Авторы

  • Кумри Аллабердиева
    преподаватель, Педагогический институт Термезского государственного университета Термез, Узбекистан

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss4/S-pp460-464

Ключевые слова:

игра метод дошкольник деятельность умение

Аннотация

В данной статье показаны проявления творческой активности у детей дошкольного возраста старшего возраста и значение развивающих игр и методик. Игра обеспечивает хорошее настроение у ребенка, обогащает его эмоциональный опыт, развивает наглядно-образное мышление, воображение, речь. Хорошо развитые дети будут иметь более высокий интеллект. Игра является важным условием социального развития ребенка. В нем дети узнают о разных занятиях взрослых, понимают чувства и ситуации других людей, учатся сопереживать им, приобретают навыки общения со сверстниками и детьми старшего возраста.
Игра имеет хороший психотерапевтический эффект, так как через действия в игре дети неосознанно и невольно изгоняют накопившиеся негативные эмоции.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The significance of educational games and methods in
forming the creative activity of children

Kumri ALLABERDIEVA

1

Pedagogical Institute of Termez State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received February 2021
Received in revised form

28 March 2022

Accepted 20 April 2022

Available online

15 May 2022

This article shows the manifestation of creative activity in

preschool older children and the importance of educational games

and methods. The game provides a good mood in the child,
enriches his emotional experience, develops visual-imaginative

thinking, imagination, speech. Well-developed children will have

higher intelligence. Play is an important condition f

or a child’s

social development. In it, children learn about the different

activities of adults, understand other people’s feelings and

situations, learn to empathize with them, and acquire the skills to

communicate with peers and older children.

The game has a good psychotherapeutic effect, because

through the actions in the game, children unknowingly and

involuntarily expel the accumulated negative emotions.

2181-

1415/©

2022 in Science LLC.

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss4/S-pp460-464

This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

play,

method,

preschool,

activity,

ability.

Болаларнинг ижодий фаоллигини шакллантиришда

таълимий ўйинлар ва методларнинг аҳамияти

АННОТАЦИЯ

Калит сўзлар:

ўйин,

метод,

мактабгача таълим,
фаоллик,

қобилият

.

Ушбу мақолада мактабгача катта ёшдаги болаларда

ижодий фаолликнинг намоён бўлиши ҳамда таълимий

ўйинлар ва методларнинг аҳамияти кўрсатиб берилган.

Ўйин болада яхши кайфиятни таъминлайди, унинг ҳиссий

тажрибасини бойитади, кўргазма

-

образли тафаккури,

тасаввури, нутқини ривожлантиради. Тасаввури яхши

ривожланган болалар юқори интеллектга эга бўладилар.

Ўйин –

боланинг ижтимоий ривожланишининг муҳим

шартидир. Унда болалар катталарнинг турли фаолиятлари
билан танишадилар, бошқа инсонларнинг ҳис

-

туйғулари

1

Teacher, Pedagogical Institute of Termez State University. Termez, Uzbekistan. E-mail: k_allaberdiyeva70@mail.ru.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

04 (2022) / ISSN 2181-1415

461

ва ҳолатларини тушуниш, уларга ҳамдард бўлишни ўргана

-

дилар, тенгдош ва катта болалар билан мулоқот қилиш
кўникмаларини эгаллайдилар.

Ўйин яхши психотерапевтик таъсирга эга, чунки ўйин

-

даги ҳаракатлар орқали болалар йиғилиб қолган салбий

ҳиссиётларини англамаган ҳолда ва беихтиёр чиқариб
юборадилар.

Значение образовательных игр и методов в
формировании творческой деятельности детей

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

игра,

метод,

дошкольник,

деятельность,

умение.

В данной статье показаны проявления творческой

активности у детей дошкольного возраста старшего

возраста и значение развивающих игр и методик. Игра
обеспечивает хорошее настроение у ребенка, обогащает его

эмоциональный опыт, развивает наглядно

-

образное

мышление, воображение, речь. Хорошо развитые дети

будут иметь более высокий интеллект. Игра является
важным условием социального развития ребенка. В нем

дети узнают о разных занятиях взрослых, понимают

чувства и ситуации других людей, учатся сопереживать им,

приобретают навыки общения со сверстниками и детьми
старшего возраста.

Игра имеет хороший психотерапевтический эффект, так

как через действия в игре дети неосознанно и невольно

изгоняют накопившиеся негативные эмоции.

