Авторы

  • Нурхон Холматова
    ассистент, Андижанский государственный медицинский институт, Андижан, Узбекистан

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss3/S-pp423-429

Ключевые слова:

Послеродовая депрессия психомоторное развитие диада мать-диада

Аннотация

Представлены сведения о выявлении и лечении послеродовых аффективных расстройств у женщин и их влияние на показатели психосоматического здоровья ребенка. В период послеродовой депрессии у  матери наблюдаются расстройство, плач, отсутствие чувств удовлетворения и радости, появляется дискомфорт; с соматической точки зрения это приводит к ухудшению сна и аппетита, адинамии; нарушается принятие решений с когнитивной точки зрения, нарушается контроль над собой. Это, в свою очередь, влияет на нервное и духовное состояние ребенка. У детей нарушается работа системы общения с мамой, нарушается сон, распорядок дня, в результате возникают различные заболевания и повышается младенческая смертность.

Представлены сведения о выявлении и лечении послеродовых аффективных расстройств у женщин и их влияние на показатели психосоматического здоровья ребенка. В период послеродовой депрессии у  матери наблюдаются расстройство, плач, отсутствие чувств удовлетворения и радости, появляется дискомфорт; с соматической точки зрения это приводит к ухудшению сна и аппетита, адинамии; нарушается принятие решений с когнитивной точки зрения, нарушается контроль над собой. Это, в свою очередь, влияет на нервное и духовное состояние ребенка. У детей нарушается работа системы общения с мамой, нарушается сон, распорядок дня, в результате возникают различные заболевания и повышается младенческая смертность.


background image

Жамият ва инновациялар –

Общество и инновации –

Society and innovations

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Postnatal depression in the diad “mother-child”: Risk factors for
psychosomatic disorders in infants

Nurkhon KHOLMATOVA

1


Andizhan state medical institute

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received February 2021
Received in revised form
20 February 2021
Accepted 15 March 2021
Available online
15 April 2021

The article presents information on the identification and

treatment of postpartum affective disorders in women and their
influence on the indicators of the child’s psychosomatic health.
During the period of postpartum depression, the mother
experiences frustration, crying, lack of feelings of satisfaction
and joy, and discomfort; from a somatic point of view, this leads
to a deterioration in sleep and appetite, adynamia; decision-
making is impaired from a cognitive point of view, self-control is
impaired. This, in turn, affects the nervous and spiritual state of
the child. In children, the work of the system of communication
with the mother is disrupted, the child’s sleep and daily routine
are disrupted, as a result, various diseases arise and infant
mortality increases.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

Postpartum depression,
psychomotor development,
“mother-child” dyad.

“Она-бола” диадасида постнатал депрессия: Гўдакларда
психосоматик бузилишларнинг хавф омиллари

АННОТАЦИЯ

Калит сўзлар:

Туғруқдан кейинг
депрессия,
психомотор ривожланиш,
“она-бола” диадаси.

Мақолада

аёлларда

туғруқдан

кейинги

аффектив

бузилишлар ва уларнинг болалар психосоматик саломатлигига
таъсири ўрганилган. Туғруқдан кейинги депрессия вақтида
онанинг кайфиятида тушкунлик, йиғлоқилик, қониқиш ва
севинч ҳислари йўқолади ва безовталик пайдо бўлади, соматик
томондан эса уйқунинг бузилиши, иштаҳанинг йўқлиги,
адинамия, когнитив томондан қарор қабул қилиш ва ўз-ўзини
бошқариш ҳолатлари издан чиқади. Бу ўз навбатида боланинг
асаб-руҳий ҳолатига таъсир қилади. Болаларда она билан
мулоқот тизими яхши амалга ошмайди, боланинг уйқуси, кун
тартиби бузилади, натижада турли касалликлар пайдо
бўлишига ва болалар ўлимининг кучайишига олиб келади.

1

Assistant, Andizhan state medical institute, Andizhan, Uzbekistan.

