асосланиб танлаб олинди. Жамол Жалолов “Ҳозирги
замон ҳинд – европа тилларида лексика ярим миллионгача сўздан ташкил топади.
Тилда 400–500 та сўз ёрдамида мулоқот яратиш мумкин. Маълумотли одам оғзаки
ва ёзма фикр баён этиш учун 3000–5000 та сўз ишлатади.
Шунингдек, А.Х. Жураев ўз илмий ишида талаба билимларни қабул қилиш
қобилиятининг давомийлигини қуйидагича таъкидлаган.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
449
3 соатдансўнг
3 кундансўнг
Оғзаки (маъруза)
25%
10-20%
Ёзиш (ўқиш)
72%
10%
Визуалваоғзаки
80%
65%
Фаол қатнашишни талаб қилувчи роли ўйинлар
90%
70%
Инглиз тили лексик бирликларини метакогнитив ёндaшув aсосидa ўқитиш-
нинг aсосий мaқсaди тaлaбaни хорижий тилни ўргaнишгa бўлгaн қизиқишини
пaйдо қилиш вa мутaхaссислиги бўйичa хaлқaро миқёсдaги дунёқaрaшини
шaкллaнтиришгa йўнaлтиришдaн иборaт. Бундa хорижий тилни ўргaнувчи тaлaбa-
нинг қизиқишини пaйдо қилувчи aсосий мезонлaрдaн бири жуфт ёки гуруҳ бўлиб
ишлaш, фикр aлмaшув фaолиятини рaғбaтлaнтиришдир. Бу усул кўпинчa интер-
фaол усул ёки методдеб ҳaм юритилaди. Дидактикада метод ўқитувчининг ўқувчи-
лар билан иш олиб бориш усули сифатида изоҳланади. Улар материални оғзаки
айтиб бериш (ҳикоя қилиш, тушунтириш, маъруза), дарслик билан ишлаш, машқ-
лар, ижодий ишлар ва бошқаларни ўз ичига олади.
Интерфaол усуллaр – ўқитувчининг тaлaбaлaр билaн, тaлaбaнинг тaлaбa
билaн, тaълим жaрaёнининг бaрчa субъектлaри билaн фaол ўзaро фикр aлмaшув-
лaрини кўздa тутaди. Интерфaоллик мултимедиaли воситaлaр орқaли ҳaм тaшкил
қилиниши мумкин. Интерфaоллик дaрaжaси қaнчaлик юқори бўлсa, тaълим
жaрaёни шунчaлик нaтижaли бўлaди.
Демак, интерфаол усуллар таълим берувчи ва таълим олувчи ўртасидаги
ўзаро ҳамкорликдир, таълим олувчида мустақил, танқидий ва мантиқий фикр-
лашни шакллантиришни таъминлайди.
Метакогнитив билим узоқ муддатли хотирада сақланадиган бошқа билим-
лардан тубдан фарқ қилмайди. Шундай қилиб, унинг бир қисми хотирада онгли
излаш, масалан, самарали стратегия натижасида фаоллаштирилиши мумкин.
Талабалар метакогнитив ёндашув асосида инглиз тили лексик бирликларини
самарали ўрганишлари ва ўрганган лексик бирликлари талаба хотирасида қолиши
учун бир нечта усуллардан фойдаландик.
1.
Локус усули.
(Loci)
2.
Тасвирий-эшитиш усули
(The Pictorial-Auditory)
3.
Кўп сенсорли расм чизиш усули
(The Multi-Sensory Drawing)
4.
Доира – айланиш усули
(The Circle Rotation)
5.
Ҳикоя қилиш усули
(The Storytelling)
Локус усули
аслида энг қадимги мнемоника техникасидир. Бу хотира саройи
деб ҳам аталади ва қадимги Рим ва Грецияда жорий қилинган мнемоник мослама.
Ушбу усул сўзларнинг рўйхатларини эслаб қолиш ва визуализация орқали сўз
бойлигини тиклашда ёрдам бериши мумкин. Локус усули фаол визуализация
техникасини маълум тузилмалар ва тажрибалар билан бирлаштиради. Бошқача
қилиб айтганда, сиз эсламоқчи бўлган сўз бойликлари ёки рақамлар, уларга ички
ҳаётни расмлар билан берадиган таниқли йўл билан боғланган. Ушбу усулдан
фойдаланган ҳолда биз ўзимиз яшайдиган уйни, ўқиган мактабимизни, бизга ёққан
маълум жойни тасаввур қиламиз ва кейин сўзларни ёдлаш учун ҳар бир янги сўзни
шу жойнинг турли қисмлари билан боғлашга ҳаракат қиламиз.
