Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Research on the polysemy of verbs in the Uzbek language
Munisa BEKMETOVA
1
Karakalpak State University named after Berdakh
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received October 2024
Received in revised form
15 November 2024
Accepted 15 December 2024
Available online
25 January 2025
This study analyzes the phenomenon of polysemy of verbs in
the Uzbek language. Polysemy is the property of a word to have
several different, but semantically related meanings. The
polysemy of verbs plays an important role in the lexical
richness and productivity of the language. The study examines
the forms of meaning that verbs have in different contexts, their
semantic structure, and the factors that cause polysemy.
2181-
1415/©
2024 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol5-
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
language,
words,
verbs,
polysemy,
lexicon.
Ўзбек тилидаги феълларнинг полисемияси тадқиқи
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
тил,
сўз,
феъл,
полисемия,
лексика.
Ушбу
тадқиқотда
ўзбек
тилидаги
феълларнинг
полисемия
ҳодисаси
таҳлил
қилинади
.
Полисемия
–
бир
сўзнинг
бир
неча
турли
,
аммо
бир
-
бири
билан
маънога
доир
боғлиқликка
эга
бўлган
маъноларни
англатиш
хусусиятидир
.
Тилнинг
лексик
бойлиги
ва
унумдорлигида
феълларнинг
кўп
маънолилиги
муҳим
ўрин
тутади
.
Тадқиқотда
феълларнинг
турли
контекстларда
қандай
маъно
кўринишларига
эга
бўлиши
,
уларнинг
семантик
тузилмаси
ва
кўп
маънолиликнинг
юзага
келиш
омиллари
ўрганилади
.
Исследование полисемии глаголов в узбекском языке
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
язык,
слова,
глаголы,
полисемии,
лексикон.
В данном исследовании рассматривается явление
полисемии глаголов в узбекском языке. Многозначность
характеризуется способностью слова иметь несколько
различных, но семантически связанных значений.
Полисемия глаголов играет важную роль в обогащении
1
PhD Student, Karakalpak State University named after Berdakh. E-mail: munisabekmetova@gmail.com
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
6 (2024) / ISSN 2181-1415
415
лексического
состава
языка
и
повышении
его
продуктивности. В работе анализируются различные
значения глаголов в контексте, их семантическая
структура,
а
также
факторы,
способствующие
возникновению многозначности.
Полисемия инсон билимининг характери билан боғлиқ экан, турли
халқлардаги билим характерининг турлилиги ҳам ўша халқ тилидаги
полисемияларда ўз аксини топади [1]. Аниқроқ қилиб айтганда, полисемия
миллий характерга эга бўлади. Лексик маъноларнинг, тилушуносликда тан
олинганидек, миллий характерга эга бўлиши полисемантик сўзларда ўз аксини
топмасдан иложи ҳам йўқ. Чунки полисемантик сўзлар лексик маънолар
ҳисобигагина
таркиб топади. Масалан,' ‘тутил ' маган’ деган лексик маъно турли
тилларда турли сўзлариикг
семантик структурасига оид ҳолатда ҳосил бўлган.
Узбек тилида у янги сўзининг семантик структурасига киради: янги дафтар.
Рус тилида эса чистий сўзининг семантик структурасига киради: чистая
тетрадъ. Ваҳоланки, чистий сўзи ўзбек тилига генетик маъноси асосида таржима
қилинса, тоза сўзига тенгдир. Ўзбек тилида эса мазкур лексик маънони тоза сўзи
орқали ифода этиб бўлмайди. Агар тоза дафтар бирикмасиии тузсак, у янги дафтар
бирикмаси каби маъпо ифода этмайди. Чупки ўзбек тилида пиҳоятда озодалик
билан ёзиб тўлдирилган дафтар ҳам тоза дафтар деб аталаверади. Демак, ўзбек
тилида тоза сўзи ‘кирланиш’ маъноси билан боғлиқ бўлган маънони ифода эта
олса, аммо тутилмаган лексик маъносини ифодалай олмас экаи. Рус тилидаги
чистий сўзи эса ўзбек тилидаги тоза сўзига ўхшаш генетик маънога эга бўлса ҳам
‘тутилмаган’ лексик маъносини ҳам ифода этади
[2].
Полисемантик сўзлардаги миллийликни фақат турли тармоққа оид тиллар
фактини солиштириш билан кўриш шарт эмас. Уии бир тармоққа оид икки тил
фактини солиштириш орқали ҳам яққол кўриш мумкин
.
