Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Semantic-psychological approach to phraseological units
with a mythologemic component (on the example of
ancient Greek mythology)
Nigora TOSHKHODJAEVA
Uzbek State World Languages University
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received July 2024
Received in revised form
15 July 2024
Accepted 25 July 2024
Available online
15 August 2024
This article is devoted to the problems of semantic-
psychological research of units that constitute one of the most
important layers of the lexicon
–
phraseological units with a
mythologeme component. In addition to the explanation of
phraseological units with myth and mythologeme component,
the author also provided information about their role in
understanding human psychology. As a result of the research, a
unique semantic-psychological classification of phraseological
units with a mythological component was elaborated.
2181-
1415/©
2024 in Science LLC.
DOI:
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol5-iss7/S-pp229-234
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
myth,
mythologeme,
semantic-psychological
classification,
psychological approach.
Мифологема компонентли фразеологик бирликларга
семантик
-
психологик
ёндашув
(Қадимги
юнон
мифологияси мисолида)
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
миф,
мифологема,
мифологема компонентли
фразеологик бирликлар
семантик
-
психологик
классификация,
психологик ёндашув.
Ушбу мақола лексиканинг муҳим қатламларидан
бирини ташкил этувчи бирликлар –
мифологема
компонентли фразеологик бирликларнинг семантик
-
психологик
тадқиқоти
муаммоларига
бағишланган.
Муаллиф миф ва мифологема компонентли фразеологик
бирликларга изоҳ бериш билан бирга, уларнинг инсон
психологиясини тушунишда тутган ўрни ҳақида ҳам
маълумот бериб ўтган. Тадқиқот натижасида мифологема
компонентли фразеологик бирликларнинг ўзига хос
семантик
-
психологик классификацияси ишлаб чиқилган.
1
Master's student, Uzbek State World Languages University.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2024) / ISSN 2181-1415
230
Семантико
-
психологический подход к фразеологизмам
с
мифологемным
компонентом
(на
примере
древнегреческой мифологии)
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
миф,
мифологема,
фразеологичиский
единицы с мифологемным
компонентом семантико
-
психологическая
классификация,
психологический подход.
Данная статья посвящена проблемам семантико
-
психологического исследования единиц, составляющих
один из важных уровни языка –
фразеологичиский единиц
с
мифологемным
компонентом.
Помимо
кратких
объяснений по фразеологизмам с компонентом миф и
мифологема, автор также предоставил информацию об их
роли в понимании психологии человека. В результате
исследования была разработана уникальная семантико
-
психологическая классификация фразеологических единиц
с мифологическим компонентом.
Мифларга психологик ёндашув асрлар давомида инсоният маданиятининг
ажралмас қисми бўлиб келган. Улар табиат ҳодисалари, инсон хулқ
-
атвори ва
дунёнинг келиб чиқишини тушунтиришга ҳаракат қиладиган афсоналардир.
Ўзларининг ранг
-
баранг
ҳикоялари ва рамзийлилик
ҳусусиятлари
билан
асотирлар кўпинча психологик тадқиқотларнинг бой манбаи бўлиб хизмат
қилади.
Таъкидлаб ўтишимиз лозимки, асотирлар инсон психологиясини тушуниш
учун кучли воситадир. Уларнинг архетипик қаҳрамонлари ва абадий мавзулари
орқали мифлар инсон тажрибасининг универсал жиҳатларига тўхталиб ўтади.
Масалан, Пандора қутиси ҳақидаги афсона инсониятнинг қизиқувчанлиги ва
унинг оқибатларини
–
ёвузликнинг дунёга тарқалишини
ўргатади. Бундай
афсоналар одамларга энг муҳим
ҳис
-
туйғулар ва истаклар билан боғланиш
имконини беради, эмпатия ва ўз
-
ўзини англаш туйғусини ривожлантириш.
Бундан ташқари, афсоналар одамларга ўз тажрибалари ва шахсий
ривожланишини тушунишлари
учун асос яратиши мумкин. Одатда мифологик
ривоятларда тасвирланган қаҳрамоннинг саёҳати сингари, одамлар кўпинча
ҳаётлари
давомида саргузаштларга тўла
саёҳатларга киришадилар. Бу саёҳатлар
қийинчиликларга дуч келиш, ички ёвузликларга қарши туриш ва охир
-
оқибат
шахсий ўсишга эришишга олиб келади. Мифологик қаҳрамонлар билан танишиш
орқали одамлар ўзларининг синовлари ва қийинчиликлари учун илҳом ва йўл
-
йўриқ олишлари мумкин.
