Авторы

  • Нажмиддин Усманалиев
    ИИВ Академияси тергов фаолияти кафедраси ўқитувчиси, майор

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.tafps.77597

Ключевые слова:

суриштирув дастлабки тергов тўхтатиш тиклаш процессуал муддат суриштирувчи терговчи прокурор мурожаат жиноят иши.

Аннотация

Мақолада суриштирув ва дастлабки терговни олиб боришда жиноят иши тўхтатиш ва тиклашда процессуал муддатлар, уларни ҳисоблаш, айрим хорижий давлатларда терговни тўхташи билан боғлиқ муддатларнинг белгиланиши, ҳуқуқни қўллаш амалиётида бу турдаги муддатлар билан боғлиқ муаммолар, муҳокама қилинган. Шунингдек амалдаги жиноят-процессуал кодексида терговни тўхтатиш ва тиклаш билан билан боғлиқ муаммолар ёритилиб улар бўйича таклифлар ишлаб чиқилган. 


background image

THEORETICAL ASPECTS IN THE FORMATION OF

PEDAGOGICAL SCIENCES

International scientific-online conference

40

ЖИНОЯТ ИШИНИ ЮРИТИШНИ ТЎХТАТИШ ВА ТИКЛАШ

МУДДАТЛАРИ БИЛАН БОҒЛИҚ АЙРИМ МУЛОҲАЗАЛАР

Усманалиев Нажмиддин Қўшбоқ ўғли

ИИВ Академияси тергов фаолияти кафедраси

ўқитувчиси, майор

najmiddinusmanaliyev@gmail.com

https://doi.org/10.5281/zenodo.15128496

Аннотация:

Мақолада суриштирув ва дастлабки терговни олиб

боришда жиноят иши тўхтатиш ва тиклашда процессуал муддатлар,
уларни ҳисоблаш, айрим хорижий давлатларда терговни тўхташи билан
боғлиқ муддатларнинг белгиланиши, ҳуқуқни қўллаш амалиётида бу
турдаги муддатлар билан боғлиқ муаммолар, муҳокама қилинган.
Шунингдек амалдаги жиноят-процессуал кодексида терговни тўхтатиш ва
тиклаш билан билан боғлиқ муаммолар ёритилиб улар бўйича таклифлар
ишлаб чиқилган.

Калит сўзлар:

суриштирув, дастлабки тергов, тўхтатиш, тиклаш,

процессуал муддат, суриштирувчи, терговчи, прокурор, мурожаат, жиноят
иши.

Аннотация:

В статье рассматриваются процессуальные сроки при

приостановлении и возобновлении уголовного дела в ходе дознания и
предварительного следствия, их исчисление, установление сроков,
связанных с приостановлением следствия в некоторых зарубежных
странах, а также проблемы, связанные с такими сроками в
правоприменительной практике. Кроме того, освещаются проблемы,
связанные с приостановлением и возобновлением расследования в
действующем Уголовно-процессуальном кодексе, и разрабатываются
предложения по их решению.

Ключевые

слова:

дознание,

предварительное

следствие,

приостановление, возобновление, процессуальный срок, дознаватель,
следователь, прокурор, обращение, уголовное дело.

Abstract:

This article examines the procedural time limits for suspending

and resuming criminal cases during inquiry and preliminary investigation, their
calculation, and the establishment of such time limits related to the suspension
of investigation in some foreign countries. It also addresses the problems
associated with these time limits in law enforcement practice. Additionally, the
paper highlights issues related to the suspension and resumption of
investigations under the current Criminal Procedure Code and develops
proposals for their resolution.


background image

THEORETICAL ASPECTS IN THE FORMATION OF

PEDAGOGICAL SCIENCES

International scientific-online conference

41

Keywords:

inquiry, preliminary investigation, suspension, resumption,

procedural time limit, investigator, inquiry officer, prosecutor, petition, criminal
case.

