Авторы

  • Баходир Миррахимов
    Самостоятельный соискатель, Национальный университет Узбекистана имени Мирзо Улугбека

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol6-iss1/S-pp442-444

Ключевые слова:

информационный век политическая культура политическая коммуникация политическая социализация гражданское общество интернет молодежь

Аннотация

В данной статье рассматриваются имена и труды крупных ученых, тщательно изучивших тему политической культуры в мировом масштабе. Этот научный обзор служит ценным источником для молодых ученых, проводящих исследования в данной области.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Thoughts on studying political culture

Bakhodir MIRRAKHIMOV

1

National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received December 2024

Received in revised form

15 December 2024

Accepted 20 January 2025

Available online

15 February 2025

This article discusses the names and works of prominent

scholars who have extensively studied the topic of political

culture on a global scale. This scholarly overview serves as a

valuable resource for young researchers conducting studies in

this field.

2181-

1415/©

2025 in Science LLC.

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol6-iss1/S-pp

442-444

This is an open access article under the Attribution 4.0 International

(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

information age,

political culture,

political communication,

political socialization,

civil society,

Internet, youth.

Сиёсий маданиятни ўрганишга доир мулоҳазалар

АННОТАЦИЯ

Калит сўзлар:

ахборот асри,

сиёсий маданият,

сиёсий коммуникация,

сиёсий ижтимоийлашув,

фуқаролик жамияти,

интернет,

ёшлар.

Ушбу мақолада сиёсий маданият мавзусини дунё

миқёсида яхши ўрганган йирик олимларнинг номлари ва

асарларига тўхталиб ўтилади. Бу илмий обзор тадқиқот

олиб бораётган ёш олимлар

учун қимматли манба

вазифасини ўтайди.

Размышления об изучении политической культуры

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

информационный век,

политическая культура,

политическая

коммуникация,

политическая

социализация,

гражданское общество,

интернет,

молодежь.

В данной статье рассматриваются имена и труды

крупных ученых, тщательно изучивших тему политической

культуры в мировом масштабе. Этот научный обзор служит

ценным источником для молодых ученых, проводящих

исследования в данной области.

1

Independent Researcher, National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

01 (2025) / ISSN 2181-1415

443

Сиёсий маданиятни ўрганишнинг тарихий илдизлари Платон ва Аристотел,

Т.

Гоббс, О.

Конт, Д.

Локк, Ш.Л.

Монтеске, А.

Токвил, Д.

Юмнинг сиёсатдаги

субъективликнинг турли жиҳатларини ёритган асарларига бориб тақалади.

Шунингдек, “сиёсий маданият” атамасини биринчилардан бўлиб муомалага киритган

И.Г.

Гердер, бу соҳага ҳисса қўшган М.

Вебер, Т.

Гайгер, Э.

Дюркгейм, Т.

Парсонс,

Ф.

Теннис, З.

Фрейд ва бошқа кўплаб олимларнинг ишлари ҳам аҳамиятга молик.

Сиёсий

луғатда

“сиёсий

маданият”

ва

“фуқаролик

маданияти”

тушунчаларининг уйғунлашуви кўп жиҳатдан сиёсатшуносликда сиёсий

-

маданий

ёндашувга асос солган Г.

Алмонд ва С.

Верба номлари билан боғлиқ. Бундан

ташқари, Ш.

Бенҳабиб, К.

фон Байме, К.

Велсел, А.

Вилдавски, Е.

Вятр, М.

Дуглас,

Р.

Инглхарт, Д.

Каванах, Д.

Коулмен, С.

Липсет, А.

Лейпхарт, Л.

Пай, У.

Розенбаум,

Р.

Такер, С.

Уайт, Ф.

Фукуяма, С.

Хантингтон ва Л.

Харрисон, Й.

Шапиро, П.

Шаран,

Ш.

Эйзенштадт, Г.

Экстайн, Д.

Элазар, россиялик муаллифлардан Э.А.

Баталов,

К.С.

Гаджиев, И.Б.

Градинар, К.Ф.

Завершинский, Т.Е.

Кронин, О.Ю.

Малинова,

Ю.С.

Пивоваров, В.О.

Рукавишников, А.И.

Соловёв, Л.А.

Фадеева, В.Г.

Федотова,

Е.Б.

Шестопал, А.И.