Бу жараёнда индивидуал психология
билан биргаликда
,
мифлар
жамоавий
онг ва ижтимоий қадриятларни ҳам шакллантиради. Улар ижтимоий қоидалар,
ахлоқий меъёрлар ва ўзига хосликларни белгилайдиган маданий принциплар
вазифасини бажаради. Масалан, Прометей афсонаси билимнинг қадр
-
қимматини
ва ҳокимиятга қарши чиқиш жасоратини таърифлайди. Бу афсона танқидий
фикрлаш ва жамият тараққиётини рағбатлантиришга катта таъсир кўрсатди.
Ушбу жамоавий афсоналарни ўрганиш орқали, психологлар ижтимоий динамика
ва жамоавий хатти
-
ҳаракатларни шакллантирадиган эътиқод ва қадриятлар
ҳақида
тушунчага эга бўлишади.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2024) / ISSN 2181-1415
231
Шундай экан, мифларга психологик ёндашув инсон психикаси, индивидуал
ривожланиш ва жамият динамикаси ҳақида қимматли тушунчаларни тақдим
этади. Мифлар билан мулоқотда бўлиш
орқали одамлар ўз
-
ўзини англашлари,
маъно олишлари ва умуминсоний тажрибалар билан боғланадилар. Бундан
ташқари, афсоналар жамоавий ўзига хосликни ривожлантириш ва маданий
ҳамжиҳатликни
рағбатлантириш орқали ижтимоий тузилишга ҳисса қўшади. Биз
ўз психологиямизнинг чуқурлигини ўрганишда давом этар эканмиз, мифлар
ўзимизни ва дунёмизни тушуниш учун ажралмас восита бўлиб қолаверади.
Аввало, мифологемалар мифологик
тизим ичидаги маънонинг алоҳида
бирликларини ифодаловчи кичик ва муҳим қурилиш блокларидир. Уларни
маданий эътиқодлар ва ғояларнинг изчил мулоқотини таъминлайдиган белгилар,
мотивлар, рамзлар ва мавзуларни ўз ичига олган энг кичик мазмунли бирликлар
сифатида кўриш мумкин. Мифологемаларнинг психо
-
семантик таснифи ушбу
мифологик элементларга хос бўлган психоаналитик ва семантик ўлчовларни
очишга интишнинг бир кўринишидир
.
Фрейднинг
назариялари
асотирлар
бизнинг
энг
чуқур
руҳий
тўқнашувларимиз ва истакларимизга таъсир қилади, деб таъкидлайди. Рамзлар
ва
тасвирлар орқали улар таъқиқланган фантазиялар ва истакларни амалга ошириш
туйнугини очади. Масалан, қаҳрамоннинг мифдаги саёҳати кўпинча шахснинг
ўзини ўзи кашф қилиш ва онгсиз истакларнинг интеграциясига бўлган
интилишларини акс эттиради. Қаҳрамон шахсий ўсиш ва ўзгаришларга эришиш
учун ички ва ташқи тўсиқларни енгиб ўтишга интилиш орқали унинг шахсиятини
ифодалайди.
К.
Юнг жамоавий онгсизлик тушунчасини
фанга
киритиш орқали Фрейд
ғояларини янада кенгайтирди. У аждодларимиздан мерос бўлиб қолган жамоавий
инсон тажрибасида архетиплар мавжудлигига ишонган. Бу архетиплар кучли ҳис
-
туйғуларни уйғотадиган ва умуминсоний ҳақиқатлар билан резонанслашадиган
кучли рамзлардир. Мифологемаларни К. Юнг объективи орқали ўрганиб, асосий
архетипларни ва уларнинг аҳамиятини тушуниш мумкин.
К.
Юнгнинг индивидуаллашув назарияси афсоналар психологик интеграция
ва яхлитлик учун йўл харитаси бўлиб хизмат қилишини таъкидлайди. Ҳар бир
инсон
шахсий ва жамоавий элементларни ўз ичига олган шахсий онгсизликка эга.
Мифологемаларни ўрганиш одамларга ўз руҳиятининг чуқурроқ қатламлари
билан боғланиш ва ўзларининг индивидуаллашув жараёни ҳақида тушунчага эга
бўлиш имконини беради. Мифлар ичидаги архетипик шахслар ва мавзулар билан
танишиш орқали, одамлар ўзларининг яширин
ақллари
билан танишишлари
ва
ҳали кашф этилмаган
тўқнашувларга дуч келадилар.
