Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Pedagogical aspects of the formation of cognitive competencies
and skills of students using innovative technologies
Umida IMOMOVA
1
Termez State University
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received October 2021
Received in revised form
15 October 2021
Accepted 20 November 2021
Available online
15 December 2021
Lexically, the term
“
innovation
”
in English means
“
innovation
”
. According to the National Encyclopedia of
Uzbekistan, innovation has the following content and concepts:
“
Innovation
”
–
1) funds spent on the economy to ensure the
change of generations of machinery and technology;
2) innovations in such fields as mechanical engineering,
technology, management and labor organization based on
scientific and technical achievements and best practices, as well
as their application in various fields and fields of activity
”.
2181-
1415/© 202
1 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss11/S-pp
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
innovation,
research,
economics,
content,
innovation,
readiness.
Инновацион
технологиялардан
фойдаланган
ҳолда
талабаларда
когнитив
компетенцияларни
шакллантиришнинг педагогик жиҳатлари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
инновация,
тадқиқот,
иқтисодиёт,
мазмун,
янгилик,
тайёр
.
Луғавий жиҳатдан “инновация” тушунчаси инглиз
тилидан таржима қилинганда (“innovation”) “янгилик
киритиш” деган маънони англатади. “Инновация” тушун
-
часи мазмунан аниқ ҳолатни ифодалайди. “Ўзбекистон
Миллий энциклопедияси”да кўрсатилишича, инновация
қуйидагича мазмун ва
тушунчаларга эга: “Инновация (ингл.
“innovationas” –
киритилган янгилик, ихтиро) –
1) техника
ва технология авлодларини алмаштиришни таъминлаш
учун иқтисодиётга сарфланган маблағлар;
2) илмий техника ютуқлари ва илғор тажрибаларга
асосланган техника, технология, бошқариш ва меҳнатни
ташкил этиш каби соҳалардаги янгиликлар, шунингдек,
уларнинг турли соҳалар ва фаолият доираларида
қўлланиши”
.
1
Senior Lecturer, Department of Romance and Germanic Languages, Termez State University. Termez, Uzbekistan.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
11 (2021) / ISSN 2181-1415
235
Педагогические аспекты формирования познавательных
компетенций и навыков у студентов, использующих
инновационные технологии
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
Инновации,
исследования,
экономика,
содержание,
инновации,
готовность
.
Лексически
термин
«innovation»
в
переводе
с
английского
означает
«новшество,
нововведение,
новаторство». Согласно Национальной энциклопедии
Узбекистана, инновация имеет следующее содержание и
понятия: «Инновация» –
1) средства, затрачиваемые на
экономику для обеспечения смены поколений техники и
технологий; 2) инновации в таких областях, как
машиностроение, технологии, менеджмент и организация
труда, основанные на научно
-
технических достижениях и
передовом опыте, а также их применение в различных
сферах и сферах деятельности»
.
КИРИШ
Америкалик психолог Э.
Роджерс ўз тадқиқотларида инновацион характерга
эга ижтимоий муносабатларнинг ижтимоий
-
психологик жиҳатлари,
ижтимоий муносабатларга янгилик киритиш, бу жараёнда иштирок этувчи
шахсларнинг тоифалари, уларнинг янгиликка бўлган муносабатлари, янгиликни
қабул қилиш, моҳиятини англашга бўлган тайёрлик даражаси ҳамда муайян
шахслар тоифалари ўртасидаги инновацион характерга эга ижтимоий муносабат
-
ларнинг таснифи масалаларини ўрганган.
Адабиётлар таҳлили ва методологияси:
Инновациялар турли кўринишга эга.
Қуйидагилар инновацияларнинг асосий кўринишлари саналади:
–
янги ғоялар;
–
тизим ёки фаолият йўналишини ўзгатиришга қаратилган аниқ мақсадлар;
–
ноанъанавий ёндашувлар;
–
одатий бўлмаган ташаббуслар;
–
илғор иш услублари
Таълим тизимида ёки ўқув фаолиятида инновацияларни қўллашда сарфлан
-
ган маблағ ва кучдан имкон қадар энг юқори натижани олиш мақсади кўзланади.