КИРИШ

Мактабгача таълим ёшидаги болаларнинг етакчи фаолияти ўйин ҳисоб

-

ланади. Тўғри ташкил этилган ўйинда боланинг жисмоний, ақлий ва шахсий
сифатлари ривожланиши, ўқув фаолиятига тайёрлик шаклланиши ва мактабгача
ёшдаги боланинг ижтимоий муваффақиятини таъминлаш учун шароитлар
яратилади.

Боланинг уч ўзаро боғлиқ йўналишлари –

ҳиссиётлари, тушунчаси ва

ижодий

-

баркамоллик, боланинг табиий муҳити –

ўйинга мослашади, ўйин бола

учун бир вақтда ҳам вақтичоғлик ҳамда инсонлар, предметлар, табиат оламини
англаш усули, шунингдек, ўз фантазиясини қўллаш шакли ҳисобланади.

Ўйиннинг асосий афзаллиги унинг фаол ва мустақил фаолият эканлиги

ҳисобланади. Таълим ва суҳбатларда эмас, балки айнан ўйинда боланинг
қобилиятлари

ривожланади ва унинг шахси шаклланади!

Ностандарт вазиятларда тез йўл топадилар, яхши таълим оладилар. Ўйин

болага барчасига қодирлик ва эркинлик ҳиссини беради

[1. С.

107

110].

Ўйинларнинг асосий мақсади –

кичик инсонни ривожлантириш, ундаги

мавжуд ва намоён бўлган хислатларини коррекциялаш, уни ижодий тадқиқот
хулқига йўналтиришдир. Бир томондан, болага амал қилиш

учун “озуқа”, бошқа

томондан –

фантазия ва шахсий ижод учун майдон таклиф этилади

[4.

С.

58

60].


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

04 (2022) / ISSN 2181-1415

462

Ўйин туфайли болада барча психик жараёнлар, ақлий операциялар, модел

-

лаш ва лойиҳалаш қобилиятлари ривожланади, математик тушунчалар тўғриси

-

даги тасаввурлари

шаклланади, мактабга муваффақиятли тайёргарлик амалга

оширилади.

Ўйин жараёнида мактабгача ёшдаги болалар билан қуйидаги вазифалар ҳал

этилади:

1.

Ранг, шакл, ўлчам, ҳажм ва ҳ.к. тушунчалар билан танишув.

2.

Фазовий тасаввурларни ривожлантириш.

3.

Мантиқий тафаккурни шакллантириш (таққослаш, таснифлаш, мавҳум

-

лаштириш, умумлаштириш операцияларини эгаллаш).

4.

Объектлардаги хусусиятларни аниқлаш, уларнинг номини айтиш, предмет

ва буюмларнинг ўхшашлик ва фарқларини тушунтириш кўникмаларини ривож

-

лантириш

.

5.

Мустақиллик, қатъият, мақсадга эришишга интилишни тарбиялаш.

6.

Ташаббус, ижодий фантазия, тасаввурни намоён этиш учун шароит

яратиш, лойиҳалаш ва моделлаш кўникмаларини ҳосил қилиш.

7.

Нутқий фаолият ва коммуникатив кўникмалар билан боғлиқ психик

функцияларини мустаҳкамлаш.

ТАДҚИҚОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Болаларда ижодий фаолликни шакллантириш бўйича таълимий ўйинлар ва

топшириқлар кўринишидаги қуйидаги методлар таклиф этилади:

ИЗЛАШ МЕТОДИ

Асосий топшириқ: болалар учун тушунарли ва тарбиячи айтиб ўтган

“ўйинчоқлардаги аниқ буюмни топиш”.

Фикрлашни шакллантириладиган

кўникмаси –

топшириқни онгда сақлаб туриш, эшитиб идрок этилган категория

образини (буюмни тавсифловчи сўз) кўриниб турган танлаш имконининг хилма

-

хиллиги билан таққослаш [10

.

Б.

41

47].

АНИҚЛАШ МЕТОДИ

Асосий савол

:

“Бизга нима етишмаяпти

? (

буюмларнинг умумий рўйхатида

)

.

Болаларга маъноси бўйича ўзаро боғлиқ бўлган,бироқ улар орасида бирор

-

бир

предмет яққол мавжуд бўлмаган буюмларни кўриб чиқиш (масалан: вилка, пиёла,
тарелка, аммо қошиқ йўқ) ва атрофдаги буюмлардан (бошқа бурчакдаги)
етишмаётган предметни топиш таклиф этилади. Ижодий фаолликни ошириш
кўникмаси –

предметларнинг умумийлигида мантиқий ўзаро алоқадорликни

ҳосил

қилиш ва унинг тўлиқлиги бўйича ишлаш

[3.

