BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI
TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI
24-may 2024-yil
549
БАНКЛАРИДА КРЕДИТ ПОРТФЕЛИ АУДИТИНИНГ ЗАРУРЛИГИ
Ядгарова Малика Лутпиллаевна
ТДИУ “Бан ҳисоби ва аудити”
кафедраси катта ўқитувчиси
Аннотация:
Тижорат банкларида кредит портфелини аудит
қилишнинг зарурлиги, аудит дастурларини ишлаб чиқиш, маммоли
кредитларни бартараф этишда аудитнинг муҳимлиги акс эттирилган,
муаммоли кредитлар, ва уларни бартараф этиш, аудитнинг ролини
ошириш усуллари ёритилган.
Калит сўзлар
: Банк, аудит, кредит портфели, риск, актив, ликвидлик,
муаммоли кредит, мониторинг, рентабеллик, аудит методлари, аудит
хулосаси
Кредит портфелини бошқариш тизими банкларда активларни
самарали бошқариш, рискларни тўғри баҳолаш билан ўзаро боғлиқ бўлиб
кредит сифатини оширишда муҳим аҳамиятга эга. Кредитлардан самарасиз
фойдаланиш миллий иқтисодиёт ривожига салбий таъсир қилади. Кредит
операциялари
аудити
банкда
ликвидлилик,
риск,
рентабеллик
мувофиқлигини таъминлаш орқали кредит рискини камайтиришдан
иборат.
Марказий банк маълумотларига кўра, 2024 йилнинг март ойида
тижорат банкларининг жами кредит қўйилмалари (портфели) қарийб 5,8
трлн сўмга ортиб, унинг миқдори 478,2 трлн сўмга етган. Март ойида
кредит портфели давлат банкларида 4,2 трлн сўмга, бошқа банкларда эса
қарийб 1,6 трлн сўмга кўпайган. Март ойида муаммоли кредитлар ҳажми
750 млрд сўмга кўпайиб, унинг жами миқдори 21,6 трлн сўмдан ортган,
кредит портфелидаги улуши эса 4,5 фоизга етган
1
. Ушбу маълумотлардан
кўринадики, банкларнинг кредит портфелининг ўсиши билан бирга
муаммоли кредитларнинг миқдори ҳам ўсиши кузатилмоқда. Бу эса кредит
операцияларинг, жумладан кредит портфели аудитининг долзарблигини
билдиради дейишимиз мумкин.
Денис Шевчукнинг “Банковский аудит” китобида банк кредит
портфели аудити банк аудитининг муҳим қисми эканлиги келтирилади.
Банкларда кредит операцияларини ташкил қилишда уларнинг рисклилик,
рентабеллик кўрсаткичларига аҳамият бериш кераклиги, кредит портфели
аудитида аудит методларини оптималлаштириш ҳам муҳим аҳамиятга эга
эканлигини қайд этади
2
.
1
https://bankers.uz/news/1466
2
Дмитрий Шевчук. Банковский аудит. Москва. 2019г. Стр. 123
BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI
TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI
24-may 2024-yil
550
Аброкова Л.С. кредит портфелининг сифатини аниқлашди унинг
тўғридан-тўғри таъсир қилувчи мезонлар тўпламидан келиб чиқиш керак:
риск даражаси ва тури, ликвидлик даражаси, рентабеллик даражаси ва ҳк.
Бу меъзонлар эса маьлум шартлар асосида ўзгариши мумкин дейди
3
.
Тижорат банклари кредит портфели аудити Марказий банкнинг
меъёрий ҳужжатларига ва бевосита тижорат банкининг кредит сиёсатига
асосланган ҳолда ўтказилади.
Тижорат банки кредит фаолиятини ташкил қилиш банк Кенгаши
томонидан тасдиқланган кредит сиёсатига асосан амалга оширилади.
Халқаро банк амалиётида банкнинг кредит операциялари учун умумий
жавобгарлик банк директорлар кенгашига юкланади. Директорлар кенгаши
кредит сиёсатини бевосита амалга ошириш билан боғлиқ функцияларни
банкнинг қуйи бошқарув органлари зиммасига юклайди ва кредит
сиёсатининг умумий тамойиллари ва чекловларини шакллантиради.