Тилшунослар мифологик компонентларга эга фразеологик бирликларни
таснифлашга турли нуқтаи назардан ёндашганлар. Кўзга кўринган назариялардан
бири когнитив лингвистик ёндашув бўлиб, ушбу ёндашув бу бирликларни талқин
қилиш
ва тушунишда иштирок этадиган когнитив жараёнларга урғу беради. Жорж
Лакофф ва Марк Жонсон каби когнитив тилшуносларнинг фикрига кўра, метафора
ва метонимия мифологик ҳаволалар билан фразеологик бирликларни
шакллантириш ва тушунишда ҳал қилувчи рол ўйнайди. Олимларнинг
таъкидлашича, тилда мифологик фигуралар ва афсоналардан фойдаланиш
умуминсоний когнитив нақшлар ва маданий билимларга кириб, мураккаб ғоялар
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2024) / ISSN 2181-1415
232
ва ҳис
-
туйғуларни ифодалашга имкон беради. Метафора тушунчаларни манба
доменидан
((source domain
) (мифологема)
)
мақсадли доменга
(target domain
(тил))
хариталашни ўз ичига олади. Масалан, “Herculean effort”
ёки “Pandora’s box”
каби
иборалар катта куч ёки кутилмаган оқибатлар ҳақидаги ғояларни этказиш учун
мифологик фигуралар ва ҳикоялардан фойдаланади. Бошқа томондан, метонимия
бутунни ифодалаш учун тегишли атрибут ёки боғланган элементдан
фойдаланишни ўз ичига олади. Когнитив тилшуносларнинг таъкидлашича, бу
метафорик ва метонимик жараёнлар универсал когнитив нақшлар ва маданий
билимларга эга бўлиб, мифологик фразеологик бирликлар орқали мураккаб
ғоялар
ва ҳис
-
туйғуларни ифодалаш имконини беради.
Мифологема компонентли фразеологик бирликларни таснифлашга ҳисса
қўшган
яна бир назария структуравий
-
функционал ёндашувдир. Роман Якобсон
каби тилшунослар томонидан қўллаб
-
қувватланган бу қараш тилнинг
коммуникатив функцияларини ва лингвистик ибораларнинг таркибий
тузилишини таъкидлайди. Шу доирада мифологема компонентли фразеологик
бирликлар муайян маъноларни билдирувчи, маданий
бирлашмаларни
уйғотадиган ёки маълум риторик функцияларни бажарадиган лингвистик
воситалар сифатида қаралади. Структуравий
-
функционал ёндашув мифологик
ҳаволалар
билан фразеологик бирликларнинг прагматик ва коммуникатив
жиҳатлари ҳақида тушунча беради. Ушбу доирадаги тилшунослар мифологик
элементларнинг ўзига хос риторик функцияларни қандай бажаришини, маданий
бирлашмаларни уйғотишини ёки муайян маъноларни етказишини таҳлил
қиладилар. Мисол учун, “Achilles heel” ибораси Aхиллес ва унинг заиф товони
ҳақидаги ҳикоясига асосланиб, заифлик ёки заиф нуқтани англатадиди. Шундай
қилиб, структуравий
-
функционал нуқтаи назар ушбу бирликларнинг прагматик ва
коммуникатив жиҳатларини таъкидлаб, уларнинг маъно ва маданий ҳаволаларни
етказишдаги аҳамиятини таъкидлайди.
Бундан
ташқари,
психолингвистика
йуналиши
ҳам
мифологема
компонентли фразеологик бирликларни қайта ишлаш ва тушунишга ойдинлик
киритади. Стивен Пинкер ва Жан Берко Глисон каби психолингвистлар ушбу
бирликлар тилда қўлланилиши, тушунилиши ва қандай сақланишини ўргандилар.
Уларнинг тадқиқотлари мифологема таркибга эга фразеологик бирликларни
фаоллаштириш ва хотирада сақлаш, когнитив жараёнлар ва лингвистик
белгиларнинг ролини кўрсатиб берди. Психолингвистик назариялар психологик
механизмларни ўрганиб, ушбу лингвистик ибораларнинг когнитив асосларини
тушунишимизга ёрдам беради. Бу соҳадаги тадқиқотлар ушбу бирликларнинг тил
ишлаб чиқариш ва тушуниш жараёнида ақлий равишда қандай намоён бўлиши,
фойдаланиш ва ишлатилишини ўрганади. Психолингвистик тадқиқотлар
мифологема компонентли фразеологик бирликларни фаоллаштириш ва олишда
хотира, когнитив жараёнлар ва лингвистик белгиларнинг ролини ўрганади. Мисол
учун, тажрибалар одамларнинг “Trojan horse”
ёки “Sysypian task”
каби ибораларни
қанчалик тез таниб олиши ва тушунишини ва бу бирликларнинг мияда қандай
қайта
ишланишини ўрганиши мумкин. Психолингвистик жиҳатларни ўрганиш
орқали тадқиқотчилар мифологик таркибий қисмларга эга бўлган фразеологик
бирликларни қўллаш ва тушуниш асосидаги когнитив механизмлар ҳақида
тушунчага эга бўладилар.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2024) / ISSN 2181-1415
233
Биз ҳам изланишлар натижасида йиғилган тил материалларига асосланиб
МФБларнинг психо
-
семантик таснифини ишлаб чиқдик:
1.