E-mail: xolmatovan75@gmail.com.


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

424

Постнатальная депрессия в диаде «мать-дитя»: Факторы
риска психосоматических нарушений у младенцев

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

Послеродовая депрессия,
психомоторное развитие,
диада «мать – дитя».

Представлены сведения о выявлении и лечении

послеродовых аффективных расстройств у женщин и их
влияние на показатели психосоматического здоровья
ребенка. В период послеродовой депрессии у матери
наблюдаются расстройство, плач, отсутствие чувств
удовлетворения и радости, появляется дискомфорт; с
соматической точки зрения это приводит к ухудшению сна
и аппетита, адинамии; нарушается принятие решений с
когнитивной точки зрения, нарушается контроль над собой.
Это, в свою очередь, влияет на нервное и духовное
состояние ребенка. У детей нарушается работа системы
общения с мамой, нарушается сон, распорядок дня, в
результате

возникают

различные

заболевания

и

повышается младенческая смертность.


МУАММОНИНГ ДОЛЗАРБЛИГИ
Туғруқдан кейинг депрессия (ТКД) – бу туғруқдан кейинги даврнинг жиддий

патологияси бўлиб, гормонал, биокимёвий, иммун, ирсий ўзгаришларнинг
ривожланиши билан тавсифланади ва бутун оила, ота-она ва бола учун ҳавф
солувчи клиник кўринишлардан иборат. Боланинг асаб-руҳий ривожланишида
муаммолар бўлиши нафақат тиббий, балки ижтимоий миқёсидаги долзарб
муаммодир [3, 13, 16, 17, 19]. Туғруқдан кейинги депрессия вақтида онанинг
кайфиятида тушкунлик, йиғлоқилик, қониқиш ва севинч ҳисларининг йўқлиги ва
безовталик пайдо бўлади, соматик томондан эса уйқунинг бузилиши, иштаҳанинг
йўқлиги, адинамия, когнитив томондан қарор қабул қилиш ва ўз-ўзини бошқариш
ҳолатлари издан чиқади[7, 12].

Маълумки, болалик даври шахс шаклланишининг муҳим даври бўлиб,

аксарият асаб-руҳий ривожланишнинг турли бузилишлари айнан шу даврда содир
бўлади. “Она-бола” диадаси деб аталган термин остида чақлалоқнинг келажакдаги
психосоматик ривожланиши тушунилади [4]. Туғруқдан сўнг онанинг руҳий
дезадаптацияси ва туғруқдан кейинги депрессия шаклидаги “она-бола”
диадасининг издан чиқиши туфайли чақалоқларда турли кўринишдаги
психосоматик бузилишлар келиб чиқади [5, 14].

Бола билан энг кўп мулоқотни она қилар экан, туғруқдан кейинги депрессия

билан касалланган она ўз боласига нисбатан ҳиссиётларни сезмайди, унга нисбатан
меҳр кўрсатмайди, балки болага бақириши, сўкиши, баъзан унга нисбатан куч
ишлатиши мумкин. Эрта туғруқдан кейинги даврда 10-15% аёллар касалланса,
туғруқдан кейинги тўртинчи ойдан кейин депрессияга чалиниш ҳоллари
кўпаяди.Бу даврда 32,7% аёлларда аниқ клиник белгилар намоён бўлади. Оналар
депрессиясининг узоқ даом этувчи салбий асоратлари 16 ойгача муддатда давом
этувчи чақалоқларинг жисмоний, руҳий, ҳаракат ва вегетатив бузилишларига ҳавф
солади[8]. Жуда кўп аёлларда депрессия симптомлари туғруқдан кейин икки
йилгача давом этади, бу ўз навбатида бола икки, уч ёшга киргунча бола


