Mualliflar

  • Дўсбоев Ўткир Хидирович

Muallif biografiyasi

  • Дўсбоев Ўткир Хидирович

     ТДИУ катта ўқитувчиси, PhD 

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.ustozlar.133787

Kalit so‘zlar:

кредит микрокредит микроқарз ипотека тижорат банклари микрокредит ташкилотлари бадал кредит фоизи.

Annotasiya

 Ушбу мақолада кредитлаш ташкилотларининг
микрокредитлаш жараёнлари, уларнинг жорий ва истиқболдаги
ривожланишининг тенденциялари, таҳлилий хулосалари, амалий ечимлари
такомиллаштиришнинг муҳим таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган. 


background image

BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI

TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI

24-may 2024-yil

305

КРЕДИТ ТАШКИЛОТЛАРИНИНГ МИКРОКРЕДИТЛАШ

ЖАРАЁНИНИ ТАҲЛИЛИ ВА РИВОЖЛАНИШ ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ

Дўсбоев Ўткир Хидирович

ТДИУ катта ўқитувчиси, PhD

Аннотация.

Ушбу мақолада кредитлаш ташкилотларининг

микрокредитлаш жараёнлари, уларнинг жорий ва истиқболдаги
ривожланишининг тенденциялари, таҳлилий хулосалари, амалий ечимлари
такомиллаштиришнинг муҳим таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

Калит сўзлар:

кредит, микрокредит, микроқарз, ипотека, тижорат

банклари, микрокредит ташкилотлари, бадал, кредит фоизи.


Бугунги кунда жисмоний шахслар, кичик бизнес субъектлари ва

тадбиркорларга микромолиявий хизматларни тақдим этишда микрокредит
ташкилотлари сингари кредит ташкилотлари, асосан тижорат банклари
муҳим молиявий ташкилотлар ҳисобланади.

Ўтказилган ўрганишлар ва таҳлиллар натижаси шуни кўрсатмоқдаки,

жисмоний шахслар, кичик бизнес субъектлар ва тадбиркорларга
берилаётган микроркредитларнинг асосий улуши тижорат банклари
ҳиссасига тўғри келади. Қуйидаги жадвалда жисмоний шахслар, кичик
бизнес субъектлар ва тадбиркорларга тижорат банклари ва микрокредит
ташкилотлари томонидан берилган кредитлар ҳақида маълумотлар
келтирилган.

1-жадвал

Тижорат банклари ва микрокредит ташкилотларининг

жисмоний шахсларга ажратган кредитлар

қолдиғи ҳақида маълумот

1

(2024 йил 1- январь ҳолатига, млрд сўм ва фоиз ҳисобида)

Кўрсаткич номи

Йиллар

2018

2019

2020

2021

2022

2023

Жами кредит қолдиғи

110 572

167 391

211 581

276 975

326 386

400152

Тижорат банклари

13 600

24 427

39 934

54 888

69 496

102421

Микрокредит ташкилотлари

0,19

0,41

0,75

1,24

2,48

3,92

Микрокредит ташкилотлари
томонидан берилган кредитларнинг
жамига нисбати, фоизда

0,0002

0,0002

0,0002

0,0003

0,0002

0,0010

Микрокредит ташкилотлари
томонидан берилган кредитларнинг
тижорат банклариникига нисбати,
фоизда

0,0014

0,0017

0,0019

0,0015

0,0017

0,0038

Жадвал маълмумотларидан кўриш мумкинки, мамлакатимизда

берилаётган микрокредитларнинг деярли 99,9 фоизи асосан тижорат

1

www.cbu.uz.-Ўзбекистон

Республикаси Марказий банки маълумотлари


background image

BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI

TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI

24-may 2024-yil

306

банклари ҳиссасига тўғри келмоқда. Бундан шундай хулоса қилиш
мумкинки, мамлакатимизда микрокредит ташкилотларининг сони,
уларнинг ҳудудлар кесимида жойлашиши ва берган кредитларининг
ҳажми ҳозирги кундаги талабни қондириш имкониятини бермайди. Шу
билан бирга, микрокредит ташкилотларининг кредитлари турлари ва
кредитларни аҳоли ёши бўйича берилишига қарайдиган бўлсак бу борада
ҳам заифликларни кузатиш мумкин.

