Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
New results on the study of monuments of the neolithic
period in Central Fergana
Zafar RAKHMANOV
National Center of the Archeology of the Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received November 2023
Received in revised form
15 December 2023
Accepted 25 December 2023
Available online
15 February 2024
The article highlights the research and preliminary results of
the Uzbek-Russian international archaeological expedition to
study the monuments of the Neolithic period of the Old Stone
Age in the center of the Fergana Valley, geographically accepted
as the “Central Fergana steppes (plain)”. It also contains
characteristics of the finds found during the survey of the area,
as well as some thoughts on these artifacts. A new map of
Neolithic monuments in Central Fergana was compiled using
modern methods and programs (QGIS, Locus Map) used in
archeology.
2181-
1415/©
2023 in Science LLC.
DOI:
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol4-iss11/S-pp210-215
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
steppes of Central Fergana,
stone tools of the Neolithic
period,
microblades,
flakes,
pointed scrapers,
core,
Shurkul,
Uzunkul,
Uluknar.
Марказий
Фарғона
ҳудудида
неолит
даври
ёдгорликларини ўрганишдаги янги натижалар
ANNOTATSIYA
Kalit so‘zlar
:
Марказий Фарғона
чўллари,
неолит даври тош
қуроллари
,
микропластина,
учринди,
учли қирғичлар,
нуклеус,
Шўркўл,
Узункўл,
Улуғнор
.
Ушбу
мақолада
Фарғона
водийсининг
маркази
ҳисобланган, географик жиҳатдан “Марказий Фарғона
чўллари (текислиги)” ҳудудида қадимги тош даврининг
неолит босқичига оид манзилгоҳларни тадқиқ этиш
бўйича
Ўзбекистон
-
Россия
халқаро
археологик
экспедициясининг олиб борган изланишлари ва дастлабки
натижалари баён этилган. Шунингдек, ҳудудни тадқиқ
этиш жараёнида аниқланган топилмалар тавсифи ҳамда
улар
борасида
баъзи
мулоҳазалар
билдирилган.
Археологияда қўлланилаётган замонавий услуб ва
1
Senior researcher, PhD, National Center of the Archeology Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan.
E-mail: rahmanov.84@mail.ru
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
11 (2023) / ISSN 2181-1415
211
дастурлардан (QGIS, Locus Map) фойдаланиб, Марказий
Фарғона неолит даври ёдгорликлари янги харитаси
тузилган.
Новые результаты по изучению памятников периода
неолита в Центральной Фергане
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
степи Центральной
Ферганы,
каменные орудия периода
неолита,
микропластины,
отщепы,
заостренные скребки,
нуклеус,
Шуркуль,
Узункуль,
Улукнар.
В статье освещены исследования и предварительные
результаты
Узбекско
-
Российской
международной
археологической экспедиции по исследованию памятников
периода неолита древнекаменного века в центре
Ферганской долины, географически принятое как
«Центрально
ферганскими степями (равнина)». Также в
ней содержится характеристика находок, найденные в ходе
обследования местности, а также некоторые соображения
по этим артефактам. Была составлена новая карта
памятников периода неолита Центральной Ферганы с
использованием современных методов и программ (QGIS,
Locus Map), используемых в археологии.
КИРИШ
Фарғона водийси тоғ тизмалари билан ўралган чуқур пасттекислик бўлиб,
ўзининг алоҳида географик жойлашувига қарамай, ранг
-
баранг ландшафтга эга. Бу
ҳудуд
қадимги тош давридан бошлаб кўп минг йиллар давомида Марказий
Осиёнинг турли минтақаларида яшаган халқлар учун ўзига хос цивилизация
чорраҳаси бўлган [9; 10; 11; 12]. Қадимги инсонларнинг иқтисодий негизида туб
ўзгаришлар –
овчилик ва термачиликдан ишлаб чиқариш хўжалигига ўтиш содир
бўлган вақт –
неолит даври фанда алоҳида аҳамиятга эга.