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

425

ҳулқий ўзгаришларнинг «интернализация» ва «экстернализация» ҳолатларининг
ривожланишининг ҳавф омили бўлиб ҳисобланади. Ҳулқий бузилишларнинг
умумий бузилишлари эса бола 5 ёшга кирганда сақланиб қолади. Ҳулқнинг ташқи
муаммоларига

гиперреактивлик,

бўйсунмасликдан

иборат

бўлса,

ички

муаммоларига тушкунлик ва ҳавотирдан иборат бўлади. ¼ болаларда мулоқотнинг
қийинлиги ва коморбидлик учраса, 39% болаларда руҳий касалликлар ҳавфи
намоён бўлади [6, 10]. Бундан ташқари бола уйқусининг яхши бўлмаслиги,
иштаҳасининг бузилиши, кўкракдан бош тортиши, боланинг ўсиши ва
ривожланишига сабаб бўлувчи соматотроп гормоннинг синтезланишининг
камайишига олиб келиши, бу ўз навбатида боланинг ўсиш ривожланишига таъсир
қилиши мумкин [9, 18]. Хатто бундай холларда соматотроп гормоннинг умуман
чиқмай қолиши уларда паканалик ривжланишига олиб келиши мумкин [15].
Маълумки, бола онанинг ёрдамида турли эшитиш, кўриш, кинестетик(тери)
анализаторлари туфайли турли кўникмаларни ўрганади [11]. Онанинг мулоқоти ва
ўргатиш функциясипастлиги кузатилганда эса болада сенсомотор фаолиятнинг,
эмоцияларнинг (инжиқлик, йиғи, аразлашнинг) пасайиши, локомотив фаолият
(эмаклаш, юриш, ўтиришнинг) орқада қолишига олиб келади.


ТАДҚИҚОТ МАҚСАДИ
Туғруқдан кейинги депрессия ривожланган аёллардан туғилган гўдаклар

асаб-руҳий ўзгаришларини баҳоловчи шкалалар ёрдамида ўрганиш.


ТАДҚИҚОТ МАТЕРИАЛИ ВА УСУЛЛАРИ
Тадқиқот учунасосий гуруҳ сифатида 23 нафар туғруқдан кейинги депрессия

аниқланган аёлларнинг 1 ойдан 1 ёшгача (ўртача ёш 11,5±1,4 ой) бўлган 23 нафар
гўдаклари танлаб олинди. Улардан 13 таси (56,5%) қиз ва 10 таси (43,5%) ўғил
болаларни ташкил қилди.Назорат гуруҳини соғлом аёллардан туғилган 3 та (30%)
қизва 7 та (70%) ўғил болалардан, жами 10 тадан иборат гўдаклар олинди.

Аёлларнинг ўртача ёши 26,5±1,2 ёш бўлиб, улардан 62,3% ни биринчи, 22,8%

ни иккинчи марта фарзанд кўрган аёллар, 14,9% ни эса кўп болали аёллар ташкил
қилди.

Аёлларда ТКД ни аниқлаш учун ўзбек тилига таржима қилинган Эдинбург

шкаласидан

(EdinburghPostnatal Depression Scale (EPDS)) фойдаланилди [1]. Аёллар

билан алоҳида сухбат олиб борилгач,

Эдинбург шкаласида олинган натижаларга

кўра 0-7 балл олган аёлларда бу меъёрий кайфият статуси, 8-10 балл олган аёлларда
постнатал дистресс, 11-21 ва ундан юқори балл олганлар ҳақиқий постнатал
депрессияга мойил бўлган аёллардир.Биз айнан

EPDS бўйича 8-21 балл олган

оналарнинг болалари билан тадқиқот олиб бордик.Болаларда асаб рухий холатни
баҳолаш учун Л.Т. Журба ва Е.М. Мастюкова шкаласидан фойдаланилди [2]. Тавсия
қилинган услубга кўра, ҳар бир ёш босқичида миқдорий баҳоланадиган
кўрсаткичлар орқали тўрт балли тизимга асосан баҳоланади. Функционал мақбул
ривожланиш 3 балл, унинг йўқлиги 0 баллни ташкил қилади. Ҳар бир ёш бўйича
ривожланиш миқёсидаги мақбул баҳо 30 баллга тўғри келади, 23-26 балл
баҳоланган болалар ҳавф гуруҳига киритилди.13-23 балл олган болалар асаб-руҳий
тизимнинг ривожланиши сустлигини билдирса, 13 баллдан паст кўрсаткичли


