Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
The need to develop creative thinking in the educational
process
Lutfullo YUSUPOV
Andijan State Pedagogical Institute, Academic Lyceum under Andijan Institute of Agriculture and
Agrotechnology
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received July 2024
Received in revised form
15 August 2024
Accepted 25 August 2024
Available online
15 September 2024
This article examines creativity as one of the key skills of the
21st century, essential in the context of globalization and the
growing demand for innovation. Special attention is paid to the
impact of creative thinking on modern technological
developments, such as self-driving cars, AI-powered humanoid
robots, and flying taxis. The article analyzes the increased
demand for specialists with creative competencies and
emphasizes the importance of fostering creativity in
educational institutions. The authors argue that developing
creative skills among students has become one of the top
priorities for the modern education system.
2181-
1415/©
2024 in Science LLC.
DOI:
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol5-iss8/S-pp156-161
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
creativity,
creative thinking,
creative qualities,
education.
Таълим
жараёнида
креатив
тафаккурнинг
ривожлантириш зарурати
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
креативлик,
креатив тафаккур,
креатив сифатлар,
таълим
.
Креативлик
сифати
21
асрнинг
энг
зарурий
кўникмаларидан бири ҳисобланади. Дунёда глобаллашув
жараёни фаоллашган сари инсонлар янгиликка, ўзи учун
қулай ҳудуд (cомфорт зоне) излашга эҳтиёжи ортиб
бормоқда. Бу ўз
-
ўзидан бир қанча кўникмаларни
ривожлантириш заруриятига туртки бермоқда. Шундай
кўникмаларидан бири креативлик кўникмасидир. Ўзи
юрувчи машиналар, суний интеллектга эга одамсимон
роботлар, учар таксилар ва бошқа кўплаб ихтироларнинг
асл келиб чиқиши айнан креатив тафаккурга
бориб
1
Independent researcher, Andijan State Pedagogical Institute, Director, Academic Lyceum under Andijan Institute of
Agriculture and Agrotechnology. E-mail: nikedle@gmail.com
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
08 (2024) / ISSN 2181-1415
157
тақалади.
Шу туфайли бутун жаҳонда усбу кўникмага эга
мутахасиссларга талаб ортган. Таълим масканларида
ўқувчиларнинг
креатив
компетенсияларини
ривожлантириш
ҳозирги
кун
таълим тизимини олдида
турган энг муҳим вазифаларидан бири ҳисобланади.
Необходимость развития творческого мышления в
образовательном процессе
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
креативность,
креатическое мышление,
творческие качества,
образование
.
В данной статье рассматривается креативность как
один из ключевых навыков 21 века, необходимый в
условиях глобализации и растущей потребности в
инновациях. Особое внимание уделяется влиянию
креативного мышления на современные технологические
разработки, такие как беспилотные автомобили, роботы с
искусственным
интеллектом
и
летающие
такси.
Анализируется возросший спрос на специалистов,
обладающих творческими компетенциями, а также
подчеркивается важность развития креативности в
образовательных учреждениях. Авторы утверждают, что
формирование творческих навыков у обучающихся
становится одной из приоритетных задач современной
системы образования.
КИРИШ
Янги Ўзбекистон жаҳон майдонига янги қиёфада жадаллик билан кириб
келаётгани аксарият давлат раҳбарлари томонидан ижобий қарши олинди. Яқин
5 йилликда нафақат иқтисодиёт балки барча соҳаларда сезиларли даржада
ижобий ўзгаришлар содир бўлаётгани мамлакатда ислоҳотлар самарали тарзда
ташкил қилинаётганидан далолат беради.
Бу ўзгаришлар таълим соҳасида ҳам ўзига ҳос бурилиш ясади десак ҳам
муболаға бўлмайди. Жаҳон андозасида таълим дастурлари қайтадан кўриб
чиқилди ва ёшларга сифатли таълим олиш учун кенг имкониятларни тақдим
қилувчи
муҳим қадамлар ташланди. Айни пайтда таълим муассаларнинг моддий
техник базасини кучайтириш мақсадида, жойларга энг сўнгги русумдаги
компьютер ва бошқа техник ускуналар етказиб берилмоқда. Синфхоналар
замонавий ўқув парталари, электрон доскалар ва бошқа турдаги мебель
жихозлари билан таъминланмоқда. Аммо таълим ислохотлари фақат моддий
техникани ривожлантиришга ҳисобига амал ошмайди
Хозирги кунда юқори салохиятли, касбий билим ва зарурий
компетенцияларга эга ёш авлодни тарбиялаш нафақат юртимиз учун, балки
дунёдаги барча давлат ва жамият олдида турган энг устивор вазифа ҳисобланади.