Суд-ҳуқуқ тизимини янада ислоҳ қилиш, фуқароларнинг ҳуқуқ ва

эркинликларини ишончли ҳимоя қилиш кафолатларини кучайтириш,
шунингдек, Ҳаракатлар стратегиясини амалга оширишга қаратилган
Давлат дастурини ижро этиш мақсадида “Суриштирув институти
такомиллаштирилиши муносабати билан Ўзбекистон Республикасининг
айрим қонун ҳужжатларига ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш
тўғрисида”ги қонун қабул қилинди. Ушбу қонун жиноятларни тергов
қилиш соҳасида сўнгги йилларда амалга оширилган энг муҳим
ислоҳотлардан бири ҳисобланади.

Янги суриштирув институтини жорий этиш орқали процессуал ҳуқуқ

тизимида жиддий ўзгаришлар амалга оширилди. Суриштирувнинг амал
қилиш доираси, уни ўтказувчи шахслар ва белгиланган муддатлар уни
дастлабки терговдан фарқлантиради. Бу фарқлар суриштирувнинг мақоми
ва хусусиятларини аниқ белгилаб беради.

Амалдаги Жиноят-процессуал кодексига мувофиқ, суриштирув

ижтимоий хавфи катта бўлмаган ва унча оғир бўлмаган жиноятлар бўйича
олиб борилади . Бундай ҳолларда жиноят иши қўзғатилган кундан бошлаб
бир ой ичида кўриб чиқилиши, зарурат туғилганда эса прокурор
томонидан яна йигирма кунга узайтирилиши мумкин . Қонун бундан
ортиқ муддатни узайтириш имкониятини назарда тутмайди.

Жиноят ишлари бўйича дастлабки тергов ва суриштирув муддатлари

жиноят процессининг энг мураккаб жиҳатларидан биридир. Қозоғистон
Республикаси Жиноят-процессуал кодексининг 192-моддасида дастлабки
тергов муддати бир ойдан, суриштирув муддати эса икки ойдан
ошмаслиги белгиланган . Шунингдек, модданинг биринчи қисмида тергов
жараёнининг мураккаблиги, амалга ошириладиган ҳаракатлар ҳажми ва
ишнинг барча ҳолатларини аниқлаш зарурати ҳисобга олинган ҳолда,
оқилона муддатларда якунлаш талаби белгиланган. Бундан ташқари,
ўртача муддат Қозоғистон Республикаси Жиноят кодексида жиноий
жавобгарликка тортиш учун даъво муддати билан чекланган .

Россия Федерацияси Жиноят-процессуал кодексининг 162-моддасига

мувофиқ, дастлабки тергов учун бошланғич икки ойлик муддат
белгиланган бўлиб, уни тергов органи раҳбари уч ойгача узайтириши
мумкин. Агар шахсга нисбатан қамоққа олиш эҳтиёт чораси қўлланган


background image

THEORETICAL ASPECTS IN THE FORMATION OF

PEDAGOGICAL SCIENCES

International scientific-online conference

42

бўлса, шу муддатга узайтириш Россия Федерациясининг ҳудудий субъекти
(республика, вилоят, автоном республика) даражасидаги тергов органи
раҳбари, унга тенглаштирилган орган раҳбари ёки унинг ўринбосари
томонидан амалга оширилади.

Дастлабки тергов муддати 12 ойга қадар Россия Федерацияси

субъекти тергов органи раҳбари томонидан узайтирилиши мумкин.
Айрим ҳолларда эса, бундан ҳам кўпроқ муддатга узайтиришга Тергов
қўмитаси раҳбари ёки федерация даражасидаги тегишли тергов органи
раҳбари томонидан рухсат берилиши мумкин. Шу тариқа, Россия
Федерациясида дастлабки тергов муддати учун қатъий чеклов мавжуд
эмас.

Беларус Республикаси Жиноят-процессуал кодексининг 190-

моддасига кўра, дастлабки тергов муддати икки ой этиб белгиланган.
Ушбу модданинг иккинчи ва учинчи қисмларига мувофиқ, тегишли
прокурорлар ёки тергов бўлинмалари раҳбарлари томонидан бу муддат 6
ойгача узайтирилиши мумкин. Бундай ёндашув энг мақбул вариантлардан
бири сифатида баҳоланади.