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

426

болалар марказий асаб тизимининг органик шикастланиши натижасида асаб руҳий
ривожланишидаги оғир бузилишлар мавжудлигини кўрсатади.

Олинган рақамли маълумотлар нопараметрик ва параметрик статистика

усулларида (М±м, Стюдент-Фишернинг t-мезони) ишлов берилди.


НАТИЖАЛАР ВА УЛАРНИНГ МУХОКАМАСИ
Тадқиқот гуруҳларидаги болаларнинг мулоқотга киришувчанлик, овоз

реякцияси, занжир симметрик рефлекслари, сенсомотор реякцияси каби
градацияларга кўра баҳолаш олиб борилди (Жадвал).Жадвал маълумотларидан
кўриниб

турибдики,

соғлом

онадан

туғилган

болаларнинг

мулоқотга

киришувчанлиги 43,8±0,21 ҳафта ёшига ёки 10,9±0,03 ойга тўғри келади.ТКД
мавжуд аёлларнинг болаларида эса бу кўрсаткич ишончли равишда 47,9±0,19
(ҳафтада) ва 11,9±0,05 (ойда) орқада қолиши аниқланди (р<0,05, р<0,001). Бундай
болаларда бегона шахсга нисбатан қўрқув ва бегонасираш белгилари кўпроқ
намоён бўлган (53,4%, соғлом болаларда эса 17,3%, р<0,01). Мусбат стимулларга
нисбатан жонланиш, ҳурсанд бўлиш соғлом болаларда 62,1%ни ташкилқилган
бўлса, ТКД ривожланган аёлларнинг болаларида бу кўрсаткич 36,8%ни ташкил
қилган (р<0,01). 67,2% ҳолларда туғруқдан кейинг депрессия билан касалланган
аёлларнинг болаларида йиғлаш, 37,9% да қаршилик кўрсатиш ва аразлаш
ҳолатлари кузатилган, соғлом болаларда бу кўрсаткич 11,3% ни ташкил қилган
(р<0,01).

Овозларга нисбатан муносабат текширилганда соғлом болалар ўз тана

аъзоларини катталар илтимосига кўра 48,6±0,12 ҳафталигида кўрсата олган, лекин
туғруқдан кейинги депрессия билан касалланган аёлларнинг фарзандаларида бу
кўрсаткич 52,3±0,24 ҳафтада намоён бўлган.Бўғинли сўзларни бундай болалар ўз
тенгдошларидан кам айтишган (2-3 та сўз, соғломларда 6-8 та сўз, р<0,01).

Занжир симметрик рефлекслар бўйича соғлом болаларнинг ўртача ёши

46,6±0,13 ҳафтаниташкил қилган бўлса, туғруқдан кейинг депрессия билан
касалланган аёлларнинг болаларида бу рефлекслар, яъни тиргак билан ўтириб
туриш, ёрдам билан юриш, биринчи ёрдамсиз қадам ташлаш ҳолатлари 49,4±0,19
ҳафтада (р<0,001) ёки 12,4±0,05 ойга келиб ривожланган (р<0,01).

Сенсомотор реакциялар бўйича ҳам соғлом болаларнинг ўртача ёши

46,0±0,13 ҳафта бўлган бўлса, туғруқдан кейинг депрессия билан касалланган
аёлларнинг фарзандларида анча ортда қолиш кузатилган: 49,4±0,23 ҳафта ва
12,4±0,06 ойда (р<0,001). Айниқса бу болаларда ўйинчоқларни устма-уст қўйиш,
қутини очиш ва ёпиш кўникмалари паст кўрсаткични кўрсатган (р<0,001).