С.

27].

ЎХШАТИШ МЕТОДИ

Болаларга тарбиячи қўлида ушлаб турган буюмга ўхшашини топиш таклиф

этилади. Фикрлашни шакллантирадиган кўникмаси –

предметни хотирада сақлаб

туриш, уни англаш ва ўхшаш сифатлар бўйича мумкин бўлган аналогига кўчириш.

ИСТИСНО ЭТИШ МЕТОДИ

Болаларга уларнинг олдида қўйилганлар

орасидан маъноси бўйича ортиқча

предметни топиш ва уни олиб қўйиш таклиф этилади. Ижодий фаолликни
ошириш кўникмаси –

керак бўлмаганни (халақит қиладиганни) образлар

(категориялар)дан ажратиш.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

04 (2022) / ISSN 2181-1415

463

ДИҚҚАТНИ ЖАМЛАШ МЕТОДИ

Болаларга бир нечта

предметларни эслаб қолиш таклиф этилади, сўнгра

бу

предметлар бошқа кўпгина буюмлар орасида жойлаштирилади ва болаларга
мазкур предметларни топиш таклиф этилади. Ижодий фаолликни ошириш
кўникмаси –

умумийлик орасида танланган категорияларни эслаб қолиш ва излаб

топиш. Ранги ва ўлчами бўйича алмаштириш мумкин

[2.

С.

159].

ҚИЗИҚИШНИ

ИФОДАЛАШ МЕТОДИ

Болаларга кўпгина ўйинчоқлар орасидан унга ёқадиганини танлаш ва нима

учунлигини тушунтириш таклиф этилади, шунингдек, бошқа болаларга у бу
ўйинчоқ билан қандай ўйнаши мумкинлигини кўрсатиши таклиф этилади.
Фикрлашни шакллантирадиган кўникмаси –

умумийликдан бола учун қизиқиш

уйғотадиган ва фойдаланилиши мумкин бўлган тоифаларни танлаш кўникмаси,
шунингдек, унинг учун ҳозирда муҳим бўлганни баҳолаш

малакаси.

ВАЗИЯТЛИ МЕТОД

Болаларга, масалан, сайрдан олдин кийиниш ва ухлашдан олдин ечиниш

машқи таклиф этилади. Бунда фикрлашни шакллантирадиган кўникмаси –

аниқ

вазиятга нисбатан тартибли фикрлаш кўникмаси

[8.

Б.

184].

ГУРУҲЛИ МЕТОД

Болаларга (5 ёшдан бошлаб) биргаликда натижаси умумий бўладиган бирор

-

бир топшириқни ҳал этиш таклиф этилади. Масалан

,

ҳар

бирига сурат ёки сўзни

тузиш мумкин бўлган 1 тадан предмет топиш. Ижодий фаолликни ошириш
кўникмаси –

ўзининг бир вақтдаги хатти

-

ҳаракатлари билан бошқа

инсоннинг

хатти

-

ҳаракатларини идрок этиш, умумий натижани ва унга эришиш йўлларини

шакллантириш кўникмаси.

ИНДИВИДУАЛ АФЗАЛЛИКЛАР МЕТОДИ

Бу алоҳида тизимли метод бўлиб, бошқа барча методларда қўлланилиши

мумкин. Ижодий фаолликни шакллантириш бўйича машғулотларда иштирок
этишда боланинг психотипини инобатга олишни англатади

[7.

Б.

237]. Яъни

мазкур метод боланинг психотипига боғлиқ равишда ўқитишнинг кутиладиган
натижа

-

ларини бўлиш қисмида ўқитишдаги юкламани мувозанатлашга имкон

беради. Масалан:

интровертлар кўпроқ вақт ўйлайдилар ва ҳаракатларга секинроқ

киришадилар, аммо уларнинг сифатли натижалари яхшироқ бўлади;

экстравертлар камроқ ўйлайдилар ва тезроқ натижа билан кўпроқ ҳаракат

қиладилар, аммо аниқлик камроқ бўлади.

ХУЛОСА

Шунинг учун натижаларни

ушбу психотипнинг таъсирини инобатга олиб

баҳолаш зарур. Барча санаб ўтилган методлар фикрлаш жараёни ҳатти

-

ҳаракат

билан кечиши туфайли муҳимдир. Бола ўзининг фикрлаш жараёнларини ўзининг
аниқ хатти

-

ҳаракатларига боғлайди, бу эса кейинчалик унинг янада самарали

ишлашига имкон беради. Бунда болани натижани олишга, яъни ўз жисмоний
хатти

-

ҳаракатларининг ўз тафаккуридаги белгиланган натижага мослигини

англашга ўргатиш муҳим.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

04 (2022) / ISSN 2181-1415

464

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:

1.

