BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI
TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI
24-may 2024-yil
305
КРЕДИТ ТАШКИЛОТЛАРИНИНГ МИКРОКРЕДИТЛАШ
ЖАРАЁНИНИ ТАҲЛИЛИ ВА РИВОЖЛАНИШ ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ
Дўсбоев Ўткир Хидирович
ТДИУ катта ўқитувчиси, PhD
Аннотация.
Ушбу мақолада кредитлаш ташкилотларининг
микрокредитлаш жараёнлари, уларнинг жорий ва истиқболдаги
ривожланишининг тенденциялари, таҳлилий хулосалари, амалий ечимлари
такомиллаштиришнинг муҳим таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.
Калит сўзлар:
кредит, микрокредит, микроқарз, ипотека, тижорат
банклари, микрокредит ташкилотлари, бадал, кредит фоизи.
Бугунги кунда жисмоний шахслар, кичик бизнес субъектлари ва
тадбиркорларга микромолиявий хизматларни тақдим этишда микрокредит
ташкилотлари сингари кредит ташкилотлари, асосан тижорат банклари
муҳим молиявий ташкилотлар ҳисобланади.
Ўтказилган ўрганишлар ва таҳлиллар натижаси шуни кўрсатмоқдаки,
жисмоний шахслар, кичик бизнес субъектлар ва тадбиркорларга
берилаётган микроркредитларнинг асосий улуши тижорат банклари
ҳиссасига тўғри келади. Қуйидаги жадвалда жисмоний шахслар, кичик
бизнес субъектлар ва тадбиркорларга тижорат банклари ва микрокредит
ташкилотлари томонидан берилган кредитлар ҳақида маълумотлар
келтирилган.
1-жадвал
Тижорат банклари ва микрокредит ташкилотларининг
жисмоний шахсларга ажратган кредитлар
қолдиғи ҳақида маълумот
1
(2024 йил 1- январь ҳолатига, млрд сўм ва фоиз ҳисобида)
Кўрсаткич номи
Йиллар
2018
2019
2020
2021
2022
2023
Жами кредит қолдиғи
110 572
167 391
211 581
276 975
326 386
400152
Тижорат банклари
13 600
24 427
39 934
54 888
69 496
102421
Микрокредит ташкилотлари
0,19
0,41
0,75
1,24
2,48
3,92
Микрокредит ташкилотлари
томонидан берилган кредитларнинг
жамига нисбати, фоизда
0,0002
0,0002
0,0002
0,0003
0,0002
0,0010
Микрокредит ташкилотлари
томонидан берилган кредитларнинг
тижорат банклариникига нисбати,
фоизда
0,0014
0,0017
0,0019
0,0015
0,0017
0,0038
Жадвал маълмумотларидан кўриш мумкинки, мамлакатимизда
берилаётган микрокредитларнинг деярли 99,9 фоизи асосан тижорат
1
BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI
TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI
24-may 2024-yil
306
банклари ҳиссасига тўғри келмоқда. Бундан шундай хулоса қилиш
мумкинки, мамлакатимизда микрокредит ташкилотларининг сони,
уларнинг ҳудудлар кесимида жойлашиши ва берган кредитларининг
ҳажми ҳозирги кундаги талабни қондириш имкониятини бермайди. Шу
билан бирга, микрокредит ташкилотларининг кредитлари турлари ва
кредитларни аҳоли ёши бўйича берилишига қарайдиган бўлсак бу борада
ҳам заифликларни кузатиш мумкин.
Кредит
ташкилотлари
жисмоний
шахслрга
бераётган
кредитларининг ҳажми
ва турлари бўйича
ҳам
микрокредит
ташкилотларидан анчагина илгари эканлигини кўриш мумкин. Қуйидаги
жадвалда бу борадаги маълумотлар келтирилган.