Тасвирий-эшитиш усули
– бу мултимедиа ўрганишнинг когнитив назария-
сига асосланиб таклиф қилинган мултисенсорли усул. Ушбу усулда янги сўзлар ва
улар таърифининг ёзма шакли ва сўзнинг оғзаки талаффузи билан бирга визуал
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
450
воситалар (расм, видео, аниматсия) билан тақдим этилади. Талаба ўрганаётган
лексик бирликлар визуал ва оғзаки режимларда янги лексик бирликларни кўриш
учун тасвирий-эшитиш усули орқали ўргатилади.
Кўп сенсорли расм чизиш усули –
бу усул талабаларга бир нечта ҳислар
орқали маълумотларни қайта ишлашга ёрдам беради. Кўп сенсорли расм чизиш
усули орқали сўз бойлигини ўргатиш маълумотни хотирада қандай кодланганлиги
сабабли яхшироқ эсга туширишга олиб келади. Кўп сенсорли расм чизиш усулидан
фойдаланиш гуруҳга сўзларни визуал равишда кодлашда ёрдам беради ва улар
онгида расм чизишади. Талабалар ақлий тасвирни чизиш билан шуғулланиши энг
яхши эслаш кўрсаткичларини келтириб чиқаради, чунки расм чизиш талабалар
ўрганаётган лексик бирлик ҳақида маълумотни визуал, кинестетик ва семантик
жиҳатдан бир неча усулда ишлашга мажбур қилади.
Доира – айланиш усули
талабалар доира шаклида бир-бирлари олдида туриб,
янги ўрганаётган лексик бирликлардан фойдаланган ёки дуч келган талаба билан
қисқа суҳбатлашишлари керак, шундай қилиб бир-бирига қарама-қарши бўлган
икки талаба ўрганаётган лексик бирликларини камида бештасини қисқа суҳбат
давомидаишлатишлари керак. Кейин талабалар ўнг томонга бурилиб, жараённи
бошқа дуч келган янги талаба билан такрорлашлари керак эди.
“Доира – айланиш”
усулидан фойдаланганда талабаларни ҳам ўзаро сухбатга ҳам ҳаракатларга жалб
қилганлиги сабабли, сўз бойлигини яхшироқ ўрганишга ёрдам беради.
Ҳикоя қилиш усули
– ушбу усул янги лексик бирлик ўрганаётган талабадан
ижодкорликни талаб қилади. Ҳикоя қилиш усулида гуруҳдаги талабаларни икки
ёки уч кишилик гуруҳларга ажратилади ва ҳар бир гуруҳдан ўрганаётган янги
лексик бирликлардан фойдаланиб ҳикоя ёзиш кераклиги айтилади ва кейинчалик
улар ўзларининг ҳикояларини тузишади ва кейинроқ бутун синф билан тузган
ҳикояларини бўлишишади. Ушбу интерфаол усул талабалар сўз бойликларини
оширишда самаралидир, шу билан бирга талабалар янги мақсадлар учун янги
сўзларидан фойдаланиб ҳикоя яратадилар. Дарҳақиқат, ҳикояларни яратиш орқали
иштирокчилар ўзларининг маданияти ва тили орқали ўзларининг билимларини
ривожлантириб борадилар.
Инглиз тили лексик бирликларини метакогнитив ёндашув орқали ўргатишда
уларнинг метакогнитив компетенциясини шакллантиришда машқлар системаси-
нинг мақсади:
– ўз интеллектуал фаолиятини амалга ошириш;
– муаммоливазиятларда оқилона ечим топиш;
– ўзўрганишстратегиясинитанлаш;
– ўзақл-заковатинирағбатлантириш;
– ўз хотирасини мустахкамлаш;
– танқидий, мантиқий фикрлашини ривожлантириш;
– ўз билим кўникмаларини баҳолашга ҳизмат қилади.
Хулоса ўрнида шуни айтиш мумкинки, инглиз тили лексик бирликларини
метакогнитив ёндашув асосида ўрганган ўқувчининг танқидий фикрлашга, қарор
қабул қилишга, муаммо ва вазифаларни ҳал қилишга, мулоҳаза юритишга,
мақсадлар қўйишга, янги нарсаларни ўрганиш жараёнини бошқаришга, янги билим
ва кўникмаларни эгаллашлари учун самарали таълим стратегияларидан фойда-
ланишга маълум даражада ўз самарасини беради. Талабаларни ахборотни идрок
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
451
этиш, таҳлил қилиш ва баҳолаш, хулосалар чиқариш, ўз фаолиятларини атрофдаги
ҳақиқатнинг бошқа субъектлари ва объектлари томонидан етказиладиган хабар-
ларга мос равишда ташкил этиш қобилиятини шакллантиради.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Atkinson R.C., & Shiffrin R.M. (1968). Human memory: A proposed system and its
control processes. In Psychology of learning and motivation (Vol. 2, PP. 89–195). Academic
Press.