Ҳозирда
Фарғона водийси ҳудудида ўнлаб археологик ёдгорликлар маълум
бўлиб, улар тош қуролларнинг техник ва типологик хусусиятларига кўра сўнгги
мезолит ва илк неолит даврига оид, деб белгиланган. Марказий Фарғона ҳудудида
тош даври топилмалари илк бор Б.Гамбург ва Н.Горбуновалар томонидан
аниқланган бўлса
-
да [2, C. 35], уларни жадал равишда ўрганиш 1950
-1970
йилларда амалга оширилган [2; 3; 4]. Ёдгорликларнинг аксарияти ер усти
топилмалари бўлиб, неолит даврига оид маданий қатлами бузилган бир қанча
топилма жойлар мавжуд. Бундай ёдгорликларга Тайпак 1, 2, 4, 6, 8
-
12, Янги
-
Қадам
1-
35, Замбар 1, 3
-
6, Узункўл, Янгисув, Аччиқкўл, Шўркўл ва бир гуруҳ Мадёр
ёдгорликларини киритиш мумкин. Умуман олганда, ушбу мажмуаларнинг тош
индустрияси микропластинали технология билан ажралиб туради, қуроллар
тўпламида вентрал қисми кертиш орқали иккиламчи ишлов берилган
микропластиналар, дистал қисми ишлов берилган қирғиччалар устунлик қилади,
шунингдек, қирралари тўмтоқ пластиналар, понасимон ва ўйиб
-
кертиб ишланган
қуроллар
ҳам алоҳида ажралиб туради [4; 7; 8]. Лекин 1980 йиллар охирида
Марказий Фарғонанинг неолит даври ёдгорликларини ўрганиш ишлари узоқ
муддатга тўхтаб қолади.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
11 (2023) / ISSN 2181-1415
212
Кейинги йилларда археология фанида Марказий Фарғона чўллари деб ном
олган ҳудудда овчилик ва термачиликдан ишлаб чиқарувчи хўжаликка ўтиш
масаласи долзарб бўлиб келмоқда. Шу илмий муаммони инобатга олиб 2022 йилда
Ўзбекистон
-
Россия қўшма экспедицияси (Фарғона отряди таркиби: З.Рахманов,
С.Алишер қизи, С.Шнайдер, Х.Хошимов) ушбу ҳудудда тош даври манзилгоҳлари
ўрнини аниқ координатларини белгилаш, тош индустриясига аниқлик киритиш,
қолаверса
ишлаб чиқарувчи хўжаликка ўтиш масалаларига [15] ойдинлик
киритиш мақсадида иш олиб борди [1].
Афсуски, ҳозирги вақтда илгари маълум бўлган кўплаб ёдгорликларнинг
жойлашуви аниқ эмаслиги маълум бўлди. Бу эса ўз навбатида Марказий Фарғона
неолит даври аҳолисининг хўжалик тузилиши моҳиятини аниқлаш учун
фанлараро тадқиқотлар олиб боришни қийинлаштирмоқда.
МАТЕРИАЛЛАР ВА ТАДҚИҚОТ УСУЛЛАРИ
Марказий Фарғонада маълум бўлган неолит даври ёдгорликларининг
жойлашув ўрнини аниқлаштириш мақсадида дастлаб У.И.Исломов ва В.И.Тимофеев
томонидан тузилган хариталар таҳлил қилинди [3. C. 8. Рис. 2]. Археологик
тадқиқотларнинг биринчи босқичида GIS технологиялари ёрдамида QGIS
дастуридан фойдаланган ҳолда ёдгорликларнинг жойлашуви харитаси тузиб
олинди (1
-
расм). Ҳудуд бўйича тузилган харита ва Google Erath дастуридан
олинган бир неча йиллар олдинги ва ҳозирги даврга оид сунъий йўлдош
тасвирлари Марказий Фарғонанинг барча неолит даври ёдгорликлари жойлашган
ҳудуд
кучли ўзлаштирилганлигини кўрсатди, бу ўз навбатида дала қидирув
ишларида ёдгорлик ва топилма жойларни аниқлашни қийинлаштирди. Шу
сабабли, кенг ҳудудни тасодифий ўрганишга асосланган ёндашувни ўзгартириб,
тадқиқот учун истиқболли ҳудудларни аниқлаш мақсадида объектларда топилган
артефактлар сонини ҳисобга олган ҳолда иссиқлик хариталари (2
-
расм) яратилди
[1]. Ёдгорликларда мавжуд материаллар миқдори ҳақидаги маълумотлар
У.И.Исломов ва В.И.Тимофеевларнинг монографиясидан олинди [3, C. 81
-299.
