Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Foreign experience in ensuring human rights in criminal
proceedings
Bakhrom SAIDOV
Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received August 2024
Received in revised form
15 September 2024
Accepted 15 October 2024
Available online
25 November 2024
Relevance:
Special attention is paid to such important tasks
as improving and liberalizing criminal and criminal-procedural
legislation, increasing the efficiency and quality of justice,
strengthening the procedural foundations of criminal
proceedings, and ensuring reliable protection of the rights and
freedoms of citizens in the activities of judicial and investigative
bodies in the new Uzbekistan. The article outlines the study of
international experience in ensuring the rights and freedoms of
a person in criminal-procedural relations, criminal-legal
institutions recognized in international law and foreign
practice, including humanitarian principles in determining the
criminal responsibility of a person, thus proposals and
recommendations developed in this regard.
Statement of the problem:
The important issues such as the
abdication of responsibility of an innocent person, ensuring the
equality of parties at all stages of justice, reasonable application
of procedural coercion measures, abandonment of the practice
of torturing a person, cruel, inhumane or degrading treatment
and punishment in the course of judicial investigation, full or
partial release of a person from responsibility for sincere
repentance and actively assistance in the detection of a crime,
gaining the trust of citizens by compensating the property
damage caused to the victims, as well as ensuring the rights and
freedoms of the participants in the criminal proceedings were
defined as the priority tasks of achieving justice in the New
Uzbekistan.
Aim of the research:
The proposals and recommendations
have been developed by the study, analysis, and research of the
existing problems of ensuring the rights and freedoms of the
individual in the proceeding of the case to court, to find
scientific solutions to abdicate situations such as the violation of
human dignity and honor, especially to terminate the practice of
torture, cruel, inhuman or degrading treatment of a person, and
the use of punishments.
Keywords:
constitution,
concept,
law,
international law,
foreign experience,
lawyer,
defender,
human rights,
freedoms,
justice,
guarantee,
protection,
criminal procedure,
responsibility,
punishment,
court,
investigation,
reform,
justice,
human,
humanitarian,
suspect,
accused,
victim,
interrogator,
investigator,
prosecutor.
1
Head of the Master's program, Doctor of Law, Professor, Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic
of Uzbekistan.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
5 (2024) / ISSN 2181-1415
198
Methods of the research:
general scientific, including formal
logic (analysis, synthesis, generalization, abstraction, phrases),
special scientific (observation, questioning, analysis of content
of documents).
Results and main conclusions:
Studying the issues of ensuring
the rights and freedoms of a person in proceeding the case to
court, developing scientific recommendations for improving the
mechanisms of researching the theoretical and legal
foundations of ensuring the constitutional rights and freedoms
of a person, and making a specific proposal for the further
improvement of the norms of the criminal-procedural law to
achieve a fair trial and promotion of recommendations remains
one of the urgent issues of today.
The desire to achieve justice for our people is increasing
more and more in the era of globalization. The confidence of our
citizens in justice and the rule of law is increasing as a result of
the reforms implemented in the field. It can be said that along
with the achieved progress, there are still important issues that
are waiting to be resolved in terms of ensuring the rights and
freedoms of the individual in the case before the court.
The following issues remain one of the urgent tasks of today,
such as ensuring transparency, strengthening the role of the
institution of public participation in criminal cases. Moreover,
to take all the necessary measures to restore the violated rights
of individuals, to improve the activities of pre-investigation
inspection and investigation bodies to ensure human rights,
freedoms, and legal interests, to strengthen judicial control at
the stage of bringing the case to trial, to liberalize the
procedural order of criminal cases, to make judicial
investigation activities transparent.
2181-
1415/© 2024 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol5-
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Жиноят ишларини судга қадар юритишда шахснинг
ҳуқуқларини
таъминлаш бўйича хорижий тажриба
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
конституция,
концепция,
қонун
,
халқаро ҳуқуқ,
хорижий тажриба,
адвокат,
ҳимоячи
,
инсон ҳуқуқлари,
эркинликлари,
одил судлов,
кафолат,
ҳимоя
,
жиноят процесси,
Долзарблиги: Ўзбекистон Республикасида жиноят ва
жиноят
-
процессуал
қонунчиликни
такомиллаштириш
ҳамда либераллаш¬тириш, одил судловни амалга ошириш
самарадорлиги ва сифатини ошириш, жиноят ишлари
юритувининг процессуал асосларини кучайтириш, суд
-
тергов органлари фаолиятида фуқароларнинг ҳуқуқ ва
эркинликларини ишончли ҳимоя қилиш кафолатларини
таъминлаш каби муҳим вазифаларга алоҳида эътибор
қаратилмоқда.
Жиноят
-
процессуал
амалиётда,
жумладан
мамлакатимизнинг жиноий
-
ҳуқуқий сиёсатини самарали
рўёбга чиқаришга тўсқинлик қилаётган, жиноят ва
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
5 (2024) / ISSN 2181-1415
199
жавобгарлик,
жазо,
суд,
тергов,
ислоҳот,
адолат,
инсон,
инсонпарварлик,
гумон қилинувчи,
айбланувчи,
жабрланувчи,
суриштирувчи,
терговчи,
прокурор.
жиноят
-
процессуал қонунчилигидаги айрим нормаларнинг
мукаммал эмаслиги, шу жумладан халқаро ҳуқуқ ва
хорижий амалиётда эътироф этилган жиноят
-
ҳуқуқий
институтлар миллий қонунчилигимизга имплементация
қилинмаганлиги билан боғлиқ бўлган қатор муаммо ва
камчиликлар мавжуд.
Шу боис, жиноят
-
процессуал муносабатларда шахснинг
конституциявий ҳуқуқ ва эркинликларини таъминлаш
бўйича хорижий тажрибани ўрганиш муҳим аҳамият касб
этади.
Мақолада жиноят
-
процессуал муносабатларда шахснинг
ҳуқуқ ва эркинликларини таъминлаш бўйича халқаро
тажрибани ўрганиш, халқаро ҳуқуқ ва хорижий амалиётда
эътироф этилган жиноят
-
ҳуқуқий институтларнинг,
жумладан шахснинг жиноий жавобгарлигини белгилашда
инсонпарварлик тамойилларига риоя қилишга қаратилган
қатор таклиф
-
тавсиялар илгари сурилган.