2-жадвал
Кредит ташкилотларининг жисмоний шахсларга ажратган
кредитлар қолдиғи ҳамда кредитлар турлари бўйича маълумот
2
(2024 йил 1- январь ҳолатига, млрд сўм ҳисобида)
Кўрсаткич номи
Йиллар
2020
2021
2022
2023
2024
Жисмоний шахсларга
ажратилган кредит
қолдиғи
39 934
54 888
69 496
102 421
153 330
Ипотека кредитлари
20 326
28301
35946
51177
60180
Автокредит
5 492
6181
7474
11895
5199
Микроқарз
3 177
5737
7429
9759
26753
Истеъмол кредитлари
4 471
6056
7321
11523
45222
Тадбиркорликни
ривожлантириш учун
ажратилган кредитлар
6 467
8613
11326
18067
15976
Жадвал маълумотларидан кузатиш мумкинки, тижорат банклари
томонидан жисмоний шахсларга ажратилаётган кредитлар суммаси
йилдан-йилга ортиб бормоқда. Хусусан, 2020-2024 йилларнинг 1 январь
ҳолатига жисмоний шахсларга ажратилган кредитлар миқдори 39 934
млрд.сўмдан 153 330 млрд.сўмгача ошган. Бу сўнгги беш йилда тижорат
банклари
томонидан
ажратилган
кредитларнинг
4,0
баробарга
ошганлигини кўрсатади. Жисмоний шахсларга ажратилган кредитлар
таркибида ипотека кредитлари сезиларли даражад ўсганлигини кўришимиз
мумкин. 2020-2024 йилларнинг 1 январь оралиғида ушбу кредитларнинг
миқдори қарийб 3,0 баробарга ошган. Бундай ўсишга туртки бўлган
асосий омиллардан бири сифатида ҳукуматимиз томонидан аҳолини уй-
жойга бўлган эҳтиёжини қондиришнинг янги механизмлари жорий
қилинаётганлиги, унинг меъёрий-хуқуқий асосларини такомиллашиб
бораётганлиги билан изоҳлаш мумкин.
Хусусан, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 9
декабрдаги ПФ-33-сон “Бозор тамойилларига асосланган ипотека
2
BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI
TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI
24-may 2024-yil
307
кредитлари орқали аҳолини уй-жой билан таъминлашга оид қўшимча чора-
тадбирлар тўғрисида”Фармонига асосан 2021 йил 10 декабрдан бошлаб
бозор тамойилларига асосланган ипотека кредитлари орқали аҳолини уй-
жой билан таъминлаш тартиби доирасида:
даромади юқори бўлмаган ва уй-жой шароитларини яхшилашга
муҳтож фуқароларга Давлат бюджетидан субсидиялар тўлашда квартира
майдонининг энг кўп меъёрини белгилаш амалиёти бекор қилинади;
Иқтисодий тараққиёт ва камбағалликни қисқартириш вазирлиги
томонидан ҳар йили бир қарз олувчига ажратиладиган ипотека
кредитининг энг кўп миқдори ва дастлабки бадалнинг бир қисмини
қоплаш учун субсидия миқдори тасдиқланади;
субсидия тақдим этиш тўғрисидаги хабарномани олган шахслар
ипотека кредити бўйича бошланғич бадалнинг уй-жой қийматининг
камида 5 фоизига тенг бўлган қисмини ўз маблағлари ҳисобидан
шакллантиради;
сотиб олинадиган квартира жойлашуви, қиймати ва майдонидан
қатъи назар, дастлабки бадалнинг бир қисмини қоплаш учун субсидиялар
— қатъий белгиланган 32 миллион сўм миқдорида, фоиз тўловларининг
бир қисмини қоплаш учун субсидиялар-биринчи беш йил давомида 10
фоизлик пунктдан ошган қисмига тўланади;
дастлабки бадал ва фоиз тўловларининг бир қисмини қоплаш учун
субсидиялар сотиб олинаётган квартиранинг нархи ипотека кредитининг
энг кўп миқдоридан ошган тақдирда ҳам тўланади. Бунда, сотиб
олинадиган квартиранинг нархи ипотека кредитининг энг кўп миқдоридан
ошган тақдирда, қийматнинг қолган қисми қарз олувчи томонидан ўз
маблағлари ва қонунчиликда тақиқланмаган бошқа маблағлар ҳисобидан
дастлабки бадал суммасини ошириш орқали тўланади;
фуқароларга ипотека кредитини олишда, биргаликда қарз олувчи
сифатида улар билан бирга яшамаётган ва яқин қариндоши бўлмаган
бошқа шахсларни ҳам жалб қилиш ҳуқуқи берилади;
Молия вазирлигининг ресурслари тижорат банкларига тўғридан-
тўғри ёки «Ўзбекистон ипотекани қайта молиялаштириш компанияси» АЖ
орқали жойлаштирилади;
тижорат банкларига қарз олувчи томонидан тўланган дастлабки
бадал миқдори, унинг қарз юки кўрсаткичи, имтиёзли давр муддати ва
бошқа кўрсаткичлардан келиб чиқиб, субсидиясиз ажратилган ипотека
кредитлари бўйича табақалаштирилган фоиз ставкаларини ўрнатиш ҳуқуқи
берилади.
