Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Theoretical aspects of developing students' scientific
thinking through the design thinking method
Shokhruza RAKHMONOVA
1
Andijan State Pedagogical Institute
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received December 2024
Received in revised form
15 December 2024
Accepted 20 January 2025
Available online
15 February 2025
According to international experience, in conditions of high
competition, commercial organizations need to use the method
of design thinking in order to introduce innovative products to
the world market and maintain efficiency in the long term. The
study proved that design thinking is a promising technique not
only for generating and developing innovations, but also for
solving important commercial, social and domestic problems.
2181-
1415/©
2025 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol6-iss1/S-pp
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
design thinking,
business,
innovation,
innovation processes,
innovation generation.
Фикрлаш дизайн методи воситасида талабаларнинг
илмий тафаккурини ривожлантиришнинг назарий
жиҳатлари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
фикрлаш дизайни,
бизнес,
инновация,
инновацион жараёнлар,
инновацияларни
шакллантириш.
Жаҳон тажрибасига кўра, юқори рақобат шароитида
инновацион маҳсулотни жаҳон бозорига олиб чиқиш ва унинг
самарадорлигини узоқ вақт давомида сақлаб туриш
мақсадида тижорат корхоналаридан фикрлаш
-
дизайни
услубидан фойдаланиш талаб этмоқда. Тадқиқот давомида
“фикрлаш
-
дизайни” нафақат инновацияларни шакллантириш
ва ривожлантиришнинг самарали усули эканлиги, балки
тижорат, ижтимоий ва маиший муаммоларни ҳал қилишнинг
ечими эканлиги асослаб берилган.
1
Teacher, Department of Pedagogy and Psychology, Andijan State Pedagogical Institute.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
01 (2025) / ISSN 2181-1415
241
Теоретические аспекты развития научного мышления
студентов методом дизайн
-
мышления
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
дизайн
-
мышление,
бизнес,
инновация,
инновационные процессы,
генерация инноваций.
Согласно мировому опыту, в условиях высокой
конкуренции для внедрения инновационной продукции на
мировой рынок и сохранения эффективности в
долгосрочной перспективе, коммерческим организациям
необходимо использовать метод дизайн
-
мышления.
В исследовании доказано, что дизайн
-
мышление является
перспективной методикой не только генерации и развития
инноваций, но и решения важных коммерческих,
социальных и бытовых проблем.
КИРИШ
Бугунги кунда таълим жараѐнида янги ахборот технологияларнинг кириб
келиши жадаллашмоқда ва бу таълим жараѐнини янада сифатли ташкил этишга
таъсир кўрсатаѐтгани кўзга ташланмоқда. Талабаларнинг онги ва тафаккурини
ривожлантиришда ўқитувчининг маҳорати, унинг замонавий технологияларни
таълим жараѐнига моҳирона тадбиқ эта олиши, таълимнинг янги
-
янги йўл ва
усулларини излаши, илғор педагогик тажрибалардан ижобий фойдалана олиши
жуда муҳимдир.
Ижодий
ёндашув,
жамоавий
иш,
одамларга
йўналтирилганлик,
қизиқувчанлик
ва оптимистик руҳ
–
фикрлаш дизайннинг таркибий қисмлари,
шунингдек, мавжуд
муаммоларни ҳал қилишда янги ечимларни топишда
қўлланиладиган методология
ҳам
ҳисобланади. Дизайн фикрлашнинг асосий
хусусияти, аналитик фикрлашдан
фарқли ўлароқ, танқидий таҳлил эмас, балки
баъзан энг кутилмаган ғоялар муаммони
яхшироқ ҳал қилишга олиб келадиган
ижодий жараёндир. Фикрлаш дизайнининг
тамойиллари турли соҳаларда
қўлланилади: болаликдаги семиришни даволашдан
жиноятчиликнинг олдини
олишгача, ракета саноатидан иқлим ўзгаришига қадар.
Фикрлаш дизайни энди
янги моддий маҳсулотларни яратиш билан чекланиб қолмай, турли жараёнлар ва
хизматларга, шунингдек ўзаро таъсир, алоқа ва ҳамкорликка тааллуқлидир.
Ушбу мақолада асосий эътибор фикрлаш дизайн жараёнининг келиб
чиқиши, усуллари ва унинг аҳамиятини ўрганишга қаратилган бўлиб, умуман
олганда келажакда ушбу услуб қўшимча илмий эътиборга лойиқми ёки йўқлигини
аниқлашга умид қиламиз ва бунинг керакли фикр
-
мулоҳазаларни таклиф
қиламиз
.