Шунингдек, истисно ҳолларда, тўртинчи қисмига мувофиқ, муддатни

янада узайтириш Беларус Республикаси Бош прокурори, Тергов қўмитаси
раиси, Давлат хавфсизлик хизмати раҳбари ёки уларнинг ўринбосарлари
томонидан амалга оширилиши мумкин . Бу механизм тергов устидан
қатъий назорат ўрнатиб, терговчилар ва уларнинг раҳбарларига юқори
масъулият

юклайди

ҳамда

тергов

муддатларини

назоратсиз

узайтиришнинг олдини олади.

Бироқ, сўнгги пайтларда ишларни судга қадар юритиш муддатларини

қонун йўли билан узайтириш тенденцияси кузатилмоқда. Бу жараён,
жумладан, жиноят ишларини вақтинча тўхтатиб туриш тўғрисидаги
қоидани жорий этиш орқали ҳам намоён бўлмоқда .

Ўзбекистон Республикаси ЖПКнинг 351-моддасига кўра дастлабки

тергов муддати уч ойни ташкил қилиб, уни беш ойга қадар узайтириш
вилоят прокурори, етти ойга қадар узайтириш эса Республика Бош
прокурори ёки унинг ўринбосарлари томонидан узайтирилиши
мумкинлиги кўрсатиб ўтилган. Суриштирув эса бир ой муддатда
якунланиши, агарда зарурат туғилса прокурор томонидан қўшимча
йигирма кунга қадар узайтирилиши мумкин.

Дастлабки тергов муддати даврий муддат бўлиб, унинг тугашидан

олдин иш олиб бориш тугалланиши керак . Дастлабки терговни ўтказиш


background image

THEORETICAL ASPECTS IN THE FORMATION OF

PEDAGOGICAL SCIENCES

International scientific-online conference

43

муддати белгиланмаган, аммо бу терговни чексиз муддатда олиб бориш
имкониятини англатмайди . Белгиланган муддат жиноий жавобгарликка
тортиш учун даъво муддати доирасида асослар мавжуд бўлган тақдирда
ёхуд жиноят ишини моҳиятан ҳал қилиш тўғрисида қабул қилинган
қарорга тарафлар рози бўлмаган тақдирда даъво муддати ўтганидан
кейин ҳам кўрсатилган муддат узайтирилади.

Дастлабки тергов муддатини узайтириш тўғрисида процессуал

қарорнинг қабул қилиниши ҳар доим маълум даражадаги хавф билан
боғлиқ бўлиб, унинг моҳияти муқобил қарор қабул қилишни танлашда
ётади . Шуни ёдда тутиш керакки, дастлабки тергов муддати содир
этилган жиноятнинг оғирлигига, бир нечта жиноят содир этилганлиги,
жабрланувчилар ёки судланувчиларнинг сонига, далилларни олишнинг
қийинлигига, кўп ва мураккаб экспертизаларни ўтказиш зарурлигига
ҳамда бошқаларга қараб ўзгаради. Ушбу ҳолатлар дастлабки терговни
узайтириш тўғрисидаги қарорга таъсир қилади. Хусусан, мураккаб жиноят
ишлари бўйича иш олиб бориш узоқроқ муддатни талаб қилади.
Дастлабки тергов муддатини узайтириш тўғрисидаги масалани кўриб
чиқаётганда, терговчи муддатни узайтириш ёки узайтиришни рад этиш
тўғрисида қарор қабул қилади ва бу қарор кейинчалик тўғри ёки
нотўғрилиги маълум бўлади.

Дастлабки тергов бир неча мустақил босқичлардан иборат: дастлабки

тергов ҳаракатларини ўтказиш; жиноятни тергов қилиш ва айбдорни фош
этиш; айблов хулосаси; дастлабки терговни якунлаш, шу жумладан
жиноят иши ҳужжатлари билан таништириш ва жиноятни тергов қилиш
натижалари бўйича якуний ҳужжатларни расмийлаштириш.