Тижорат банклари кредит амалиётининг ва кредит сиёсатининг
аудити. Тижорат банклари кредит сиёсати алоҳида ҳужжат сифатида
ишлаб чиқарилади ва банк Кенгаши томонидан тасдиқланади. Марказий
банкнинг 2021 йил 31 августдаги 20/8-сонли «Тижорат банклари кредит
сиёсатига нисбатан кўйиладиган талаблар тўғрисидаги”ги низомига асосан
банклар кредит операцияларини ташкил қилади. Банк активлари миқдори
ва таваккалчилик даражаси, банк операциялари хусусияти ва кўлами ҳамда
банкнинг ташкилий тузилишидан келиб чиқиб ички аудит хизмати
ходимларининг сони шакллантирилиши лозим.
4
Кредит сиёсати қанчалик тўғри ва оқилона ташкил этилган бўлса
шунчалик банк даромадлиги даражаси ошиши мумкин. Чунки банк
даромад келтирувчи активларининг асосий қисмини кредитлар эгаллайди.
Кредит сиёсатининг зарурлиги шундаки, банк катта ёки кичиклигидан,
унда кам ёки кўп ходим ишлашидан қатъий назар, банкда бу сиёсат
бўлиши лозим. Чунки бу сиёсат кредит бўйича умумий қоида ва
тамойилларнинг бажарилишини, операциялар бажарилишининг кетма-
кетлигини таъминлайди. Банкнинг кредит сиёсати банкнинг ҳамма
ходимлари – кичик ходимдан ёки банк бошқаруви раисигача бир хил
бўлиши лозим. Шунинг учун ҳам кредит сиёсатини олдиндан белгилаб
олинган қоида ва ечимлар тўплами дейилади. Банклар кредит
портфелининг соғломлигини ошириш, берилган кредитлар ва лизинг
хизматларининг ўз вақтида ундирилиши устидан доимий мониторинг
ўрнатиши лозим. Бундан ташқари, келгусида вужудга келиши мумкин
бўлган потенциал муаммоли кредитларни олдиндан аниқлаш ва улар билан
алоҳида ишлаш тизимини йўлга қўйиш мақсадга мувофиқ бўларди.
Кредит портфели бўйича қуйидагилар аудитдан ўтказилади:
3
Аброкова Л.С. “
Международная практика оценки качества кредитного портфеля банка и
возможности ее использования в отечественной практике”. “Экономика и социум” №4. 2015г.
4
Тижорат банкларининг ички адитига қўйиладиган талаблар тўғрисида низом. МБ.07.05.2021й №3302
BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI
TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI
24-may 2024-yil
551
-
кредит олиш учун берилган буюртмаларнинг махсус китобда
рўйхатдан ўтказилиш тартиби;
-
ажратилган кредитлар бўйича ҳужжатларни тўликлиги, кредит
қайтарилган ҳолатда ҳужжатларнинг белгиланган тартибда архивга
топширилиши;
-
кредитларнинг ҳар бир турига очилган аналитик ҳисобларнинг
юритилиш тартиби;
-
кредит бўйича ҳисобланган фоизларнинг ўз вақтида ва тўғри
ҳисобланиши, уларнинг тегишли ҳисобварақларга ўз вақтида ўтказилиши;
-
муддати ўтказиб юборилган кредитлар ҳисобини ўз вақтида
бухгалтерия ҳисобварақларида акс эттириш тартиби;
-
муаммоли кредитларни ундириш бўйича банкда олиб борилаётган
ишларни кўриш;
-
хато ва камчиликларни бартараф этиш бўйича хулоса ва тавсиялар
бериш.
Банк кредит портфелини шакллантиришда уларнинг муддатларига
хам алохида эътибор қаратилади.
Аудит хизмати кредит портфели адитида қуйидагиларни мустақил
таҳлил қилиши ва баҳолаши лозим:
-
Кредит портфелининг банк томонидан ишлаб чиқилган кредит
сиёсатига мослиги;
-
Кредит портфелининг диферсификация даражаси;
-
Банк томонидан ажратилган имтиёзли кредитларнинг мақсадли
ишлатилганлиги мониторинги;
-
Кредитларнинг сифат кўрсаткичлари бўйича гуруҳланиши ва
заҳира шакллантирилганлиги
5
;
-
Муаммоли кредитлар бўйича амалга оширилган ишлар.
Кредит портфели аудити ўтказилгач аудит томонидан аниқланган
хато ва камчиликлар, уларни бартараф этиш бўйича хулоса ва таклифлар
шакллантирилади.