Шчербинин ва бошқалар ҳам сиёсий

-

маданий тадқиқотлар

ривожига катта таъсир кўрсатдилар. Улар сиёсий маданиятга турли илмий

ёндашувлар нуқтаи назаридан қараб, субъектив ва институционал омилларни

биринчи ўринга қўйдилар.

Сиёсий

маданиятга

коммуникатив

ёндашув

сиёсий

коммуникация

назариётчилари (Б.

Батлер, Б.

Берелсон, М.С.

Вершинин, Х.

Годе, Д.

Грабер, М.Н.

Грачев,

И.М.

Дзялошинский, К.

Дойч, Ю.В.

Ирхин, Д.

Каванах, Р.

Крейг, П.

Лазарсфелд,

Г.

Лассвелл, В.В.

Латинов, У.

Липпман, Л.

Пай, А.И.

Соловёв, Д.

Стоукс, Л.Н.

Тимофеева,

А.Н.

Чумиков, Р.Ж.

Швартсенберг ва бошқалар) ишларига асосланади.

Сиёсий маданият ва сиёсий коммуникация ўртасидаги алоқа П.

Бергер,

Э.

Гуссерл, Э.

Лич, Т.

Лукман, Ж.

Рансер, П.

Рикер, Э.

Сепир, Ф.

Соссюр, А.

Шюс

асарларига кўпроқ таянади. Х.

Арендт ва Ю.

Хабермаснинг ишлари сиёсий

коммуникация ва жамоат соҳасини ўрганишни бирлаштиради, бу мавзуни

Р.

Вудворт, Р.

Дентон ва бошқалар ҳам ривожлантирган.

Мазкур мавзуни ёритишда, албатта,

Антик давр ва замонавий даврда

фуқаролик маданиятини ўрганишга катта эътибор қаратилиши лозим. Бу борада

Аристотел, Ксенофонт, Платон, Полибий, Цицсерон, шунингдек, Ж.

Актон,

Л.

Винничук, П.

Гиро, Б.

Констан, Л.П.

Маринович, Ж.

Сартори, Х.

Туманс,

Э.Д.

Фролов ва бошқаларнинг полис ва антик демократия ҳақидаги асарларига

эътибор берилиши лозим.

Фуқаролик жамияти муаммосини тадқиқ этишда А.

Арато, Г.

Гегел,

М.К.

Горшков, Р.

Дал, Ж.

КоЭн, Х.

УЭллинг, Ю.

Хабермас, Й.

Шапиро, Ф.

Шмиттер,

К.

Шуберт, И.

Кочев ва бошқаларга таянилади. Бу ўринда

Р.

Патнемнинг

“Демократия ишлаши учун” асарига алоҳида эътибор қаратилиб, унга кўра,

фуқароликнинг сиёсий маданият билан боғлиқлигини асослаш керак бўлади.

Сабаби, фуқаролик ҳамжамиятининг (шаҳар даражасида) полисдан замонавий

вакиллик демократиясигача бўлган давомийлигини кўрсатишга зарурат туғилади.

Ўз навбатида, сиёсий ижтимоийлашув муаммоси ҳам муҳим ўринни

эгаллайди. Бу Т.Н.

Самсонова, А.В.

Селезнева, Е.Б.

Шестопал, А.И.

Шчербинин

асарларида мавжуд. Уларнинг ишлари ушбу ҳодисани ўз таҳлилидан ташқари

,

белгиланган муаммони ўрганган бошқа муаллифларнинг ғояларини ҳам кенгроқ

қамраб олади [1].


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

01 (2025) / ISSN 2181-1415

444

Ахборот асрининг ўзига хос муҳим хусусиятларини тушунишда М.

Алетта,

Д.

Белл, Ж.

Бодрияр, Э.

Гидденс, Н.

Горнем, А.

Липитс, М.

Паер, М.

Постер, И.

Сейбл,

А.

Тоффлер, Ф.

УЭбстер, Ю.

Хабермас, Д.

Харви, Л.

Хиршхорн, Г.

Шиллер ва

бошқаларнинг назарий

-

таҳлилий ишларига мурожаат қилишга тўғри келади.

Постмодернизмда сиёсий коммуникация ва сиёсий маданиятнинг айрим

жиҳатлари З.

Бауман, Н.

Болтс, П.

Вирило, Р.

Инглхарт, А.Ю.

Карпова, М.

Кастелс,

М.

МаклюЭн, И.

Масуда, Ж.

Розенау, Т.Х.