Жиноят процессуал ҳуқуқида суриштирув ва дастлабки тергов

муддатларининг белгиланиши, уларнинг ҳисобланиши ва узайтирилиши
масалалари муҳим аҳамият касб этади. Бу жараёнлар нафақат процессуал
тартиб-таомилларнинг

самарадорлигига,

балки

фуқароларнинг

конституциявий ҳуқуқ ва эркинликларининг таъминланишига ҳам
бевосита таъсир кўрсатади.

Дастлабки тергов ва суриштирув муддатининг бошланиши жиноят

иш қўзғатиш тўғрисидаги қарорнинг қабул қилиниши билан белгиланади.
Бу муддатнинг якунланиши эса қуйидагиларга боғлиқ: иш айблов
хулосаси билан прокурорга топширилиши, тиббий йўсиндаги мажбурлов
чораларини қўллаш ёки тарафларнинг ярашуви учун судга юборилиши,
амнистия актига асосан жиноят ишини тугатиш ҳақида судга


background image

THEORETICAL ASPECTS IN THE FORMATION OF

PEDAGOGICAL SCIENCES

International scientific-online conference

44

илтимоснома киритилиши ёки ишни тугатиш ҳақида қарор чиқарилиши.
Бу жараёнлар давомида суриштирув ва дастлабки тергов муддати
узайтирилиши, тўхтатилиши ва қайта тикланиши мумкин.

Муддатни узайтириш масаласи алоҳида эътиборга молик бўлиб, у

вақт омили ва узайтириш учун асосларга боғлиқ. Бироқ, бу жараён икки
муҳим омил билан чегараланган: биринчидан, жиноий жавобгарликка
тортиш учун даъво муддати, иккинчидан эса, томонларнинг ташаббуси
бўйича даъво муддати тугаганидан кейин ҳам дастлабки терговни
ўтказиш имконияти.

Амалиётда дастлабки терговнинг давомийлиги кўп ҳолларда

тўхтатиб туриш, тугатиш ва жиноят ишини юритувга тиклаш сонига
боғлиқ бўлиб, бу терговнинг асоссиз равишда чўзилишига олиб келмоқда.
Бу эса ўз навбатида бир неча йил давом этадиган, бироқ расман қонун
билан белгиланган доирада амалга ошириладиган узоқ муддатли
суриштирув ёки дастлабки терговга сабаб бўлмоқда.

Хусусан, Шайхонтоҳур туман ИИБ томонидан А.А.га нисбатан ЖКнинг

168-моддаси тўртинчи қисми “а” банди билан 2021 йилнинг 21 декабрида
қўзғатилган жиноят иши 2022 йилнинг 29 сентябрь куни 9 ойдан сўнг,
Х.Ш.га нисбатан ЖКнинг 168-моддаси тўртинчи қисми “а” банди билан
2022 йилнинг 15 ноябрь куни қўзғатилган жиноят иши 2023 йилнинг 5
апрель куни деярли 5 ойдан сўнг, Н.Х.га нисбатан ЖКнинг 165, 168 ва
бошқа моддалар билан 2022 йилнинг 1 май кунида қўзғатилган жиноят
иши 2022 йилнинг 30 ноябрь куни 6 ойдан сўнг айблов хулосаси билан
судга юборилган . Мазкур жиноят ишлари ўрганилганда бўйича кўплаб
маротаба ЖПКнинг 364-моддаси биринчи қисми биринчи бандига асосан
ҳаракатдан тўхтатиш ва қайта иш юритувга тиклаш қарорлари қабул
қилинган. Яъни, белгиланган муддатларни қонунда назарда тутилган
тартибда узайтирмасдан, ишни ЖПКнинг 364-моддаси биринчи қисми
биринчи бандига асосан тўхтатиш ва кейинчалик қайта тиклаш орқали
узоқ муддат давомида тергов қилиш амалиёти шаклланган.

