Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Status and prospects of implementation of international
anti-corruption standards in Uzbekistan
Oydin
NOROVA
1
Office of Analysis Problems of Ensuring Law and Order
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received August 2023
Received in revised form
15 September 2023
Accepted 25 September 2023
Available online
15 October 2023
In this article, the issues of the formation of the international
legal framework against corruption are considered. It provides
an analysis of measures taken in the Republic of Uzbekistan in
this field, as well as the status of the implementation of
international anti-corruption standards.
2181-
1415/©
2023 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol4-iss8/S-pp209-213
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
corruption,
international standards,
international treaties,
“compliance control”
Коррупцияга қарши курашиш бўйича халқаро
стандартларни Ўзбекистонга жорий этиш ҳолати ва
истиқболлари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
коррупция,
халқаро стандарт,
халқаро шартномалар,
“комплаенс назорат”
.
Ушбу мақолада муаллиф томонидан коррупцияга қарши
курашиш
бўйича
халқаро
-
ҳуқуқий
асосларнинг
шаклланиши масалалари тадқиқ этилган, жумладан,
Ўзбекистон Республикасида мазкур йўналишда амалга
оширилаётган чора
-
тадбирлар моҳияти ҳамда коррупцияга
қарши халқаро стандартларни жорий этиш ҳолати таҳлили
келтирилган.
1
Senior Prosecutor, Office of Analysis problems of ensuring law and order.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
08 (2023) / ISSN 2181-1415
210
Состояние и перспективы внедрения международных
анти
-
коррупционных стандартов в Узбекистане
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
коррупция,
международные
стандарты,
международные договоры,
«комплаенс контроль»
В этой статье рассмотрены вопросы формирования
международных
-
правовых основ борьбы с коррупцией. В
ней приводится анализ мер, проводимых в Республике
Узбекистан в данном направлении, а также состояния
внедрения
международных
стандартов
по
противодействию коррупцией.
Коррупция –
бу дунёнинг барча мамлакатларига салбий томонлама таъсир
қилувчи ижтимоий, сиёсий ва иқтисодий ҳодисадир. Бугунги кунда
коррупция
аллақачон трансмиллий характерга эга долзарб муаммога айланган. Шу сабабли
ҳам мазкур иллатга қарши курашишда мамлакатларнинг бир томонлама саъй
-
ҳаракатлари етарли самара бермаяпти. Жамият ҳаётининг турли жабҳаларида
коррупцияга оид жиноятларнинг ошиб бораётганлиги ва коррупциянинг янги
шакллари пайдо бўлаётганлиги бунинг яққол далилидир.
Жаҳон ҳамжамияти коррупцияга қарши курашишда халқаро саъй
-
ҳаракатларни биргаликда олиб боришга чақирмоқда. Ушбу мақсадда халқаро
ташкилотлар ҳамда халқаро шартномалар ёрдамида коррупцияга қарши
курашишнинг ҳуқуқий механизмларини ишлаб чиқиш ва уларни кучайтириш
бўйича ишлар жадал олиб борилмоқда. Ўз зиммасига халқаро мажбуриятларни
олган ҳар бир давлат коррупцияга қарши курашиш бўйича кенг имкониятлардан,
шу жумладан халқаро стандартлардан фойдаланган ҳолда мазкур иллатга қарши
самарали кураш олиб бораётганлигини кузатишимиз мумкин.
Маълумки, коррупцияга қарши курашишнинг халқаро
-
ҳуқуқий асослари узоқ
давр мобайнида шаклланиб келган. Халқаро ҳамжамият коррупцияга
қарши
курашишга оид муносабатларни тартибга солишда жиноий, фуқаролик ва ҳуқуқий
нормаларни ишлаб чиқиш, соҳага оид махсус ҳужжатларни қабул қилиш орқали
амалга ошириб келмоқда. Сўнгги йилларда Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг
(БМТ) Коррупцияга қарши конвенцияси (UNCAC, 2005 йил), Халқаро тижорат
битимларни амалга оширишда чет эллик мансабдор шахсларни пора эвазига
оғдириб олишга қарши кураш тўғрисидаги Конвенция (Иқтисодий Ҳамкорлик ва
тараққиёт ташкилотининг (ИҲТТ) порахўрликка қарши Конвенцияси, 1997 йил),
БМТнинг Трансмиллий уюшган жиноятчиликка қарши кураш тўғрисидаги
Конвенцияси (UNTOC, 2000 йил) каби бир қатор муҳим халқароҳужжатлар қабул
қилинди.