Эриксен ва бошқаларнинг тадқиқотларида

ўз аксини топган.

Л.В.

Сморгунов ва А.С.

Шерстобитовларнинг китобида эса сиёсий тармоқлар

концепциясининг батафсил таҳлили келтирилган бўлиб, бу масалани И.

Блаттер,

Т.

Бертсел, Ж.

Виктор, А.

Зия, М.

Кастелс, К.

Колиба, Х.

Компстон, М.

Крозе,

М.

Лабелл, Б.

Латур, Д.

Марш, Ж.

Мик, И.В.

Мирошниченко, А.

Монтгомери, Л.

Отуул,

Р.

Роудс, И.

Фридберг ва бошқалар ҳам ўрганишган.

Медиа назарияси ва амалиёти бўйича энг муҳим ишлар қаторига Н.

Болтс,

С.С.

Бодрунова, Е.Л.

Вартанова, И.И.

Засурский, Д.

Кин, Ф.

Киттлер, Б.

Макнайр,

Д.

Матисон, А.И.

Соловёв, А.И.

Черних ва бошқаларнинг, шунингдек, “медиареаллик”

тушунчасини ишлаб чиққан А.А.

Гаврилов, О.В.

Красноярова, В.В.

Савчук,

Н.Г.

Шчербининаларнинг асарларини киритиш мумкин.

Тадқиқот мақсади ва мазмунидан кўриниб турибдики, интернет

коммуникацияси ахборот асри, рақамли технологиялар фуқаролар, хусусан,

ёшларнинг сиёсий маданиятига кучли таъсир кўрсатмоқда. Бу таъсирнинг турли

жиҳатлари ҳақида Ж.

Адамс, Ж.

Эйткен, Т.

Балжирова, Д.

Белл, А.

Биккулов,

И.А.

Бронников,

И.А.

Биков

ва

А.

Бюл,

М.

Вейнштейн,

А.Е.

Войскунский,

С.В.

Володенков, У.

Галстон, В.

Емелин, Д.

Иванов, И.

Казанская, М.

Кастелс,

Л.

Компансева, А.

Крокер, Д.

Кутюгин, П.

Левин, А.

Маркхем, А.В.

Назарчук,

А.

Неклесса, М.

Паэтау, Порат, Е.

Путилова, А.

Родионов, А.

Рунов, Т.

Стоунер,

С.

Тихонова, Э.

Тоффлер, А.Д.

Трахтенберг, С.Г.

Туронок, Р.

Уочбройт, А.

Чистяков,

Л.

Шедлетски, У.

Эко ва бошқа олимларнинг асарлари алоҳида эътиборга лойиқ.

Тан олиш керакки, сиёсий мулоқотга таъсир кўрсатувчи сўнгги

тенденцияларни ҳисобга олувчи ишлар, шунингдек, Интернет таҳлили ва унинг

жамиятнинг сиёсий маданиятига таъсири бўйича тадқиқотлар жуда кам.

Мақоламиз якунида жамиятда сиёсий маданият муаммоларини сиёсий

фанлар нуқтаи назаридан чуқур таҳлил қилиш, ёшлар аудиторияси учун хулосалар

чиқариш учун баъзи тавсияларни тақдим этамиз:

биринчидан,

сиёсий маданият сиёсий мулоқот шакли сифатида қаралиши

мақсадга мувофиқ;

иккинчидан,

ахборот асрига хос тенденцияларни ҳисобга олган ҳолда,

миллий давлатлар миқёсида ёшлар сиёсий маданиятининг такомиллашуви

кечикиши муаммосини тадқиқ этиш лозим;

учинчидан,

янги замонавий технологиялар, хусусан, Интернет ўз

алгоритмлари орқали сиёсий коммуникацияга, айниқса, ёшларнинг сиёсий

маданиятига

сезиларли

таъсир

кўрсатиб,

коммуникатив

оқимларнинг

парчаланишига кўмаклашаётгани алоҳида ўрганилиши керак.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:

1.

Батафсил қаранг: Шчербинин

А.И. Сиёсий таълим: назария, тарих, амалиёт

/ А.И.

Шчербинин. –

Томск: Водолей нашриёти, 1997. –

Б. 128 б.

Библиографические ссылки

Батафсил қаранг: Шчербинин А.И. Сиёсий таълим: назария, тарих, амалиёт / А.И. Шчербинин. – Томск: Водолей нашриёти, 1997. – Б. 128 б.