Таблицы 1
-
3]. Иссиқлик харитаси ёрдамида дала қидирувларида энг истиқболли
ҳудудлар
аниқланиб, қидирув йўналишлари белгилаб олинди. Барча босиб
ўтилган йўналишлари Locus Map дастури ёрдамида ёзиб борилди.
НАТИЖАЛАР ВА УЛАРНИНГ МУҲОКАМАСИ
Қидирув
ишлари натижасида Марказий Фарғона ҳудудида тахминан 300 км2
майдондаги қумлар ва текислик ҳудудлари ўрганилди. Изланишлар натижасида
кўтарма материаллар мавжуд бўлган иккита манзилгоҳ аниқланди. Топилмалар
орасида тош қуролларининг кўп миқдордагиси Шўркўл манзилгоҳида йиғиб
олинди.
Шўркўл (40°39´57.98, 71°14´21.54) Наманган ва Фарғона вилоятлари
чегарасида Янгиқадам қишлоғининг шимоли
-
шарқида жойлашган. Манзилгоҳ
узунлиги 570 м бўлган унча катта бўлмаган адирлик тизмадан иборат бўлиб, энг
кенг қисми 117 м, баландлиги тахминан 1 м. Бу ҳудудда ер устидан 105 та тош
артефактлар намунаси топилиб, улар асосан тепалик ёнбағирларидан териб
олинди. Йиғилган тош мажмуаларининг катта қисми чақмоқтошдан (85 дона)
ясалган бўлиб, халцедондан ясалган буюмлар ҳам (17 дона) мавжуд.
Топилмаларнинг 66,7 фоизи ишлаб чиқариш чиқиндилари (техник ёнилғилар ва
уларнинг парчалари, хомашё бўлаклари)дан иборат. Техник йўнилғилар
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
11 (2023) / ISSN 2181-1415
213
таркибида нуклеус зарб майдони ҳамда чақмоқлаш юзасини янгилашдан ҳосил
бўлган учриндилар, ён қирра ва лотариал йўнилғилардан иборат. Коллекциядаги
нуклеуслар таркибида эса қаламсимон нуклеус (1) ва микропластиналар учун
нуклеус (2) бўлаги мавжуд. Морфологик аниқланиши мумкин бўлган учириндилар
(17 та), пластинкалар (4 та) ва микропластинкалар (9 та) дан иборат.
Учириндиларнинг аксарият қисми бутун ҳолатда бўлиб, овал ва қиррали
кўринишда. Учриндилар дорсал қисми (елкаси) бўйлама ва қарама
-
қарши бўйлама
ҳолда
чақмоқланган йўнилға излари билан қопланган бўлиб, ён қирралари
профили тўғри кўринишда.
Зарб майдончаси тўғри текис, чизиқли ва икки елкали, фақатгина бир нечта
учриндиларда карниз қисми қисқариши кузатилади. Учриндиларнинг узунлиги 10
мм дан 30 мм гача, эни 11 мм дан 25 мм гача, қалинлиги эса 3 мм дан 8 мм гача
ўлчамда.
Пластинкалар ва микропластиналар фақат фрагментлардан иборат бўлиб,
топилмалар орасида уларнинг медиал қисми кўпчиликни ташкил қилади.
Пластинасимон йўнилғалар латериал (ён қирра) кўриниши тўғри профилли,
дорсалида бўйлама чақмоқланган йўнилға излари, кундаланг кесмаси эса учбурчак
ва трапециясимон кўринишга эга.
Йўнилғиларнинг юқориги қисмида абразив ишлов бериш излари бўлган
нуқтасимон зарб майдонлари қайд этилган. Пластиналарнинг эни –
8-
10 мм,
қалинлиги
–
1-
3 мм, микропластинкаларнинг эни –
4-
6 мм, қалинлиги –
1-
2 мм.
Тўпламдаги қуроллар 15 дона бўлиб, бу ерда ён қирралари ўтмаслаштирувчи
кертиш усули билан ишлов берилган микропластиналар (4 та намуна),
учриндидан тайёрланган, иш тиғлари дисталда шакллантирилган қирғичлар (3
та) ва микроқирғиччалар (3 та), шунингдек, вентрал қисми кертиш орқали ишлов
берилган (2 та) ва алмашлаб кертиш орқали (1 та) ишлов берилган
микропластиналар учрайди. Топилмалар орасида ягона нусхада томонлари тенг
бўлмаган учбурчак ва икки қиррали понасимон қурол ҳам учрайди.