Энг ривожланган ғарб давлатлари ҳам таълим муассасаларида юқори
самарадорликка эришиши учун хар йили таълим тизимини модернизация қилиб
боради, дарсларга охирги инновацион технологияларни интеграция қилиш билан
бирга ўқувчиларни мустақил ва танқидий фикрлаш кўникмаларини
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
08 (2024) / ISSN 2181-1415
158
ривожлантириш ҳамда креатив компетенцияларини шакллантиришга эътиборини
қаратади. Чунки технология тараққиёти, ишлаб чиқаришдаги инновацион
ёндашувлар ва умуминсоният тараққиёти учун таклиф қилинаётган қулайликлар
ва инновацион ечимлар, айнан ностандард фикрловчи шахслар хиссасига тўғри
келиши хаммага бирдек аён. Сўнгги йилларда креативликнинг табиати ва таъсири
бўйича тадқиқотлар ва назариялар деярли барча фанлар ва соҳаларда, хусусан,
санъат, адабиёт , мода ва дизайн каби ижодкорликка хос бўлган йўналишлардан
ташқари бизнес ва менежмент каби соҳаларда ҳам тобора кенгроқ ёйилмоқда.
АДАБИЁТЛАР ТАҲЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ
Илмий адабиётларда креатив ходисасига олимлар томонидан турлича
ёндашув бўлганини кўришимиз мумкин. Масалан, Америкалик психолог Авраам
Маслоунинг фикрига кўра, креативлик бу ҳар бир кишига туғма хос бўлган, аммо
таълим ва тарбия тизими таъсири остида кўпчилик томонидан йўқотилган
ижодий йўналишдир
[
1]. Кен Робинсон эса креативликни ўз қийматига эга
оригинал ғоялар мажмуи сифатида таърифлайди. Гарднер ўз тадқиқотларидан
келиб чиққан холда тушунчани шундай изоҳлайди:“креативлик –
шахс томонидан
амалга ошириладиган амалий ҳаракат бўлиб, у ўзида муайян янгиликни акс
эттириши ва маълум амалий қийматга эга бўлиши лозим”. Эмебайлнинг нуқтаи
назарига кўра, креативлик “муайян соҳа бўйича ўзлаштирилган пухта билимлар
билан бирга юқори даражада ноодатий кўникмаларга ҳам эга бўлиш” демакдир
[2].
Дорон
фикрига кўра, креативлик одамларда туғилган ички истеъдод
эмас; креативлик –
бу амалиёт ва тажрибалар орқали ривожланиши ва
такомиллаштирилиши мумкин бўлган қобилиятдир. Бартон эса креативликка
икки элементни боғлайди: янги ғоялар яратиш ва мавжуд ғоялардан янги
усулларда фойдаланиш. Креативлик феноминига берилган таърифларни умумий
жихати, муаммоларга умумқабул қилинган стереотиплардан воз кечган холда
янгича ёндашиш, ностандард фикрлаш, янги ғоялар ишлаб чиқувчи ижодий
қобилият
каби ноодатий кўникмаларга эга бўлишдан иборатдир.
МУҲОКАМА
Креативлик сўзи бугунги кунда барча соҳаларда кенг истеъмолга кирди ва
бу асосан компания ва ташкилотларнинг янада рақобатбардош бўлиш эхтиёжи ва
мактабларда тестга асосланган таълимдан кўра ўқувчиларни фикрлашга
йўналтирилган таълимга ўтиш зарурати туфайлидир. Дунёнинг турли
давлатларининг таълим соҳасидаги масъуллари умумтаълим мактабларида
ўқитилаётган барча фанларнинг ўқув дастурларида ўқувчиларнинг креативлик,
ижодкорлик салохиятларини ривожлантиришга кўпроқ эътибор қаратишга
чақиради ҳамда таълим ислохотларининг самарадорлиги ушбу компетенцияларни
қай
даражада ривожланганлигига боғлиқ деб ҳисоблашади. Мисол учун, яқинда
Буюк Британиянинг анъанавий йиллик ҳисоботида, Буюк Британиянинг
иқтисодий фаровонлиги ва ижтимоий ҳамжиҳатлиги, креатив ва маданий таълим
тизими бўйича миллий стратегияни ишлаб чиқилишига боғлиқ дея хулоса
келтирилган
[
3]. Oсиё йўлбарслари сифатида танилган Сингапур ва Жанубий
Корея давлатлари ҳам таълим тизимида ҳам айнан креативлик қобилиятларни
ривожлантирилишига эътибор қаратади. Бу мамлакатлар ўз ўқув дастурларида
креативлик, танқидий фикрлаш ва ижодий характерни шакллантиришга урғу
беради. 2009
-
йилдан бери Корея ўз мактабларидан сифатли контентга асосланган
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
08 (2024) / ISSN 2181-1415
159
таълим орқали креативликни тарғиб қилишини ва жами мактаб вақтининг қарийб
10 фоизини ижодкорликни тарғиб қилувчи лойиҳалар ва бошқа ўзаро фаолият
тадбирларига бағишланади. Сингапурнинг "Исталган Таълим Натижалари"
дастури танқидий ва креатив фикрлаш, шунингдек, ижтимоий ва ҳиссий
компетенцияларни ҳам ўз ичига олади
[4].