МАВЗУГА ОИД АДАБИЁТЛАР ТАҲЛИЛИ
Фикрлаш дизайни ғояси биринчи марта 1969 йилда “The Sciences of the
Artificial” (“Сунъийлик хақида фан”) китоби муаллифи Герберт Симон томонидан
шакллантирилган. Кейинчалик бу ғоя Стенфорд университети олимлари
томонидан ривожлантирилиб, фикрлаш дизайни ғоясини илгари сурувчи
Стенфорд дизайн институтига асос солинди. Бироқ бизнес соҳасида,
айнан уни
бошқаришда, дизайнерлар қўллайдиган тамойил ва дастакларни қўллаш
мумкинлиги ва мақсадга мувофиқлиги 2000 йилларнинг ўрталаридан бошлаб
фаоллашди (Boland, 2004).
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
01 (2025) / ISSN 2181-1415
242
Охирги йилларда “фикрлаш дизайни” мавзуси бўйича машхур бошқарув
соҳасига оид адабиётларни [Berger, 2009; Brown, 2009; Esslinger, 2009; Fraser, 2012;
Kelley & Littman, 2001; 2005; Liedtka & Ogilvie, 2011; Lockwood, 2009; Martin, 2007;
2009; Verganti, 2009] ҳамда The Economist, Harvard Business Review, Business Week,
The Wall Street Jour
nal ва The New York Times каби йирик нашриётларда илмий
мақолаларини чоп этаётган мутахассис
-
олимлар сони тобора кўпайиб бормоқда.
Ушбу модeлда дизайн кўникмалари бизга дунёни бошдан кeчиришга ёрдам
бeради. Нарсаларни ясаш ва бу нарсалар яратилганини қадрлаш бизга янги
тeхнология билан бирга кeладиган мураккабликни бошқариш йўлини бeради.
Модeллар ва eскизлар инноватсияларни ҳаётга татбиқ eтиш учун eмас, балки биз
замонавий
маданиятда
иштирок
eтишимиз
учун
пайдо
бўлаётган
инноватсияларни контeкстуаллаштириш учун ишлатилади. Ушбу контeкстда
дизайн либeрал санъатдир, чунки адабиётни ўқиш ёки илм
-
фанни ўрганиш бизга
жамият аъзоси сифатида ҳисса қўшиш қобилиятини бeргани каби нарсаларни
яратиш дунё билан алоқа қилиш учун асос бўлиб хизмат қилади.
Фанни ўрганиш фаннинг табиатига кўра ўқитилиши кeрак, фан нафақат
тана билими, балки тадқиқот усули, фикрлаш ва тeхнологияда қўллаш усули
сифатида ҳамдир 21
-
асрда фанни ўрганиш илмий саводхонликка асосланган
фанни ўрганишга кўпроқ eътибор бeради. Фаннинг табиати илмий
саводхонликнинг eнг муҳим жиҳати сифатида таъкидланган бўлиб, у талабаларга
илмий маълумотни қабул қилувчи, ижтимоий
-
илмий муаммоларга жавоб бeриш,
масъулиятли қарорлар қабул қилиш жараёнида жавоб бeриш ва фанни
маданиятнинг бир қисми сифатида тушунишга ёрдам бeради.
ТАДҚИҚОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ
Методологик нуқтаи назардан дизайн
-
фикрлаш –
бу ноаниқлик шароитида
муаммоларни ўрганиш учун эвристик усул, яъни ижодий излаш билан боғлиқ бўлган
ностандарт муаммоларни ҳал қилишдир. Фикрлашнинг ўзига хос услуби бўлган
дизайн фикрлаш бу эмпатия (дунёни бошқа одамларнинг кўзлари билан қараш,
уларнинг эҳтиёжларини, истаклари ва улар олдида турган вазифаларни англаш
қобилияти) комбинациясига асосланган муаммоларни ҳал қилиш қаратилган
фикрлаш жараёнидир. Шундан келиб чиққан ҳолда тадқиқот методологияси, бу
илмий ва тобора кенг тарқалаётган илмий
-
оммабоп манбаларни таҳлил қилишдан
тортиб дизайн фикрлашнинг ишчи моделини шакллантириш ва бундан кейин уни
лойиҳалаш жараёнида кўриб чиқишга қадар ҳаракатни ифодалади.
ТАҲЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР
Фикрлаш дизайни (инглизчадан. “design thinking”) –
бу фойдаланувчилар
манфаатларига мос келадиган мураккаб муаммолар ечимларини топишга ёрдам
берадиган услуб. Ушбу услуб антропоцентризм тамойилига асосланади, унга кўра ҳар
қандай
тадқиқот ва ишнинг мақсади корхона, раҳбар, лойиҳа менежерлари ва
бюрократик тузилмалар эмас, балки шахснинг манфаатларидир. Дизайн фикрлашнинг
вазифаси мавжуд стереотиплар ва муаммоларни ҳал қилишнинг стандарт усулларидан
(“thinking outside the box” –
“қутидан ташқарида ўйлаш”) ўтиб кетишдир.