Гўдакларнинг ёшга боғлиқ равишда психомотор ривожланишини

миқдорий баҳолаш (М±m)

Динамик кўрсаткичлар

Асосий

гуруҳ

(n=23)

Назорат

гуруҳи

(n=10)

Фарқ чегаралари

-2б

+2б

Мулоқотга киришувчанлик
– сўзлаётган одамга нисбатан эътибор
бериш

41,0±0,15

45,4±0,31***

37,9(38)

44,1(44)

– атрофга танлаб ёндошиш

42,5± 0,12 46,1± 0,21**

40,0(40)

44,9(45)


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

427

– катталар билан овозлар ва преметлар
ҳаракати ёрдамида мулоқот қилиш

44,3± 0,14 47,6 ±0,26**

42,0(42)

47,2(47)

-яқинларининг буйруқларини
бажонидил бажариш

47,5±0,21

52,4±0,28***

43,2(43)

51,8(52)

Овозга жавоб реякциялар
– илтимосга нисбатан юз ифодасининг
ўзгариши

40,5±0,17

44,2±0,25**

36,9(37)

44,0(44)

– “ма-ма”, “ба-ба”, “ля-ля”
товушларининг шахсга боғлиқлиги

46,0±0,19

48,3±0,21*

42,1(42)

49,9(50)

– 5-6 та бўғинли сўзни билиши

46,8±0,14

49,5±0,32*

43,9(44)

49,7(50)

– муваффақиятга кучли кулгу,
муваффақиятсизликда йиғлаш

47,1±0,15

50,7±0,27**

44,0(44)

50,2(50)

– тана қисмларини кўрсата олиш

48,6±0,12

52,3±0,24**

46,0(46)

51,1(50)

Занжир симметрик рефлекслар
– ўтириб туришни билади

42,3±0,13

46,3±0,25**

36,9(40)

44,9(45)

– бир қўлни ушлаб юра олади

44,8±0,14

47,4±0,22*

41,9(42)

47,7(48)

– чапак чалади, ўйинчоқларни уради

44,9±0,23

49,3±0,26*

40,2(40)

49,6(50)

– ёрдамсиз биринчи қадамлар

46,5±0,12

50,6±0,21***

44,0(44)

48,9(49)

– ёрдамсиз юра олади

49,5±0,11

52,3±0,28**

47,2(47)

51,8(52)

Сенсор-мотор ҳаракатлар
– яширган предметни топа олади

42,6±0,13

44,2±0,18

39,9(40)

45,3(45)

– предметларни устма-уст қўяди,
қутини оча олади

44,8±0,10

47,6±0,21

42,7(43)

46,9(47)

– расмларни танийди (“ав-ав”, “му-му”)

46,9±0,14

49,5±0,24

44,0(44)

49,8(50)

Қошиқдан фойдалана олади

46,9±0,12

54,2±0,33

44,0(44)

51,9(52)


Изоҳ: -2б; +2б - соғлом болаларга нисбатан орқада қолиш нисбати;
*- р<0,05 (сезиларсиз ортда қолиш);
**-р<0,01 (сезиларли ортда қолиш);
***-р<0,001 (кескин ортда қолиш).

Шундай қилиб, тадқиқот натижалари шуни кўрсатдики, аёлларда туғруқдан

кейинги аффектив реакцияларни аниқлаш ва даволаш она ва боланинг
келажакдаги соғлиги учун жуда муҳимдир. Оналар депрессияси нафақат
психопатологик ва ҳулқ атворнинг меъёрдан чекланиши, балки болаларда соматик
патологияларнинг ривожланиш ҳавфини келтириб чиқаради. Перинатал даврда
аёллардаги клиник текширувлар уларнинг психоэмоционал ҳолатини баҳолашни
ва туғруқдан кейинги депрессияни аниқлашни ўз ичига олиши зарур. Тақдим
этилган маълумотлар онанинг туғруқдан кейингидепрессиясини даволаш ва
болаларда унинг оқибатларини бартараф қилиш учун она-бола диадасига
терапевтик аралашув зарурлигини кўрсатади.Туғруқнинг асоратли кечишига
қарши курашиш, аёлларга ҳомиладорлик давридаёқ руҳий ёрдам дастурларини
амалга ошириш муҳим аҳамит касб этади.