Мамлакатимизда таълим сохасида таълим сифатини ошириш юзасидан
халқаро ташкилотлар билан ҳамкорликда PISA ўқувчилар саводхонлигини
баҳолаш халқаро дастури, Иқтисодий ҳамкорлик ва тараққиёт ташкилоти,
Ўқувчиларнинг ўқиш ва тушуниш даражасини баҳолаш халқаро PIRLS дастури,
Таълим ютуқларини баҳолаш халқаро ассоциацияси (IEA), Австралия таълим
тадқиқотлари кенгаши, Таълим стратегиясини ривожлантириш институти
(Россия) билан таҳлилий ўрганишлар олиб бориляпти
[
5]. Ўзбекистон 2022 йилда
илк бор PISA ўқувчилар саводхонлигини баҳолаш халқаро тадқиқотида қатнашди
ва кутилгандек яхши натижа қайд этмади
[
6]. Бунинг асосий сабаби таълим
жараёни ва ўқув дастурлар халқаро дастурларга мос эмаслигидадир. Афсуски,
ўқувчиларимизни билимини синаш усули сифатида фақат тестни тўғри мезон
сифатида тан оламиз, ўқувчиларимиз ҳам ўз ўрнида шунга мос равишда фан
мавзуларини механик тарзда ёдлашга уринадилар. Олинган билимни амалиётга
қўллаш, уни турли вазиятларда амалий тарзда синаб кўриш, ўқувчиларнинг
креатив кўникмаларни шакллантириш хозирги кунда таълим тизими олдида
турган энг устивор вазифаларидан биридир. Дархақиқат, бугун таълим тизимини
модернизация қилиш юзасидан кенг кўламдаги ислохотлар амалга оширилаётган
бўлса да ўқитиш тизими эски анъаналар асосида ташкил қилинаётгани хеч кимга
сир эмас. Президент Ш. Мирзиёев таълим тизимининг ислохоти фақат таълим
муасассасаларининг моддий техника базасини мустахкамлаш ёки синфларни
замонавий компьютер ускуналари билан жихозлаш орқали амалга ошириб
бўлмаслигини, балки таълим муассасаларида ўқувчиларга фанларни ўқитиш
методикасини яхшилаш ҳамда ўқувчиларни билим олишга рағбатлантириш
орқали
тизимда
бўлаётган
ислохотларни
самарадорлигини
ошириш
мумкинлигига урғу бериб, қуйидагиларни таъкидлаган “Мактабда ўқитиш
методикаси ўзгармаса, таълим сифати ҳам, мазмуни ҳам, муҳит ҳам ўзгармайди
[
7].” Дархақиқат, жахонда кетаётган кескин глобаллашув жараёнида мамлакат ва
жамиятларни бир маромда тараққий этиб боришлиги,
ана шу жамиятда ўсиб
келаётган ёш авлодни қандай камол топаётганлига хар томонлама боғлиқдир.
Бу эса ўз навбатида таълим ислохотини жадаллаштириш, ёш авлодни креатив
компетенциясини шакллантириш, уларни танқидий фикрлаш, мустақил қарор
қабул
қилиш қобилиятларини ривожлантириш, билан бирга ўқувчилар рухиятига
азалий диний ва маданий қадриятларини сингдириб бориш алохида эътиборга
молик жараён ҳисобланади.
НАТИЖА
Шахснинг креативлиги унинг тафаккурида, мулоқотида, ҳис
-
туйғуларида,
муайян фаолият турларида намоён бўлади. Креативлик шахсни яхлит ҳолда ёки
унинг муайян хусусиятларини тавсифлайди. Креативлик иқтидорнинг муҳим
омили сифатида ҳам акс этади. Қолаверса, креативлик зеҳни ўткирликни белгилаб
беради, “талабалар эътиборини таълим жараёнига фаол жалб этишни
таъминлайди”.
М.
Чиксентмихали
креатив
одамларнинг
икки
турини
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
08 (2024) / ISSN 2181-1415
160
таърифлаган: “Катта C” (Big C)
–
бу турдаги шахслар маълум бир соҳани
тараққиётида улкан ўзгаришлар ясаган, хаммага таниқли бўлган ижодкор
шахслардир ва “Кичик C” (little C) бу турдаги одамлар креатив шахслар ҳисобланиб,
улар ўз ижодларидан кундалик ҳаётидаги жараёнларга таъсир қилиш учун
фойдаланадилар
[
8]. М.