Микрокредитларнинг асосий қисми банклардан берилаётгани улар
ичида АТ Халқ банкининг ўрни алоҳида аҳамиятга эга эканлигини
таъкидлашимиз жоиз. Қуйидаги жадвалда АТ Халқ банки томонидан
жисмоний шахсларга берган кредитлари ҳақида умумий маълумотлар
келтирилган.
3-жадвал
BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI
TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI
24-may 2024-yil
308
АТ Халк банкининг жисмоний шахсларга ажратилган кредитлар
қолдиғи ҳамда кредитлар турлари бўйича маълумот
3
млрд сўм ҳисобида
Кўрсаткич номи
Йиллар
2019
2020
2021
2022
2023
Жами кредит қолдиғи
4 691,16
12 407,26
18 792,14
19 595,96 23 564,23
Жисмоний шахсларга
ажратилган кредит қолдиғи
1 642,32
4 562,20
6 581,18
7 413,30
9 256,20
жумладан:
Ипотека кредитлари
808,70
1 074,50
1 402,39
1 633,51
2 452,25
Автокредит
м/й
322,45
400,77
190,08
225,20
Микроқарз
17,50
407,16
802,99
432,48
535,24
Истеъмол кредитлари
261,33
1 069,48
1 242,90
729,38
829,01
Жадвал маълумотларидан кўриш мумкинки, АТ Халқ банки
томонидан жисмоний шахсларга берилган кредитлар ҳажми таҳлил
этилаётган даврда ортиб бориш тенеденциясига эга бўлсада, унинг ҳажми
банкнинг жами кредитлари таркибида нисбатан паст даражада қолмоқда.
Хусусан, банк томонидан жисмоний шахсларга бераётган кредитларнинг
турлари кесимида кўрадиган бўлсак, банк томонидан жисмоний шахсларга
берилаётган кредитларнинг асосий улушини ипотека кредитлари ҳиссасига
тўғри келган.
Таҳлиллар
ва
ўрганишлар
шуни
кўрсатмоқдаки,
кредит
ташкилотлари томонидан жисмоний шахсларга берилган кредитларнинг
ҳудудий жойлашиши бўйича айрим муаммолар мавжуд бўлиб, бу жараён
ҳудудларнинг ижтимоий-иқтисодий жиҳатдан барқарор ривожланишига
салбий таъсир кўрсатади. Қуйидаги жадвалда АТ Халқ банкининг
ҳудудлар кесимида берган кредитлари ҳақида маълумотлар келтирилган.
4-жадвал
АТ Халқ банкининг ҳудудлар кесимида жисмоний
шахсларга ажратган кредитлар улуши
4
Ҳудудлар
Йиллар
2019
2020
2021
2022
2023
ҚҚР
11,4
10,3
8,4
8,7
8,6
Андижон
8,1
7,8
8,6
6,4
7,6
Бухоро
3,5
3,5
4,1
4,6
5,4
Жиззах
7,0
6,6
6,4
5,6
5,7
Қашқадарё
10,1
9,5
9,4
7,3
7,1
Навоий
5,0
5,2
5,2
4,4
5,1
Наманган
6,9
6,9
12,8
14,3
10,8
Самарқанд
9,3
10,7
8,7
10,3
10,3
Сурхондарё
7,2
7,8
7,6
8,3
8,5
Сирдарё
5,9
6,0
5,8
4,7
5,3
Тошкент
6,7
6,7
7,8
9,0
8,4
3
АТ Халқбанкнинг статистик маълумотлари ва ҳисоботлари асосида муаллиф томонидан тузилди.
4
АТ Халқбанкнинг статистик маълумотлари ва ҳисоботлари асосида муаллиф томонидан тузилди.
BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI
TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI
24-may 2024-yil
309
Фарғона
7,4
7,4
8,2
8,0
8,0
Хоразм
6,3
6,4
4,4
4,1
4,9
Тошкент ш.
5,2
5,2
2,6
4,4
4,4
Жами
100
100
100
100
100
2019-2023 йиллар 1 январь ҳолатига ҳудудлар кесимида жисмоний
шахсларга берилган кредитлар суммаси ва унинг улуши тўғрисида
маълумотлар келтирилган. Ажратилган кредитларнинг юқори улуши
Наманган ва Самарқанд вилоятлари ҳиссасига тўғри келган, энг кам улуш
эса Тошкент шаҳри ва Хоразм вилояти ҳиссаларига тўғри келган.