Муаммонинг баёни: мамлакатимизда айбсиз инсонни
жавобгарликка тортмаслик, одил судловнинг барча
босқичларида тарафларнинг тенглигини таъминлаш,
процессуал мажбурлов чорала¬рини асосли қўллаш, суд
-
тергов амалиётида шахсни қийноққа солиш, унга
шафқатсиз,
ғайриинсоний
ёки
қадр
-
қимматини
камситувчи муомала ҳамда жазо турларини қўллаш
амалиётига барҳам бериш, шахсни чин кўнгилдан
пушаймон
бўлиб,
жиноятни
фош
этишда
фаол
кўмаклашгани учун жа¬вобгарликдан тўлиқ ёки қисман
озод қилиш, жабрланувчиларга етказилган мулкий
за¬рарни
қоплаш,
шунингдек
жиноят
процесси
иштирокчиларининг ҳуқуқ ва эркинликларини таъминлаш
орқали фуқароларнинг ишончини қозониш каби муҳим
масалалар
одил
судловга
эришишнинг
устувор
вазифа¬лари сифатида белгиланди.
Тадқиқот мақсади: жиноят
-
процессида шахснинг ҳуқуқ
ва
эркинликларини
таъминлаш
борасида
мавжуд
муаммоларни ўрганиш, таҳлил ва тадқиқ қилиш, хорижий
тажрибага таянган ҳолда, инсоннинг шаъни ва қадр
-
қиммати поймол этилиши каби ҳолатларга барҳам
беришнинг илмий ечимларини топиш, айниқса шахсга
ғайриинсоний ёки қадр
-
қимматини кам
-
ситувчи муомала
ҳамда жазо турларини қўллашга бутунлай чек қўйиш
бўйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқишдан иборат.
Тадқиқот усуллари: умумий илмий, шу жумладан
формал мантиқий (таҳлил, син¬тез, умумлаштириш,
абстракция, фразалар), хусусий илмий (кузатиш, сўроқ,
ҳужжатлар мазмунини таҳлил қилиш).
Натижалар ва асосий хулосалар: жиноят
-
процессида
шахснинг
ҳуқуқ
ва
эркинликларини
таъминлаш
масалаларини ўрганиш, инсоннинг конституциявий ҳуқуқ ва
эркинликларини таъминлашнинг назарий
-
ҳуқуқий асос
-
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
5 (2024) / ISSN 2181-1415
200
ларини тадқиқ этиш механизмларини такомиллаштириш
бўйича илмий тавсиялар ишлаб чиқиш, одил судловга
эришиш мақсадида жиноят
-
процессуал қонун нормаларини
янада такомиллаштириш юзасидан аниқ таклиф ва
тавсияларни илгари суриш бугунги куннинг долзарб
масалаларидан бири бўлиб қолмоқда.
Глобаллашув даврида халқимизда одил судловга
эришишга бўлган хоҳиш, истак тобора ортмоқда. Соҳада
амалга
оширилаётган
ислоҳотлар
натижасида
фуқароларимизда адолат ва қонун усту¬ворлигига ишончи
юксалмоқда. Айтиш мумкинки, эришилган ютуқлар билан
бирга, ҳали ишни судга қадар юритишда шахснинг ҳуқуқ ва
эркинликларини таъминлаш борасида ўз ечимини
кутаётган муҳим масалалар ҳам мавжуд.
Шахсларнинг бузилган ҳуқуқларини ти¬клаш учун
барча зарур чораларни кўриш, терговга қадар текширув ва
тергов орган¬ларининг инсон ҳуқуқлари, эркинликлари ва
қонуний манфаатларини таъминлашга доир фаолиятини
такомиллаштириш, ишни судга қадар юритиш босқичида
суд назоратини кучайтириш, жиноят ишларини кўриб
чиқишнинг процессуал тартибини эркинлаштириш, суд
-
тергов фаолиятининг шаффоф ва ошкоралиги¬ни
таъминлаш, жиноят ишлари бўйича иш юритувида
жамоатчилик
иштироки
институтининг
ролини
кучайтириш каби масалалар бугунги куннинг долзарб
вазифаларидан бири бўлиб қолмоқда.
Зарубежный опыт обеспечения прав человека
в уголовном судопроизводстве
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
конституция,
концепция,
закон,
международное право,
зарубежный опыт,
адвокат,
защитник,
права человека,
свободы,
правосудие,
гарантия,
защита,
уголовный процесс,
ответственность,
наказание,
суд,
расследование,
реформа,
правосудие,
человеческий,
гуманитарный,
Актуальность: совершенствование и либерализация
уголовного и уголовно
-
процессуального законодательства в
Республике Узбекистан, повышение эффективности и
качества правосудия, укрепление процессуальных основ
уголовного судопроизводства и обеспечение надежной
защиты прав и свобод граждан являются важными
направлениями развития судебных и следственных органов.
В практической сфере существуют определённые недостатки
в уголовном и уголовно
-
процессуальном законодательстве,
которые препятствуют эффективной реализации уголовно
-
правовой политики страны. В частности, уголовно
-
правовые
институты, признанные
международным правом и
применяемые за рубежом,
недостаточно имплементированы
в национальное законодательство.
Изучение международного опыта в области обеспечения
конституционных прав и свобод человека в уголовно
-
процессуальных отношениях имеет важное значение для
устранения этих пробелов.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
5 (2024) / ISSN 2181-1415
201
подозреваемый,
обвиняемый,
потерпевший,
следователь,
следователь,
прокурор.
Описание проблемы: важнейшими задачами уголовного
судопроизводства являются недопущение привлечения к
ответственности невиновных, обеспечение равенства сторон
на всех стадиях правосудия, применение разумных мер
процессуального принуждения, а также прекращение
практики
пыток,
жестокого,
бесчеловечного
или
унижающего достоинство обращения и видов наказания.
Также важны такие вопросы, как освобождение от
ответственности
лиц,
содействующих
раскрытию
преступления,
возмещение ущерба потерпевшим
и
укрепление доверия граждан к судебной системе через
обеспечение прав участников уголовного процесса.
Цель исследования: изучить, проанализировать и
исследовать проблемы обеспечения прав и свобод человека в
уголовном процессе, а также предложить научные решения
для устранения нарушений человеческого достоинства,
особенно в контексте бесчеловечного или унижающего
достоинство обращения. Основываясь на зарубежном опыте,
разработать предложения и рекомендации по прекращению
использования наказаний, унижающих достоинство, и других
форм жестокого обращения.
Методы исследования: используются общенаучные
методы, такие как анализ, синтез, обобщение и
абстрагирование, а также специальные методы, включая
наблюдение, анкетирование и анализ документов.