Тижорат банкларида муаммоли кредитларнинг кўпайиши
банкларнинг
риски
ортишига,
ликвидлилик
кўрсаткичларининг
пасайишига олиб келади. Банкларда кредит гуруҳларидан “қониқарсиз”,
“шубҳали” ва “умидсиз” кредитлари муаммоли кредитлар сифатида
таснифланади. Барча банкларда активларнинг асосий қисмини кредитлар
ташкил қилганлиги кредит операциялари, жумладан кредит портфели
аудитини ролини оширади. Муаммоли кредитларнинг ортиши махсус
заҳираларнинг ортишига, банк даромадларининг қисқаришига банк
рейтингининг тушишга олиб келади. Кредит операцияларидан келаётган
фойда ҳажмининг қисқариши туфайли моддий рағбатлантиришларнинг
камайиши натижасида банкнинг малакали кадрлардан маҳрум бўлиш,
5
“Тижорат банкларида активлар сифатини таснифлаш ва активлар бўйича эҳтимолий йўқотишларни
қоплаш учун заҳиралар шакллантириш ва улардан фойдаланиш тартиби тўғрисида” низом №2696.
10.12.2021 й.
BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI
TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI
24-may 2024-yil
552
тижорат банкларининг кредит бўлимлари томонидан алоҳида эътибор ва
назоратни талаб этилиши сабабли банк маъмурий харажатларининг ортиб
кетишига олиб келади.
1-жадвал
Айрим тижорат банкларининг муаммоли кредитлари
(NPL)
тўғрисида
2024 й 1 февраль ҳолатига маълумот
6
№
Банк номи
Кредит
портфе
ли
Муаммол
и
кредилар
(NPL)
Муаммо
ли
кредитларн
инг жами
кредитлард
аги улуши
Муаммоли
кредит
ўзгариши
(ўтган
ойга
нисбатан)
Муаммоли
кредитлар
улушининг
ўзгариши
(ўтган
ойга
нисбатан)
Жами
469 600
20 014
4,30%
3 393
0.80%
Давлат улуши мавжуд
банклар
329 591
15 413
4,70%
2151
0,70%
1
Узмиллийбанк
97 672
3 520
3,60%
422
0.50%
2
Узсаноаткурилишб
анк
56 746
2 189
3,90%
906
1,70%
3
Агробанк
54 350
2 045
3,80%
-26
0,00%
4
Асака банк
38 678
1 840
4,80%
109
0,40%
5
Халк банки
24 314
1 848
7.60%
-7
0,00%
6
Бизнесни
ривожлантириш
банки
21 529
2 358
11,00%
423
2,10%
7
Микрокредитбанк
14 260
888
6,20%
23
0,20%
8
Алока банк
10 150
429
4,20%
272
2,70%
Бошқа банклар
140 009
4 596
3,30%
1 242
0,90%
1
Ипотека банк
37 893
2 769
7,30%
1 036
2,60%
2
Тенге банк
3 989
128
3,20%
19
0,60%
3
Зираат банк
1 558
54
3,50%
18
1,30%
4
Гарант банк
892
70
7,90%
27
3,20%
5
Мадад инвест банк
289
81
28,00%
42
14,80%
6
Октобанк
147
110
75,00%
-102
-10,20%
7
Эрон Содерот банк
20
4
18,90%
0
1,30%
Жадвалда республикамиздаги банклардан муаммоли кредитларнинг
жами кредит портфелидаги улуши 3 фоиздан ошиш кўрсаткичига эга
бўлган банклар келтирилган
Жорий йил февралда январь ойига нисбатан тижорат банклари
кредит портфели 1,8 трлн. сўмга камайган
7
. Муаммоли кредитлар борасида
давлат улуши мавжуд банклар кўрсаткичлари умумий 3 фоизга яхшиланиб
6
https://bankers.uz/
7
https://bankers.uz/
BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI
TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI
24-may 2024-yil
553
77 фоизни ташкил этган бўлса, ўз навбатида бошқа банкларнинг муаммоли
кредитлари қолдиғи 3 фоизга ошиб, жами муаммоли кредитларнинг 23
фоизини ташкил этган. Давлат улуши мавжуд банклардан Ўзмиллийбанк,
Ўзсаноатқурилишбанк, Асакабанк, Бизнесни ривожлантириш банки,
Микрокредитбанк, Турон банк ва Алоқа банкларда муаммоли кредитлар
улуши ўтган ойга нисбатан кўпайган. Бошқа банклардан эса, Ипотека-
банк, Капиталбанк, Ҳамкорбанк, Ипак йўли банк, Тенге банк, Азия альянс
банк, Зираат банк, Гарант банк ва Мадад инвест банкларда ҳам муаммоли
кредитлар улуши ошган. Халқ банк, Бизнесни ривожлантириш банки,
Асакабанк, Микрокредитбанк, Ипотека банк, Гарант банк, Мадад инвест
банк Октобанк, Эрон Содерот банкларнинг муаммоли кредитлар улуши
республика даражасидан юқори.
