Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Issues of criminal liability for illegal smuggling of narcotic
drugs, psychotropic substances, and their analogues to
minors in some foreign countries
Khurshid GAZIBEKOV
1
Tashkent State University of Law
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received October 2024
Received in revised form
15 November 2024
Accepted 15 December 2024
Available online
25 January 2025
This article analyzes criminal liability for the transfer of
narcotics, psychotropic substances, and their analogues to
minors. Narcotics are one of the major threats to the health and
social development of society. Minors are particularly
vulnerable to this menace, which negatively affects their
physical and psychological state and poses a threat to public
order. The article examines the principal documents of the
international community aimed at combating drug abuse, and
analyzes the penalties provided for transferring drugs to minors
in the criminal codes of countries such as Russia, Belarus,
Kazakhstan, Ukraine, Azerbaijan, Latvia, and Kyrgyzstan.
2181-
1415/©
2024 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol5-
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
narcotic drugs,
psychotropic substances,
analogues of narcotic drugs
and psychotropic
substances,
precursors,
lifelong cleanliness,
minors,
a child.
Айрим хорижий мамлакатлатларда вояга етмаганларга
қонунга
хилоф равишда гиёҳвандлик воситалари,
психотроп
моддалари,
уларнинг
аналогларини
ўтказганлик учун жиноий жавобгарлик масалалари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
гиёҳвандлик воситалари,
психотроп моддалар,
гиёҳвандлик воситалари
ва психотроп моддалар
аналоглари,
прекурсорлар,
умрбод озождикдан
Мазкур
мақолада
гиёҳвандлик
воситалари
,
психотроп
моддалар
ва
уларнинг
аналогларини
вояга
етмаганларга
ўтказганлик
учун
жиноий
жавобгарлик
масаласи
таҳлил
қилинган
.
Гиёҳвандлик
воситалари
жамиятнинг
соғлиғи
ва
ижтимоий
ривожланиши
учун
асосий
таҳдидлардан
бири
ҳисобланади
.
Хусусан
,
вояга
етмаганлар
кўпинча
бу
иллатнинг
қурбонлари
сифатида
чиқишмоқда
,
бу
эса
1
Teacher, Department of Criminal Law, Criminology and Anti-Corruption, Tashkent State University of Law.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
6 (2024) / ISSN 2181-1415
325
маҳрум қилиш,
вояга етмаганлар,
ёш бола.
уларнинг
жисмоний
ва
психологик
ҳолатига
салбий
таъсир
кўрсатиш
билан
бирга
,
жамоат
тартибига
ҳам
хавф
солади
.
Мақолада
халқаро
ҳамжамиятнинг
гиёҳвандлик
воситаларига
қарши
кураш
йўналишидаги
асосий
ҳужжатлари
,
шунингдек
,
Россия
,
Беларусь
,
Қозоғистон
,
Украина
,
Озарбайжон
,
Латвия
ва
Қирғизистон
каби
хорижий
мамлакатлар
Жиноят
кодексларида
вояга
етмаганларга
гиёҳвандлик
воситаларини
ўтказиш
учун
белгиланган
жазо
чоралари
ўрганилган
.
Вопросы уголовной ответственности за незаконный
сбыт наркотических средств, психотропных веществ,
их аналогов несовершеннолетним в некоторых
зарубежных странах
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
наркотические средства,
психотропные вещества,
аналоги наркотических
средств и психотропных
веществ,
прекурсоры,
вечная нечистоплотность,
несовершеннолетние,
маленький ребенок.
В данной статье осуществляется анализ уголовной
ответственности за передачу наркотических средств,
психотропных
веществ
и
их
аналогов
несовершеннолетним. Наркотики представляют собой
одну из главных угроз для здоровья и социального
развития
общества.
Несовершеннолетние
особенно
уязвимы перед этим явлением, которое негативно влияет
на их физическое и психологическое состояние и
представляет угрозу общественному порядку. Статья
рассматривает основные документы международного
сообщества, направленные на борьбу с наркотиками, а
также анализирует наказания, предусмотренные за
передачу наркотиков несовершеннолетним в уголовных
кодексах таких стран, как Россия, Беларусь, Казахстан,
Украина, Азербайджан, Латвия и Кыргызстан.