Умуман олганда, мамлакатимизда жисмоний шахсларнинг турли
эҳтиёжларини қондиришга қаратилган ислоҳотларнинг ижобий самараси
натижасида аҳолига ажратилаётган кредитларнинг сўнгги йилларда ўсиш
суръатларини намоён қилаётганлиги, аҳолининг реал даромадлари
ошишига,
мамлакатда
истеъмол
товарлари
сифати
ва
рақобатбардошлигини янада яхшиланишига, шунингдек, мамлакатимизда
иқтисодий барқарорликни таъминланишига ижобий ҳиссасини қўшади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ
1.
Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг статистик бюллетениь.
Тошкент 2024 й.
2.
Карабаев Н.А. Тижорат банклари фаолиятини camels рейтинг тизими асосида
баҳолаш амалиёти ва уни такомиллаштириш. “Халқаро молия ва ҳисоб” илмий
электрон журнали. № 5, октябрь, 2017 йил. www.interfinance.uz
3.
Эргаш Рустамович Қурбонов Тижорат банклари фаолияти самарадорлигини
баҳолаш ва банклараро рақобат шароитида уни такомиллаштириш масалалари
тадқиқига янгича ёндошув хусусида // Science and Education. 2021. №8. URL:
https://cyberleninka.ru/article/n/tizhorat-banklari-faoliyati-samaradorligini-ba-olash-va-
banklararo-ra-obatsharoitida-uni-takomillashtirish-masalalari-tad-i-iga
(дата обращения:
04.01.2022).
4.
Dinesh, D. Management by objectives and the Balanced Scorecard: will Rome fall
again? / D. Dinesh, E. Palmer // Management Decision. – l998. – 6 (36). – P. 363-369.
5.
Ветрова Т. Н. Критерии оценки и направления повышения эффективности
банковской деятельности. 08.00.10 – Финансы, денежное обращение и кредит.
Диссертация на соискание ученой степени кандидата экономических наук. Москва –
2019.
6.
Корчагина, Е.В. Сбалансированная система показателей как инструмент
управления развитием компании: сравнение российского и зарубежного опыта / Е.В.
Корчагина // Проблемы современной экономики. – 2009. – N 4. – C. 13-18.
7.
Кащеев, Р. Balanced Scorecard: новое заклинание или стратегия управления? /
Р. Кащеев // Управление компанией. – 2002. – N 9. – С. 21-26.
8.
Тошпўлатов Д.А. Банк активларидан самарали фойдаланиш даражаси ва
унинг аудити. “Халқаро молия ва ҳисоб” илмий электрон журнали. № 5, октябрь, 2017
йил
9.
Бозоров Р. Тижорат банклари молиявий барқарорлигини таъминлашни
такомиллаштириш. 08.00.07 – Молия, пул муомаласи ва кредит. Иқтисодиёт фанлари
бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати. Тошкент – 2020. 9-бет.
BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI
TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI
24-may 2024-yil
310
1.
Самадова Н.Р. Хўжалик юритувчи субъектлар иқтисодий салоҳияти
тушунчаси ва унинг назарий асослари. // Бизнес эксперт (илмий-амалий журнал). –
Тошкент, - №4. 2021. – 87-91 б. (08.00.00; №4)
2.
Самадова Н.Р. Хўжалик юритувчи субъектларда иқтисодий салоҳиятни
ифодаловчи кўрсаткичлар таҳлилининг амалий жиҳатлари // Scientific Journal of
“International Finance & Accounting” 3∕2023.
3.
Ibragimov Gayratjon Artikovich. (2023). DIGITAL ECONOMY AND CHANGES
IN BUSINESS ANALYSIS. International Journal of Research in Finance and Marketing
(IJRFM), 13(12), 47-52. Retrieved from
content/uploads/IJRFM4Dec2023-Uzb.pdf
4.
Ibragimov Gayratjon Artikovich, Kurbanbaev Jurabek Eruvbayevich,
Mukhiddinova Barno Gafurjanovna. (2019). The main differences between IFRS and NSA.
International Finance and Accounting, 3(13), 1-12. Retrieved from
https://core.ac.uk/download/pdf/285998049.pdf
5.