Тижорат
банкларида
муаммоли
кредитларнинг
кўпайиши
банкларнинг
риски
ортишига,
ликвидлилик
кўрсаткичларининг
пасайишига олиб келмоқда. Банкларда “қониқарсиз”, “шубҳали” ва
“умидсиз” гуруҳ кредитлари салмоғининг ортишига махсус заҳираларнинг
ортиши, банк даромадларининг қисқаришига банк рейтингининг тушишга
олиб келади. Барча банкларда активларнинг асосий қисмини кредитлар
эгаллаганлиги кредит операциялари, жумладан кредит портфели аудитини
ролини оширади.
Банкнинг кредит рискларини бошқариш тизимини баҳолаш керак.
Банк кредит рискларини қандай бошқаришини таҳлил қилиш, қарз
олувчилар мониторинги тизимлари ва захираларни шакллантириш
тартиблари каби омилларни баҳолаш киради.
Aудит ҳисоботида амалга оширилган аудит процедуралари тавсифи,
аниқланган муаммолар ва уларни бартараф этиш бўйича тавсиялар бўлиши
керак. Аудит ҳисоботини банк раҳбариятига тақдим этиш, натижа ва
тавсияларни банк раҳбарияти билан муҳокама қилиш мақсадга мувофиқ.
Аудитор тавсияларнинг бажарилишини назоратга олиши лозим. Банк
раҳбарияти тавсияларни амалга ошириш учун чора кўраётганига ишонч
ҳосил қилиш лозим.
Юқорида келтирилган тавсияларга амал қилиш орқали банкнинг
кредит портфели аудити самарадорлигини ошириш ва кредит рискларини
бошқариш сифатини ошириш мумкин.
Адабиётлар рўйхати.
1.
Акулич Ю.И., Г.В.Писаренко Г.В.. Банковский аудит. Минск
2016. Стр. 67
2.
Аброкова Л.С. “Международная практика оценки качества
кредитного портфеля банка и возможности ее использования в
отечественной практике”. “Экономика и социум” №4. 2015г.
3.
Дмитрий Шевчук. Банковский аудит. Москва. 2019г. Стр. 123
4.
Ядгарова М, Қурбонов Р. “Банк аудити” Дарслик. ТМИ.2019 й.
BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI
TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI
24-may 2024-yil
554
5.
Қурбонов Р., Рахимов А. Банк назорати ва таҳлили.
Дарслик.Тошкент 2021 й.
6.
Тижорат банкларининг ички адитига қўйиладиган талаблар
тўғрисида низом. МБ.07.05.2021й №3302
7.
“Тижорат банкларида активлар сифатини таснифлаш ва активлар
бўйича эҳтимолий йўқотишларни қоплаш учун заҳиралар шакллантириш
ва улардан фойдаланиш тартиби тўғрисида” низом №2696. 10.12.2021 й.
8.
Юлдашев, Ж. А. ТИЖОРАТ БАНКЛАРИДА МИЖОЗЛАР
БИЛАН МУНОСАБАТЛАР ҲОЛАТИНИ БАҲОЛАШ УСУЛИНИ
ТАКОМИЛАШТИРИШ.
9.
Qlichev Baxtiyor Pardayevich. (2024). Xo‘jalik yurituvchi subyektlarda
CVP-tahlilni tashkil etishning muammoli jihatlari. YASHIL IQTISODIYOT VA
TARAQQIYOT, 4 (2024), 754–759
10.
Қличев, Б. (2022). KPI ТИЗИМИ АСОСИДА МОДДИЙ
РАҒБАТЛАНТИРИШ МАСАЛАЛАРИ ТАҲЛИЛИ.
Архив научных
исследований
,
2
(1). извлечено от
https://journal.tsue.uz/index.php/archive/article/view/1343
11.
Klichev Bakhtiyar Pardayevich. (2024). Problematic Aspects of
Organizing Cvp-Analysis in the Enterprises of Uzbekistan // Web of Scientist:
International Scientific Research Journal, 5(5), 241–248. Retrieved from
https://wos.academiascience.org/index.php/wos/article/view/4906
12.
Qlichev Baxtiyor Pardayevich. (2024). Korxonalarda operatsion
faoliyat samaradorligini tahlil qilish masalalari.
World Scientific Research
Journal
,
26
(3), 86–94. Retrieved from
http://wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/3251
13.