Чиксентмихали фикрига кўра кўп ўқувчилар ўзларини
креатив деб ҳисобламайдилар, улар, креативликни жуда кам сонли одамларга
берилган ижодий қобилият сифатида қабул қилганлиги туфайли
креативлик
уларнинг қўлидан келмаслигига беихтиёр ишонадилар. Улар креативлик фақат
“Катта C” турдаги шахсларга тегишли ёки санъатда махорати зўр бўлган
ижодкорларгина креатив шахслар бўлиши мумкин деб ҳисоблайдилар.
М.
Чиксентмихали, агар ўқувчилар креатив бўлиш учун катта C турига мансуб шахс
бўлишлари шарт эмаслигини тушуниб етсалар, креативлик улар учун очиқ
бўлишига ишонади. Ушбу янги кашфиёт натижасида ўқувчилар, ўзига хос ғояни
ўйлаб топишда камроқ босим сезадилар ва кундалик креатив фикрлаш фаолияти
билан шуғулланишга ҳамда ижодий маҳсулотларни олишга тайёр бўлишади. Улар
ижодий ишлаб чиқариш қобилиятлари ҳақида, ўзлари ҳақида реал умидларни
яратадилар. Қанчалик кўп ўқувчилар креатив фикрлашни бошласалар улар
шунчалик фаоллашадилар.
ХУЛОСА
Креатив кўникмасини ҳам бошка кўникмалар каби шакллантириш ва
ривожлантириш мумкин. Бу академик лицей ўқувчиларга ҳам таалуқлидир.
Уқувчиларнинг
масалаларга
креатив
ёндашуви,
уларни
ностандард
фикрлашларига ёрдам беради. Ўқувчиларни рағбатлантириш ҳамда креатив
фикрлашга ундаш ўқитувчининг тажриба ва малака даражасига бевосита
боғлиқдир.
Шунинг
учун
ўқувчиларнинг
креатив
компетенциясини
шакллантириш
ҳамда
ривожлантиришда
ўқитувчининг
роли
айниқса
аҳамиятлидир. Агар ўқитувчининг ўзида креативликка хос бўлган хислатлар
мавжуд бўлмаса ўқувчиларда креативликни шакллантира олмайди Чунки Патти
Драппеау айтганидек креативлик ҳам юқумлилик характерига эга бўлиб,
ижодкорлик қобилияти ўзида бўлсагина бу “касаллик”ни атрофдагаларга юқтира
олади. Синфдаги мухит ҳам ўқитувчининг шу ва шунга ўхшаш хислатлар замирида
вужудга келади. Ўқитувчи хосил қилган мухитда ўқувчи шаклланади, агар мухит
эркин, илмий ва ижодий бўлса ўқувчи тафаккури ҳам шунга қараб шаклланади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Барышева Т.А., Жигалов Ю.А. Психолого
-
педагогические основы развития
креативности. –
СПб.: СПГУТД, 2006
2.
Drapeau Patti. Sparking student creativity (practical ways to promote innovative
thinking and problem solving).
–
Alexandria
–
Virginia, USA
3.
Jack C Richards “Creativity in language teaching”
Iranian Journal of Language
Teaching Research 1(3), (Oct., 2013) 19-43
4.
Неля Мидхатовна Закирова “Ўқувчиларда креативликни шакллантириш
мазмуни ва усуллари” ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 1 |
ISSUE 3 | 2020 ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJI F) 2020: 4.804
5.
Президент
Шавкат
Мирзиёев
раислигида
мактаб
таълимини
ривожлантириш
масалалари
юзасидан
видеоселектор
йиғилишидан
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
08 (2024) / ISSN 2181-1415
161
https://uzreport.news/politics/biz-kop-vaqt-yoqotganmiz-shavkat-mirziyoyev-talim-
tarbiya-sohasidagi-islohotlar-haqida-gap
6.
Президент Шавкат Мирзиёев раислигида 30.10.2020 кунги ўтказилган
видеоселектор йиғилишидан https://aniq.uz/uz/yangiliklar/mirziyov
-maktabda-
uqitish-metodikasi-uzgarmasa-talim-sifati-ham-mazmuni-ham-muhit-ham-uzgarmaydi
7.
Президент Шавкат Мирзиёев раислигида 05.04.2022 кунги ўтказилган
видеоселектор йиғилишидан https://kun.uz/uz/news/2022/04/05/maktablardagi
-
eng-katta-muammo-oqitish-metodikasi-eskirgani-prezident-maktab-talimini-isloh-
qilish-haqida
8.
Ильин, Е. П. Психология творчества, креативности, одарённости
[
Текст] /
Е.П. Ильин.
–
СПб.: Питер, 2011, стр.157
.