Гиёҳвандлик воситалари, психотроп моддалари, уларнинг аналогларини
вояга етмаганларга ўтказганлик
учун жиноий жавобгарлик масалалари замонавий
ҳуқуқшунослик ва криминологиянинг энг долзарб муаммоларидан бири
ҳисобланади. Гиёҳвандлик воситалари, психотроп моддалари, уларнинг
аналоглари
жамиятнинг соғлиғи ва ижтимоий ривожланишига энг асосий
таҳдидлардан бири бўлиб қолмоқда
ва вояга етмаганлар кўпинча бу ҳодисанинг
қурбонлари бўлиб қолмоқда. Бу нафақат уларнинг жисмоний ва психологик
бузилишига олиб келади, балки янги қарамлик тўлқинини шакллантириб, жамоат
тартибига таҳдид солади.
Гиёҳвандлик воситаларига
қарши кураш халқаро миқёсда
XIX
асрнинг охири
ва
XX
асрнинг бошларида бошланган, ўша пайтда афюн
савдоси муаммоси глобал
хусусият касб этган. Халқаро тартибга солишнинг асосий босқичлари қуйидаги
ҳужжатларни ўз ичига олади:
Шанхай афюн
комиссияси (1909). Норасмий
гиёҳвандлик воситалари
айланмасини чеклаш бўйича халқаро ҳамжамиятнинг
илк уриниши. Конференция мамлакатларни
афюн
ишлаб чиқариш ва
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
6 (2024) / ISSN 2181-1415
326
тарқатилишини миллий назоратни кучайтиришга чақирган
.
Гаага
конвенцияси (1912). Наркотик моддалар, жумладан
героин ва морфин
савдосини тартибга солиш бўйича халқаро стандартларни белгилаган.
Конвенция иштирокчи давлатларни ноқонуний муомалани олдини олиш
чораларини кўриш мажбуритяини юклаган
.
Наркотик воситалари
тўғрисидаги ягона конвенция (1961). Замонавий халқаро
наркотикларни
тартибга солишнинг асоси бўлиб хизмат қилди
.
БМТнинг Наркотикларни
ноқонуний айланмасига қарши Конвенцияси (1988). Халқаро ҳамкорликка
эътиборни кучайтирди. Конвенция давлатлардан вояга етмаганларни
наркотик савдосига жалб қилишнинг олдини олишни ва болаларни ўз
жиноий схемаларида фойдаланган шахсларга нисбатан қатъий жазо
чораларини кўзда тутишни талаб қилган
. Ушбу ҳужжатлар барча мамлакатлар
жиноят қонунчилигидаги
мавзуга тегишли нормалар
шаклланишига катта таъсир
кўрсатди.
Қуйида
айрим
хорижий мамлакатлар Жиноят кодексларида мазкур
масаладаги жавобгарлик масаласига тўхталиб ўтамиз.
Россия Федерацияси
Жиноят кодексининг 228.1
-
моддаси (Гиёҳвандлик
воситалари, психотроп моддалар ёки уларнинг аналогларини ноқонуний ишлаб
чиқариш, ўтказиш ёки жунатиш, шунингдек гиёҳвандлик воситалари ёки
психотроп моддалар бўлган ўсимликларни ёки уларнинг гиёҳванд моддалар ёки
психотроп моддаларни ўз ичига олган қисмларини ноқонуний ўтказиш ёки
жўнатиш)нинг 4
-
қисмига кўра, гиёҳвандлик воситалари, психотроп моддалар ёки
уларнинг аналогларини ноқонуний ишлаб чиқариш, ўтказиш ёки жунатиш,
шунингдек гиёҳвандлик воситалари ёки психотроп моддалар бўлган
ўсимликларни ёки уларнинг гиёҳванд моддалар ёки психотроп моддаларни ўз
ичига олган қисмларини ноқонуний ўтказиш ёки жўнатиш
18 ёшга тўлган шахс
томонидан 18 ёшга тўлмаган шахсга нисбатан
содир этилганлиги учун
20 йилгача маълум лавозимларни эгаллаш ёки муайян фаолият билан
шуғулланиш ҳуқуқидан маҳрум қилиб ёки бундай ҳуқуқдан маҳрум қилмасдан,
ҳамда
1.000.000 рублгача жарима ёки маҳкумнинг 5 йилгача бўлган иш ҳақи ёки
бошқа даромади миқдорида жарима билан ёки жаримасиз
10 йилдан 20 йилгача
озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайинланиши назарда тутилган.
