International Islamic Academy of Uzbekistan
Volume 5 | IIAU Conference 5 | 2024
Turkiy xalqlar madaniyati, falsafasi, aloqalari: tarix, bugun va kelajak
October, 2024 IIAU.UZ
129
SHO‘BA NOMI:
TURKIY XALQLAR DAVLATCHILIGI VA HUQUQI
RIVOJI: HOLATI VA ISTIQBOLLARI
РАДИКАЛИЗМНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШДА ЖАҲОЛАТГА ҚАРШИ
МАЪРИФАТ БИЛАН КУРАШНИНГ МОҲИЯТИ
Юсупова Нигора Жалолиддин қизи
Ўзбекистон халқаро ислом
академияси профессори, DSc
Аннотация: Ушбу мақолада радикализм ва экстремизм илдиз отиб
бораётган бугунги кунда жамиятимизда ёшлар тарбиясида аҳамият қаратиш
лозим бўлган энг долзарб жиҳатлар санаб ўтилган, хусусан, мафкуравий
иммунитет, жаҳолатга қарши маърифат, ёшлар ўртасида таълим, меҳнат,
маданиятнинг моҳиятини англаш, ёшлардаги ҳуқуқий онг ва маданиятни
ривожлантириш масалалари ўрганилган.
Калит сўзлар: радикализм, экстремизм, мафкура, иммунитет, жаҳолатга,
маърифат,
ёшлар, ҳуқуқий онг, миллий ғоя.
СУТЬ БОРЬБЫ С НЕВЕЖЕСТВОМ С ПОМОЩЬЮ ПРОСВЕЩЕНИЯ
В ПРЕДОТВРАЩЕНИИ РАДИКАЛИЗМА
Аннотация: В данной статье перечислены наиболее актуальные аспекты,
на которые следует обратить внимание в воспитании молодежи в современном
обществе, когда укореняется радикализм и экстремизм, в частности,
идеологический иммунитет, просвещение против невежества, просвещение
молодежи, изучены сущность обучения, труда, культуры, вопросы развития
правового сознания и культуры среди молодежи.
Ключевые слова: радикализм, экстремизм, идеология, иммунитет,
невежество, просвещение, молодёжь, правосознание, национальная идея.
THE ESSENCE OF FIGHTING IGNORANCE WITH ENLIGHTENMENT
IN PREVENTING RADICALISM
Abstract: Abstract: This article lists the most urgent aspects that should be
emphasized in the education of young people in our society today, when radicalism
and extremism are taking root, in particular, ideological immunity, enlightenment
against ignorance, understanding of the essence of education, work, culture among
younger generation, development of legal awareness and culture in young people have
been studied.
International Islamic Academy of Uzbekistan
Volume 5 | IIAU Conference 5 | 2024
Turkiy xalqlar madaniyati, falsafasi, aloqalari: tarix, bugun va kelajak
October, 2024 IIAU.UZ
130
Key words: radicalism, extremism, ideology, immunity, ignorance, enlightenment,
youth, legal consciousness, national idea.
Мамлакатимизда ёшлар сиёсатининг устувор йўналишларидан бири –
миллий
давлатчилик
асосларини
мустаҳкамлаш
ва
бардавомлигини
таъминлашда фаол иштирок этадиган авлодни вояга етказишдир. Шу боис,
ёшлар тафаккури софлигини сақлаш, уларнинг кайфиятлари, орзу-умидлари,
интилишларининг мазмун моҳиятини ўрганиш, улардан тегишли хулосалар
чиқариш ўта долзарб вазифадир.
Президентимиз ўринли таъкидлаганларидек
, “Бугун тез ўзгараётган дунё
инсоният олдида, ёшлар олдида янги-янги, буюк имкониятлар очмоқда. Шу
билан бирга, уларни илгари кўрилмаган турли ёвуз хавф-хатарларга ҳам дучор
қилмоқда. Ғаразли кучлар содда, ғўр болаларни ўз ота-онасига, ўз юртига қарши
қайраб, уларнинг ҳаётига, умрига зомин бўлмоқда. Бундай кескин таҳликали
шароитда биз ота-оналар, устоз-мураббийлар, жамоатчилик, маҳалла-кўй бу
масалада ҳушёрлик ва огоҳликни янада оширишимиз керак”
[1:23].