Кредит

ташкилотлари

жисмоний

шахслрга

бераётган

кредитларининг ҳажми

ва турлари бўйича

ҳам

микрокредит

ташкилотларидан анчагина илгари эканлигини кўриш мумкин. Қуйидаги
жадвалда бу борадаги маълумотлар келтирилган.

2-жадвал

Кредит ташкилотларининг жисмоний шахсларга ажратган

кредитлар қолдиғи ҳамда кредитлар турлари бўйича маълумот

2

(2024 йил 1- январь ҳолатига, млрд сўм ҳисобида)

Кўрсаткич номи

Йиллар

2020

2021

2022

2023

2024

Жисмоний шахсларга

ажратилган кредит

қолдиғи

39 934

54 888

69 496

102 421

153 330

Ипотека кредитлари

20 326

28301

35946

51177

60180

Автокредит

5 492

6181

7474

11895

5199

Микроқарз

3 177

5737

7429

9759

26753

Истеъмол кредитлари

4 471

6056

7321

11523

45222

Тадбиркорликни
ривожлантириш учун
ажратилган кредитлар

6 467

8613

11326

18067

15976

Жадвал маълумотларидан кузатиш мумкинки, тижорат банклари

томонидан жисмоний шахсларга ажратилаётган кредитлар суммаси
йилдан-йилга ортиб бормоқда. Хусусан, 2020-2024 йилларнинг 1 январь
ҳолатига жисмоний шахсларга ажратилган кредитлар миқдори 39 934
млрд.сўмдан 153 330 млрд.сўмгача ошган. Бу сўнгги беш йилда тижорат
банклари

томонидан

ажратилган

кредитларнинг

4,0

баробарга

ошганлигини кўрсатади. Жисмоний шахсларга ажратилган кредитлар
таркибида ипотека кредитлари сезиларли даражад ўсганлигини кўришимиз
мумкин. 2020-2024 йилларнинг 1 январь оралиғида ушбу кредитларнинг
миқдори қарийб 3,0 баробарга ошган. Бундай ўсишга туртки бўлган
асосий омиллардан бири сифатида ҳукуматимиз томонидан аҳолини уй-
жойга бўлган эҳтиёжини қондиришнинг янги механизмлари жорий
қилинаётганлиги, унинг меъёрий-хуқуқий асосларини такомиллашиб
бораётганлиги билан изоҳлаш мумкин.

Хусусан, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 9

декабрдаги ПФ-33-сон “Бозор тамойилларига асосланган ипотека

2

www.cbu.uz.-Ўзбекистон

Республикаси Марказий банки маълумотлари


background image

BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI

TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI

24-may 2024-yil

307

кредитлари орқали аҳолини уй-жой билан таъминлашга оид қўшимча чора-
тадбирлар тўғрисида”Фармонига асосан 2021 йил 10 декабрдан бошлаб
бозор тамойилларига асосланган ипотека кредитлари орқали аҳолини уй-
жой билан таъминлаш тартиби доирасида:

даромади юқори бўлмаган ва уй-жой шароитларини яхшилашга

муҳтож фуқароларга Давлат бюджетидан субсидиялар тўлашда квартира
майдонининг энг кўп меъёрини белгилаш амалиёти бекор қилинади;

Иқтисодий тараққиёт ва камбағалликни қисқартириш вазирлиги

томонидан ҳар йили бир қарз олувчига ажратиладиган ипотека
кредитининг энг кўп миқдори ва дастлабки бадалнинг бир қисмини
қоплаш учун субсидия миқдори тасдиқланади;