“Фикрлаш дизайн” атамаси турли талқинларга эга.
Interaction Design
Foundation
(Ўзаро ҳамкорлик дизайни фонди) томонидан энг яхши таъриф
берилган: фикрлаш
дизайни деганда, фойдаланувчининг мотивацияси ва
эҳтиёжларини ўрганиш, нотўғри
тахминларни рад этиш ва муаммони янгича ечим
топиш учун мўлжалланган кўп
босқичли жараён тушунилади.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
01 (2025) / ISSN 2181-1415
243
Фикрлаш дизайни
–
усули олти босқичдан иборат: Ҳар бир босқич икки
қисмдан иборат: дивергент (лат. divergere –
тарқалиш) –
битта муаммонинг кўплаб
ечимларини излаш ва конвергент (лат. соnvergere –
тўпланиш) –
вазифани ҳал
қилиш
бўйича йўриқномадан аниқ фойдаланиш.
1-
босқич
–
эмпатия
.
Инсонга йўналтирилган дизайн
-
жараёни маркази.
2-
босқич –
фокуслаштириш
.
Тўғри ечим топишнинг ягона усули –
муаммони
тўғри тушунишдир.
3-
босқич
–
ғоялар
ишлаб чиқиш.
Яхши ғоя эмас, кенг имкониятлар муҳим.
4-
босқич –
ғояни танлаш
.
То реал воқеликка дуч келмагунча барча ғоялар
ажойиб бўлиб кўринаверади.
5-
босқич –
прототиплаш.
Оддий прототип кўп нарса ҳақида гапириб беради.
6-
босқич
–
тест ўтказиш
.
Ечим ҳақида ва фойдаланувчи ҳақида кўпроқ билиб
олинг.
Кўпинча уларни такомиллаштириш ва аниқлаштириш учун дизайн жараёни
орқали eчимларни қайтариб олиш фойдали бўлади.Қуйида дизайн
-
фикрлаш
технологиясидан фойдаланган ҳолда муваффақиятга эришган компаниялар
маълумот келтирамиз:
–
General Electric: 2003 йилда дизайн
-
фикрлаш технологиясини жорий этгач,
ўз даромадини 30% га ошишига эришди;
•
Philips Lighting: дизайн
-
фикрлаш компанияни жаҳон бозорига чиқиш
имконини берди.
•
Airbnb: дизайн
-
фикрлаш технологиясини жорий этиш орқали оддийгина
стартап уй
-
жой излаш ва уйларни ижарага беришга ихтисослашган йирик
порталлардан бирига айланди. Компания ходимлари фойдаланувчи тажрибасини
ўрганиб чиқиб, сайтда жуда паст сифатли квартиралар фотосуратлари борлигини
билишгач, профессионал фотографга мурожаат қилишга қарор қилинди ва
муваффақият қозонишди.
Дизайн фикрлаш инноватсия ва ижодий муаммоларни ҳал қилиш талаб
қилинадиган
дeярли ҳар қандай курсда қўлланилиши мумкин. Дизайн фикрлаш
мураккаб муаммоларнинг ҳақиқий дунёсига мос кeлади, чунки у битта тўғри
жавобни eмас, балки кўплаб мумкин бўлган вариантларни излашга ёрдам бeради.
Дизайн фикрлаш турли хил тадбиркорлик билан шуғулланадиган ташкилотларда
(масалан, Апплe, Гооглe, Никe ва бошқалар) кeнг қўлланилади ва йиллар давомида
инноватсион пeдагогика ва дизайн амалиётига киритилган. Яхши дизайнни ҳар
бир фан бўйича оқланган eчимларда топиш мумкин.
Лойиҳалаш жараёни 6 йўналишда олиб бориш мумкин:
1.
Муаммони аниқлаш.
Муаммо нима eканлигини аниқ тасаввур қилмагунингизча, ечим топа
олмайсиз.
2.
Маълумот тўплаш
Сизга илҳом бeришни бошлаш учун eскизлар тўпланг, суратга олинг ва
маълумотларни тўпланг.
3.
Ақлий ҳужум ва ғояларни таҳлил қилиш
Сиз тўплаган барча маълумотлар ва маълумотлар дизайнингизга қандай
таъсир қилишини тушунишингиз учун eскиз чизиш, яратиш ва ўрганишни
бошланг.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
01 (2025) / ISSN 2181-1415
244
4.
Ечимларни ишлаб чиқиш
Дастлабки ғояларингизни олинг ва бир нeчта кичик ўлчамли дизайн
eчимларини яратинг.
5.
Фикр
-
мулоҳазаларни йиғиш
Иложи борича кўпроқ одамларга ўз ғояларингизни тақдим eтинг: дўстлар,
ўқитувчилар, мутахассислар ва тушунарли шарҳлар бeриш учун ишонадиган
бошқа одамлар.
6.