Дарҳақиқат,
Ўзбекистон
шароитида
ёшлар
тарбиясида,
Шарқ
менталитетидан келиб чиқиб, катталарга, ота-оналарга бўлган муносабатларнинг
синалган услубларига алоҳида эътибор қаратиш ҳар қачонгидан ҳам долзарбдир.
Мафкуравий таҳдидлар кучаяётган бир пайтда ёшлар тарбияси масаласи
ниҳоятда муҳим ҳисобланади. Ўзбекистонда бу борада бутунлай муаммо йўқ деб
бўлмайди.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 20.12.2022 кунги
Олий Мажлис ва Ўзбекистон халқига Мурожаатномасида бу борада алоҳида
тўхталиб қуйидаги фикрларни ўртага ташладилар:
“Бутун дунёда кучайиб
бораётган радикализм, экстремизм, терроризм, одам савдоси, гиёҳвандлик каби
хатарлар, афсуски, бизни ҳам четлаб ўтмаяпти. Лекин такрор айтаман,
мусулмон умматига сабоқ берган Имом Бухорий, Имом Термизий, Имом
Мотуридий каби буюк уламолар етишиб чиққан бизнинг диёримизда бу борада
адашганлар, радикализм ва экстремизм ғояларига берилганлар бўлиши
мумкинми?”
[2].
Президентимизнинг мурожаатномаларини мушоҳада қилар эканмиз,
радикализм ва экстремизм илдиз отиб бораётган бугунги кунда жамиятимизда
ёшлар тарбиясида аҳамият қаратиш лозим бўлган энг долзарб жиҳатлар
қуйидаги тамойилларда намоён бўлишига хулоса қиламиз:
-
муаммони ҳал қилишнинг дастлабки чораси бу
мафкуравий
иммунитетдир
. Мафкуравий иммунитет қандай ҳосил қилинади ва унга асос
International Islamic Academy of Uzbekistan
Volume 5 | IIAU Conference 5 | 2024
Turkiy xalqlar madaniyati, falsafasi, aloqalari: tarix, bugun va kelajak
October, 2024 IIAU.UZ
131
сифатида нимани танламоқ лозим? Албатта ўзбек халқининг неча минг йиллар
давомида шаклланган маънавий қадриятлари, муқаддас эътиқоди, аждодлар
меросидаги қимматли фикрлар мафкуравий иммунитетнинг асосига айланмоғи
лозим. Бу борада Қуръони карим оятлари, ҳадислар шунингдек, аллома ва
мутафаккирларимизнинг илмий ғояларида ўз аксини топган халқимизнинг
муқаддас эътиқоди ислом динининг одамийлик, олийжаноблик, тўғрилик,
бунёдкорлик, ҳаё, андиша, оилага, Ватанга муҳаббат каби юксак инсоний
фазилатларга тарғиб этувчи қадриятларини
Жаҳолатга қарши маърифат
тамойили асосида ёшлар онгига сингдириш – диний, сиёсий, ғоявий курашлар
кетаётган ҳозирги кунда ёшларни радикализм каби хавфлардан ҳимоялашда ўта
аҳамиятлидир.
Зеро, президентимиз ўз мурожаатномаларида ҳақли таъкидлаганларидек,
“Биз жамиятимизда ҳар қандай радикаллашувга, ёшларимиз онгини бузғунчи ёт
ғоялар билан заҳарлашга, диндан сиёсий мақсадларда фойдаланишга, маърифат
ўрнини жаҳолат эгаллашига йўл қўймаймиз. Бунинг учун нафақат масъул
ташкилотлар,
балки
барчамиз
биргаликда
муқаддас
динимизнинг
инсонпарварлик моҳиятини очиб бериш, фарзандларимизни миллий ва
умумбашарий қадриятлар руҳида тарбиялаш бўйича оила, маҳалла ва таълим
масканларида иш олиб боришимиз зарур”
[2].