Результаты и основные выводы: в ходе исследования
были выявлены ключевые вопросы обеспечения прав и
свобод человека в уголовном процессе. На основе
полученных данных разработаны научные рекомендации по
улучшению
теоретико
-
правовых
основ
обеспечения
конституционных прав и свобод, а также предложения по
совершенствованию
норм
уголовно
-
процессуального
законодательства
для
достижения
справедливости.
Выдвижение четких рекомендаций со стороны государства
остаётся одной из актуальных задач нашего времени.
Заключение: в условиях глобализации стремление к
справедливости у граждан нашей страны возрастает.
Реформы в этой сфере способствуют укреплению
уверенности
населения
в
верховенстве
закона
и
справедливости. Несмотря на достигнутый прогресс,
остаются нерешённые вопросы, связанные с обеспечением
прав и свобод личности на всех этапах уголовного
судопроизводства.
Одними из актуальных задач современности являются
принятие всех необходимых мер для восстановления
нарушенных
прав
личности,
совершенствование
деятельности следственных органов, усиление судебного
контроля на стадии передачи дел в суд и либерализация
уголовного судопроизводства. Также важны вопросы
обеспечения прозрачности и открытости следственных
действий и усиления роли общественности в уголовных
делах.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
5 (2024) / ISSN 2181-1415
202
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 14 майдаги “Жиноят ва
жиноят
-
процессуал қонунчилиги тизимини тубдан такомиллаштириш чора
-
тадбирлари тўғрисида”ги ПҚ–
3723-
сон Қарорига кўра, Ўзбекистон Республикасининг
Жиноят ва жиноят
-
процессуал қонунчилигини такомиллаштириш концепцияси
тасдиқланди.
Мазкур концепцияда, суд
-
тергов амалиётида, жумладан мамлакатнинг
жиноий
-
ҳуқуқий сиёсатини самарали рўёбга чиқаришга тўсқинлик қилаётган,
жиноят ва жиноят
-
процессуал қонунчилигидаги айрим нормаларнинг мукаммал
эмаслиги билан боғлиқ бўлган қатор муаммо ва камчиликлар, шу жумладан халқаро
ҳуқуқ
ва хорижий амалиётда эътироф этилган жиноят
-
ҳуқуқий институтларнинг
етарли даражада, жумладан юридик шахсларнинг жиноий жавобгарлигини белгилаш
соҳасида имплементация қилинмаганлиги қайд этилган.
Ҳақиқатдан
ҳам,
жиноят
-
процессуал
муносабатларда
шахснинг
конституциявий ҳуқуқ ва эркинликларини таъминлаш бўйича халқаро тажрибани
ўрганиш муҳим аҳамият касб этади.
Ривожланган хорижий давлатларда бу борада суднинг мавқеи юқори бўлиб,
ишни судга қадар юритишда суриштирув ва дастлабки тергов устидан суд
назорати кучайтирилгани, жиноят процессида “Хабеас корпус”
институтини
қўллаш
соҳаси кенг татбиқ этилганини кузатиш мумкин.
“Наbеаs соrрus ad sujciendum”
‒
“Сен шахсни судга олиб келишга мажбурсан”
,
деган маънони англатиб, бу тартибот XV асрдаёқ пайдо бўлган ва илк бор Англия
парламенти томонидан 1679 йилдан бошлаб амалиётга татбиқ этилган. Ушбу
ҳужжатга
1689, 1766 ҳамда 1816 йилларда қўшимчалар киритилиб янада
такомиллаштирилган. Ҳозирги кунда у, энг аввало, англо
-
саксон ҳуқуқ тизими
мамлакатларида, шунингдек, Лотин Америкаси давлатларида инсон эркинлиги ва
шахсий дахлсизлик ҳуқуқининг энг ишончли кафолати сифатида такомиллашиб
бормоқда.
Мазкур институт суриштирув, тергов ва суд амалиётида фуқаролар
дахлсизлигини таъминлаш учун янада холис механизм жорий этилишига ва
адолатли суд муҳокамасига бўлган ҳуқуқларни кенгайтиришга хизмат қилади.
Бундан ташқари, суриштирув ва тергов ходимлари масъулиятини ошириш,
тергов сифатини яхшилаш, шахснинг илтимос келтириш ва шикоят қилиш
ҳуқуқларини
кенгайтириш, фуқаролик ва сиёсий ҳуқуқлар тўғрисидаги халқаро
пактда белгиланганидек, ҳар қандай шахс учун суд орқали ҳимояланиш
имкониятларини яратишга ёрдам беради.
Аксарият ривожланган давлатлар жиноят процессида умуминсоний
қадриятларга
амал қилинишига катта эътибор қаратилган. Масалан, Францияда
ноқонуний ушлаб туришга қарши жиноий жавобгарлик чоралари кучайтирилган.
АҚШда ўтказилган икки босқичли ислоҳотлар доирасида камбағаллар ҳуқуқи
такомиллаштирилиб, унга кўра моддий жиҳатдан ночор айбланувчилар адвокат
хизматидан бепул фойдаланиш имкониятига эга бўлган.
Кўплаб мамлакатларда тергов ишлари устидан суд назорати дастлабки
тергов принципларидан бири ҳисобланади. АҚШ Конституциясига киритилган
IV ўзгартишга кўра, суд қасам ёки тантанали ваъда билан тасдиқланган етарли
асосларсиз қамоққа олишга ордер бермайди [1]. АҚШда процессуал
-
мажбурлов
чоралари шахснинг конституцион ҳуқуқларини жиддий чеклаши боис унга
фақатгина суднинг рухсати билан йўл қўйилади [2].
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
5 (2024) / ISSN 2181-1415
203
Буюк Британияда эҳтиёт чораси сифатида шахс ҳибсга олингач, асрлардан
буён амалдаги habeas corpus act қоидаларига биноан у дарҳол судья ҳузурига
келтирилади [3].
Германия жиноят
-
процессуал қонунчилигида тергов устидан суд назоратига [4],
ишларни тезкор, соддалаштирилган тартибда юритишга, тортишув принципининг
амал қилишига ва шахснинг конституциявий ҳуқуқ ва эркинликлари муҳофазаси
масалаларига алоҳида эътибор берилади.
Франция қонунчилигига кўра процессуал мажбурлов чораларини қўллаш
ваколати судлар қошидаги махсус тергов палатасига берилган.