Туғруқдан кейинги даврда

аёлларнинг ўз ҳолатларини билмаслиги,

антидепрессантларни ичишдан воз кечиши ТКД ни бошқаришда мураккабликлар
туғдиришини инобатга олган ҳолда бу касалликни ташхислаш, тўғри тактика олиб
бориш тиббий ходимлардан билим ва малака талаб этади. Депрессияга боғлиқ
асоратларни олдини олиш учун барча тиббий ҳодимлар, айниқса умумий амалиёт
шифокорлари, патронаж ҳамширалар, педиатрлар депрессиянинг махсус клиник
белгилари бўйича билимга эга бўлиши талаб этилади.


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

428

ХУЛОСАЛАР

1.

Туғуқдан кейинги депрессияни ўз вақтида аниқламаслик ва даволамаслик

боланинг ҳам когнитив, психомотор, эмоционал ривожланишига манфий таъсир
қилади, уларда ҳам ҳавотирли ва депрессив муаммоларни келтириб чиқаради.

2.

Ҳар бир болани индвидуал асаб-руҳий ҳолатини ўрганиш бўйича боланинг

календар ёшини топиш ва асаб-руҳий етишмовчиликни баллар ёрдамида
таснифлаш зарур.

3.

Туғруқдан кейинги депрессияривожланган оналарнинг болаларига

алоҳида эътибор бериш, айниқса ҳаётининг тўртинчи кварталидан кейин
кўникмаларни ўрганиш даражасининг пастлигини инобатга олган ҳолда оила
шифокорининг тавсияларини ва патронаж ҳизматини такомиллаштириш зарур.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:

1.

Голенков А.В., Гартфельдер Д.В., Филоненко А.В. и др. Выявление

послеродовой депрессии у женщин, имеющих малолетних детей с использованием
шкальных оценок // Психическое здоровье. – 2016. – № 11. – С. 53–57.

2.

Журба Л.Т., Мастюкова Е.М. Нарушение психомоторного развития детей

первого года жизни. – М.: Медицина, 1981. – С. 272.

3.

Корнетов Н.А. Послеродовая депрессия – центральная проблема охраны

психического здоровья раннего материнства // Бюллетень сибирской медицины. –
2015. – Т. 14. – № 6. – С. 5–24.

4.

Моторина Н.В. К вопросу о формировании взаимоотношений в диаде «Мать-

дитя» в первые годы после рождения ребенка // Europeanscience. – 2014. –№1. URL:
https://cyberleninka.ru/article/n/k-voprosu-o- formirovanii-vzaimootnosheniy-v-diade-mat-
ditya-v-pervye-gody-posle-rozhdeniya-rebenka (дата обращения: 24.04.2021).

5.

Моторина Н.В. Особенности детско-материнского взаимодействия в

первые годы жизни ребенка // Вестник науки и образования. 2014. – №1 (1). URL:
https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-detsko-materinskogo-vzaimodeystviya-
v-pervye-gody-zhizni-rebenka (дата обращения: 24.04.2021).

6.

Прусаков В.Ф., Морозова Е.А., Марулина В.И. и др. Роль перинатальных

повреждений нервной системы в формировании неврологической патологии
детского возраста // Вестник современной клинической медицины. – 2016. – Т.9. –
№2. – С. 65–70.

7.