Klichev Bakhtiyor Pardayevich. (2022). ISSUES OF PRODUCT PRICING IN
THE ANALYSIS OF OPERATIONAL. Пандемия шароитида иқтисодиёт, молия ва
бошқарувда рақамли трансформация жараёнлари (IV ФОРУМ «ЭКОНОМИКА В
МЕНЯЮЩЕМСЯ МИРЕ» 2022 май КАЗАНЬ-ТАШКЕНТ), Казань-Ташкент.
https://doi.org/10.5281/zenodo.6641015
6.
Ibragimov Gayratjon Artikovich. (2023). DIGITALIZATION OF THE
ECONOMY AND OPERATIONAL SAFETY. International Journal of Research in
Economics and Social Sciences(IJRESS), 13 (11), 95-101. Retrieved from
https://euroasiapub.org/wp-content/uploads/IJRESS10-Nov2023-Uzb.pdf
7.
Қличев Бахтиёр Пардаевич. (2023). ХЎЖАЛИК ЮРИТУВЧИ
СУБЪЕКТЛАРДА ОПЕРАЦИОН ЦИКЛ ТАҲЛИЛИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ
МАСАЛАЛАРИ . World Scientific Research Journal, 16(1), 196–203. Retrieved from
http://wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2718
8.
Ibragimov Gayratjon Artikovich. (2024). EKSPORT-IMPORT
OPERATSIYALAR HISOBI NAZORATINI TAKOMILLASHTIRISH YO’NALISHLARI .
World Scientific Research Journal, 23(2), 215–222. Retrieved from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/3034
9.
Gayratjon Ibragimov. (2024). TIJORAT BANKLARIDA MBMB TIZIMINI
JORIY ETISH MASALALARI . World Scientific Research Journal, 23(2), 223–230.
Retrieved from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/3035
10.
Қличев Бахтиёр Пардаевич. (2023). ОПЕРАЦИОН ФАОЛИЯТ ТАҲЛИЛИНИ
ТАШКИЛ ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ . World Scientific Research Journal, 12(2), 263–271.
Retrieved from
http://wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2557
11.
Пардаевич, Қ. Б. (2023). Хўжалик юритувчи субъектларда операцион
фаолиятида ишлаб чиқариш ҳажмини ифодаловчи кўрсаткичлар таҳлили.
Scientific
Journal of “International Finance & Accounting
, (2), 2181-1016.
12.
Ibragimov Gayratjon Artikovich. (2024). MUQOBIL IQTISODIYOTNI
SHAKLLANTIRISH: MUAMMOLAR VA YECHIMLAR . World Scientific Research
Journal, 23(2), 231–238. Retrieved from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/3036
13.
Тулаев, М. С., & Кличев, Б. П. (2022). ВОПРОСЫ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ
УЧЕТА КОРПОРАТИВНЫХ ОБЛИГАЦИИ: ОБЯЗАТЕЛЬСТВО ИЛИ КАПИТАЛ.
In Учет, анализ и аудит: их возможности и направления эволюции (pp. 146-154).
BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI
TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI
24-may 2024-yil
311
14.
Ibragimov Gayratjon Artikovich. (2024). BIZNES JARAYONLARNI
OPTIMALLASHTIRISH YO’NALISHLARI . World Scientific Research Journal, 23(2),
239–246. Retrieved from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/3037
15.
Қличев Бахтиёр Пардаевич. (2023). ОПЕРАЦИОН ФАОЛИЯТ
НАТИЖАЛАРИНИ ИФОДАЛОВЧИ КЎРСАТКИЧЛАР ТАҲЛИЛИ. World Scientific
Research Journal, 21(1), 182–188. Retrieved from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2876
16.
У.А. Нурманов. (2024). ЖОРИЙ АКТИВЛАРНИ ҚЎЛЛAШ ЖAPAЁНИДA
БOШҚAPИШ ФУНКЦИЯCИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ. World Scientific Research
Journal, 26(3), 140–147. Retrieved from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/3257
17.
Yuldashevna, R. U. (2022). Monitoring of Credit Risks as Financial Resources In
Commercial Banks.
International journal of trends in business administration
,
12
(1).
18.
Rozmatova Umida Yuldashevna. (2024). NOMODDIY AKTIVLAR AUDITINI
TAKOMILLASHTIRISH. World Scientific Research Journal, 26(3), 177–184. Retrieved
from
http://www.wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/3261
19.
Rozmatova Umida Yuldashevna. (2023). IQTISODIYOTNI RIVOJLANISH
ISTIQBOLLARIDA AXBOROT KOMMUNIKATSIYA TEXNOLOGIYALARINING
AHAMIYATI .
World Scientific Research Journal
,
16
(1), 20–22. Retrieved from
http://wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2693