Иккинчи манзилгоҳ –
Улуғнор бўлиб, у Улуғнор қишлоғи яқинидаги қум
карьери ёнида жойлашган (40°47´33.99, 71°43´01.74). Топилмажой маъмурий
жиҳатдан Андижон вилояти ҳудудида, Сариқсув қишлоғидан 5 км шимолда,
Сариқсув
-
Мингбулоқ автомобил йўли бўйида жойлашган. Бу ерда узунлиги 2 км ва
кенглиги 350 м бўлган қумликларнинг бир қисми сақланиб қолган. Карьер
йўлидаги қумлар орасидан жами 12 та чақмоқтош хомашёсидан олинган тош буюм
йиғиб олинди, улардан 5 таси тош хомашё парчалари. Тўпламда бир дона параллел
бўйлама чақмоқлаш усулида чақмоқланган нуклеус ва нуклеус ён қиррасидан
олинган йўнилғи мавжуд. Учириндилар 5 дона бўлиб, қирралари ўткир, дорсал
қисми
бўйлама чақмоқлаш излари билан қопланган. Учириндиларнинг узунлиги
тахминан 25 мм, эни 20 мм. дан 30 мм. гача, қалинлиги 4 мм. дан 6 мм. гача.
Қуроллар
таркиби фақат бир дона тановарнинг дистал қисмида шакллантирилган
қирғичдан иборат.
Улуғнор ҳудудида ашёлар топилган бошқа манзилгоҳ ёки топилмажой
аниқланмади. Барча топилган тош ашёлар карьер йўлидаги майда тошлар орасида
уйилиб ётганлиги буюмлар қумликларнинг номаълум қисмидан кўчирилган
бўлиши керак деб тахмин қилинди.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
11 (2023) / ISSN 2181-1415
214
Олинган тош ашёлар тўплами оз сонли бўлишига қарамай, Марказий
Фарғона тош ашёлари мажмуалари билан ўхшаш эканлигини кузатиш имконини
беради. Ушбу индустрияларда ҳам хомашё сифатида асосан чақмоқтошдан
фойдаланилган бўлиб, чақмоқлаш техникаси микропластинкалар олишга ва
иккиламчи ишлов бериш микропластиналарни вентрал қисмида кертиб ишлов
беришга қаратилган. [3; 8]. Геометрик қурол турлари ичида ассиметрик
учбурчаклар илгари Марказий Фарғона материалларида қайд этилмаган бўлса
-
да,
бироқ умуман олганда минтақада улар топилган ва Кўлбулоқ юқори палеолит
маданияти ва Калтаминор неолит маданияти материалларига хосдир [5; 14].
Фақат битта буюм мавжудлигига асосланиб, Шўркўлдан топилган учбурчак айнан
қайси
маданиятга яқинроқ бўлиши мумкинлигини айтиш қийин. Умуман, Шўркўл
манзилгоҳи Марказий Фарғона неолит мажмуаларининг турфа хиллигига мос
келади. Улуғнор мажмуасининг оз сонлилиги ва хилма
-
хил эмаслиги уни маданий
жиҳатдан мансублигини аниқлаш имконини бермайди. Умуман олганда, тош
ашёларнинг типологияси (дистал қисмида шакллантирилган қирғичлар, латериал
йўнилғи ва параллел бўйлама нуклеус) объектни юқори палеолитдан неолитгача
бўлган кенг хронологик доирада талқин қилиш мумкинлигини кўрсатади.
ХУЛОСА
Дала қидирув ишлари натижасида Марказий Фарғонанинг барча неолит
даври манзилгоҳлари ўзлаштириб юборилганлиги, ҳозирги босқичда уларнинг
жойлашувини аниқлашнинг иложи йўқлиги маълум бўлди. Бу биринчи навбатда
Фарғона водийси Ўзбекистоннинг энг зич жойлашган ҳудуди бўлиб, ҳудуднинг
катта қисми қишлоқ хўжалиги учун ўзлаштирилганлиги билан боғлиқ.
Марказий Фарғонанинг неолит даври ёдгорликлари жойлашган чўл
массивлари эгаллаган майдон анча қисқарган. Ҳудудларнинг қисқариши туфайли
илгари маълум бўлган ёдгорликларнинг жойлашишини аниқлашнинг имкони йўқ
ва бу ҳолат нафақат тош даври, балки инсоният тарихининг бошқа босқичларида
ҳам
бизга ҳали маълум бўлмаган ёдгорликларнинг йўқотилиш хавфини
туғдирмоқда. Бугунги кунда Марказий Фарғонанинг барча неолит даври
ёдгорликлари кучли ўзлаштирилганлигини кузатиш мумкин.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ
:
1.