Японияда тергов ва суриштирув устидан назоратни прокурорлар амалга
оширади [5]. Иш бўйича гумон қилинувчи шахс ушланса, у 48 соат ичида прокурор
ҳузурига
олиб келиниб, унга нисбатан қўлланиладиган процессуал мажбурлов
чораси масаласи ҳал этилади. Тамомланган барча ишлар терговни амалга оширган
полиция органи томонидан прокурорга жўнатилади, майда ишларни эса
полициянинг ўзи мустақил равишда ҳал этади. Тинтув ва олиб қўйиш каби
ҳаракатлар
адлия ходимлари томонидан суднинг алоҳида буйруғи асосида амалга
оширилади [6].
АҚШ, Франция ва Германияда айнан судьянинг қарори билан шартли
равишда вақтинчалик лавозимидан четлаштиришга йўл қўйилиши белгиланган.
Ушбу давлатларда, лавозимидан четлаштириш ва шахсни тиббий муассасага
жойлаштириш суриштирувчи, терговчи, прокурорнинг қарори асосида эмас, балки
айнан судьянинг санкцияси асосида амалга оширилади.
Шахсни тиббий муассасага жойлаштириш мажбурлов чораси шахс
эркинликларига дахл қилаётганлиги учун, мазкур чора ҳам суднинг санкцияси
билан қўлланилади.
Франция жиноят
-
процессуал қонунчилигининг суриштирув ва жиноий
таъқибни қўзғатишга бағишланган қисмларида гумон қилинувчининг процессуал
мақоми тартибга солинмаган, ҳатто “гумон қилинувчи”
деган атама ҳам
учрамайди. Масалан, ЖПКнинг 70
-
моддасида “жиноятда иштирок этишда шубҳа
остига олинган”
, 63-
моддасида “унга қарши маълумотлар бўлган шахс”
эслатиб
ўтилган [7].
Франция
жиноят
процессидаги
суриштирув
босқичи
Ўзбекистон
Республикаси жиноят процессидаги жиноят ишини қўзғатиш босқичига бироз
яқинроқ. Лекин шу билан бирга ўзига хос фарқли жиҳатлари ҳам бор. Масалан,
суриштирув босқичида олиб қўйиш, тинтув, сўроқ, юзлаштириш каби тергов
ҳаракатлари
ўтказилиши, жиноий таъқибнинг фақат прокурор томонидан
қўзғатилиши, дастлабки терговнинг суд терговчилари томонидан ўтказилиши
кабилар шулар жумласидандир.
Буюк Британия жиноят процессида суриштирув ва дастлабки тергов каби
босқичлар мавжуд эмас. Судгача жиноят ишини юритиш полиция фаолияти билан
боғлиқ бўлиб, жиноятни очиш ва уни содир этган шахсни фош этишда, табиийки,
мажбурлов чоралари қўлланади [8].
Кўплаб
давлатларда
процесс
иштирокчиларининг
хавфсизлигини
таъминлаш тўғрисида алоҳида қонунлар қабул қилиниб, уларда қўлланадиган
хавфсизлик чораларининг рўйхати кўрсатиб ўтилган.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
5 (2024) / ISSN 2181-1415
204
АҚШнинг 1970 йилда қабул қилинган “Жиноятчиликка қарши кураш
тўғрисида”ги қонунига кўра, суд томонидан давлат фойдасини кўзлаб ишда
қатнашаётган
процесс иштирокчиларга маълум шартлар асосида “иммунитет”
ҳуқуқи
берилади. Ушбу қонун орқали жаҳонда илк бор судда ашаддий
жиноятларни фош этишга кўмаклашувчи шахслар хавфсизлигини таъминлаш
борасида давлат томонидан молиялаштириладиган дастур ишга тушди. 1982 йил
12 октябрда Конгресс томонидан қабул қилинган “Жиноятдан жабрланганлар ва
гувоҳларни
ҳимоя
қилиш
тўғрисида”ги
қонунда
жиноий
адлиянинг
жабрланганлар ва гувоҳларни ҳимоя қилмасдан фаолият юрита олмаслиги
таъкидланади [9]. Конгресс томонидан 1990 йилда қабул қилинган “Жиноятдан
жабр кўрганларнинг ҳуқуқлари ва реституция тўғрисида”ги Федерал қонунга
асосан, адлия вазири томонидан жиноятдан жабрланганларнинг хавфсизлигини
таъминлаш дастури бажарилиши устидан назорат олиб борилади [10]. Қонунга
кўра иштирокчиларга нисбатан шахсий қўриқчига эга бўлиш, иш, истиқомат
жойини, исм
-
шарифини ўзгартириш, янги ҳужжатлар билан таъминлаш, янги иш
топишда ёрдам бериш, зарур яшаш минимуми ажратиш каби хавфсизлик чоралари
белгиланиши мумкин [11].
Ривожланган хорижий давлатларда жиноятдан жабр кўрган шахсларнинг
ҳимояси, хавфсизлиги, унга етказилган зарарни қоплаш каби масалалар одил
судлов жараёнида устувор аҳамият касб этади.
Германияда 1986 йил 10 декабрда қабул қилинган “Жабрланувчиларнинг
ҳимояси
тўғрисида”ги қонун, 1990 йилда қабул қилинган “Гувоҳ ҳимояси
тўғрисида”ги концепциялар жиноят судлов ишларини юритишда жиноятдан жабр
кўрганлар ва уларнинг оиласи хавфсизлигини таъминлаш борасидаги илк
қадамлардан
бири бўлди. Ушбу ҳужжатларда жиноят судлов ишларига
кўмаклашувчи шахсларнинг хавфсизлигини таъминлайдиган органларнинг
вазифалари аниқ белгилаб қўйилди. 1993 йилдаги “Асосий гувоҳ тўғрисида”,
1998 йилдаги “Хавф таҳдид солаётган гувоҳлар ҳимоя билан таъминлаш
масалаларини тартибга солиш тўғрисида”ги қонунларда гувоҳларни ҳимоя
қилишга
оид қўшимча чоралар (жумладан, баъзи тоифадаги гувоҳларни сўроқ
қилишнинг
“имтиёзли” тартиби ва бошқ.) белгиланди [12].
ГФРнинг 1994 йилдаги “Жиноятчиликка қарши кураш тўғрисида”ги
қонунида гувоҳ ва жабрланувчиларнинг анонимлигига катта аҳамият берилган
[13]. Бундан ташқари вояга етмаган жабрланувчиларга нисбатан полициянинг
узоқ муддатли ҳимояси ва вояга етмаганнинг қаерда эканлигини сир сақлаш
тарзидаги хавфсизлик чоралари қўлланилади [14].