2.
Bilen M. (1999). Plandanuygulamayaöğretim, Ankara: Anı Yayıncılık.
3.
Edwards C. and J. Willis (eds) 2005. Teachers Exploring Tasks in ELT. Palgrave
Mac Millan. British Council ELT Innovations Award 2006.
4.
Edwards C. and J. Willis (eds) 2005. Teachers Exploring Tasks in ELT. Palgrave
Mac Millan. British Council ELT Innovations Award 2006.
5.
Nation P. (2005). Teaching vocabulary, Asian EFL Journal, 7–3, 47–54.
6.
Rod Ellis (2003) Task–based Language Learning and Teaching. Oxford University
Press – 2003.
7.
Senemoğlu N. (1997). Gelişimöğrenmeveöğretim, Ankara: Spot Matbaacılık.
8.
Ахмедова Л.Т., Лагай Е.А. Современные технологии преподавания русского
языка и литературы. – Т., “Фан ва технология”. 2016. – С. 296.
9.
Ахмедова Л.Т. Теория и практика обучения профессиональной русской речи
студентов-филологов. – Т.: Фан ва технология, 2013.
10.
Беляев Б.В. Очерки по психологии обучения иностранным языкам/
Б.В. Беляев. – М.: Просвещение, 1965. – С. 227.
11.
Бим И.Л. Методика обучения иностранным языкам как наука и пробқлемы
школьного учебника. – М.: Русский язык, 1977. – С. 288.
12.
Бим И.Л. Методика обучения иностранныму языку в школе: Учебгое
пособие. – М.: Просвещание 2003. – С. 156.
13.
Бухбиндер В.А. О системе упражнений // Общая чения иностранным
языкам: Хрестоматия. – М.: 1991.
14.
Джусупов М. Звуковые системы русского и казахского языков. Слог.
Интерференция. Обучение произношению. – Т.: Фан, 1991.
15.
Ёқубов И. Амалий инглиз тили методикаси. – Т., 2009. – Б. 285.
16.
Жалолов Ж. Чет тилўқитишметодикаси. – Т.: 2012.
17.
Ибрагимов Х.И. Педагогик психология: Педагогика ва психология
бакалаврият таълим йўналиши талабалари учун ўқув қўлланма / ЎзР Олий ва ўрта
махсус таълим вазирлиги. – Т., Ўзбекистон файласуфлари миллий жамият
нашриёти. 2009. – Б. 400.
18.
Ишмуҳаммедов Р., Абдуқодиров А., Пардаев А. Таълимда инновацион
технологиялар (таълим муассасалари педагог-ўқитувчилари учун амалий
тавсиялар). – Т., Истеьдод. 2008. – Б. 180.
19.
Конышева А.В. Современные методы обучения английскому языку. – М.:
Тетра Системе, 2003. – С. 176.
20.
Кўчибоев А.К. Чет тиллар ўқитишнинг амалий методикаси (Ўқув-услубий
қўлланма). Самарқанд, СамДЧТИ. 2012. – Б. 6.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 8 (2021) / ISSN 2181-1415
452
21.
Миньяр-Белоручев Р.К. К проблеме формирования лексических навыков
// Иностранные языки в высшей школе: Сб. научно-метод. Статей / Под ред.
С.К. Фоломкиной. – Выпуск 22. – М.: МГПИИ им. В.И. Ленина,1989. – С. 3–9.
22.
Нормуратова В.И. Формирование рецептивных лексических навыков к
студентов-юристов: Автореф. дисс. ... канд. пед. наук – Т.: 2008.
23.
Пассов Е.И. Основы методики обучения иностранным языкам. – М.: 1987.
24.
Рогова Г.Б.,
Рабинович Ф.М.,
Сахарова Т.Е.,
Методика
обучения
иностранным языкам в средней школе. – М.: Просвещание, 1991. – С. 287.
25.
Саттаров Т.К. Формирование профессиональных умений будущего
учителя иностранного языка на практических занятиях по специальности (на
материале английского языка): Автореф. дис… д-ра пед. наук. – Т.: 2000.
26.
Хидоятова Д.А. Интерфаол таълим. − Т., “Абу матбуот крнсалт” нашриёти.
2016. – Б. 68.
27.
Ходиев Б.Ю., Голиш Л.В., Рихсимбоев О.К. Кейс-стади – иқтисодий олий
ўқув юртидаги замонавий таълим технологиялари: Илмий-услубий қўлланма. – Т.:
ТДИУ, 2009. – Б. 87.
28.
Шамов А.Н. Методика обучения иностранным языкам: практикум. –
Ростов н/Д: Феникс, 2017. – С. 269.
29.
Шатилов С.Ф. Методика обучения немецкому языку в средней школе. – М.:
Просвещение, 1986. – С. 223.