Беларусь Республикаси
Жиноят кодексининг
328-
моддаси (Гиёҳвандлик
воситалар, психотроп моддалар, уларнинг
прекурсорлари
ва аналогларининг
ноқонуний муомаласи)нинг 3
-
қисмига кўра, гиёҳвандлик воситалари, психотроп
моддалар ёки уларнинг аналоглари ёки
прекурсорларини вояга етмаганлиги
олдиндан аён бўлган шахсга
ўтказиш жарима тайинланган ёки тайинланмаган
ҳолда
6 йилдан 15 йилгача
озодликдан маҳрум қилиш жазоси назарда тутилган.
Қозоғистон Республикаси
Жиноят кодексининг 297
-
моддаси (Гиёҳвандлик
воситалари, психотроп моддалар, уларнинг аналогларини ўтказиш мақсадини
кўзлаб қонунга хилоф равишда тайёрлаш,
қайта ишлаш
, олиш, сақлаш, ташиш,
жўнатиш ёки ўтказиш)нинг
4-
қисмига кўра, гиёҳвандлик воситалари, психотроп
моддалар ёки уларнинг аналоглари
таълим муассасаларида
ёки
вояга
етмаганлиги айбдорга олдиндан аён бўлган шахсга
ўтказилганлик учун
ол
-
мулкни мусодара қилган ҳолда
15 йилдан 20 йилгача ёки умрбод озодликдан
маҳрум қилиш
тайинланиши мустаҳкамланган.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
6 (2024) / ISSN 2181-1415
327
Украина Республикаси
Жиноят кодексининг 307
-
моддаси (Гиёҳвандлик
воситалари, психотроп моддаларни ёки уларнинг аналоглари қонунга хилоф
равишда
ишлаб чиқариш,
тайёрлаш, олиш, сақлаш, ташиш, жўнатиш,
ўтказиш)нинг 2
-
қисмига кўра, гиёҳвандлик воситалари, психотроп моддаларни
ёки уларнинг аналоглари ўтказиш мақсадини кўзлаб қонунга хилоф равишда
ишлаб чиқариш,
тайёрлаш, олиш, сақлаш, ташиш, жўнатиш, шунингдек ўтказиш
вояга етмаган шахсни жалб қилган ҳолда содир этилганлиги учун
мол
-
мулкни
мусодара қилиб
6 йилдан 10 йилгача
озодликдан маҳрум қилиш ва мол
-
мулкни
мусодара қилиш билан жазоланиши мустаҳкамланган. Мазкур модданинг
3-
қисмида гиёҳвандлик воситалари, психотроп моддаларни ёки уларнинг
аналоглари ўтказиш мақсадини кўзлаб қонунга хилоф равишда
ишлаб чиқариш,
тайёрлаш, олиш, сақлаш, ташиш, жўнатиш, шунингдек ўтказиш
ёш болани жалб
қилган ҳолда
ёки)
ёш болага
нисбатан содир этилганлиги учун мол
-
мулкни
мусодара қилиб
9 йилдан 12 йилгача
озодликдан маҳрум қилиш билан
жазоланиши мустаҳкамланган.
Қолаверса
, 317-
моддасининг 1
-
қисмида
гиёҳвандлик воситалари, психотроп
моддалар ёки уларнинг аналогларини ноқонуний истеъмол қилиш, ишлаб
чиқариш ёки тайёрлаш учун жойларини ташкил этиш ёки сақлаш, шунингдек
ушбу мақсадлар учун жой тақдим этиш мол
-
мулкни мусодара қилиб
4 йилдан
8 йилгача
озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланиши мустаҳкамланган.
Озарбайжон
Республикаси
Жиноят
кодексининг
234
-
моддаси
(Гиёҳвандлик воситалари, психотроп моддалар ёки уларнинг
прекурсорларини
ноқонуний тайёрлаш, ишлаб чиқариш, олиш, сақлаш, ташиш, жўнатиш ёки
ўтказиш)нинг 5
-
қисмига кўра,
вояга етмаганларга гиёҳвандлик ёки психотроп
моддаларни ноқонуний сотиш
4 йилдан 8 йигача
йилгача озодликдан маҳрум
қилиш билан жазоланиши мустаҳкамланган.