Смулевич А.Б. Депрессии, связанные с репродуктивным циклом женщин //

Депрессии при соматических и психических заболеваниях. – М.: 2003. – С. 157–162.

8.

Филоненко А.В. Влияние послеродовой депрессии родильницы на

показатели психосоматического здоровья младенца // Медицинская сестра. – 2013.
– № 7. – C. 33–37.

9.

Филоненко А.В.,

Голенков А.В.

Ранние

соматические

последствия

послеродовой

депрессии

родильницы

у

новорожденного

при

грудном

вскармливании // Вопросы детской диетологии. – 2012. – Т.10. – № 3. – С. 31–38.

10.

Чернова Е.М., Зеленцова В.Л. Диагностические возможности оценки

задержки нервно-психического развития у детей (обзор литературы) // Педиатрия.
– 2017. – № 5 (149). – С. 27–32.


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 3 (2021) / ISSN 2181-1415

429

11.

Albers C. G.A. Test Review: Bayley Scales of Infant and Toddler Development, Third

Edition // Journal of Psycho educational Assessment. – 2017. –

№ 25(2). – Р. 180–190.

12.

Braithwaite E.C., Ramchandani P.G., Lane T.A., Murphy S.E. Symptoms of prenatal

depression are associated with raised salivary alpha-amylase levels // Psychoneuroendocrinology.
– 2015. – V. 60. – P. 163–172. doi: 10.1016 / j.psyneuen. 2015.06.0.

13.

Chu K.M., Emasealu O.V., Hu Z., O’Donnell F.L., Clark L.L. Risk of mental health

disorders following an initial diagnosis of postpartum depression, active component //
MSMR. – 2015. – V. 22. – №6. – P. 6–12.

14.

Filonenko A.V., Filonenko V.A., Golenkov A.V. The importance of factor loadings

of puerperae with postpartum depression for newborns with hypoxic-ischemic
encephalopathy in comprehensive rehabilitation: a randomized controlled trial //
Transylvanian Review. – 2017. – Т. 25. – № 18. – P. 4796–4799.

15.

Glynn L.M., Davis E.P., Schetter C.D. et all. Postnatal maternal cortisol levels

predict temperament in healthy breastfed infants // Early Hum Dev. – 2017. – № 83(10).
– Р. 675–681.

16.

Gutiérrez-Zotes A., Labad J., Martín-Santos R. et all. Coping strategies and

postpartum depressive symptoms: A structural equation model ling approach // Eur.
Psychiatry. – 2015. – V. 15. – P. 127–134. doi: 10.1016/j.eurpsy.2015.06.001.

17.

Kendall-Tackett K. The new paradigm for depression in new mothers: current

findings on maternal depression, breastfeeding and resiliency across the lifespan //
Breastfeed Rev. – 2015. – № 1. – P. 7-10.

18.

Nishonova D. Кўкрак сути билан боқилаётган болаларга қўшимча

суюқликлар бериш оқибатлари // Архив исследований. – 2020. – С. 5-5.

19.

Xolmatova N.O., Abduraimova O.A. Methods of development in adolescence

[Электронный ресурс] // Экономика и социум. – 2021. – № 1(80) (дата публикации:
24.01.2021). – URL: b06fdc_b7319026633b4c0282dfb81b3845532c.pdf (file susr.com)
(дата обращения: 09.01.2021).

Библиографические ссылки

Голенков А.В., Гартфельдер Д.В., Филоненко А.В. и др. Выявление послеродовой депрессии у женщин, имеющих малолетних детей с использованием шкальных оценок //Психическое здоровье.-2016.-№11.-С.53-57

Журба Л. Т., Мастюкова Е. М. Нарушение психомоторного развития детей первого года жизни. - М.: Медицина, 1981.- 272 с.