Джанпеисова

Г.А. Деятельностный подход педагога к организации игровой

деятельности –

залог социальной успешности педагога // Гармонично развитое

поколение –

условие стабильного развития Республики Узбекистан. –

Сб. научн.

-

мет.

статей под общей ред. проф. Р.Х.

Джураева. УзНИИПН, Ташкент, 2014. –

С.

107

110.

2.

Зимняя

И.А. Педагогическая психология: учебник для вузов. –

М., 1999. –

С.

159.

3.

Ромашина

С.Я.,

Орлов

А.Н.

Психолого

-

педагогическое

обеспечение

подготовки специалистов дошкольных учреждений. Барнаул: 1997. –

С.

27.

4.

Боброва

М.П.

Дидактическая

подготовка

педагогических

кадров

дошкольных учреждений в контексте профессиональной деятельности: Метод,
пособие. Барнаул, 1997. –

С.

58

60.

5.

Қодирова

Ф., Қодирова

Р. Болалар нутқини ривожлантириш назарияси ва

методикаси

.

Т.: Истиқлол. 2006. –

Б.

248.

6.

Қодирова

Ф., Ш.

Тошпўлатова, Н.

Қаюмова, М.

Аъзамова Мактабгача

педагогика. –

Т.: Тафаккур. 2019. –

Б.

200.

7.

Қурбонов

Ш.Э.,

Сейтхалилов

Э.,

Қуронов

М.,

Аҳлидинов

Р.,

Мажидов

И.

Миллий истиқлол ғоясини шакллантиришда ташкилий

-

услубий ёндашувлар. –

Тошкент: Академия, 2002. –

Б.

280.

Б.

237.

8.

Ғозиев

Э. Тафаккур психологияси (Дорилфунунлар талабалари учун ўқув

қўлланма). –

Т.: “Ўқитувчи”

, 1990.

Б.

184.

9.

Ғуломов

Ж. Билиш жараёни фаоллиги ва нейропедагигк тадқиқотлар

талқини. / Педагогика. –

Тошкент, 2015. –

4.

Б.

41

47.

10.

Ғуломов

Ж. Нейропедагогика: ривожланиш асослари. / Педагогика. –

Тошкент, 2015. –

№4. –

Б.

41-47.

Библиографические ссылки

Джанпеисова Г.А. Деятельностный подход педагога к организации игровой деятельности – залог социальной успешности педагога // Гармонично развитое поколение – условие стабильного развития Республики Узбекистан. – Сб. научн.-мет. статей под общей ред. проф. Р.Х. Джураева. УзНИИПН, Ташкент, 2014. – С. 107–110.

Зимняя И.А. Педагогическая психология: учебник для вузов. – М., 1999. – С. 159.

Ромашина С.Я., Орлов А.Н. Психолого-педагогическое обеспечение подготовки специалистов дошкольных учреждений. Барнаул: 1997. – С. 27.

Боброва М.П. Дидактическая подготовка педагогических кадров дошкольных учреждений в контексте профессиональной деятельности: Метод, пособие. Барнаул, 1997. – С. 58–60.

Қодирова Ф., Қодирова Р. Болалар нутқини ривожлантириш назарияси ва методикаси. – Т.: Истиқлол. 2006. – Б. 248.

Қодирова Ф., Ш. Тошпўлатова, Н. Қаюмова, М. Аъзамова Мактабгача педагогика. – Т.: Тафаккур. 2019. – Б. 200.

Қурбонов Ш.Э., Сейтхалилов Э., Қуронов М., Аҳлидинов Р., Мажидов И. Миллий истиқлол ғоясини шакллантиришда ташкилий-услубий ёндашувлар. – Тошкент: Академия, 2002. – Б. 280. – Б. 237.

Ғозиев Э. Тафаккур психологияси (Дорилфунунлар талабалари учун ўқув қўлланма). – Т.: “Ўқитувчи”, 1990. – Б. 184.

Ғуломов Ж. Билиш жараёни фаоллиги ва нейропедагигк тадқиқотлар талқини. / Педагогика. – Тошкент, 2015. – № 4. – Б. 41–47.

Ғуломов Ж. Нейропедагогика: ривожланиш асослари. / Педагогика. – Тошкент, 2015. – №4. – Б. 41-47.