Латвия Республикаси
Жиноят кодекси (Krimināllikums)нинг 2
52-
моддаси
(Гиёҳвандлик воситалари, психотроп моддалар ва янги психоактив моддаларни
инсоннинг иродасига қарши
унинг организмига юбориш
)нинг 3
-
қисмига кўра,
гиёҳвандлик ёки психотроп моддалар, янги психоактив моддалар ёки уларни ўз
ичига олган маҳсулотларни, муомаласи тақиқланган ёки чекланган моддаларни
бошқа
шахс организмига юборганлик
ёки бундай моддаларни бошқа шахснинг
розилигисиз ёки хабари бўлмаган ҳолда унинг
овқат ёки ичимлигига қўшиш
вояга етмаганга
нисбатан содир этилганида 3 йилгача синов муддати билан
3 йилдан 20 йилгача
озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланиши назарда
тутилган.
Қолаверса
, 253
1
-
моддаси (
Гиёҳвандлик ва психотроп моддаларни
тайёрлаш, олиш, сақлаш, ташиш, жўнатиш ёки ўтказиш мақсадида тайёрлаш ва
ноқонуний равишда муомалага киритиш)сининг 3
-
қисмига кўра,
гиёҳвандлик
воситалари ёки психотроп моддаларни
ноқонуний ўтказиш
вояга
етмаганларга нисбатан
, таълим муассасаларида ёки уларнинг ҳудудида содир
этилганида мол
-
мулкни мусодара қилиб ёки қилмасдан ва уч йилгача бўлган
муддатга пробация назорати тайинлаб
5 йилдан 15 йилгача
бўлган муддатга
озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланиши мустаҳкамланган.
Қирғизистон
Республикаси
Жиноят
кодексининг
282-
моддаси
(Гиёҳвандлик воситалари, психотроп моддалар ва уларнинг аналогларини
ўтказиш мақсадида қонунга хилоф равишда тайёрлаш)нинг 3
-
қисмига кўра,
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
6 (2024) / ISSN 2181-1415
328
гиёҳвандлик воситалари, психотроп моддалар ва уларнинг аналогларини
болага
сотиш учун мол
-
мулкни мусодара қилган ҳолда
12 йилдан 15 йилгача
озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланиши мустаҳкамланган.
Хулоса ўрнида айтишимиз мумкинки, вояга етмаганларга қонунга хилоф
равишда гиёҳвандлик воситалари, психотроп моддалари, уларнинг аналогларини
ўтказганлик учун ўрганилган давлатлардан энг енгил жазо чоралари Озарбайжон
Республикасида, яъни 4 йилдан 8 йигача озодликдан маҳрум қилиш жазоси ҳамда
энг оғирлари Россия Федерациясида, яъни 10 йилдан 20 йилгача озодликдан
маҳрум қилиш жазоси ва Қозоғистон Республикасида 15 йилдан 20 йилгача ёки
умрбод озодликдан маҳрум қилиш
назарда тутилган. Юқоридагилардан келиб
чиққан ҳолда миллий жиноят қонунчилигига тегишли ўзгартиришлар
киритилиши мақсадга мувофиқ деб ҳисоблаймиз.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Международная опиумная конвенция (Шанхай афюн комиссияси (1909))
2.
Наркотик воситалари тўғрисидаги ягона конвенция (1961)
3.
БМТнинг Наркотикларни ноқонуний айланмасига қарши Конвенцияси (1988)
4.
Россия Федерацияси Жиноят кодекси
5.
Беларусь Республикаси Жиноят кодекси
6.
Қозоғистон
Республикаси Жиноят кодекси
7.
Қирғистон
Республикаси Жиноят кодекси
8.
8) Украина Республикаси Жиноят кодекси
9.
9) Озарбажон Республикаси Жиноят кодекси
10.
10) Латвия
Республикаси Жиноят кодекси
11.
https://ria.ru/20220123/konventsiya-1768858531.html
12.
https://treaties.un.org/pages/ViewDetailsIV.aspx?src=TREATY&mtdsg_no=VI-
2&chapter=6&Temp=mtdsg4&clang=_en
13.
https://www.unodc.org/pdf/convention_1961_en.pdf
14.
https://lex.uz/ru/docs/2614140
15.
https://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_10699/c6e15d3f1ba69
16.
https://pravo.by/document/?guid=3871&p0=hk9900275
17.
https://adilet.zan.kz/rus/docs/K1400000226
18.
https://online.zakon.kz/Document/?doc_id=30418109&pos=2857;-
19.
https://continent-online.com/Document/?doc_id=30420353#pos=2954;-53
20.
https://likumi.lv/ta/en/en/id/88966
21.
https://cbd.minjust.gov.kg/112309/edition/14072/ru