Бельгия ва Нидерландияда шахс айбига иқрор бўлиб, етказилган зарарни ўз
ихтиёри билан қоплаганда, унга қонунда олти йилгача озодликдан маҳрум этиш
жазоси белгиланган бўлса ҳам, жавобгарликдан ва жазодан озод қилиш назарда
тутилган. Ишни судга қадар юритиш босқичларида жиноий жавобгарликдан озод
қилишнинг
шу каби шакллари Италия, Греция, Норвегия ва Туркияда ҳам кенг
қўлланилади
[15].
Буюк Британияда жиноятдан жабр кўрган шахсларга ёрдам кўрсатиш давлат
жиноий судлов ишларини юритиш сиёсатининг муҳим ва ажралмас қисми бўлиб,
“Жабрланганлар ҳуқуқлари хартияси” бу борадаги энг йирик ҳужжат ҳисобланади.
Мазкур давлатда процесс иштирокчиларининг хавфсизлигини таъминлаш оддий
полициянинг вазифалари қаторига кириб, бу соҳада фаолият юритувчи алоҳида
бўлимлар мавжуд эмас [16].
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
5 (2024) / ISSN 2181-1415
205
Францияда жабрланувчилар ҳуқуқларини ҳимоя қилиш ва уларга жиноят
оқибатида етказилган зарарни қоплаш масалаларини тартибга солувчи
қонунларнинг
бутун бир тизими амал қилади. Масалан, 1977 йилда 3 январдаги
77-5-
сонли “Жиноятдан жабрланганнинг баданига шикаст етказиш оқибатидаги
зарарни қоплаш тўғрисида”ги, 1981 йил 2 февралдаги 81–
82-
сонли “Шахс
эркинлиги ҳимояси ва хавфсизликни кучайтириш тўғрисида”ги, 1983 йил
8 июндаги 83–
608-
сонли “Жиноятдан жабрланганлар ҳимоясини кучайтириш
тўғрисида”ги қонунлар орқали жабрланувчиларнинг юридик, психологик,
ижтимоий ёрдам учун компенсация олиш ҳуқуқи кафолатланади [17].
Хорижий давлатлар жиноят процессида шахснинг конституциявий ҳуқуқ ва
эркинликларини таъминлашда жамоатчилик назорати, жумладан, инсон
ҳуқуқлари
бўйича нодавлат нотижорат ташкилотлар, оммавий ахборот
воситалари муҳим аҳамият касб этади.
Аксарият МДҲ мамлакатларининг қонунчилигида “Жамоатчилик назорати
тўғрисида” алоҳида қонун мавжуд бўлмай, давлат ҳокимияти ва бошқаруви
органлари, суд ва ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар фаолияти устидан
жамоатчилик назорати бошқа қонун ҳужжатлари асосида амалга оширилади.
Масалан, Россия Федерациясининг 2008 йил 10 июнда қабул қилинган “Сақлаб
туриш жойларида инсон ҳуқуқларига риоя қилиниши устидан жамоатчилик
назорати ва сақлаб туриш жойларидаги шахсларга кўмаклашиш тўғрисида”ги
қонуни
мавжуд.
Унга кўра, инсон ҳуқуқларига риоя қилиниши устидан жамоатчилик
назоратини амалга ошириш ва ушбу шахсларга кўмаклашишнинг ҳуқуқий
асослари белгиланган. Россия Федерациясининг Маъмурий ҳуқуқбузарлик
тўғрисидаги кодексида эса, сақлаб туриш жойларида инсон ҳуқуқларига риоя
қилиниши
устидан жамоатчилик назорати тўғрисидаги қонун ҳужжатларини
бузганлик учун жавобгарликни назарда тутувчи нормалар белгиланган.
Ўзбекистон Республикасининг 2018 йил 12 апрелдаги “Жамоатчилик
назорати тўғрисида”ги қонуни қабул қилиниб, унинг мақсади давлат органлари ва
муассасалари фаолияти устидан жамоатчилик назоратини ташкил этиш ҳамда
амалга ошириш соҳасидаги муносабатларни тартибга солишдан иборатдир.
Ривожланган давлатлар тажрибаси шуни кўрсатадики, жамоатчилик
назорати,
биринчидан,
ишни судга қадар юритишда шахснинг конституциявий
ҳуқуқ
ва эркинликлари поймол этилишига қарши кучли восита ҳисобланади;
иккинчидан,
жиноят ишини юритишга масъул давлат органлари ва мансабдор
шахслар фаолиятини қонун асосида ташкил этилишида алоҳида аҳамият касб
этади (зеро, жамоатчилик назорати туфайли уларнинг жавобгарлиги ва
масъулияти ошади, у қонунларга қатъий риоя этилишига, инсон ҳуқуқлари ва
эркинликлари ҳурмат қилинишига кўмаклашади);
учинчидан
,
жиноят процесси
иштирокчиларининг таъсирчанлигини оширади;
тўртинчидан
,
ишни судга қадар
юритишда жамоатчиликнинг фаоллигига, айблов ва ҳимоя тарафларининг
самарадорлигига ижобий таъсир кўрсатади ва ҳ.к.
Ўзбекистон Республикасининг Жиноят ва жиноят
-
процессуал қонунчилигини
такомиллаштириш концепциясида [18] жиноят
-
процессуал тамойиллар тизимини
замонавий ёндашувлар, илғор халқаро стандартлар ва хорижий амалиётни ҳисобга
олган ҳолда янада такомиллаштириш белгиланган.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
5 (2024) / ISSN 2181-1415
206
Ишни судга қадар юритишда шахснинг конституциявий ҳуқуқ ва
эркинликларини таъминлаш борасида хорижий мамлакатлар жиноят
-
процессуал
қонунчилигини ўрганиш ва таҳлил қилиш қуйидаги хулосалар чиқаришга сабаб
бўлди:
биринчидан
, ривожланган демократик давлатларнинг аксариятида ишни
судга қадар юритишда шахснинг конституциявий ҳуқуқ ва эркинликларини
чеклаши мумкин бўлган процессуал ҳаракатлар суднинг рухсати билан амалга
оширилади. Шу боис, мазкур ижобий тажрибани миллий қонунчилигимизга
татбиқ этиш, ишни судга қадар юритувчи субъектлар ваколатларининг муайян
бир қисмини суд органларига ўтказилиши, суриштирув ва дастлабки тергов
жараёнида суд назоратини кучайтириш, жиноят процессида “Хабеас корпус”
институтини қўллаш соҳасини кенгайтириш имконини беради;
иккинчидан
, ишни судга қадар юритишда шахснинг конституциявий ҳуқуқ ва
эркинликларини чеклаши мумкин бўлган процессуал ҳаракатларни минимал
даражада қўллашга ҳаракат қилинади;
учинчидан
, шахснинг айбдорлигини исботлашга хизмат қиладиган
далилларнинг аксарияти шахсга нисбатан эҳтиёт чораси қўллангунига қадар
(яъни у озодликда юрган вақтда) тўпланади;
тўртинчидан
, ишни судга қадар юритишда гумон қилинувчи ёки
айбланувчига нисбатан рағбатлантирувчи нормалардан кенг фойдаланилади. Унга
кўра жиноятни содир этган шахс қилмишига чин кўнгилдан пушаймон бўлиб,
жиноятнинг тез ва тўла очилишида фаол иштирок этган ҳолларда муайян
енгилликлар яратилади. Масалан, шахс эҳтиёт чораси сифатида қамоқда
сақланаётган бўлса гаровга ёки бошқа енгилроқ эҳтиёт чорасига алмаштирилади.