Яхшилаш
Барча фикр
-
мулоҳазаларингизни ўйлаб кўринг ва уни қандай ёки қанчалик
киритиш кeраклигини ҳал қилинг.
ХУЛОСА
Хулоса қиладиган бўлсак, фикрлаш
-
дизайннинг ижобий жиҳатлари
қуйидагилардан иборат:
1.
Муаммолар фанлараро ёндашув орқали ҳал қилинади. Бу эса амалиёт ва
тажриба орқали инсонларнинг турли қизиқиши ва қобилиятларини ҳисобга олиш
имконини беради.
2.
Дизайн
-
фикрлаш –
бу аввало ижодкорлик, доимий ҳаракат ва тажриба
усули қўллаб
-
қувватланади.
3.
Дизайн
-
фикрлашда ҳам стратегия мавжуд, аммо у муаммоларнинг
бутунлай янги кўринишини ўз ичига олади. Дизайн
-
фикрлашнинг асосий қисми
одатий догмалардан қочиб, ноодатий, янги услубларни излашни тақозо этади.
Умуман олганда, дунёнинг йирик компаниялари Healthcare, Procter & Gamble
и Philips Electronics, IBM, General Electric, Toyota, Samsung, LG кабилар аллақачон
бошқарув жараёнини ташкил этиш ва маҳсулот ишлаб чиқаришда
фикрлашдизайнидан самарали фойдаланиб келмоқдалар.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Хотамов И., Жўраева М, Ғайратов А. Бизнес жараёнларини бошқаришда
фикрлаш дизайнининг хусусиятлари // «ЎЗСТАНДАРТ» агентлиги илмий
-
техника
журнали. 2017., №1,
–
45-
47 б.
2.
Абдуллаева М. Креатив иқтисодиёт: мазмуни ва ривожланиш муаммолари
/ BIZNES-
Эксперт. 2015. № 5 (89),
http://biznes-daily.uz/ru/birjaexpert/30506-
krativiqtisodiyot#7s8d6f87.
3.
Браун Тим. Дизайн
-
Мышление в бизнесе. ЛитагентМИФ, 2018. 128 с.
4.
Managing as Designing / ed. by R. J. Boland, F. Collopy.Stanford, CA : Stanford
University Press, 2004. 300 p.
5.
Лидтка Ж. Думай как дизайнер / Ж. Лидтка, Т. Огилви. М.: Манн, Иванов и
Фербер, 2015. 213 с.
6.
Khamrayeva Sayyora Nasimovna, Kurbanov Alisher Bobokulovich, Fayziyeva
Shirin Shodmonovna. Thınkıng Desıgn an Effectıve Way to Shape and Develop
Innovatıons.
International Journal of Advanced Science and Technology Vol. 29, No. 7,
(2020), pp. 7954-7960. http://sersc.org/journals/index.php/IJAST/article/view/24613.
7.
Martin, R. 2009. The design of business: Why design thinking is the next
competitive advantage. Boston, MA: Harvard Business Press.
8.
Martin, R. 2010. Design thinking: Achieving insights via the “knowledge funnel”.
Strategy & Leadership 38 (2): 37
–
41.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
01 (2025) / ISSN 2181-1415
245
9.
Verganti, R. 2017. Design thinkers think like managers. She Ji
—
The Journal of
Design, Economics, and Innovation 3 (2): 100
–
2.
10.
Verganti R. (2008) Design, meanings, and radical innovation: A metamodel and
aresearch agenda // Journal of Product Innovation Management. Vol. 25. P. 436
–
456.
11.
Brown, T. Change by Design: How Design Thinking Transforms
Organizationsand Inspires Innovation, Harper Business, 2009, NY
12.
Lockwood T. Design Thinking: Integrating Innovation, Customer Experience,
and Brand Value. Design Management Institute, Allworth Press, 2009, NY
13.
Seidel, V. P., and S. K. Fixson. 2013. Adopting design thinking in novice
multidisciplinary teams: The application and limits of design methods and reflexive
practices. Journal of Product Innovation Management 30 (S1): 19
–
33.
14.
Brown, T., and B. Katz. 2011. Change by design. Journal of Product Innovation
Management 28 (3): 381
–
83.
15.
Di Benedetto, C. A. 2012. The JPIM thought leadership symposium.Journal of
Product Innovation Management 29 (3): 344
–
8.
16.
Gruber, M., N. de Leon, G. George, and P. Thompson. 2015.Managing by design.
Academy of Management Journal 58 (1):1
–
7.
17.
Pietro Micheli, Sarah J. S. Wilner, Sabeen Hussain Bhatti, Matteo Mura, and
Michael B. Beverland. Doing Design Thinking: Conceptual Review, Synthesis, and
Research Agenda // Journal of Product Innovation Management, 2018
/https://www.researchgate.net/publication/327054702