- иккинчидан, ёшлар ўртасида таълим, меҳнат, маданиятнинг моҳиятини
англаш борасидаги
қонунларга амал қилиш
, янги демократик тамойилларни
идрок этиш ва қабул қилиш, ижтимоий ва сиёсий онг, дин ва демократик жамият
мувозанатига нисбатан турлича муносабат ва қарашлар ҳам мавжуд бўлиб, бу
борада соғлом вазиятни таъминлаш ва мустаҳкамлаш учун ёшлар ўртасида
тарғибот ва ташвиқот фаолиятини янада кучайтириш, унинг таъсирчанлигини
ошириш, замонавий тарбия технологияларини жорий этиш, таълим сифатини
ошириш талаб этилади. Негаки,
“Таълим сифатини ошириш – Янги Ўзбекистон
тараққиётининг яккаю ягона тўғри йўлидир”
[2].
- Ёшлардаги
ҳуқуқий онг ва маданият
,
миллий мафкура
нинг вужудга
келишида
маънавият
асосий ўрин тутади. Маънавият улар қалбида камол
топиши учун эса ҳар бир ёш авлод ҳуқуқий давлат ва фуқаролик жамияти барпо
қилинаётган бир шароитда яшаётганлиги ва ўқиётганлигини чуқур ҳис
қилишлари керак. Чунки, ҳуқуқий онг ва маданият даражасининг ўсиб бориши
фуқароларнинг давлатга, келажакка ишончини мустаҳкамлайди.
Шахснинг ҳуқуқий мафкура ва маданияти давлат тизимида ҳал қилувчи
аҳамият касб этади. Булар эса ёшларни аниқ мақсадни кўзлаб тарбиялаш
International Islamic Academy of Uzbekistan
Volume 5 | IIAU Conference 5 | 2024
Turkiy xalqlar madaniyati, falsafasi, aloqalari: tarix, bugun va kelajak
October, 2024 IIAU.UZ
132
натижаси, тарбиянинг юксак кўринишидир. Унинг асосида фуқароларга
юклатилган янгича бурч ва мажбуриятлар, берилган ҳуқуқ ва эркинликлар,
жамият ва давлат, халқ манфаати тушунчаси, Ватан учун ўзини сафарбар қила
олишга ишонч кучи ётади. Таъкидлаш жоизки, халқаро майдонда турли сиёсий
манфаатлар тўқнашаётган айни пайтда фақат ўз фикри ва қатьий ҳаётий нуқтаи
назарига эга бўлган халқ ва унинг тўғри йўлни танлаган ёш авлоди ўз
келажагини қуришга қодир куч бўла олади.
- Ёшлар учун
касбга йўналганлик
ва касбий тайёргарликка интилиш
муҳим масала бўлиб, уларнинг тафаккур ва хулқида асосий мазмун касб этади.
Айнан шу фаолият билан ёшлар ўзларининг жамиятдаги ижтимоий ўринларини
хис қиладилар. Ёшларнинг юқори даражадаги малака ва обрў-эътиборли касб
эгаллашларига интилишлари табиий. Бу борада ёшларнинг бўлғуси касб
танлашларида ота-оналар, ўқитувчилар ва жамоатчилик фикри ҳал қилувчи
аҳамиятга эга. Демак, оила, давлат ва жамият ёшларни қанчалик касб-ҳунар
эгаллашлари ҳамда билим олишларига бирдек масъул ҳаракат қилмоғи лозим.