Инновацияларнинг ҳар қандай янгиликдан фарқи шундаки, у бошқариш ва назорат
қилишга имкон берадиган ўзгарувчан механизмга эга бўлиши зарур. Барча соҳа
-
ларда бўлгани каби таълимда ҳам “новация”, “инновация” ҳамда уларнинг
моҳиятини ифодаловчи фаолият тўғрисида сўз юритилади. Илмий адабиётларда
“новация” (янгиланиш, янгилик) ҳамда “инновация” (янгилик киритиш) тушунча
-
ларининг бир
-
биридан фарқланишига алоҳида эътибор қаратилади. Дарҳақиқат,
янгилик
восита саналиб, у аксарият ҳолатларда янги метод, методика, технология
ва б. кўринишида намоён бўлади.
Замонавий таълимга хос муҳим жиҳатлардан бири педагог фаолиятининг
инновацион характер касб этишига эришиш саналади. Ривожланган хорижий
мамлакатларда педагог фаолиятининг инновацион характер касб этишига эришиш
масаласи ўтган асрнинг 60
-
йилларидан бошлаб жиддий ўрганила бошлаган.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
11 (2021) / ISSN 2181-1415
236
Хусусан, Х.
Барнет, Ж.
Бассет, Д.
Гамильтон, Н.
Гросс, Р.
Карлсон, М.
Майлз,
А.
Хейвлок, Д.
Чен, Р.
Эдем, Ф.Н.
Гоноболин, С.М.
Годнин, В.И.
Загвязинский,
В.А.
Кан
-
Калик, Н.В.
Кузьмина ҳамда В.А.
Сластенин каби тадқиқотчилар томонидан
олиб борилган ишларда инновацион фаолият, педагогик фаолиятга инновацион
ёндашиш, инновацион ғояларни асослаш ва уларни амалиётга самарали татбиқ
этиш, хорижий мамлакатлар ҳамда республикада яратилган педагогик инновация
-
лардан хабардор бўлиш орқали педагог фаолиятида улардан фаол фойдаланиш
борасидаги амалий ҳаракатлар мазмуни ёритилган.
Муҳокама.
Моҳиятига кўра, инновациялар муносабат ёки жараёнга янгилик
киритишнинг динамик тизими саналади. Ўз
-
ўзидан, тизим сифатида янгилик
киритиш муносабат ёки жараённинг, биринчидан, ички мантиғини, иккинчидан,
киритилаётган янгиликнинг муайян вақт оралиғида изчил ривожланиши ва атроф
-
муҳитга кўрсатадиган ўзаро таъсирини ифодалайди. Ҳар қандай инновацияда
“янги”, “янгилик” тушунчалари муҳим аҳамиятга эга. Турли муносабат ва жараён
-
ларга киритилаётган янгилик, мазмунан, хусусий, субъектив, маҳаллий ва шартли
ғоялар тарзида намоён бўлади. Хусусий янгилик муносабат, объект ёки жараёнга
тегишли элементлардан бирини ўзгартириш, янгилашни назарида тутади.
Субъектив янгилик маълум объектнинг ўзини янгилаш заруриятини ифодалайди.
Маҳаллий янгилик алоҳида олинган объект учун киритилаётган янгиликнинг
амалий аҳамиятини тавсифлаш учун хизмат қилади. Шартли янгилик эса
муносабат, объект ёки жараёнда мураккаб, прогрессив янгиланишнинг содир
этилишини таъминловчи маълум элементларнинг йиғиндисини ёритишга хизмат
қилади. Н.
Юсуфбекова инновацияларни педагогик нуқтаи назардан кўриб чиқишга
эътиборни қаратади. Хусусан, педагогик инновациялар муаллиф томонидан таълим
ва тарбия жараёнида аввал маълум бўлмаган, қайд қилинмаган ҳолат ёки натижага
олиб борувчи педагогик ҳодисанинг ўзгариб туриши мумкин бўлган мазмуни
эканлиги таъкидланади.