Бундан ташқари суд томонидан судланувчига нисбатан енгилроқ жазо чораси
қўлланилади ёки содир этган қилмишининг оғирлик даражасидан келиб чиқиб
жазодан озод қилиниши мумкин.
Ривожланган давлатларнинг мазкур илғор тажрибасини миллий
қонунчилигимизга татбиқ этиш, бугунги кунда мамлакатимизда амалга
оширилаётган суд
-
ҳуқуқ ислоҳотларининг мақсадига мос келади.
Ўзбекистон Республикасининг Жиноят ва жиноят
-
процессуал қонунчилигини
такомиллаштириш концепциясида ҳам, алоҳида турдаги жиноятлар учун санкциялар
қилмишларнинг
ижтимоий хавфлилик хусусияти ва даражасига номувофиқлиги,
жумладан жазонинг муқобил турлари, рағбатлантирувчи нормалар ва жамоат таъсир
чоралари етарли даражада қўлланилмаслиги ва самарасизлиги қайд этилган.
Шу боис, Жиноят кодексида қайд этилган оғир ёки ўта оғир жиноятни содир
этганликда гумон қилинган ёки айбланаётган шахс айбини бўйнига олиш
тўғрисида арз қилган, чин кўнгилдан пушаймон бўлган, жиноятнинг очилишига
фаол ёрдам берган ва келтирилган зарарни бартараф қилган ҳолларда суриштирув
ва дастлабки тергов органлари билан ёзма келишув тузилиши ҳамда унга
нисбатан суд томонидан Жиноят кодекси Махсус қисмининг тегишли моддасида
назарда тутилган энг кўп
жазонинг ярмидан кўп бўлмаган миқдори ва (ёки)
муддатигача жазо тайинланиши ёки жиноий жавобгарликдан озод қилинишини
назарда тутувчи институт жорий этилиши мақсадга мувофиқдир.
Зотан, бундай тажриба Германия, Бельгия, Испания, Нидерландия, Франция,
Шотландия ва Россия каби давлатларда жиноий жавобгарликдан озод қилиш
билан боғлиқ ибратли қоидалар мавжуд [19].
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
5 (2024) / ISSN 2181-1415
207
Жиноий
жавобгарликдан
озод
қилиш
асосларини
ривожланиш
босқичларининг таҳлили шуни кўрсатадики, мазкур асосларни вужудга келиши ва
амалда қўлланилиб бориши бу тасодифий эмас. Жиноят содир этган шахсга жазо
бермай, уни кечириш йўли билан жавобгарликдан озод қилиш асослари бир неча
юз, балки минг йиллар давомида шаклланиб келган, десак муболаға бўлмайди. Бу
жараён бевосита тарихда мавжуд бўлган ижтимоий тузумлар, давлатнинг
тузилиши, унинг мафкураси, жиноятчиликка қарши олиб борилган сиёсати ва
бошқа кўплаб омиллар асосида шаклланиб, ривожланиб келган. Тарихнинг қайси
даврига қарамайлик, мазкур асослар: жиноят содир этган шахс ҳамда жиноятдан
жабр чеккан жабрланувчининг ўзаро ярашиши; айбдор шахсларнинг айбига иқрор
бўлиши; уларни тегишли мансабдор шахслар томонидан кечириб юборилиши;
шунингдек ўзининг жиноий хатти
-
ҳаракатлари билан етказилган зарарни қоплаб
бериши ҳисобига жавобгарликдан озод этилиши ва бошқа турли хил
кўринишларда мавжуд бўлган [20].
“Айбдорнинг ўз қилмишига иқрор бўлганлиги, ҳақиқатни аниқлашдаги энг
яхши далил” эканлиги Бурҳониддин Марғинонийнинг “Ҳидоя” китобида келтириб
ўтилган [21].
Дарҳақиқат, араблар истилосидан кейинги даврларда жамиятда шаклланган
нормалар буюк маданиятимиз ва қадимий меросимиз илдизларида чуқур из
қолдиришига сабаб бўлди [22].
Шариатнинг муҳим жиҳатларини тадқиқ этган ҳуқуқшунос олим
М.А.
Ражабованинг таъкидлашича, “...
минг йилдан ортиқ муддат давомида
мамлакатимиз ҳудудида ижтимоий муносабатларни тартибга солишнинг асосий
воситаси ижтимоий
-
сиёсий тузумнинг, ҳуқуқий маданиятимизнинг таркибий
қисми бўлган шариат қоидаларини, унинг жиноят ва жазо билан боғлиқ
қоидаларини илмий таҳлил қилиш, ижобий жиҳатларидан фойдаланиш муҳим
аҳамиятга эга” [23].