Минтақавий даражада коррупцияга қарши курашишнинг қуйидаги кўп
томонлама ҳуқуқий асослари, жумладан,
Европа Кенгашининг коррупция учун
жиноий жавобгарлик тўғрисида Конвенцияси (1999 йил) ва Коррупция учун
фуқаролик
-
ҳуқуқий жавобгарлик тўғрисида Конвенцияси (1999 йил), Коррупцияга
қарши курашиш бўйича Америкааро Конвенция (1996 йил), Коррупциянинг олдини
олиш ва унга қарши курашишга доир Африка иттифоқи Конвенцияси (2003 йил) ва
бошқалар қабул қилинди.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
08 (2023) / ISSN 2181-1415
211
Коррупцияга
қарши
курашишнинг
халқаро
-
ҳуқуқий
асосларининг
шакллантирилиши, халқаро тамойиллар ва стандартларни ўзида мужассам этувчи
махсус коррупцияга қарши
курашиш воситаларининг яратилишига олиб келди.
Юқорида санаб ўтилган халқаро шартномалар орасида БМТнинг Коррупцияга
қарши конвенцияси муҳим ўрин эгаллаб, мазкур ҳужжат дунё миқёсида 189 та
давлатни бирлаштириб келмоқда [1].
Коррупцияга қарши конвенция барча мамлакатлар томонидан коррупцияга
қарши курашишнинг ҳуқуқий механизмларини кучайтиришга қаратилган
стандартлар, нормалар ва чора
-
тадбирларни ўз ичига қамраб олувчи универсал
ҳужжатдир. Конвенция мамлакатларни ҳам оммавий ҳам хусусий секторда
коррупциянинг энг кенг тарқалган шаклларига қарши жавобгарликни белгилашга
қаратилган профилактик ҳамда қонуний чораларни кўришга чақиради.
1990 йилнинг бошидан бошлаб халқаро ҳуқуқий воситалар мамлакатларга
трансмиллий ва ички коррупция учун жавобгарликни белгилаш, уни олдини олиш
ҳамда унга қарши курашишни мувофиқлаштириш ёки уйғунлаштириш имконини
берди. Мазкур халқаро ҳуқуқий воситалар хусусий ёки нодавлат иштирокчига ҳеч
қандай қонуний мажбуриятлар юкламайди. Бунинг ўрнига, улар давлатлардан
мансабдор шахслар ҳамда тадбиркорлик субъектларининг хатти
-
ҳаракатларини
миллий даражада тартибга солиш учун чоралар кўришни талаб этади [2].
Бошқача сўз билан айтганда, конвенция мамлакатлардан унда белгиланган
талабларни амалга ошириш учун тегишли қонунчилик ва ҳуқуқий
механизмларга
эга бўлишини талаб этади. Шундай қилиб, конвенцияларда қонунчилик билан
тартибга солиниши лозим бўлган минимал стандартлар белгиланади. Ушбу соҳада
халқаро ҳуқуқ нормаларини қўллаш коррупцияга қарши глобал сиёсатни
шакллантиришнинг муҳим таркибий қисми ҳамда миллий даражада коррупцияга
қарши курашишнинг зарур шарти ҳисобланади [4].
Ўзбекистон Республикасида коррупцияни олдини олиш бўйича муҳим
чоралар кўрилмоқда, унга қарши курашиш бўйича давлат дастурлари қабул
қилинмоқда. Бугунги кунда Ўзбекистонда коррупцияга қарши курашиш бўйича
ҳуқуқий ва институционал асослар яратилган, жумладан бир қанча муҳим халқаро
конвенциялар ратификация қилиниб, мазкур соҳада стратегик ва миллий
ҳужжатлар ва бошқа норматив
-
ҳуқуқий ҳужжатлар қабул қилинган.
Мамлакатимизнинг мазкур йўналишдаги муҳим қадамларидан бири 2004
йилда БМТнинг Трансмиллий уюшган жиноятчиликка қарши конвенциясига, 2008
йилда БМТнинг Коррупцияга қарши конвенциясига, 2010 йилда Коррупцияга
қарши курашиш борасида Истанбул ҳаракатлар режасига қўшилиши
бўлди деб
айтиш мумкин. Шуни алоҳида таъкидлаш жоизки, Ўзбекистон сўнгги уч йил ичида
Коррупцияни қабул қилиш индексида ўз ўрнини 20 поғонага яхшилади (126
-
ўрин)
[3].
Қолаверса, миллий қонунчилигимизда коррупцияга қарши халқаро
ҳужжатларда белгиланган аксарият нормалар акс этган.
Мисол учун, Жиноят кодексида коррупциянинг энг кўп учрайдиган турларига
оид жиноятлар (пора олиш ва пора бериш, ҳокимият ёки мансаб ваколатини
суиистеъмол қилиш ва бошқалар) учун жавобгарлик назарда тутилган [5].