Корнетов Н.А. Послеродовая депрессия – центральная проблема охраны психического здоровья раннего материнства //Бюллетень сибирской медицины.- 2015, Т.14.-№6.- С. 5-24

Моторина Н. В. К вопросу о формировании взаимоотношений в диаде «Мать-дитя» в первые годы после рождения ребенка //European science.-2014.-№1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/k-voprosu-o-formirovanii-vzaimootnosheniy-v-diade-mat-ditya-v-pervye-gody-posle-rozhdeniya-rebenka (дата обращения: 24.04.2021)

Моторина Н.В. Особенности детско-материнского взаимодействия в первые годы жизни ребенка // Вестник науки и образования. 2014. №1 (1). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-detsko-materinskogo-vzaimodeystviya-v-pervye-gody-zhizni-rebenka (дата обращения: 24.04.2021)

Прусаков В.Ф., Морозова Е.А., Марулина В.И. и др. Роль перинатальных повреждений нервной системы в формировании неврологической патологии детского возраста // Вестник современной клинической медицины. - 2016. - Т.9.-№2.- С.65-70.

Смулевич А.Б. Депрессии, связанные с репродуктивным циклом женщин // Депрессии при соматических и психических заболеваниях. - М., 2003.- С. 157-162.

Филоненко А.В. Влияние послеродовой депрессии родильницы на показатели психосоматического здоровья младенца //Медицинская сестра. - 2013.-№7.-33-37

Филоненко А.В., Голенков А.В. Ранние соматические последствия послеродовой депрессии родильницы у новорожденного при грудном вскармливании // Вопросы детской диетологии.- 2012.- Т.10.-№3.-С.31–38

Чернова Е.М., Зеленцова В.Л. Диагностические возможности оценки задержки нервно-психического развития у детей (обзор литературы) //Педиатрия .- 2017.- №5(149).-С. 27-32

Albers C. G.A. Test Review: Bayley Scales of Infant and Toddler Development, Third Edition //Journal of Psychoeducational Assessment.-2017.-№25(2).-Р.180-190

Braithwaite E.C., Ramchandani P.G., Lane T.A., Murphy S.E. Symptoms of prenatal depression are associated with raised salivary alpha-amylase levels //Psychoneuroendocrinology.-2015.-V.60.-P.163- 172. doi: 10.1016/j.psyneuen.2015.06.0

Chu K.M., Emasealu O.V., Hu Z., O'Donnell F.L., Clark L.L. Risk of mental health disorders following an initial diagnosis of postpartum depression, active component // MSMR.-2015.-V.22.- №6.-P. 6 - 12.

Filonenko A.V., Filonenko V.A., Golenkov A.V. The importance of factor loadings of puerperae with postpartum depression for newborns with hypoxic-ischemic encephalopathy in comprehensive rehabilitation: a randomized controlled trial // Transylvanian Review.-2017.-Т.25.-№18.-P.4796-4799

Glynn L.M., Davis E.P., Schetter C.D. et all. Postnatal maternal cortisol levels predict temperament in healthy breastfed infants //Early Hum Dev.-2017.-№83(10).-Р.675-681

Gutiérrez-Zotes A., Labad J., Martín-Santos R. et all. Coping strategies and postpartum depressive symptoms: A structural equation model ling approach // Eur. Psychiatry.-2015.-V.15.- P.127-134. doi: 10.1016/j.eurpsy.2015.06.001.

Kendall-Tackett K. The new paradigm for depression in new mothers: current findings on maternal depression, breastfeeding and resiliency across the lifespan // Breastfeed Rev.-2015.-№1.-P.7-10.

Nishonova D. Кўкрак сути билан боқилаётган болаларга қўшимча суюқликлар бериш оқибатлари //Архив исследований. – 2020. – С. 5-5

Xolmatova N.O., Abduraimova O.A. Methods of development in adolescence [Электронный ресурс]//Экономика и социум.-2021.- №1(80) (дата публикации: 24.01.2021).- URL: b06fdc_b7319026633b4c0282dfb81b3845532c.pdf (filesusr.com) (дата обращения: 09.01.2021)