Маълумки, тўғри йўлдан адашиб, жиноят кўчасига кириб қолган, қилмишига
чин кўнгилдан пушаймон бўлган шахсларга нисбатан шафқат қилиш, мурувватли
ва кечиримли бўлиш умуминсоний ахлоқ қоидаси ҳисобланади. Жиноят содир
этган шахсни кечириш, уни жавобгарликдан озод қилиш ва шу йўл билан адашган
кимсага сийлаи
-
раҳм қилишда барча динларда, айниқса юртимизда кенг
тарқалган ислом динида жуда кўп қўллаш лозимлиги қайд этилган. Ислом
динининг муқаддас китоби ҳисобланган Қуръони каримда: “Эй мўминлар,
сизларга ўлдирилган кишилар учун озод киши муқобилига озод кишидан, қул
учун қулдан, аёл киши учун аёлдан қасос олиш фарз қилинди. Энди кимга
биродари томонидан бироз афв қилинса, яъни қотилдан қасос олиш ўрнига товон
олишга рози бўлинса, у ҳолда яхшилик билан бўйсуниш ва чиройли суратда товон
тўлаш лозим [24], деб таъкидланган. Ислом таълимотининг бу ғоясига
1400 йилдан буён барча мусулмон давлатларида, сўнгги йилларда эса, баъзи
дунёвий давлатларда ҳам амал қилиб келинмоқда.
Юртимиз ҳудудида мусулмон қонунчилиги, шариат ҳукмрон бўлган
даврларда ислом ҳуқуқи –
фиқҳ асосида жиноий жавобгарликдан озод қилиш
турлари амалда бўлган. Унга мувофиқ, жиноят содир этган шахсни
жавобгарликдан озод қилишнинг энг асосий шартларидан бири унинг
жабрланувчи билан ярашиши ва товон тўлаш орқали етказилган зарарни қоплаш
бўлиб ҳисобланган.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
5 (2024) / ISSN 2181-1415
208
Миллий тарихимизни ёдга оладиган бўлсак, ўша даврда кишилар ўртасида
тартибга солинадиган муносабатлар ўзининг кўпгина жиҳатлари билан
шариатдаги принципларга асосланганлигини кўришимиз мумкин. Масалан, буюк
соҳибқирон Амир Темурнинг “Агар душманинг бош уриб паноҳингга келса, раҳм
қилиб
яхшилик ва мурувват кўрсатгил” деб айтилган сўзларида ҳам кечириш
маъноси баён қилинганлигининг гувоҳи бўламиз. Маълумки, Амир Темур
ҳукмронлик
қилган даврда шариат нормаларига амал қилинган. Шундан келиб
чиқиб айтиш мумкинки, жавобгарликдан озод қилишнинг энг асосий турларидан
бири бўлган томонлар ўртасида ярашув тузишга эришиш доимо ва ҳар бир
даврдаги муҳим масалалардан бири бўлиб келган [25].
Буюк соҳибқирон Амир Темур даврида яратилган ана шундай муҳим қонун
-
қонуниятлардан
бугунги кунга келиб барча давлатлар кенг фойдаланмоқда.
Масалан, АҚШда барча турдаги жиноятлар содир этишда айбланаётганлар билан
ҳам
айбга иқрорлик битими тузилиши мумкин [26]. Мазкур институт АҚШ жиноят
процессининг таркибий қисми бўлиб, 150 йилдан ортиқ вақт мобайнида
амалиётда қўлланиб келинмоқда [27].
Содир этган жинояти юзасидан айбига иқрор бўлишга доир келишув
институти дастлаб АҚШда, кейинроқ эса ғарбий Eвропа давлатлари
қонунчилигида
ўз ифодасини топди [28].
Баъзи хорижий мамлакатлар қонунчилигида, хусусан Россия Федерацияси,
Қозоғистон
Республикаси ва бошқа қатор мамлакатлар жиноят
-
процессуал
қонунчилигига
кўра [29], тарафларнинг келишув битими институти айбланувчи
билан бир қаторда, гумон қилинувчиларга нисбатан ҳам қўлланилиши
белгиланган.
Бугунги кунга келиб АҚШда юритувда бўлган ишларнинг 90 фоизидан,
Германияда эса 70 фоизидан ортиғи тарафларнинг келишуви асосида ўз ечимини
топмоқда [30].
Германия, АҚШ, Испания ва Италия каби давлатлар жиноят процессида одил
судлов билан битим тузиш кенг қўлланилади [31].
Хорижий давлатларда, хусусан АҚШда келишув нафақат шартнома шаклида,
балки оғзаки шаклда ҳам амалга оширилиши мумкин [32]. Миллий
қонунчилигимизда
процессуал
ҳаракатлар
тегишли
ҳужжатларда
расмийлаштирилиши белгилангани боис, бизда мазкур битим ёзма шаклда
бўлгани мақсадга мувофиқ.
Ривожланган давлатларнинг илғор тажрибалари асосида, мамлакатимизда
жиноят
-
процессуал муносабатларда шахснинг ҳуқуқ ва эркинликларини
таъминлаш
бўйича
суриштирув
ва
тергов
органлари
фаолиятини
такомиллаштириш мақсадида қуйидаги таклифларни амалга ошириш ҳам муҳим
аҳамият касб этади:
Жиноят
-
процессуал муносабатларда ҳимоячининг ролини ошириш; инсон
ҳуқуқларини
ҳимоя қилувчи миллий ташкилотларнинг ишни судга қадар юритиш
жараёнларида иштирокини рағбатлантириш; жиноят
-
процессида оммавий
ахборот воситаларнинг иштирокига кенг йўл очиб бериш; жиноят ишини
юритишга масъул бўлган мансабдор шахсларни ишга қабул қилиш мезонлари ва
шартларини такомиллаштириш; жиноят ишини юритишга масъул бўлган
мансабдор шахсларни ўқитиш ва малака ошириш жараёнига эътиборни
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
5 (2024) / ISSN 2181-1415
209
кучайтириш, уларнинг маънавиятини юксалтиришга қаратилган комплекс чора
-
тадбирларни амалга ошириш; жиноят ишини юритишга масъул бўлган мансабдор
шахслар меҳнатига жиноятчилик статистикасига қараб баҳо беришдан воз кечиш;
жиноят ишларини юритишни босқичма
-
босқич рақамлаштириш ва ҳ.к.
Юқорида қайд этилган таклифлар суд
-
ҳуқуқ тизимида амалга оширилаётган
ислоҳотларнинг том мақсадига эришишга, одил судловнинг мустақиллиги ва
нуфузини мустаҳкамлашга, шунингдек жиноят
-
процессида шахснинг ҳуқуқ ва
эркинликларини ишончли ҳимоя қилишни таъминлашга хизмат қилиши
шубҳасиз.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Пешков М. А. Арест и обыск в уголовном процессе США. –
Москва: Спарк,
1998.
–
Б. 84.
2.
Американская конвенция о правах человека // Международные акты о
правах человека. Сборник документов. –
Москва: Норма, 2000. –
Б. 722.
3.