Дастлабки гуруҳ анъанавий (архитип) образларни ифодаловчи
МФБдан ташкил топган бўлиб, улар умуминсоний тажрибалар, ҳис
-
туйғулар,
хатти
-
ҳаракатларни ўзида жамлайди. Онг остига чуқур ўрнашиб қолган
элементларни ўзида мужассамлаштиради:
Achilles’ heel
,
Herculean task,
Sysiphus’
labour, Narcisstic personality, Tantalus torment.
2.
Иккинчи гуруҳни ички қарама
-
қаршиликларни рамзий тасвирини
ифодаловчи
МФБ ташкил қилиб, инсон ички истаклари, курашлар ва шахслар
ўртасидаги зиддиятлар улар ёрдамида ифодаланади.
Яхшилик ва ёмонлик
ўртасидаги жанг, қарама
-
қарши кучлар кураши, ўз
-
ўзини кашф қилишга интилиш
улар ёрдамида ифодаланади:
Argonaut’s quest
,
The battle of the Titan’s
,
The labour of
Hercules
,
Oedipus complex, Scylla and Charybdis
3.
Трансформация ва индивидуаллашув:
шахснинг тараққий топиши,
ўзини англаши ва руҳий ривожланиш жараёнларини акс эттирувчи
МФБлар
учинчи гуруҳни шакллантиради. Улар шахснинг ўзига хос жиҳатларининг
ўзгариши ва ривожланишини ўлим, қайта туғилиш, маъбуд ва қаҳрамонларнинг
шаклий ва руҳий ўзгаришларга учраши мисолида тасвирлайди:
Phoenix rising from
the ashes
,
Protean nature
,
Persephone’s journey
,
Butterfly effect.
4.
Тартиб ва мувозанат
. Инсон ва олам ўртасидагимуносабатларни,
уларнинг уйғунлиги, мувозанати ва ўзаро боғлиқлиги ҳақидаги ғояларни
етказувчи МФБлар. Уларга коинот ва оламнинг пайдо бўлиши, табиат ва одам
ўртасидаги муносабатни тўғри ташкил этиш ҳақидаги афсоналарни ёдга солувчи
ФБлар киради:
Apollo’s harmony
,
Sysipus’ task
,
The Fates thread
,
Elysium fields.
5.
Таъқиқ ва меъёрни акс эттирувчи
МФБлар бўлиб, уларда асосан
маданий меъёр ёки илоҳий қонунларга бўйсунмаганлик ва ҳуқуқбузарлик учун
жазоланиши акс эттириш орқали жамият қадриятлари, қонунлар, аҳлоқ
қадриятларини инсон идрокига сингдирувчи
мифлар ўз аксини топади. Улар
нотўғри хатти
-
ҳаракатларни тасвирлаш орқали ижтимоий
-
коллектив ҳулқ
-
атворни шакллантиради.
6.
Инсоний истакларнинг рамзий ифодаси
, яъни севги, нафрат, куч, билим,
обрў каби тушунчаларни ўзида сақловчи МФБлар:
Cupid’s arrow,
Icarian ambition
,
Athenian wisdom
,
Apollo’s clarity.
7.
Маросим ва тантаналар
:
Eleusinian Mysteries,
Dionysian revelry
.
8.
Онг ости сирлари ва онгсизлик
. Ушбу гуруҳни сирли кечинмалар,
тушлар, беихтиёрлилик ҳолатини акс эттирувчи МФБ ташкил этган бўлиб, улар ўз
навбатида ақлий тушунчага қарши турадиган психологик сирлар, сурреал
манзараларга бой:
Delphic oracle
,
Psyche’s love
,
Morphean dream
,
Saturnian disposition.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1. Freud, S. Totem and Taboo: Resemblances between the Psychic Lives of Savages
and Neurotics (Brill, A.A., Trans.). New York: Moffat, Yard & Co.1919
2. Jung, C.G. The Archetypes and the Collective Unconscious. Princeton University
Press.1959
3. Lakoff, G., & Johnson, M. Metaphors we live by. Chicago: University of Chicago
Press. 1980
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2024) / ISSN 2181-1415
234
4. Jakobson, Roman.
“
Linguistics and Poetics
”
. In: Thomas Sebeok (ed.),
“
Style in
Language
”.
MIT Press, 1960.
5. Pinker, S. Language, Cognition, and Human Nature: Selected Articles. New York,
NY: Oxford University Press.2013;
6. Jean Berko Gleason (ed.), The development of language, 6th edn. Boston, MA:
Pearson, 2005.