Президентимиз ўз мурожаатномаларида: “
Таълим соҳасидаги навбатдаги муҳим
йўналиш, бу – ёшларнинг замонавий касб-ҳунар эгаллаши учун барча зарур шарт-
шароитларни яратишдан иборат
” – эканига алоҳида урғу бериб,
“Мактаб
битирувчиларининг 50 фоизи меҳнат бозорига ҳеч қандай касбга эга бўлмасдан
кириб келаётгани ҳаммамизни ўйлантириши керак. Шу боис, 700 дан ортиқ
касб-ҳунар мактаби, коллеж ва техникумлар имкониятидан самарали
фойдаланиш зарур”
лигини таъкидладилар.
Мавжуд муммоларнинг ечими сифатида муроажатномада давлат раҳбари
истиқболдаги мақсадли дастур ҳақида тўхталиб ўтдилар:
“Ҳар бир вилоятда
1 тадан техникумда Европа касбий таълим стандартлари жорий этилади.
Келгуси беш йилда барча коллеж ва техникумлар ушбу тизим билан қамраб
олинади. Шу билан бирга, иқтидорли ёшларни қўллаб-қувватлашни
кенгайтирамиз. Кимё саноати, электр техникаси, транспорт ва энергетика
соҳаларида нуфузли халқаро ташкилотлар билан бирга, алоҳида Муҳандислик
мактаблари ташкил қилинади. Бу тизим бизда ҳозиргача бўлмаган. Лўнда
айтганда, янги замон инженерлари тайёрлаш тизимини яратамиз”
[2].
- Ёшларни радикализмдан ҳимоя қилишнинг муҳим шартларидан яна бири
миллий ғоя ва мафкуранинг
асосий тушунчалари ва принципларини улар
онгига сингдириш,
миллий ўзликни англаш
, уларнинг сиёсий фаоллигини
ошириш, ҳуқуқий маданиятини юксалтириш билан боғлиқ муаммолар ечимини
топишдир. Миллий ўзликни англаш, миллий давлатчилигимизни шакллантириш,
International Islamic Academy of Uzbekistan
Volume 5 | IIAU Conference 5 | 2024
Turkiy xalqlar madaniyati, falsafasi, aloqalari: tarix, bugun va kelajak
October, 2024 IIAU.UZ
133
унинг мустақиллигини мустаҳкамлаш, унинг хавфсизлигига хавф туғдираётган,
конституцион тузумни зўрлик билан ўзгартиришга ҳаракат қилаётган ёвуз
ижтимоий-сиёсий кучларга қарши кураш руҳида ёшларни тарбиялаш муҳим
омилдир.
Ёшларда миллий ўзликни англаш қобилиятини шакллантириш ва
мустаҳкамлашнинг энг муҳим йўналишларидан бири –
миллий-маънавий
иммунитетни
шакллантиришдир.
Миллий-маънавий
иммунитетни
шакллантиришда миллий тарбиянинг ўрни ва роли беқиёс. Миллий таълим-
тарбияни замон талаби даражасида ташкил қилмасдан ва амалга оширмасдан
миллий давлатчилигимизни ташкил қилиш ва унинг мустақиллигини
таъминлашимиз, уни турли ёвуз кучлар таҳдидидан муҳофаза қилишимиз амри
маҳол.
Давлат
раҳбари
мурожаатномада
жадид
мутафаккирларимиз
қарашларидан иқтибос келтириб:
“Нажот – таълимда, нажот – тарбияда,
нажот – билимда. Чунки, барча эзгу мақсадларга билим ва тарбия туфайли
эришилади”,
дея таъкидладилар.
Шунингдек, “
Биз қадимий ва бой тарихимизни,
айниқса, ғоят оғир шароитда илм-маърифат, инсон эркинлиги, халқ озодлиги,
Ватанга, миллий қадриятларга меҳр ва садоқат ғояларини дадил кўтариб
чиққан жадид боболаримиз фаолиятини янада чуқур ўрганишимиз лозим.
Уларнинг улуғ мақсадлар йўлидаги мардона кураши ва фидойилиги Янги
Ўзбекистонни қуришда барчамиз, аввало, ёшларимиз учун чинакам ибрат
мактаби бўлиб хизмат қилиши зарур”
, [2] эканига алоҳида урғу бериб ўтдилар.