субсидия тақдим этиш тўғрисидаги хабарномани олган шахслар

ипотека кредити бўйича бошланғич бадалнинг уй-жой қийматининг
камида 5 фоизига тенг бўлган қисмини ўз маблағлари ҳисобидан
шакллантиради;

сотиб олинадиган квартира жойлашуви, қиймати ва майдонидан

қатъи назар, дастлабки бадалнинг бир қисмини қоплаш учун субсидиялар
— қатъий белгиланган 32 миллион сўм миқдорида, фоиз тўловларининг
бир қисмини қоплаш учун субсидиялар-биринчи беш йил давомида 10
фоизлик пунктдан ошган қисмига тўланади;

дастлабки бадал ва фоиз тўловларининг бир қисмини қоплаш учун

субсидиялар сотиб олинаётган квартиранинг нархи ипотека кредитининг
энг кўп миқдоридан ошган тақдирда ҳам тўланади. Бунда, сотиб
олинадиган квартиранинг нархи ипотека кредитининг энг кўп миқдоридан
ошган тақдирда, қийматнинг қолган қисми қарз олувчи томонидан ўз
маблағлари ва қонунчиликда тақиқланмаган бошқа маблағлар ҳисобидан
дастлабки бадал суммасини ошириш орқали тўланади;

фуқароларга ипотека кредитини олишда, биргаликда қарз олувчи

сифатида улар билан бирга яшамаётган ва яқин қариндоши бўлмаган
бошқа шахсларни ҳам жалб қилиш ҳуқуқи берилади;

Молия вазирлигининг ресурслари тижорат банкларига тўғридан-

тўғри ёки «Ўзбекистон ипотекани қайта молиялаштириш компанияси» АЖ
орқали жойлаштирилади;

тижорат банкларига қарз олувчи томонидан тўланган дастлабки

бадал миқдори, унинг қарз юки кўрсаткичи, имтиёзли давр муддати ва
бошқа кўрсаткичлардан келиб чиқиб, субсидиясиз ажратилган ипотека
кредитлари бўйича табақалаштирилган фоиз ставкаларини ўрнатиш ҳуқуқи
берилади.

Микрокредитларнинг асосий қисми банклардан берилаётгани улар

ичида АТ Халқ банкининг ўрни алоҳида аҳамиятга эга эканлигини
таъкидлашимиз жоиз. Қуйидаги жадвалда АТ Халқ банки томонидан
жисмоний шахсларга берган кредитлари ҳақида умумий маълумотлар
келтирилган.

3-жадвал


background image

BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI

TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI

24-may 2024-yil

308

АТ Халк банкининг жисмоний шахсларга ажратилган кредитлар

қолдиғи ҳамда кредитлар турлари бўйича маълумот

3

млрд сўм ҳисобида

Кўрсаткич номи

Йиллар

2019

2020

2021

2022

2023

Жами кредит қолдиғи

4 691,16

12 407,26

18 792,14

19 595,96 23 564,23

Жисмоний шахсларга

ажратилган кредит қолдиғи

1 642,32

4 562,20

6 581,18

7 413,30

9 256,20

жумладан:

Ипотека кредитлари

808,70

1 074,50

1 402,39

1 633,51

2 452,25

Автокредит

м/й

322,45

400,77

190,08

225,20

Микроқарз

17,50

407,16

802,99

432,48

535,24

Истеъмол кредитлари

261,33

1 069,48

1 242,90

729,38

829,01

Жадвал маълумотларидан кўриш мумкинки, АТ Халқ банки

томонидан жисмоний шахсларга берилган кредитлар ҳажми таҳлил
этилаётган даврда ортиб бориш тенеденциясига эга бўлсада, унинг ҳажми
банкнинг жами кредитлари таркибида нисбатан паст даражада қолмоқда.
Хусусан, банк томонидан жисмоний шахсларга бераётган кредитларнинг
турлари кесимида кўрадиган бўлсак, банк томонидан жисмоний шахсларга
берилаётган кредитларнинг асосий улушини ипотека кредитлари ҳиссасига
тўғри келган.