Jodie Blackstock. European Union Criminal Procedure: A general defense
practitioner’s guide. –
London: Justice, 2011.
–
P.134.
4.
Абдурасулова Қ. Р. Хорижий давлатлар жиноят
-
процессуал қонунчилигида
дастлабки тергов ҳаракатлари ва суд назорати / Қ. Р. Абдурасулова, С. Ниёзова //
Дастлабки терговда суд назоратини ташкил қилиш муаммолари: Илмий
-
амалий
анжуман материаллари. –
Т.: ТДЮИ, 2005. –
Б. 71.
5.
Олимов Б. Хорижда санкция ва тергов // Қонун ҳимоясида. –
2005.
–
№ 6. –
Б. 23.
6.
Абдурасулова Қ. Р. Хорижий давлатлар жиноят
-
процессуал қонунчилигида
дастлабки тергов ҳаракатлари ва суд назорати / Қ. Р. Абдурасулова, С. Ниёзова //
Дастлабки терговда суд назоратини ташкил қилиш муаммолари: Илмий
-
амалий
анжуман материаллари. –
Т.: ТДЮИ, 2005. –
Б. 72–
73.
7.
Головко Л. В. Дознание и предварительное следствие в уголовном
процессе Франции. –
Москва: Спарк, 1995. –
Б. 19.
8.
Гуценко К. Ф. Уголовный процесс западных государств / К.Ф. Гуценко, Л.В.
Головко, Б.А. Филимонов. –
Москва: Зеркало
-
М, 2001. –
Б. 238.
9.
Фитцжеральд Д. Программа обеспечения безопасности свидетелей //
Правоохранительная деятельность в США. –
Москва, 1998. –
Б. 174–
177.
10.
Воробьев И. А. Защита свидетелей как одно из ключевых условий
эффективной борьбы с организованной преступностью // Журнал российского
права. –
1999.
–
№ 2. –
Б. 134.
11.
Тулаганова Г. З. Жиноят процессида процессуал мажбурлов ва унинг
ўзига хос хусусиятлари: Юрид. фан. д
-
ри ... дис. –
Тошкент, 2009. –
Б. 279.
12.
Новикова М. Н. Обеспечение безопасности участников уголовного
судопроизводства как гарантия осуществления правосудия в современных
условиях: автореф. дис. ... канд. юрид. наук. –
Екатеринбург: Уральский
юридический институт МВД России, 2006. –
Б. 23.
13.
Брусницын Л. Как обезопасить лиц, содействующих уголовному
правосудию // Российская юстиция.
-1996.
–
№ 9. –
Б. 48.
14.
Жўрабоев А. Вояга етмаган жабрланувчиларнинг шахсий хавфсизлигини
таъминлашга оид хориж қонунчилиги таҳлили // Фалсафа ва ҳуқуқ. –
2006.
–
№ 4.
–
Б. 45.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
5 (2024) / ISSN 2181-1415
210
15.
Лапасов Т. Чин кўнгилдан пушаймон бўлишнинг моҳияти ва ижтимоий
-
ҳуқуқий
аҳамияти // Давлат ва ҳуқуқ. –
2004.
–
№ 2. –
Б. 29.
16.
Вавилова Л. В. Организационно
-
правовые проблемы жертв преступлений
(по материалам зарубежной практики): дис. … канд. юрид. наук. –
Москва, 1995. –
Б.
105
–
139.
17.
Меньших А. А. О возмещении ущерба жертвам преступлений во Франции
// Журнал российского права. –
1999.
–
№ 9. –
Б. 48.
18.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг қарори. Жиноят ва жиноят
-
процессуал қонунчилиги тизимини тубдан такомиллаштириш чора
-
тадбирлари
тўғрисида. 2018 йил 14 май, ПҚ–
3723-
сон.
19.
Бердиев Ш. Жиноий жавобгарлик ва ундан озод этиш масалалари:
монография /
Ўзбекистонда хизмат кўрсатган
юрист, ю.ф.д,
проф.
М.Х.Рустамбаевнинг таҳрири остида. ‒ Т.: Сано
-
стандарт, 2011. –
Б. 5.
20.
Муродов Б. Б. Жиноят ишини тугатиш институтини такомиллаштириш. –
Тошкент, 2018. –
Б. 30.
21.
Қаранг: Бурҳониддин Марғиноний. Ҳидоя. Т. 2. –
Тошкент, 1993. –
Б. 21.
22.
Муродов Б. Б. (2018). –
Б. 31.
23.
Ражабова М. Шариатда жиноят ва жазо. –
Т.: Адолат, 1996. –
Б. 6.
24.
Қуръони
карим ва ўзбек тилидаги маънолари таржимаси / Тузувчи ва
таржимон: Шайх Муҳаммад Содиқ Муҳаммад Юсуф. –
Т.: Шарқ, 2008. –
Б. 88.
25.
Муродов Б. Б. (2018). –
Б. 31–
32.
26.
Саломов Б. Айбга иқрорлик виждон масаласидир // Адвокат. –
2006.
–
№ 4–
5.
–
Б. 9.
27.
Crime and Justice in America 1975
–
2025. The University of Chicago Press.
Issue Stable URL: http://www.jstor.org/stable.
28.
Дубровин В. В. Сделки о признании вины по законолательству Франции
// О некоторых вопросах и проблемах современной юриспруденции. 2017. –
№ 4. –
С. 48–46; Каландаров Д. Национальное законодательство и зарубежный опыт в
сфере упрощения уголовного судопроизводства. –
http://www.minjust.uz/ru/
press/ourpublications (Мурожаат вақти: 14.02.2018).
29.
Қаранг: Уголовно
-
процессуальный кодекс Российской Федерации. –
Москва, 2004. –
С. 15; Уголовно
-
процессуальный кодекс Республики Казахстан. –
Алматы, 2014. –
С. 35.
30.
Макаров А. П. Сделка о признании вины: новация УПК Украины // Ученые
записки Таврического национального университета им. В.И.Вернадского. Сер.
«Юридические науки». –
Т. 26. –
2013.
–
№ 1. –
С. 414–418; Каландаров Д.
Национальное законодательство и зарубежный опыт в сфере упрощения
уголовного судопроизводства. –
http://www.minjust.uz/ru/press/ourpublications
(Мурожаат вақти: 14.02.2018).
31.
Yerold H. Israel, Wayne R. La. Criminal Procedure.
–
Minessota. 1991.
–
Р. 26–
27.
32.
Каландаров Д. Кўрсатиган асар.