Бу амалиёт суриштирувни 1 ойдан ёки дастлабки терговни 3 ойдан

энг кўпи 7 ойгача узайтирилишининг олдини олиш учун қўлланилмоқда.
Шунингдек, бу усул терговчиларнинг дастлабки уч ойлик муддатни
вилоят прокурори томонидан беш ойга қадар узайтириш билан боғлиқ
мураккаб жараёндан қочишига имкон бермоқда. Сабаби, ваколатли
прокурор муддатни узайтириш учун қатъий талабларни қўйиш билан
бирга терговчининг фаолиятига доир эътирозлар билдириши мумкин.


background image

THEORETICAL ASPECTS IN THE FORMATION OF

PEDAGOGICAL SCIENCES

International scientific-online conference

45

Бу ерда аниқ шахсга нисбатан қўзғатилган жиноят иши қандай қилиб

жиноят содир этган шахс аниқланмаганлиги асосига кўра тўхтатилиши
мумкин, деган савол туғилади. Бу ҳолат аввало жиноят процессуал
қонунчилик бунга имкон бераётганлиги, прокурор назоратининг бу соҳада
етарли даражада самарали эмаслиги (ёки ўзаро манфаатдорлик), жиноят
ишлари бўйича тергов олиб боришда инсон омилининг юқори даражада
эканлигини кўрсатади.

Жиноят процессуал қонунчиликда суриштирув ва дастлабки тергов

муддатларини белгилаш, уларни узайтириш ва тўхтатиш масалаларини
қайта кўриб чиқиш зарурати мавжуд. Бу соҳада қонунчиликни
такомиллаштириш, прокурор назоратини кучайтириш ва терговчилар
масъулиятини ошириш орқали фуқароларнинг ҳуқуқ ва эркинликларини
янада самарали ҳимоя қилиш, жиноят ишларини ўз вақтида ва сифатли
тергов қилиш имкониятини яратиш мумкин. Бу эса ўз навбатида
жамиятда қонун устуворлигини таъминлашга ва адолатли тергов
тизимини шакллантиришга хизмат қилади.

Жиноят ишларини юритиш жараёнида уларни тўхтатиш ва қайта

тиклаш масалалари муҳим аҳамият касб этади. Бу борада амалдаги
тартиб-таомилларни

такомиллаштириш

мақсадида

қуйидаги

таклифларни илгари сурамиз:

Прокурор назоратини кучайтириш: Жиноят-процессуал кодекснинг
364-моддаси биринчи қисми биринчи бандига асосан, яъни жиноят

содир этган шахс аниқланмаганлиги сабабли иш тўхтатилганда,
прокурорнинг асослантирилган хулосаси талаб этилиши лозим.

Ҳужжатлаштириш тартибини такомиллаштириш: Прокурорнинг

юқорида келтирилган хулосаси нафақат электрон тизимга юкланиши,
балки унинг нусхаси жиноят иши материалларига ҳам қўшиб қўйилиши
лозим. Бу орқали ишнинг тўхтатилиши асосларининг қонунийлигини
кейинчалик текшириш имконияти таъминланади.

Ушбу таклифларнинг амалиётга татбиқ этилиши жиноят ишларини

юритиш жараёнининг шаффофлигини оширишга, асоссиз равишда
ишларни тўхтатиш ҳолатларининг олдини олишга ва умуман олганда,
жиноят процессининг самарадорлигини оширишга хизмат қилади.
Натижада фуқароларнинг ҳуқуқ ва эркинликларини янада ишончли ҳимоя
қилиш имкони яратилади.


background image

THEORETICAL ASPECTS IN THE FORMATION OF

PEDAGOGICAL SCIENCES

International scientific-online conference

46

Фойдаланилган адабиётлар:

1.

Жиноят-процессуал ҳуқуқ: Дарслик//Д.М.Миразов, Б.Н.Рашидов,

Ш.А.Қулматов ва бошқ. – Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси,
2019. 333 б.
2.