Алишер кызы
С, Рахманов З., Хошимов Х., Шнайдер С.В. Степень
сохранности памятников неолита на территории Центральной Ферганы
(результаты археологической разведки в 2022 году) // Проблемы археологии,
этнографии, антропологии Сибири и сопредельных территорий –
2022. Том
XXVIII.
–
С. 13
-20.
2.
Заднепровский Ю. А. Неолит Центральной Ферганы // Краткие сообщения
института археологии. –
1966.
–
Вып. 7. –
С. 35
-38.
3.
Исламов У.И., Тимофеев В.И. Культура каменного века Центральной
Ферганы. –
Ташкент: ФАН, 1986. –
304 с
4.
Окладников А.П. Каменный век Таджикистана. Итоги и проблемы //
Материалы II совещания археологов и этнографов Средней Азии. –
М.
-
Л.: Наука,
1959.
–
С. 4.
5.
Колобова К.А. Верхний палеолит Западного Памиро
-
Тянь
-
Шаня: Автореф.
дис. … д
-
ра ист. наук. –
Новосибирск, 2014. –
38 с.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
11 (2023) / ISSN 2181-1415
215
6.
Коробкова Г.Ф. Орудия труда и хозяйство неолитических племен Средней
Азии / АН СССР. ЛОИА. –
Л.: Наука, 1969. –
216 с.
7.
Коробкова Г. Ф. Культуры и локальные варианты мезолита и неолита
Средней Азии: (По материалам каменной индустрии) // СА. –
1975.
–
№ 3. –
С. 8
-
28.
8.
Коробкова Г.Ф. Средняя Азия и Казахстан // Неолит Северной Евразии
(Археология СССР). –
М., 1996. –
C. 87
–
135.
9.
Максудов Ф.А. К проблеме сложения производящего хозяйства в
Ферганской долине // История и археология Турана. –
2016.
–
№ 3. –
С. 44
-58.
10.
Рахманов З.О. Место и роль минеральных и рудных ресурсов Ферганской
долины в сложении и развитии культур на ее территории // «Chronos:
общественные науки». –
2021.
–
№1 (21). –
С. 4
-8.
11.
Шнайдер С.В., Жилич
С.В., Федорченко А.Ю., Рендю В., Пархомчук Е.В.,
Алишер кызы С., Оленченко В.В., Цибизов Л.В., Сердюк Н.В., Зеленков Н.В.,
Чаргынов Т.Т., Кривошапкин А.И. Сурунгур –
новый памятник раннего голоцена в
Ферганской долине // Stratum plus. Археология и культурная антропология. –
2021.
–
№ 2. –
С. 319
-337.
12.
Krivoshapkin A.I., Khatsenovich A.M., Rybin E.P., Olsen J.W. Current research on
prehistoric Central Asia // Quaternary International.
–
2020.
–
№ 559. –
P. 1-3.
https://doi.org/10.1016/j.quaint.2020.08.043.
13.
Shnaider S.V., Viola T.B., Kolobova K.A., Fedorchenko A.Y., Krivoshapkin A.I.,
Alisher kyzy S., Krajcarz M.T., Abdykanova A. New investigations of the Epipalaeolithic
in Western Central Asia: Obishir-5 // Antiquity.
–
2017.
–
Т. 91. –
№ 360. –
P. 1-7.
14.
Szumchak K., Khujanazarov M. Exploring the Neolithic of the Kyzyl-Kums
Ajakagytma “the site” and other collection. Warshawa university, 2006. –
252 p.
15.
Taylor WTT, Pruvost M, Posth C, Rendu W, Krajcarz MT, Abdykanova A,
Brancaleoni G, Spengler R, Hermes T, Schiavinato S, Hodgins G, Stahl R, Min J, Alisher
kyzy S, Fedorowicz S, Orlando L, Douka K, Krivoshapkin A, Jeong C, Warinner C,
Shnaider S. Evidence for early dispersal of domestic sheep into Central Asia // Nature
Human Behavior.
–
2021.
–
Vol. 5.
–
No 9.
–
P. 1169-1179.