Масалан, ‘муҳаббат
қўймоқ’ лексик маъноси ўзбек тилида севмок
сузининг
татар тилида ярашу сузига
семантик структурасига оиддир [3].
Ўзбек тилидаги яратмоқ сўзи эса “қўл келмок, “ишлатмоқ” ва “бунёд этмоқ”
лексик маъноларага”га бўлиб, унга алоқасиздир. Аммо у биргина “бунёд этмоқ”
лексик маъносига
эга моносемантик сўздир. Демак ўзбек тплидагп яратмоқ сўзи
полисемантик бўлиб, унинг
яратган
сўзи эса бир маъноли –
моносомантик.
Узбек тнлидаги севмок сўзи эса ‘ёқтирмок’ ва ‘муҳаббат куймок’
лексик
маъноларига эга полисемантик сўздир. Бу сўзнинг иккинчн лексик маъноси
“эркаламоқ” лексик маъноли полисемантикада ўабек тилидаги варианти суймок сўзи
фақат ‘эркаламоқ’ лексик маъносига эга бўлиб, нополисемантиклигича колган [4].
Аффиксация натижасида полисемантик сўзнинг вужудга келиши ҳам
миллий характерга эга. У тилнинг ўзига хос хусусияти билан боглиҳ. Масалан,
бутилкали. сўзи ўзбек тилида полисемантикдир. Бу сўз ўзбек тилидаги семантик
структураси билан па ҳиид
-
европа, иа ҳамит
-
семит тармоғига оид бирор тилда
полисемантик бўлиши мумкин. Бу эса тилнинг ўзига хос ясаш хусусияти ва аффикс
имкониятидан келиб чиққан.
Энг илғор ва цивилизациялашган халқларнинг тилида полисемантик' сузлар
кўп бўлиб, шу тилдаги полисемантик сўз структураси ҳам лексик маъноларга
бойдир. Аммо фалон халкнинг цивилизацияси юксак ва унинг тилида
полисемантик сўзлар кўп деб баҳолаш кийин.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
6 (2024) / ISSN 2181-1415
416
Чунки бунинг учун эиг тарақкий этган тилларни, семантик салмоғини ўлчай
оладиган даражада эгаллаш шарт. Бундай имкониятга эга бўлиш эса инсон
кобилияти нуҳтаи назаридан ҳам мумкин эмас. Шунга қарамасдан баъзи олимлар
айрим тилларни полисемантик сўзга бой тил деган даъво билан ҳам чикишган.
Шундай қилиб, полисемия, бошқа тиллар сингари, ўзбек тилида ҳам
атрофлича, монография шаклида ишлаб чиқиш учун объект бўлиши лозим [4].
Унинг ўзбек тилида бир қанча ёндош ҳодисалари мавжуд. Кўпгина ўринларда улар
қориштириб
келинади. Полисемиянинг ёндош ҳодисалардан фарқланувчи
белгиларини аниқлаб чиқиш зарур. Шу вақтгача полисемиялар классификация
қилинмаган
.
Бу эса умуман тилшуносликка хос ҳолатдир. Баъзи
уринишлар бўлса
ҳам у полисемантик сўз струкгурасига оид масалалар даражасидан нари ўтмаган.
Полисемантик сўз структураси маълум даражада ўргаиилгап бўлса ҳам, уни
мукаммал деб бўлмайди. (Полисемияни юзага келтирувчи ҳодисаларга
тилшуиосликда кўп уринилган бўлса ҳам, у бир ёқлама бўлиб қолган. Шуларни
назарда тутиб, ўзбек тилидаги полисемияни қуйидагиларга бўлиб ўрганилишини
маъқул деб топдик:
1. Полисемия ва унга ёндош ҳодисалар.
2. Полисемиянинг юзага келиши.
3. Полисемия классификацияси.
4. Полисемияда сўз структураси.
Демак, метафоранинг ҳам асос, ҳам кўчма маъиоси объектлари ўзича иккита
мустакил ҳолатдадир. Бирок улар ўртасида қандайдир ўхшашлик мавжуд. Пўлат,
ипак сўзларида соднр бўлган адъективацияда бундай эмас. Улар аввал маълум
нарсани англатар эди. Яъни бош сўзидаги каби ўз объекти белгисига ўхшаш
белгили нарсани ҳам ифода этувчи бўлиб қолмаган, балки фақат ўз объектининг
белгисини ифода этадиган бўлди. Бош сўзида ўзи ифода этган нарсанинг
белгисини ифода этиш вазифасини олиш ҳодисасини, яъни адъективацияни
учратиш мумкин
[4].