Таҳлиллар

ва

ўрганишлар

шуни

кўрсатмоқдаки,

кредит

ташкилотлари томонидан жисмоний шахсларга берилган кредитларнинг
ҳудудий жойлашиши бўйича айрим муаммолар мавжуд бўлиб, бу жараён
ҳудудларнинг ижтимоий-иқтисодий жиҳатдан барқарор ривожланишига
салбий таъсир кўрсатади. Қуйидаги жадвалда АТ Халқ банкининг
ҳудудлар кесимида берган кредитлари ҳақида маълумотлар келтирилган.

4-жадвал

АТ Халқ банкининг ҳудудлар кесимида жисмоний

шахсларга ажратган кредитлар улуши

4

Ҳудудлар

Йиллар

2019

2020

2021

2022

2023

ҚҚР

11,4

10,3

8,4

8,7

8,6

Андижон

8,1

7,8

8,6

6,4

7,6

Бухоро

3,5

3,5

4,1

4,6

5,4

Жиззах

7,0

6,6

6,4

5,6

5,7

Қашқадарё

10,1

9,5

9,4

7,3

7,1

Навоий

5,0

5,2

5,2

4,4

5,1

Наманган

6,9

6,9

12,8

14,3

10,8

Самарқанд

9,3

10,7

8,7

10,3

10,3

Сурхондарё

7,2

7,8

7,6

8,3

8,5

Сирдарё

5,9

6,0

5,8

4,7

5,3

Тошкент

6,7

6,7

7,8

9,0

8,4

3

АТ Халқбанкнинг статистик маълумотлари ва ҳисоботлари асосида муаллиф томонидан тузилди.

4

АТ Халқбанкнинг статистик маълумотлари ва ҳисоботлари асосида муаллиф томонидан тузилди.


background image

BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI

TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI

24-may 2024-yil

309

Фарғона

7,4

7,4

8,2

8,0

8,0

Хоразм

6,3

6,4

4,4

4,1

4,9

Тошкент ш.

5,2

5,2

2,6

4,4

4,4

Жами

100

100

100

100

100

2019-2023 йиллар 1 январь ҳолатига ҳудудлар кесимида жисмоний

шахсларга берилган кредитлар суммаси ва унинг улуши тўғрисида
маълумотлар келтирилган. Ажратилган кредитларнинг юқори улуши
Наманган ва Самарқанд вилоятлари ҳиссасига тўғри келган, энг кам улуш
эса Тошкент шаҳри ва Хоразм вилояти ҳиссаларига тўғри келган.

Умуман олганда, мамлакатимизда жисмоний шахсларнинг турли

эҳтиёжларини қондиришга қаратилган ислоҳотларнинг ижобий самараси
натижасида аҳолига ажратилаётган кредитларнинг сўнгги йилларда ўсиш
суръатларини намоён қилаётганлиги, аҳолининг реал даромадлари
ошишига,

мамлакатда

истеъмол

товарлари

сифати

ва

рақобатбардошлигини янада яхшиланишига, шунингдек, мамлакатимизда
иқтисодий барқарорликни таъминланишига ижобий ҳиссасини қўшади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ

1.

Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг статистик бюллетениь.

Тошкент 2024 й.

2.

Карабаев Н.А. Тижорат банклари фаолиятини camels рейтинг тизими асосида

баҳолаш амалиёти ва уни такомиллаштириш. “Халқаро молия ва ҳисоб” илмий
электрон журнали. № 5, октябрь, 2017 йил. www.interfinance.uz

3.