Кoсимoвич, Я. У. (2024). Ташқи савдо фаолиятида мақбул ечимни
топиш масалаларини таҳлили. World scientific research journal, 26(2), 199-
205.
14.
Tulaev, M. (2024). Moliyaviy hisobot
konsepsiyalari.
Nordic_Press
,
2
(0002).
15.
ҚЛИЧЕВ, . Б. П. (2022). ИШБИЛАРМОНЛИК ФАОЛЛИГИ
ТАҲЛИЛИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ ЙЎНАЛИШЛАРИ.
Архив научных
исследований
,
2
(1). извлечено от
https://journal.tsue.uz/index.php/archive/article/view/373
16.
Choriev I.X. Auditorlik faoliyatida tahliliy amallarni takomillashtirish.
Iqtisodiyot fanlari bo‘yicha falsafa doktori (PhD) dissertatsiyasi avtoreferati. –
Toshkent:, «Iqtisod-moliya»nashriyoti, 2021, - 21-26 b.
17.
Кличев, Б. (2023). Корхоналарда маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажми
таҳлилини такомиллаштириш масалалари. Направления развития
благоприятной бизнес-среды в условиях цифровизации экономики, 1(01),
170–173.
https://doi.org/10.47689/TSUE2022-pp170-173
18.
Qlichev, B. (2024). Korxonalar faoliyatini rivojlantirishda operatsion
faoliyat tahlilining zarurligi. Mintaqani ijtimoiy-iqtisodiy rivojlantirishning
BARQAROR IQTISODIY OʻSISH ORQALI AHOLI
TURMUSH FAROVONLIGINI OSHIRISH MASALALARI
24-may 2024-yil
555
ustuvor yo'nalishlari, Konferensiya to‘plami. Termiz, O'zbekiston. 15-iyun 2024-
yil.
https://doi.org/10.5281/zenodo.11909171
19.
Yakypbaevich, I. J. ., Abrarovich, Y. J. ., Akhtamovich, H. S. ., &
Bekmurodova. (2023). COMMERCIAL BANKING, CREDIT OPERATIONS,
PROVISION OF COLLATERAL, ASSESSMENT MECHANISMS.
FAN,
TA’LIM, MADANIYAT VA INNOVATSIYA JURNALI | JOURNAL OF
SCIENCE, EDUCATION, CULTURE AND INNOVATION
,
2
(4), 6–13.
Retrieved from https://mudarrisziyo.uz/index.php/innovatsiya/article/view/251
20.
Қличев Бахтиёр Пардаевич, (2023). Корхоналарда маҳсулот
ишлаб чиқариш ҳажми таҳлилини такомиллаштириш масалалари. Issues
of improving the analysis of the volume of production at enterprises.
ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ,13(7), 42–
49. Retrieved from
http://www.newjournal.org/index.php/01/article/view/2782
21.
Abdullayev, A., & Djamalov, H. (2023). ORGANIZATIONAL
STRUCTURE OF THE INTERNAL CONTROL SERVICE FOR THE
FULFILLMENT OF TAX OBLIGATIONS OF ENTERPRISES.
Scientific and
Technical Journal of Namangan Institute of Engineering and Technology
,
8
(4),
297-307.
22.
Худоёров О.О. (2023). Банк тизимини рақамлаштириш
шароитида
рақамли
банк
технологияларини
жорий
қилиш
.
ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ, 13(7),
99–107.
Retrieved
from
http://www.newjournal.org/index.php/01/article/view/2788
23.
Xudoyorov, O. O. (2023). Bank daromadlarini oshirishda masofaviy
bank xizmatlarini tutgan o ‘rni.
24.
Odilovich, K. O. (2024). IMPACT OF REMOTE BANKING
SERVICES ON BANK INCOME.
International Journal of Education, Social
Science & Humanities
,
12
(6), 82-86.
25.
Klichev, B.P., Tulaev, M.S. (2021). Issues of development of the
analysis of business activity in joint-stock companies of Uzbekistan.
ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. ISSN:
2249-7137
Vol.
11,
Issue
11,
November
2021,
584-591.
https://doi.org/10.5958/2249-7137.2021.02539.8
26.
Majidov, J. K. (2019). Ways of improving management of credit
portfolio at commercial banks.
International Journal of Research in Social
Sciences
,
9
(3), 725-736.
27.
Мажидов
Ж.
(2024).
Тижорат
банклари
активлар
портфелларининг сифатини ошириш бўйича хориж тажрибаси ва унинг
ўзига
хос
хусусиятлари.
(2024).
Ustozlar
Uchun
,
1
(4),
1463-
https://pedagoglar.org/index.php/02/article/view/3878