Ўзбекистон

Республикасининг

Жиноят-процессуал

кодексига

шарҳлар. Масъул муҳаррир: проф. Ғ.А.Абдумажидов. –Т.: ТДЮИ нашриёти,
2009. -950 бет. Ўзбекистон Республикасида хизмат кўрсатган юрист,
юридик фанлар доктори, профессор М.Ҳ. Рустамбоевнинг умумий таҳрири
остида
3.

Ўзбекистон жиноят-процессуал қонунчилигини такомиллаштириш

истиқболлари (халқаро илмий-амалий конференция материаллари
тўплами). – Т.: ТДЮУ, 2021. – 386 бет
4.

Кадирова М.Х. Жиноят процессуал муддатлар. Монография. -

Тошкент: ТДЮУ, 2021. –30 б
5.

Уголовный процесс Республики Узбекистан: Общая часть. Учебное

пособие / Автор-составитель к.ю.н. У.А.Тухташева. – Т.: Издательство
ТГЮИ, 2007. – 513 с
6.

Ўзбекистон Республикасининг 06.09.2017 йилдаги “Суриштирув

институти

такомиллаштирилиши

муносабати

билан

ўзбекистон

республикасининг айрим қонун ҳужжатларига ўзгартиш ва қўшимчалар
киритиш тўғрисида”ги ЎРҚ-442-сонли Қонуни.
7.

Аширбоев , А. . (2024). СУРИШТИРУВ ВА ДАСТЛАБКИ ТЕРГОВНИ

ТЎХТАТИШ ИНСТИТУТИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ.
Академические исследования в современной науке, 3(19), 103–110.
извлечено

от

https://www.econferences.ru/index.php/arims/article/view/16201
8.

Ўзбекистон Респубилкаси ЖПК 3812-моддаси. https://lex.uz/docs

9.

Ўзбекистон Респубилкаси ЖПК 3817-моддаси. https://lex.uz/docs

10.

УПК Республики Казахстан от 4 июля 2014 года № 231-V URL: //

https://online.zakon.kz/
11.

УПК Республики Казахстан от 4 июля 2014 года № 231-V. URL: //

https://online.zakon.kz/
12.

УПК Республики Беларусь https://etalonline.by/document/?regnum

13.

Букато Л.Г. Указ. соч. Б, 2010 – С.45.

14.

Петрова Б.Г. К вопросу о сроках в правовом регулировании

деятельности в стадии предварительного расследования // Следственная
деятельность: прошлое, настоящее, будущее: Материалы Международ.


background image

THEORETICAL ASPECTS IN THE FORMATION OF

PEDAGOGICAL SCIENCES

International scientific-online conference

47

науч.-практ. конф., посвященной 90-летию со дня рождения профессора
В.А. Дубривного – Саратов, 2015. – С. 221.
15.

Аширбоев, А. . (2024). СУРИШТИРУВ ВА ДАСТЛАБКИ ТEРГОВНИ

ТЎХТАТИШДА ПРОЦЕСС ИШТИРОКЧИЛАРИНИ ХАБАРДОР ЭТИШ ВА
ШИКОЯТ ҚИЛИШ МEХАНИЗМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ. Международная
конференция академических наук, 3(9), 89–96. извлечено от
https://inlibrary.uz/index.php/icas/article/view/50840
16.

Шадрин В.С. Предварительное следствие // Научно-практический

комментарий

к

Уголовно-процессуальному

кодексу

Российской

Федерации / под общ. ред В.М. Лебедева, науч. ред. В.П. Божьев. – М., 2002. –
С. 333.
17.

Гранкина А.Б. Риски и неопределенность в установлении истины по

уголовному делу // Уголовный процесс: от прошлого к будущему:
материалы Международ. науч.- практ конф. В 2-х ч. – М., 2014. Ч. 2. – С. 51.
18.

Татьянина Л.Г. Лазейка для беззакония // Вестник Оренбургского

государственного университета. – 2013. – № 3 (53) . – С. 179-181; Озеров
В.М. Сроки рассмотрения уголовного дела в суде первой инстанции //
Научно-методический электронный журнал Концепт. – 2016. – Т. 17. – С.
409-413 и др.