Натижа.
Бу ўринда муаллифлар инновацион жараёнларнинг қуйидаги икки
муҳим босқичини бир
-
биридан ажратиб кўрсатишади: 1. Янгилик сифатида намоён
бўладиган ғояларни ишлаб чиқиш (м: корхона, ташкилот
томонидан муайян
турдаги маҳсулотни ишлаб чиқишнинг режалаштирилиши). 2. Янгилик (муайян
маҳсулот)ни кенг кўламда ишлаб чиқиш. Олий таълим муассасаларида инновацион
жараёнларни ташкил этишда ўзига хос ёндашувлар кузатилади. Улар: 1. Гностик
-
динамик ёндашув (унга кўра, педагоглар педагогик инновациялар, уларнинг
турлари, яратилиши, амалиётга татбиқ этилиши, хориж мамлакатларида яратилган
илғор педагогик (таълимий) инновациялар ва уларни ўрганиш, маҳаллий шарт
-
шароитларни инобатга олган ҳолда амалиётда улардан фойдаланишга доир билим,
кўникма, малакаларни изчил ўзлаштирадилар, ўз фаолиятларида педагогик
инновацияларни фаол қўллаш борасидаги тажрибаларни ўзлаштирадилар).
2. Индивидуал фаолиятли ёндашув (бунда педагоглар ўзларининг индивидуал
имкониятлари, қобилиятлари, тажрибаларига таянган ҳолда амалий фаолиятда
педагогик инновацияларни қўллашда муайян изчилликка эришадилар). 3. Кўп
субъектли (диалогик) ёндашув (мазкур ёндашув педагогик жараёнда инновация
-
ларни ҳамкасбларнинг ўзаро, хусусан, кўп йиллик иш тажрибаси, касбий маҳорат ва
тажрибага эга педагогларнинг фаолиятлари билан танишиш, уларнинг таълим
инновацияларини самарали, мақсадли ва узлуксиз қўллашга доир тавсия ҳамда
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
11 (2021) / ISSN 2181-1415
237
кўрсатмаларидан фойдаланишларини ифодалайди). 4. Инсонпарварлик ёндашуви
(ушбу ёндашув педагогик жараёнда инновацияларни қўллашда таълим олувчи
-
ларнинг имкониятлари, хоҳиш
-
истаклари, қизиқишлари, билим, кўникма ва мала
-
калари даражасини инобатга олиш мақсадга мувофиқлигини ёритишга хизмат
қилади). 5. Индивидуал
-
ижодий ёндашув (унга кўра, ҳар бир педагог фаолиятини
ўрганилаётган мавзу, ўқув материалининг моҳияти, шунингдек, ўз имкониятлари,
салоҳияти, маҳорати, иш тажрибасидан келиб чиққан ҳолда таълим ва тарбия
жараёнларини ижодий ишланмалар асосида ташкил этади).
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Инновацион таълим технологиялари / Муслимов
Н.А., Усмонбоева
М.Ҳ.,
Сайфуров
Д.М., Тўраев
А.Б. –
Т.: “Сано стандарт” нашриёти, 2015. –
Б.
150.
2.
Толипов
Ў., Усмонбоева
М. Педагогик технологияларнинг тадбиқий
асослари –
Т.: 2
006.
–
Б.
260. 3. David Watson. The Question of Conscience Higher
edication and personal responsibility. Oxford, Institute of Edication Press. 2014.
3.
Maria Rosa, Alberto Amaral. Quality in Assurange in Higner Edication.
Contemporary Debates. England, Hampsher, 2014.
4.
Ўзбекистон миллий энциклопеияси. Зебунисо
-
Конигил / 4
-
том. Бош таҳрир
ҳайъати аъзолари: М.
Аминов ва б. –
Т.: “Ўзбекистан миллий энциклопедияси”
Давлат илмий нашриёти, 2002. –
Б.
169.