Маълумкн, синекдохаларда бутун номи билан асосий белгиси ҳисоблаигап
бўлагини ҳам аташ ҳодисаси мавжуд. Адъективация ҳам, кўп ҳолларда, нарсанинг
номн билаи унинг асосий белгисини аташ натижасида юзага келади. Анншкса,
туркий тилларда ранг номлари унча тараққий этмаганлиги
от туркумига оид
сўзларнинг
ранг билдирувчиси сифатларга кўчиш учун
сабаб бўлиб кслмоқда.
Масалан, дам полисемантик сўзининг маъно структурасини таҳлил қилиб
кўрайлик. Унинг маънолар занжиридан бири қуйидагича эди:
1. Нафас.
2. Пуркалган ҳаво.
3. Ҳаво пурковчи асбоб.
Бу маънолар ўзаро заижирсимон боғланишга эга. Уларнинг 1
-
сидан 2
-
си,
2-
сидан 3
-
си метонимия йўли билан ҳосил бўлган. Шунга
қарамай, ҳозирги ўзбек
тилида 2
-
маъно 3
-
маъно орқали тушуниладиган бўлиб қолган. Натижада, ‘ҳаво
пурковчи асбоб’ маъноли янги дам сўзи ҳосил бўлиб, ‘пуркалган ҳаво (дам
бермоқ,)' маъноси эса унинг структурасига оид бўлиб қолган. Шу ўринда эса дам
полисемантик сўзи икки сўзга дифференциация бўлиб, омоним вужудга келган.
Дам сузининг маъноларм занжиридан иккинчиси
қуйидагича
бўлган:
1. Нафас.
Дамини чиқармоқ.
2. Нафас таъсири. Дами ўткир домла.
3
. Таъсирчнплик. Ҳамма иш унинг дамидан.
4. Тиг қирраси. Пичоқ дами.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
6 (2024) / ISSN 2181-1415
417
Бу маънолар ҳам ўзаро занжирсимон боғланишга эга. Уларнппг 1
-
сидан 2
-
си,
2-
сидан 3
-
си, 3
-
сидан 4
-
си
-
барчаси ҳам метонимия йўли билан ҳосил бўлган.
Шунга карамай, ҳозирги ўзбек тилида 3
-
маъно 4
-
маъно оркали тушуниладиган
бўлиб қолган. Натижада ‘тиғ қирраси’ маъноли янги дам сўзи ҳосил бўлиб,
‘таъсирчанлик’ маъноси эса унинг структурасига мослашган. Шу ўринда эса дам
полисемантик сўзи яна икки сўзга дифференциация бўлиб, дам омоними
таркибида яна бир сўз ортди.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Бекметова, М. (2024). УЗБЕК ТИЛИДА ФЕЪЛЛАР ПОЛИСЕМИЯСИ.
В
CENTRAL ASIAN JOURNAL OF EDUCATION AND INNOVATION (
Т
. 3,
Выпуск
12,
сс
. 89
–
91). Zenodo. https://doi.org/10.5281/zenodo.14539173
2.
Б
ekmetova, M. (2024). POLYSEMY OF VERBS IN THE UZBEK LANGUAGE.
В
CENTRAL ASIAN JOURNAL OF ACADEMIC RESEARCH (
Т
. 2,
Выпуск
12,
сс
. 77
–
78).
Zenodo. https://doi.org/10.5281/zenodo.14539179
3.
Munisa BEKMETOV
а
Полисемия
глаголов
в
узбекском
языке
Xorijiy
lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная
лингвистика
и
лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics Journal home page: https://inscience.uz/
index.php/foreign-linguistics.
4.
Абдуллаева Л., Метафоры, некоторые соображения по их переводу,
«Узбекский язык и литература», 1995, вып. 1.
5.
Абдуллаев Ф., О некоторых вопросах лексики узбекского языка, «Труды
Института языка и литературы», Сборник Ташкент, 1999.
6.
Азизов О., Введение в языкознание, Ташкент, 1983. Алишер Навои,
Избранные труды, том
III
, Ташкент, 1998
7.
Аликулов Т. О возникновении полисемий через синекдоху, «Узбекский
язык и литература», 1995, вып. 3.
8.
Аликулов Т. О формировании полисемий, «Узбекский язык и литература»,
1993, вып. 6.
9.
Аликулов Т., О вопросах разграничения значений слов, «Исследования по
языкознанию и литературе», Сборник, Ташкент, 1995.
10.
Бердя Алиев А., Упрощенные сложные аффиксы в узбекском языке
«Узбекский язык и литература», 1999, № 5.