Эргаш Рустамович Қурбонов Тижорат банклари фаолияти самарадорлигини

баҳолаш ва банклараро рақобат шароитида уни такомиллаштириш масалалари
тадқиқига янгича ёндошув хусусида // Science and Education. 2021. №8. URL:
https://cyberleninka.ru/article/n/tizhorat-banklari-faoliyati-samaradorligini-ba-olash-va-
banklararo-ra-obatsharoitida-uni-takomillashtirish-masalalari-tad-i-iga

(дата обращения:

04.01.2022).

4.

Dinesh, D. Management by objectives and the Balanced Scorecard: will Rome fall

again? / D. Dinesh, E. Palmer // Management Decision. – l998. – 6 (36). – P. 363-369.

5.

Ветрова Т. Н. Критерии оценки и направления повышения эффективности

банковской деятельности. 08.00.10 – Финансы, денежное обращение и кредит.
Диссертация на соискание ученой степени кандидата экономических наук. Москва –
2019.

6.

Корчагина, Е.В. Сбалансированная система показателей как инструмент

управления развитием компании: сравнение российского и зарубежного опыта / Е.В.
Корчагина // Проблемы современной экономики. – 2009. – N 4. – C. 13-18.

7.

Кащеев, Р. Balanced Scorecard: новое заклинание или стратегия управления? /

Р. Кащеев // Управление компанией. – 2002. – N 9. – С. 21-26.

8.

Тошпўлатов Д.А. Банк активларидан самарали фойдаланиш даражаси ва

унинг аудити. “Халқаро молия ва ҳисоб” илмий электрон журнали. № 5, октябрь, 2017
йил

9.

Бозоров Р. Тижорат банклари молиявий барқарорлигини таъминлашни

такомиллаштириш. 08.00.07 – Молия, пул муомаласи ва кредит. Иқтисодиёт фанлари
бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати. Тошкент – 2020. 9-бет.


background image

BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI

TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI

24-may 2024-yil

310

1.

Самадова Н.Р. Хўжалик юритувчи субъектлар иқтисодий салоҳияти

тушунчаси ва унинг назарий асослари. // Бизнес эксперт (илмий-амалий журнал). –
Тошкент, - №4. 2021. – 87-91 б. (08.00.00; №4)

2.

Самадова Н.Р. Хўжалик юритувчи субъектларда иқтисодий салоҳиятни

ифодаловчи кўрсаткичлар таҳлилининг амалий жиҳатлари // Scientific Journal of
“International Finance & Accounting” 3∕2023.

3.

Ibragimov Gayratjon Artikovich. (2023). DIGITAL ECONOMY AND CHANGES

IN BUSINESS ANALYSIS. International Journal of Research in Finance and Marketing
(IJRFM), 13(12), 47-52. Retrieved from

https://euroasiapub.org/wp-

content/uploads/IJRFM4Dec2023-Uzb.pdf

4.

Ibragimov Gayratjon Artikovich, Kurbanbaev Jurabek Eruvbayevich,

Mukhiddinova Barno Gafurjanovna. (2019). The main differences between IFRS and NSA.
International Finance and Accounting, 3(13), 1-12. Retrieved from

https://core.ac.uk/download/pdf/285998049.pdf

5.

Klichev Bakhtiyor Pardayevich. (2022). ISSUES OF PRODUCT PRICING IN

THE ANALYSIS OF OPERATIONAL. Пандемия шароитида иқтисодиёт, молия ва
бошқарувда рақамли трансформация жараёнлари (IV ФОРУМ «ЭКОНОМИКА В
МЕНЯЮЩЕМСЯ МИРЕ» 2022 май КАЗАНЬ-ТАШКЕНТ), Казань-Ташкент.

https://doi.org/10.5281/zenodo.6641015

6.

Ibragimov Gayratjon Artikovich. (2023). DIGITALIZATION OF THE

ECONOMY AND OPERATIONAL SAFETY. International Journal of Research in
Economics and Social Sciences(IJRESS), 13 (11), 95-101. Retrieved from

https://euroasiapub.org/wp-content/uploads/IJRESS10-Nov2023-Uzb.pdf

7.