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
08 (2023) / ISSN 2181-1415
212
2017 йилда қабул қилинган “Коррупцияга қарши курашиш тўғрисида”ги
Қонун билан эса, илк бор “коррупция”, “коррупцияга оид ҳуқуқбузарлик”,
“манфаатлар тўқнашуви” каби тушунчаларга аниқ тавсифлар берилди [6].
Халқаро стандартларда (БМТнинг Коррупцияга қарши конвенциясининг 6 ва
36-
моддалари, Европа Кенгашининг коррупция учун жиноий жавобгарлик
тўғрисида Конвенциясининг 20
-
моддаси) коррупцияга қарши курашиш учун
масъул бўлган махсус орган фаолиятига оид алоҳида нормалар акс эттирилган.
Ўзбекистон Республикасида
2020
йилда коррупцияга қарши махсус орган –
Коррупцияга қарши курашиш агентлигининг ташкил этилиши мазкур иллатга
қарши курашишнинг янги босқичини бошлаб берди.
Давлат органларининг назорат функциялари оптималлаштирилди, ҳар
бир
давлат органида Жамоатчилик кенгашлари ташкил этилди. Тадбиркорлик
субъектларини текшириш тизими такомиллаштирилиб, уларнинг фаолиятига
ноқонуний аралашувларнинг олдини олиш мақсадида Ўзбекистон Республикаси
Президенти ҳузуридаги Тадбиркорлик субъектларининг ҳуқуқлари ва қонуний
манфаатларини ҳимоя қилиш бўйича вакил лавозими жорий этилди [8]. Қолаверса,
устав жамғармасида давлат улуши бўлган ташкилотларда коррупцияга қарши
курашиш “комплаенс назорат” тизими жорий этилиб, бугунги кунда деярли барча
давлат органлари ва бошқа ташкилотларда “комплаенс назорат” махсус бўлимлари
самарали фаолият кўрсатиб келмоқда [7].
Жаҳон тажрибаси асосида шуни таъкидлаш лозимки, коррупцияга қарши
курашиш сиёсати самарадорлигига таъсир этувчи ҳал қилувчи омиллардан бири бу
мамлакатнинг бугунги кун таҳдидларига тезкорлик билан жавоб бера олиши ҳамда
миллий қонунчиликка коррупцияга қарши халқаро стандартларни жорий этиш ва
уларга риоя этиш бўйича чора
-
тадбирларни самарали амалга ошириши
ҳисобланади.
Хулоса сифатида шуни айтиш мумкинки, Ўзбекистонда коррупцияга қарши
курашиш давлат сиёсати даражасида кўтарилган бўлиб, бугунги кунда
мамлакатимиз мазкур йўналишда ўз зиммасига олган халқаро мажбуриятларни
бажаришда
самарали натижаларни кўрсатиб келмоқда. Мамлакатимизда
коррупцияга қарши курашиш бўйича халқаро стандартларни қабул қилиш орқали
қонунчилик ва ҳуқуқни қўллаш амалиётини такомиллаштириш бўйича изчил ва
тизимли чора
-
тадбирлар амалга оширилмоқда.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ
:
1.
United Nations Office on Drugs and Crime “Signature and Ratification Status”
<https://www.unodc.org/unodc/en/corruption/ratification-
status.html˃.
2.
Rose C. “International Anti
-Corruption Norms: Their Creation and Influence on
Domestic Legal Systems” (2015) Oxford University Press, 6.
3.
Transparency International “Corruption Perceptions Index” <2022 Corruption
Perceptions Index: Explore the…
-
Transparency.org˃.
4. Achilova, L. (2023). GENDER AND ANTI-CORRUPTION STRATEGY: LEGAL
ASPECTS AND CHALLENGES IN THE FIGHT AGAINST CORRUPTION. Science and
innovation, 2(C8), 30-35.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
08 (2023) / ISSN 2181-1415
213
5. Achilova, L. (2020). Genesis of sources of legal regulation of relations in the
provision of hotel services. Результаты научных исследований в условиях пандемии
(COVID-19), 1(06), 101-106.
6.
Ачилова, Л. И. (2023, July). ЭМОЦИОНАЛЬНЫЙ ИНТЕЛЛЕКТ, КАК ОСНОВА
ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ УСПЕШНОСТИ. In Past and Future of Medicine: International
Scientific and Practical Conference (Vol. 2, pp. 72-76).
7.
Khalikov, S., Liu, W., Turaeva, M., & Achilova, L. (2021). Uzbekistan’s development
under the leadership of various political reforms: The case of air transport industry. The
Open Transportation Journal, 15(1).
8. Ruzinazarov, S., & Achilova, L. (2017). Actual issues of improving legislation on
commitments causes of harm. Review of law sciences, 1(1), 21.