- Бугунги кунда ёшлар ўртасида радикализмни олдини олиш борасида ўз
ечимини кутаёттан муаммолардан яна бири – бу ёшларда
дунёвий сиёсий
маданиятни юксалтириш
ва уларнинг сиёсий фаоллигини ошириш ҳамда
замонавий ахборот технологиялари ва воситаларидан фойдаланиш маданиятини
шакллантиришдир.
Хулоса қилиб айтганда, мамлакатимиз ёшларини радикализм ва экстремизм
таҳдидларидан ҳимоялашда уларнинг таълими, тарбияси, маънавиятини
юксалтиришнинг бирдан бир энг муҳим омили “Жаҳолатга қарши маърифат”
билан курашишдир. Нега деганда,
“Диний экстремизм, терроризм, гиёҳвандлик,
одам савдоси, ноқонуний миграция, “оммавий маданият” каби таҳдидлар қанча-
қанча оилалар, мамлакатлар бошига қандай оғир кулфатларни солаётганига
барчамиз гувоҳ бўлмоқдамиз”
[3:65]. Бундай кескин ва таҳликали шароитда
ёшларни ҳаётидаги синовларга бардошли қилиб тайёрлаш бизнинг ота-она,
устоз-мураббий, раҳбар-раҳнамо барчамизнинг шу муқаддас юрт фуқароси
сифатидаги энг олий бурчимиздир.
International Islamic Academy of Uzbekistan
Volume 5 | IIAU Conference 5 | 2024
Turkiy xalqlar madaniyati, falsafasi, aloqalari: tarix, bugun va kelajak
October, 2024 IIAU.UZ
134
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР
1.
Мирзиёев Ш.М. Қонун устуворлиги ва инсон манфаатларини таъминлаш
– юрт тараққиёти ва халқ фаровонлиги гарови. – Т.: “Ўзбекистон”, 2017. – 259 б.
2.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий
Мажлис
ва
Ўзбекистон
халқига
Мурожаатномаси
//
20.12.2022
https://president.uz/uz/lists/view/5774
3.
Мирзиёев Ш.М. Буюк келажагимизни мард ва олижаноб халқимиз билан
бирга қурамиз. – Т.: “Ўзбекистон”, 2017. – 365 б.
TECHNOLOGICAL ADVANCEMENTS AND HERMENEUTIC
INTERPRETATIONS IN ISLAMIC JURISPRUDENCE: RESPONSES TO
MODERN CHALLENGES
Dr. Ahmet Alkan
IIUM, Kuala Lumpur, Malaysia
+905010037505
Abstract.
This study explores the influence of contemporary technological
advancements on Islamic jurisprudence through qualitative research methodologies.
Rooted in essential sources such as the Qur’an, Sunnah, Ijmā, and Qiyās, Islamic
jurisprudence has shown a notable capacity for adaptation to shifting social and
scientific landscapes, employing ijtihād and hermeneutics to tackle emerging
challenges, particularly those posed by technological innovations. In this regard, the
hermeneutic approach serves as a crucial framework for addressing new issues from an
Islamic standpoint, enabling the interpretation of religious texts within their respective
social and historical contexts. The study highlights that contemporary phenomena like
biotechnology, artificial intelligence, and digital finance introduce ethical and legal
dilemmas, stressing the importance of adapting Islamic jurisprudence to these
technological changes in accordance with the principles of safeguarding human life
and enhancing social welfare, as outlined in Maqāsid al-Shariʿah. Furthermore, it
underscores the significance of modern ijtihād and fatwa mechanisms, asserting that
Islamic jurisprudence possesses the potential to provide innovative and comprehensive
solutions by aligning with ongoing social and scientific transformations.
Keywords:
Islamic Jurisprudence, Fatwa, Ijtihād, Maqāsid al-Shariʿah,
Hermeneutics, Biotechnology, Technological Developments
1.
Introduction