Қличев Бахтиёр Пардаевич. (2023). ХЎЖАЛИК ЮРИТУВЧИ

СУБЪЕКТЛАРДА ОПЕРАЦИОН ЦИКЛ ТАҲЛИЛИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ
МАСАЛАЛАРИ . World Scientific Research Journal, 16(1), 196–203. Retrieved from

http://wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2718

8.

Ibragimov Gayratjon Artikovich. (2024). EKSPORT-IMPORT

OPERATSIYALAR HISOBI NAZORATINI TAKOMILLASHTIRISH YO’NALISHLARI .
World Scientific Research Journal, 23(2), 215–222. Retrieved from

http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/3034

9.

Gayratjon Ibragimov. (2024). TIJORAT BANKLARIDA MBMB TIZIMINI

JORIY ETISH MASALALARI . World Scientific Research Journal, 23(2), 223–230.
Retrieved from

http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/3035

10.

Қличев Бахтиёр Пардаевич. (2023). ОПЕРАЦИОН ФАОЛИЯТ ТАҲЛИЛИНИ

ТАШКИЛ ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ . World Scientific Research Journal, 12(2), 263–271.
Retrieved from

http://wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2557

11.

Пардаевич, Қ. Б. (2023). Хўжалик юритувчи субъектларда операцион

фаолиятида ишлаб чиқариш ҳажмини ифодаловчи кўрсаткичлар таҳлили.

Scientific

Journal of “International Finance & Accounting

, (2), 2181-1016.

12.

Ibragimov Gayratjon Artikovich. (2024). MUQOBIL IQTISODIYOTNI

SHAKLLANTIRISH: MUAMMOLAR VA YECHIMLAR . World Scientific Research
Journal, 23(2), 231–238. Retrieved from

http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/3036

13.

Тулаев, М. С., & Кличев, Б. П. (2022). ВОПРОСЫ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ

УЧЕТА КОРПОРАТИВНЫХ ОБЛИГАЦИИ: ОБЯЗАТЕЛЬСТВО ИЛИ КАПИТАЛ.
In Учет, анализ и аудит: их возможности и направления эволюции (pp. 146-154).


background image

BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI

TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI

24-may 2024-yil

311

14.

Ibragimov Gayratjon Artikovich. (2024). BIZNES JARAYONLARNI

OPTIMALLASHTIRISH YO’NALISHLARI . World Scientific Research Journal, 23(2),
239–246. Retrieved from

http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/3037

15.

Қличев Бахтиёр Пардаевич. (2023). ОПЕРАЦИОН ФАОЛИЯТ

НАТИЖАЛАРИНИ ИФОДАЛОВЧИ КЎРСАТКИЧЛАР ТАҲЛИЛИ. World Scientific
Research Journal, 21(1), 182–188. Retrieved from

http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2876

16.

У.А. Нурманов. (2024). ЖОРИЙ АКТИВЛАРНИ ҚЎЛЛAШ ЖAPAЁНИДA

БOШҚAPИШ ФУНКЦИЯCИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ. World Scientific Research
Journal, 26(3), 140–147. Retrieved from

http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/3257

17.

Yuldashevna, R. U. (2022). Monitoring of Credit Risks as Financial Resources In

Commercial Banks.

International journal of trends in business administration

,

12

(1).

18.

Rozmatova Umida Yuldashevna. (2024). NOMODDIY AKTIVLAR AUDITINI

TAKOMILLASHTIRISH. World Scientific Research Journal, 26(3), 177–184. Retrieved
from

http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/3261

19.

Rozmatova Umida Yuldashevna. (2023). IQTISODIYOTNI RIVOJLANISH

ISTIQBOLLARIDA AXBOROT KOMMUNIKATSIYA TEXNOLOGIYALARINING
AHAMIYATI .

World Scientific Research Journal

,

16

(1), 20–22. Retrieved from

http://wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2693