Библиографические ссылки

Жиноят-процессуал ҳуқуқ: Дарслик//Д.М.Миразов, Б.Н.Рашидов, Ш.А.Қулматов ва бошқ. – Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2019. 333 б.

Ўзбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодексига шарҳлар. Масъул муҳаррир: проф. Ғ.А.Абдумажидов. –Т.: ТДЮИ нашриёти, 2009. -950 бет. Ўзбекистон Республикасида хизмат кўрсатган юрист, юридик фанлар доктори, профессор М.Ҳ. Рустамбоевнинг умумий таҳрири остида

Ўзбекистон жиноят-процессуал қонунчилигини такомиллаштириш истиқболлари (халқаро илмий-амалий конференция материаллари тўплами). – Т.: ТДЮУ, 2021. – 386 бет

Кадирова М.Х. Жиноят процессуал муддатлар. Монография. -Тошкент: ТДЮУ, 2021. –30 б

Уголовный процесс Республики Узбекистан: Общая часть. Учебное пособие / Автор-составитель к.ю.н. У.А.Тухташева. – Т.: Издательство ТГЮИ, 2007. – 513 с

Ўзбекистон Республикасининг 06.09.2017 йилдаги “Суриштирув институти такомиллаштирилиши муносабати билан ўзбекистон республикасининг айрим қонун ҳужжатларига ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш тўғрисида”ги ЎРҚ-442-сонли Қонуни.

Аширбоев , А. . (2024). СУРИШТИРУВ ВА ДАСТЛАБКИ ТЕРГОВНИ ТЎХТАТИШ ИНСТИТУТИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ. Академические исследования в современной науке, 3(19), 103–110. извлечено от https://www.econferences.ru/index.php/arims/article/view/16201

Ўзбекистон Респубилкаси ЖПК 3812-моддаси. https://lex.uz/docs

Ўзбекистон Респубилкаси ЖПК 3817-моддаси. https://lex.uz/docs

УПК Республики Казахстан от 4 июля 2014 года № 231-V URL: // https://online.zakon.kz/

УПК Республики Казахстан от 4 июля 2014 года № 231-V. URL: // https://online.zakon.kz/

УПК Республики Беларусь https://etalonline.by/document/?regnum

Букато Л.Г. Указ. соч. Б, 2010 – С.45.

Петрова Б.Г. К вопросу о сроках в правовом регулировании деятельности в стадии предварительного расследования // Следственная деятельность: прошлое, настоящее, будущее: Материалы Международ. науч.-практ. конф., посвященной 90-летию со дня рождения профессора В.А. Дубривного – Саратов, 2015. – С. 221.

Аширбоев, А. . (2024). СУРИШТИРУВ ВА ДАСТЛАБКИ ТEРГОВНИ ТЎХТАТИШДА ПРОЦЕСС ИШТИРОКЧИЛАРИНИ ХАБАРДОР ЭТИШ ВА ШИКОЯТ ҚИЛИШ МEХАНИЗМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ. Международная конференция академических наук, 3(9), 89–96. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/icas/article/view/50840

Шадрин В.С. Предварительное следствие // Научно-практический комментарий к Уголовно-процессуальному кодексу Российской Федерации / под общ. ред В.М. Лебедева, науч. ред. В.П. Божьев. – М., 2002. – С. 333.

Гранкина А.Б. Риски и неопределенность в установлении истины по уголовному делу // Уголовный процесс: от прошлого к будущему: материалы Международ. науч.- практ конф. В 2-х ч. – М., 2014. Ч. 2. – С. 51.

Татьянина Л.Г. Лазейка для беззакония // Вестник Оренбургского государственного университета. – 2013. – № 3 (53) . – С. 179-181; Озеров В.М. Сроки рассмотрения уголовного дела в суде первой инстанции // Научно-методический электронный журнал Концепт. – 2016. – Т. 17. – С. 409-413 и др.